Трлабућ
Трлабућ | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Вучитрн |
| Становништво | |
| — 2011. |  125[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 44′ 30″ С; 21° 02′ 04″ И / 42.7417° С; 21.0344° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 689 m |
.svg)  Трлабућ Трлабућ на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 42000 |
| Позивни број | +383 (0)028 |
| Регистарска ознака | 02 |
Трлабућ (алб. Tërllabuqi) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Село је након 1999. године познато и као Бучај (алб. Buçaj). Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 125 становника, Албанци у овом месту чине већину.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Трлабућ је планинско село разбијеног типа, са листопадном шумом, ливадама и пашњацима, те је погодно за сточарство. Земљиште је брдовито, оранице су мање плодне, али ипак успевају све житарице и воће. Село је смештено на падинама огранака Копаоника, у горњем делу долине Криве реке и Киселог потока и удаљено је око 7 km североисточно од Вучитрна. Село се дели у три махале чији су називи по родовима који у њима живе. Куће у махалама су збијене. Удаљења између махала су 200-300 м.
Историја
[уреди | уреди извор]Село се први пут помиње у поменику манастира Девича 1789. да су Срби дародавци манастира из села под данашњим именом. Садашњи назив Попова главица (Поглавица) указује да је некада постојала црква српског становништва у овом селу. У селу су и сада сачувани називи Арсина појата (Конаку Арсес), Крива река и Кисели поток. Албанци су се доселили у ово село у 18. веку, али су њихови преци затекли Србе у селу као чифчије у неког бега из Вучитрна. Од њега, су, кажу, њихови преци купили читлук, а Србе раселили.[2]
Током колонизације после Првог светског рата у ово село доселио се један насељеник на добијену земљу по имену Благоје Елек, који је 1941, са 5 чланова породице прешао у Србију, по завршетку Другог светског рата одселио се у Звечан и више се никад није вратио на своје имање.
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]- Османовић (алб. Osmani) (5 кућа.), Алијовић (алб. Aliu) (11 кућа.) и Зенељовић (алб. Zenelji) (8 кућа.), сви од фиса Бериша. Доселили се сви у исто време, око 1800, из Скадарске Малесије. Први род са осталим није у сродству, док су друга два рода међусобно ближи рођаци.
- Видушић (алб. Vidushë) (1 кућа.), од фиса Шаље. Пресељен око 1895. из Видушића (Копаоничка Шаља).
Демографија
[уреди | уреди извор]| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 244 | 261 | 310 | 301 | 266 | 304 | 125 |
 |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987.
- ^ Урошевић 1965, стр. 301.
Литература
[уреди | уреди извор]- Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: САНУ. стр. 301.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: енглески) Tërllabuq/Trlabuć на fallingrain.com
- (језик: енглески) Maplandia
