Раковац (Беочин)

Раковац
Раковац;
	Манастирска улица у Раковцу
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Беочин
Становништво
— 2022.	2137
— густина	97/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 12′ 14″ С; 19° 45′ 34″ И / 45.204° С; 19.7595° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	177 m
Површина	20,5 km2
	Раковац Раковац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21299
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Раковац је насеље у Србији у општини Беочин у Јужнобачком округу. Према попису из 2022. било је 2137 становника.

Село се налази у брдима Фрушке горе на путу Беочин-Нови Сад. Од Беочина је удаљено око 4 km и Новог Сада 13 km.

Историја

Настао је као прњавор, насеље манастирских кметова поред манастира Раковац саграђеног у 16. веку.

Током другог светског рата, комплетан Срем потпао је под нацистичку управу злочиначке Независне државе Хрватске (НДХ). Као и сва остала српска места, Раковац је прошао тортуру хрватских Усташа. У току 1943. године манастир је опљачкан, драгоцености су однесене у Загреб (главни град фашистичке хрватске државе), а потом је комплетан манастир са звоником, конацима и портом миниран - порушен (данас делимично обновљен). Многи невини житељи Раковца били су поклани и побијени од стране хрватских нациста а само село било је спаљено. После рата село није обновљено, већ је низводно, северније подигнуто насеље Нови Раковац (касније промењен назив у Раковац, а старији део села у Стари Раковац.

Током последњих 50 година спонтаним миграцијама село је обновљено досељеницима из Босне у потрази за послом у фабрици цемента у Беочину, а и многим другим који су овде успели да реше свој стамбени проблем. Због велике близине Новог Сада, у брдима Раковца се граде и многобројна викенд насеља. Обнављају се старе куће или граде нове.

Овде се налазе Спомен-обележје Стручица, Спомен-обележје Каменолом, Раковачки поток.

Демографија

У насељу Раковац живи 1592 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (38,4 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 683 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	582
1953.	715
1961.	1.060
1971.	968
1981.	1.081
1991.	1.357	1.350
2002.	1.989	2.020

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.700	85,47%
Југословени	71	3,56%
Мађари	44	2,21%
Хрвати	42	2,11%
Муслимани	22	1,10%
Црногорци	15	0,75%
Словаци	11	0,55%
Словенци	9	0,45%
Украјинци	7	0,35%
Румуни	4	0,20%
Македонци	3	0,15%
Руси	2	0,10%
Буњевци	2	0,10%
Бугари	2	0,10%
Русини	1	0,05%
Роми	1	0,05%
Немци	1	0,05%
непознато	2	0,10%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	7	6
80+	7	20
75—79	17	29
70—74	41	45
65—69	57	44
60—64	48	49
55—59	61	63
50—54	80	90
45—49	96	96
40—44	79	74
35—39	56	70
30—34	51	55
25—29	70	68
20—24	85	67
15—19	64	79
10—14	58	64
5—9	54	55
0—4	46	38
Просек :	38,4	39,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	248	262	351	314	376	488	683

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	151	158	133	152	48	21	14	5	0	1	2,91

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	819	249	501	37	32	0
Женски	855	193	495	129	37	1
УКУПНО	1.674	442	996	166	69	1

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	388	7	0	36	107
Женски	288	3	0	7	76
Укупно	676	10	0	43	183

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	18	54	56	6	25
Женски	0	8	56	8	6
Укупно	18	62	112	14	31

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	7	18	4	8
Женски	6	11	12	17	58
Укупно	9	18	30	21	66

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	23	0	0	16
Женски	13	0	0	7
Укупно	36	0	0	23

Види још

Национални парк Фрушка гора

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]