Пређи на садржај

Луј Франше д’Епере — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Мењам све у Франше д’Еспере, јер је то једина исправна транскрипција генераловог имена. Видети: Српски језички атеље, „Франш(е)“.
Ред 1: Ред 1:
{{Инфокутија Војно лице
{{Инфокутија Војно лице
| име = Луј Франше Д’Епере
| име = Луј Франше д’Еспере
| слика = Franchet d'Esperey - photo Henri Manuel.jpg
| слика = Franchet d'Esperey - photo Henri Manuel.jpg
| ширина_слике =
| ширина_слике =
| опис_слике = Франше Д’Епере
| опис_слике = Франше д’Еспере
| пуно_име = Луј Феликс Мари Франсоа Франше Д’Епере
| пуно_име = Луј Феликс Мари Франсоа Франше д’Еспере
| датум_рођења = {{Датум рођења|1856|5|25}}
| датум_рођења = {{Датум рођења|1856|5|25}}
| место_рођења = [[Мостаганем]]
| место_рођења = [[Мостаганем]]
Ред 24: Ред 24:
| потпис = Signature Louis Franchet d’Espèrey.svg
| потпис = Signature Louis Franchet d’Espèrey.svg
}}
}}
[[File:Луј Франше д’ Епере, свјетлопис споменика у Биограду5.jpg|thumb|Луј Франше Д’Епере, споменик у Београду.]]
[[File:Луј Франше д’ Епере, свјетлопис споменика у Биограду5.jpg|thumb|Луј Франше д’Еспере, споменик у Београду.]]
''' Луј Феликс Мари Франсоа Франше Д’Епере''' ({{јез-фр|Louis Félix Marie François Franchet d’Esperey}}; [[Мостаганем]], [[25. мај]] [[1856]] — [[Сент Амансе]], [[8. јул]] [[1942]]) био је [[маршал]] [[Француска|Француске]] и почасни [[Војвода (војни чин)|војвода]] [[Војска Краљевине Србије|српске]] и [[Југословенска војска|југословенске војске]].<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Louis-Felix-Francois-Franchet-dEsperey|title=Louis-Félix-François Franchet d’Esperey {{!}} WWI, Allied Victory, Armistice {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2024-01-28}}</ref>
''' Луј Феликс Мари Франсоа Франше д’Еспере''' ({{јез-фр|Louis Félix Marie François Franchet d’Esperey}}; [[Мостаганем]], [[25. мај]] [[1856]] — [[Сент Амансе]], [[8. јул]] [[1942]]) био је [[маршал]] [[Француска|Француске]] и почасни [[Војвода (војни чин)|војвода]] [[Војска Краљевине Србије|српске]] и [[Југословенска војска|југословенске војске]].<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Louis-Felix-Francois-Franchet-dEsperey|title=Louis-Félix-François Franchet d’Esperey {{!}} WWI, Allied Victory, Armistice {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2024-01-28}}</ref>


== Биографија ==
== Биографија ==
Студирао је [[Сен-Сир]] академију [[15. октобар|15. октобра]] [[1874]], и по завршетку ове добио је чин пјешадијског [[потпоручник]]а [[1. октобар|1. октобра]] [[1876]], у капетана унапријеђен је [[28. октобар|28. октобра]] [[1885]], за [[пуковник]]а [[12. јул]]а [[1903]], бригадног [[генерал]]а [[23. март]]а [[1908]], дивизијског генерала 23. марта [[1912]], за маршала Француске [[19. фебруар]]а [[1921]]. Исте године, месец дана раније, [[29. јануар]]а, добио је и почасну титулу Војводе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).
Студирао је [[Сен-Сир]] академију [[15. октобар|15. октобра]] [[1874]], и по завршетку ове добио је чин пјешадијског [[потпоручник]]а [[1. октобар|1. октобра]] [[1876]], у капетана унапријеђен је [[28. октобар|28. октобра]] [[1885]], за [[пуковник]]а [[12. јул]]а [[1903]], бригадног [[генерал]]а [[23. март]]а [[1908]], дивизијског генерала 23. марта [[1912]], за маршала Француске [[19. фебруар]]а [[1921]]. Исте године, месец дана раније, [[29. јануар]]а, добио је и почасну титулу Војводе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).


Као пјешадијски [[официр]] био је [[водник]], [[командир чете]] и [[командант батаљона]] у [[pešadija|пјешадији]] до [[1899]]. За то време завршио је ратну Академију ([[1882]]), и био је у [[генералштаб]]у [[Дивизија|дивизије]], која је окупирала [[Тонкин]] ([[1886]]) и у генералштабу [[гувернер]]а [[Париз]]а ([[1889]]). Командовао је пуком и [[бригада|бригадом]] у пјешадији, дивизијом (1912). Члан вишег ратног Савјета од 1920. Учествовао је у колонијалним ратовима у западној Африци, [[Тунис]]у, [[Алжир]]у. Тонкину и [[Анан (Горња Гарона)|Ананиу]], [[Кина|Кини]] и [[Мароко|Мароку]]. У [[Први светски рат|Првом свјетском рату]] ([[10. септембар|10. септембра]] [[1914]]. до [[31. март]]а [[1916]]) командовао је француском армијом (5), до [[29. април]]а [[1918]]. групом армија на француском фронту, а од [[9. јун]]а 1918. до краја рата био је врховни командант савезничких армија на [[Солунски фронт|Солунском фронту]].<ref>{{Cite web|url=https://www.encyclopedia.com/reference/encyclopedias-almanacs-transcripts-and-maps/franchet-desperey-louis-felix-marie-francois|title=Franchet d'Esperey, Louis Félix Marie François {{!}} Encyclopedia.com|website=www.encyclopedia.com|access-date=2024-01-28}}</ref> Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, изведено је прогањање [[Немачко царство|њемачко]]-[[Аустроугарска|аустријско]]-[[Краљевина Бугарска|бугарске]] војске, закључен је уговор о капитулацији бугарске војске и ослобођена [[Краљевина Србија|Србија]]. Високо је ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату. Био је најсвечаније примљен током посете у мају 1936. У Београду му је подигнут споменик те године изнад Аутокоманде,<ref>[http://turizam.bg-info.org/spomenici/spomenik-franse-depereu-d1096 Spomenik Franše d'Epereu] {{Wayback|url=http://turizam.bg-info.org/spomenici/spomenik-franse-depereu-d1096 |date=20220213190555 }}. turizam.bg-info.org</ref> на углу Булевара Франше Депереа и Булевара Ослобођења.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/08/09?pageIndex=00011 "Политика", 9. авг. 1938]</ref>
Као пјешадијски [[официр]] био је [[водник]], [[командир чете]] и [[командант батаљона]] у [[pešadija|пјешадији]] до [[1899]]. За то време завршио је ратну Академију ([[1882]]), и био је у [[генералштаб]]у [[Дивизија|дивизије]], која је окупирала [[Тонкин]] ([[1886]]) и у генералштабу [[гувернер]]а [[Париз]]а ([[1889]]). Командовао је пуком и [[бригада|бригадом]] у пјешадији, дивизијом (1912). Члан вишег ратног Савјета од 1920. Учествовао је у колонијалним ратовима у западној Африци, [[Тунис]]у, [[Алжир]]у. Тонкину и [[Анан (Горња Гарона)|Ананиу]], [[Кина|Кини]] и [[Мароко|Мароку]]. У [[Први светски рат|Првом свјетском рату]] ([[10. септембар|10. септембра]] [[1914]]. до [[31. март]]а [[1916]]) командовао је француском армијом (5), до [[29. април]]а [[1918]]. групом армија на француском фронту, а од [[9. јун]]а 1918. до краја рата био је врховни командант савезничких армија на [[Солунски фронт|Солунском фронту]].<ref>{{Cite web|url=https://www.encyclopedia.com/reference/encyclopedias-almanacs-transcripts-and-maps/franchet-desperey-louis-felix-marie-francois|title=Franchet d'Esperey, Louis Félix Marie François {{!}} Encyclopedia.com|website=www.encyclopedia.com|access-date=2024-01-28}}</ref> Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, изведено је прогањање [[Немачко царство|њемачко]]-[[Аустроугарска|аустријско]]-[[Краљевина Бугарска|бугарске]] војске, закључен је уговор о капитулацији бугарске војске и ослобођена [[Краљевина Србија|Србија]]. Високо је ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату. Био је најсвечаније примљен током посете у мају 1936. У Београду му је подигнут споменик те године изнад Аутокоманде,<ref>[http://turizam.bg-info.org/spomenici/spomenik-franse-depereu-d1096 Spomenik Franše d'Epereu] {{Wayback|url=http://turizam.bg-info.org/spomenici/spomenik-franse-depereu-d1096 |date=20220213190555 }}. turizam.bg-info.org</ref> на углу Булевара Франше д’Епереа и Булевара Ослобођења.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/08/09?pageIndex=00011 "Политика", 9. авг. 1938]</ref>


Био је члан [[Француска академија|Француске академије]], на позицији 14, у периоду 1934—1942.<ref>{{Cite web|url=https://www.enciklopedija.hr/clanak/franchet-desperey-louis-felix-marie-francois|title=Franchet d’Esperey, Louis Félix Marie François - Hrvatska enciklopedija|website=www.enciklopedija.hr|access-date=2024-01-28}}</ref>
Био је члан [[Француска академија|Француске академије]], на позицији 14, у периоду 1934—1942.<ref>{{Cite web|url=https://www.enciklopedija.hr/clanak/franchet-desperey-louis-felix-marie-francois|title=Franchet d’Esperey, Louis Félix Marie François - Hrvatska enciklopedija|website=www.enciklopedija.hr|access-date=2024-01-28}}</ref>
Ред 37: Ред 37:


== Чин маршала ==
== Чин маршала ==
Када је Влада Француске произвела Франше Д’Епереа у чин маршала, она је тај акт овако образложила: ''пробио је бугарски фронт и наморао непријатеља да капитулира. Овај успех, коме нема равна у европском рату, довео је до рушења Централних Царства''.<ref>[http://velikirat.nb.rs/items/show/8980 Србија и Југословени: за време рата 1914-1918], страница 45.</ref>
Када је Влада Француске произвела Франшеа д’Еспереа у чин маршала, она је тај акт овако образложила: ''пробио је бугарски фронт и наморао непријатеља да капитулира. Овај успех, коме нема равна у европском рату, довео је до рушења Централних Царства''.<ref>[http://velikirat.nb.rs/items/show/8980 Србија и Југословени: за време рата 1914-1918], страница 45.</ref>


== Референце ==
== Референце ==
Ред 43: Ред 43:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
*[http://www.europeanfilmgateway.eu/node/33/detail/Mar%C5%A1al+Fran%C5%A1e+Depere+u+Beogradu+1936/video:M2RkOTRkODItMDcyMC00OWRhLWExNTQtYzA3MzJmOTEyODAxX1VtVndiM05wZEc5eWVWTmxjblpwWTJWU1pYTnZkWEpqWlhNdlVtVndiM05wZEc5eWVWTmxjblpwWTJWU1pYTnZkWEpqWlZSNWNHVT06OmF2Q3JlYXRpb24uSksvSktfYXZDcmVhdGlvbl8xMDM3NDc5MDAwMDAwMjg4MDQx/paging:dmlkZW8tNTMtMTYtaW1hZ2UtMS0xNi1zb3VuZC0xLTE2LXBlcnNvbi0xLTE2LXRleHQtMS0xNg== Маршал Франше Д’Епере у Београду (1936)], Југословенски просветни филм, Југословенска кинотека.
*[http://www.europeanfilmgateway.eu/node/33/detail/Mar%C5%A1al+Fran%C5%A1e+Depere+u+Beogradu+1936/video:M2RkOTRkODItMDcyMC00OWRhLWExNTQtYzA3MzJmOTEyODAxX1VtVndiM05wZEc5eWVWTmxjblpwWTJWU1pYTnZkWEpqWlhNdlVtVndiM05wZEc5eWVWTmxjblpwWTJWU1pYTnZkWEpqWlZSNWNHVT06OmF2Q3JlYXRpb24uSksvSktfYXZDcmVhdGlvbl8xMDM3NDc5MDAwMDAwMjg4MDQx/paging:dmlkZW8tNTMtMTYtaW1hZ2UtMS0xNi1zb3VuZC0xLTE2LXBlcnNvbi0xLTE2LXRleHQtMS0xNg== Маршал Франше д’Еспере у Београду (1936)], Југословенски просветни филм, Југословенска кинотека.


{{Војводе Краљевине СХС/Југославије}}
{{Војводе Краљевине СХС/Југославије}}

Верзија на датум 24. април 2024. у 02:04

Луј Франше д’Еспере
Франше д’Еспере
Лични подаци
Пуно имеЛуј Феликс Мари Франсоа Франше д’Еспере
Датум рођења(1856-05-25)25. мај 1856.
Место рођењаМостаганем, Француски Алжир
Датум смрти8. јул 1942.(1942-07-08) (86 год.)
Место смртиСент Амансе, Француска
ОбразовањеСен-Сир
Војна каријера
Служба1873-1925
Војска Трећа француска република
ЧинМаршал Француске
Јединица5. Француска армија
Савезничка армија Оријента
Учешће у ратовима
ОдликовањаПочасни Војвода ЈКВ

Луј Франше д’Еспере, споменик у Београду.

Луј Феликс Мари Франсоа Франше д’Еспере (фр. Louis Félix Marie François Franchet d’Esperey; Мостаганем, 25. мај 1856Сент Амансе, 8. јул 1942) био је маршал Француске и почасни војвода српске и југословенске војске.[1]

Биографија

Студирао је Сен-Сир академију 15. октобра 1874, и по завршетку ове добио је чин пјешадијског потпоручника 1. октобра 1876, у капетана унапријеђен је 28. октобра 1885, за пуковника 12. јула 1903, бригадног генерала 23. марта 1908, дивизијског генерала 23. марта 1912, за маршала Француске 19. фебруара 1921. Исте године, месец дана раније, 29. јануара, добио је и почасну титулу Војводе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).

Као пјешадијски официр био је водник, командир чете и командант батаљона у пјешадији до 1899. За то време завршио је ратну Академију (1882), и био је у генералштабу дивизије, која је окупирала Тонкин (1886) и у генералштабу гувернера Париза (1889). Командовао је пуком и бригадом у пјешадији, дивизијом (1912). Члан вишег ратног Савјета од 1920. Учествовао је у колонијалним ратовима у западној Африци, Тунису, Алжиру. Тонкину и Ананиу, Кини и Мароку. У Првом свјетском рату (10. септембра 1914. до 31. марта 1916) командовао је француском армијом (5), до 29. априла 1918. групом армија на француском фронту, а од 9. јуна 1918. до краја рата био је врховни командант савезничких армија на Солунском фронту.[2] Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, изведено је прогањање њемачко-аустријско-бугарске војске, закључен је уговор о капитулацији бугарске војске и ослобођена Србија. Високо је ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату. Био је најсвечаније примљен током посете у мају 1936. У Београду му је подигнут споменик те године изнад Аутокоманде,[3] на углу Булевара Франше д’Епереа и Булевара Ослобођења.[4]

Био је члан Француске академије, на позицији 14, у периоду 1934—1942.[5]

Његова праунука Сиголен је са мужем у Варницама основала Сликовити музеј старе Србије.[6]

Чин маршала

Када је Влада Француске произвела Франшеа д’Еспереа у чин маршала, она је тај акт овако образложила: пробио је бугарски фронт и наморао непријатеља да капитулира. Овај успех, коме нема равна у европском рату, довео је до рушења Централних Царства.[7]

Референце

Спољашње везе