Трлабућ

Координате: 42° 44′ 30″ СГШ; 21° 02′ 04″ ИГД / 42.7417° СГШ; 21.0344° ИГД / 42.7417; 21.0344
С Википедије, слободне енциклопедије

Трлабућ
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.Пад 125[1]
Географске карактеристике
Координате42° 44′ 30″ СГШ; 21° 02′ 04″ ИГД / 42.7417° СГШ; 21.0344° ИГД / 42.7417; 21.0344
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина689 м
Трлабућ на мапи Србије
Трлабућ
Трлабућ
Трлабућ на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број42000
Позивни број+383 (0)028
Регистарска ознака02

Трлабућ (алб. Tërllabuqi) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Село је након 1999. године познато и као Бучај (алб. Buçaj). Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 125 становника, Албанци у овом месту чине већину.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Трлабућ је планинско село разбијеног типа, са листопадном шумом, ливадама и пашњацима, те је погодно за сточарство. Земљиште је брдовито, оранице су мање плодне, али ипак успевају све житарице и воће. Село је смештено на падинама огранака Копаоника, у горњем делу долине Криве реке и Киселог потока и удаљено је око 7 km североисточно од Вучитрна. Село се дели у три махале чији су називи по родовима који у њима живе. Куће у махалама су збијене. Удаљења између махала су 200-300 м.

Историја[уреди | уреди извор]

Село се први пут помиње у поменику манастира Девича 1789. да су Срби дародавци манастира из села под данашњим именом. Садашњи назив Попова главица (Поглавица) указује да је некада постојала црква српског становништва у овом селу. У селу су и сада сачувани називи Арсина појата (Конаку Арсес), Крива река и Кисели поток. Албанци су се доселили у ово село у 18. веку, али су њихови преци затекли Србе у селу као чифчије у неког бега из Вучитрна. Од њега, су, кажу, њихови преци купили читлук, а Србе раселили.[2]

Током колонизације после Првог светског рата у ово село доселио се један насељеник на добијену земљу по имену Благоје Елек, који је 1941, са 5 чланова породице прешао у Србију, по завршетку Другог светског рата одселио се у Звечан и више се никад није вратио на своје имање.

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Подаци из 1938:[3][а]

  • Османовић (алб. Osmani) (5 кућа.), Алијовић (алб. Aliu) (11 кућа.) и Зенељовић (алб. Zenelji) (8 кућа.), сви од фиса Бериша. Доселили се сви у исто време, око 1800, из Скадарске Малесије. Први род са осталим није у сродству, док су друга два рода међусобно ближи рођаци.
  • Видушић (алб. Vidushë) (1 кућа.), од фиса Шаље. Пресељен око 1895. из Видушића (Копаоничка Шаља).

Демографија[уреди | уреди извор]

Популација (ист.): Трлабућ
Година1948195319611971198119912011
Становништво244261310301266304125
Еволуција становништва

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987. 
  3. ^ Урошевић 1965, стр. 301.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]