Словенска Европа

Словенска Европа или словенске државе је регион у Европи где живе већином словенски народи и говоре словенски језици. Овај регион заузима територије Централне Европе, Источне Европе и Југоисточне Европе. Словенска Европа обухвата земље: Белорусију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Северну Македонију, Пољску, Русију, Словачку, Словенију, Србију, Украјину, Хрватску, Црну Гору и Чешку^[1].

Балтичке државе Естонија, Летонија и Литванија имају значајно словенско становништво, у Естонији око 28% становништва су Словени, у Летонији 34%, а у Литванији 14%. Поред њих, словенско становништво живи и у Аустрији, Азербејџану, Албанији, Немачкој (Лужица), Грчкој, Јерменији, Италији, Молдавији, Румунији, Турској, Мађарској, Финска и широм северне и централне Азије.

Религија и култура

Словенски народи и државе углавном се деле на два хришћанска правца, православље и католичанство. Ова верска подела је јасно видљива између источних и западних Словена. Јужни Словени су подељени између два хришћанска пута и ислама, па су Бугарска, Северна Македонија, Србија и Црна Гора претежно православне, Словенија и Хрватска су католичке, а Босна и Херцеговина је веíнски муслиманска ако се католицизам и православље посматрају одвојено, иначе држава нема доминантна религија.

Са културолошке тачке гледишта, западни Словени су политички и друштвено ближи западноевропским филозофским, уметничким, књижевним и архитектонским вредностима. Источни Словени су били под утицајем Византије, половина Јужних Словена била је под утицајем Византије, а касније је већина била под утицајем Османског царства. То се види и из слова која се користе у земљама у којима западнословенске земље (заједно са Словенијом и Хрватском) користе латинично писмо, док остале земље као што су Босна и Херцеговина, Србија и Црна Гора користе и латиницу и ћирилицу, а Белорусија, Бугарска, Русија и Украјина користе само ћирилично писмо.

Државе

Држава	Назив	Насељеност	површина км²	БДП ($ милијарди)	Главни град	Службени језици	Службено писмо	Доминантна религија
Белорусија	Белорусија	9,503,807	207,595	45,126	Минск	белоруски и руски	ћирилица	хришћанство
Босна и Херцеговина	Босна и Херцеговина	3,531,159	51,197	16,306	Сарајево	босански, српски и хрватски	латиница и ћирилица	нема
Бугарска	Бугарска	7,364,570	110,994	52,418	Софија	бугарски	ћирилица	хришћанство
Македонија	Македонија	2,022,547	25,713	10,424	Скопље	македонски	ћирилица	хришћанство
Пољска	Пољска	38,512,000	312,679	482,920	Варшава	полски	латиница	хришћанство
Русија	Русија	142,856,536	17,075,200	1,560,000	Москва	руски	ћирилица	хришћанство
Словачка	Словачка	5,397,036	49,035	89,134	Братислава	словачки	латиница	хришћанство
Словенија	Словенија	1,964,036	20,273	43,503	Љубљана	словенечки	латиница	хришћанство
Србија	Србија	7,186,862	77,474	37,739	Београд	српски	ћирилица и латиница	хришћанство
Украјина	Украјина	48,416,000	603,500	87,000	Кијев	украински	ћирилица	хришћанство
Хрватска	Хрватска	4,284,889	56,594	51,945	Загреб	хрватски	латиница	хришћанство
Црна Гора	Црна Гора	620,029	13,812	4,250	Подгорица	црногорски	латиница и ћирилица	хришћанство
Чешка	Чешка	10,562,214	78,866	196,068	Праг	чешки	латиница	атеизам
	Укупно:	282,221,685	18,682,932	2,676,833

Извори

^ S., A. (1948-01-01). „Kirk Dudley. — Europe's population in the interwar years”. Population. Vol. 3 (1): 189—189. ISSN 0032-4663. doi:10.3917/popu.p1948.3n1.0189.

[1] S., A. (1948-01-01). „Kirk Dudley. — Europe's population in the interwar years”. Population. Vol. 3 (1): 189—189. ISSN 0032-4663. doi:10.3917/popu.p1948.3n1.0189.

[1]