Сусек

Координате: 45° 13′ 16″ СГШ; 19° 31′ 34″ ИГД / 45.221166° СГШ; 19.526166° ИГД / 45.221166; 19.526166
С Википедије, слободне енциклопедије
Сусек
Susek 31.8.2018 175.jpg
Сусек
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаБеочин
Становништво
 — 2011.Пад 996
 — густина25/км2
Географске карактеристике
Координате45° 13′ 16″ СГШ; 19° 31′ 34″ ИГД / 45.221166° СГШ; 19.526166° ИГД / 45.221166; 19.526166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина96 м
Површина31,5 км2
Сусек на мапи Србије
Сусек
Сусек
Сусек на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21313
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Сусек је насеље у Србији у општини Беочин у Јужнобачком округу. Село се налази на самом рубу општине Беочин, на путу према Илоку. Удаљено је 35 km од Новог Сада и место је најзападније где вози приградски аутобуси из Новог Сада. Према попису из 2011. било је 996 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Видео снимак села.

Сусек по својој старости спада у најстарија села, јер се помиње још у првом веку наше ере када је имао и своје утврђење и звао се Cornacum. Следећи податак о овом месту је тек из XV века када је још постојала тврђава.

За Сусек постоје подаци о броју становника још из 1869. године, када је имао 2.127 становника. Године 1885. село је припадало Ердевичком изборном срезу са својих 966 становника.[1] Тај број се повећавао сваке године, тако да је 1921. године имао 3.501 становника. За време Другог светског рата број становника је драстично опао, због масовног учешћа Сусечана у редовима партизана. После рата број становника се усталио на бројци од 1.400 људи.

Цркве и манастири[уреди | уреди извор]

У селу постоји лепа црква са изванредним иконостасом који је израдио Теодор Крачун 1779. године. Но, за Сусек је везано и постојање једног давног ишчезлог манастира. Још 1549. године у једном турском документу помиње се манастир Аколово, где се калуђерима дозвољава да поправе монашке ћелије. Значи манастир ту постоји од раније. Дуго се није знала локација овог манастира, али у атару села Сусека и данас постоји потест Вакалова, који треба повезати с поседом деспотице Јелене из 1520. године. И каснији турски пописи бележе земљиште Акалову између Сусека и Корушке. Манастир је изгледа после 1614. године потпуно напуштен. Касније се само помиње рибњак Акалова код Сусека који припада манастиру Шишатовац.

Привреда[уреди | уреди извор]

Село је богато са пољопривредом и сточним фондом. Локални пријем млека у селу месечно прихвати 60.000 литара кравјег млека[а], које доносе сељаци. Испорука се врши два пута по дану, након јутрање муже и вечерне муже.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Сусек живи 886 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (39,4 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 370 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Мапа Беочинске општине.
График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1900. 2.672
1910. 3.391
1921. 3.501
1931. 3.124
1948. 1.444
1953. 1.490
1961. 1.502
1971. 1.440
1981. 1.217
1991. 1.137 1.134
2002. 1.132 1.148
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
1.052 92,93%
Роми
  
28 2,47%
Хрвати
  
13 1,14%
Словаци
  
6 0,53%
Мађари
  
5 0,44%
Југословени
  
5 0,44%
Црногорци
  
3 0,26%
Украјинци
  
2 0,17%
Муслимани
  
2 0,17%
непознато
  
14 1,23%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Збирка слика[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Насеља у непосредној близини:

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Податак за 2017-2018 годину

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Застава", Нови Сад 185. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]