Бањска (Вучитрн)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бањска
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Вучитрн
Становништво
Становништво
 — (2011) 891
Географске карактеристике
Координате 42°51′31″ СГШ; 20°57′14″ ИГД / 42.85861° СГШ; 20.95389° ИГД / 42.85861; 20.95389Координате: 42°51′31″ СГШ; 20°57′14″ ИГД / 42.85861° СГШ; 20.95389° ИГД / 42.85861; 20.95389
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 619 м
Бањска на мапи Србије
Бањска
Бањска

Бањска (алб. Banjskë) је насеље у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Село је на подножју Копаоника, на Варничком Потоку, 4 км северно од Вучитрна. Село је разбијеног типа. Дели се на Горњу, Средњу и Доњу махалу. Куће у махалама су прилично збијене. Удаљења између махала су око 100 метара. Срби су живели у Доњој махали, у којој је било нешто Албанаца. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 891 становника.[a]

Географија[уреди]

ело је на подножју Копаоника, на Варничком Потоку, 4 км северно од Вучитрна. Село је разбијеног типа. Село је по положају валовито. Оранице смоничаве и са растреситом земљом, успевају све житарице, поврће и воће, повезано је са системом за навоњавање.

Историја[уреди]

Село се помиње у повељи цара Душана 1346. У Поменику манастира Девича помињу се 1765. и 1789. Срби дародавци из овог села. Село има једну стару цркву, добро очувану, посвећену св. Николи, коју су албанске балије палиле за време окупације у Другом светском рату, и једну у рушевинама. У селу има и два стариначка рода, један у православљу и један у исламу. Цело је село било чифлик. Испрва су му господари били Срби Ћамиловићи из Вучитрна, па после продајом прешло у својину потурчењака Бадивуковића из истог града. У засеоку Селиште постоји још темељ од храма св. Стефана [1]

Српски родови:

  • Ракићи (6 кућа., Св. Јован Крститељ), старинци.
  • Пантићи или Ковачани (2 кућа., Св. Врачи). Пресељени из истоименог рода у Сливовици око 1905.

Поисламљени и албанизовани српски род је Клопан (4 кућа.). Ушао је у Берише, фис својих суседа Феризовића.

Албански родови:[b]

  • Керол (6 кућа.), од фиса (племена) Друштина. Старином је из Малесије, а у Бањску досељен из Шупковца (К. Митровица) почетком 19. века. Појасеви су му у 1934. од досељења били: Суља, Весељ, Ајриз (95 години).
  • Феризовић (алб. Ferizi) (2 кућа.), од фиса (племена) Бериша. Досељени из Малесије после Керола.
  • Кећол (2 кућа.), од фиса (племена) Бериша. Досељен око 1830. из Малесије. Појасеви у 1934. од досељења: Мурсељ, Мехмет, Ахмет, Ајет (50 година).
  • Таировић (алб. Tairi) (2 кућа.), од фиса (племена) Бериша. Досељен из Стога у пећкој нахији после Кећола. Даља му је старина у Малесији.
  • Смакол (3 кућа.), од фиса (племена) Шаље. Досељен из Шаље у Малесији, из братства Гима, после Таировића.

Учесници ослободилачких ратова 1912-1918[уреди]

У логорима и заробљеништву 1941-45[уреди]

Нема доказа

Учесници другог светског рата (1941-1947)[уреди]

  • Данчетовић Александар
  • Данчетовић Бранко
  • Данчетовић Витко
  • Данчетовић Дојчин
  • Данчетовић Рајко
  • Данчетовић Сава
  • Крсмановић Миладин
  • Милетић Божо
  • Милетић Бранко
  • Милетић Драгутин
  • Милетић Милутин
  • Милетић Радован
  • Милосављевић Драгољуб
  • Милосављевић Хранислав
  • Ракић Стојан
  • Ракић Спасоје[2]

Жртве другог светског рата[уреди]

  • Данчетовић Пана, у селу 1943.
  • Милосављевић Сарафин, у истом дану од балиста[3]

Одсељени 1941-93[уреди]

До почетка рата на Косову 1999. године у селу је живело 27 домаћинстава са 141 члана.

Демографија[уреди]

Историјска популација: Бањска (Вучитрн)
Година1948195319611971198119912011
Становништво456433506606740822891
Еволуција становништва

Становништво[уреди]

Етнички састав према попису из 1961.[4]
Албанци
  
316 62,4 %
Срби
  
190 37,5 %
Укупно: 506
Етнички састав према попису из 1971.[5]
Албанци
  
403 66,5 %
Срби
  
200 33 %
Укупно: 606
Етнички састав према попису из 1981.[6]
Албанци
  
565 76,3 %
Срби
  
173 23,3 %
Укупно: 740
Етнички састав према попису из 2011.[7]
Албанци
  
877 98,4 %
Срби
  
4 0,45 %
Укупно: 891

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
  2. ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику
  3. ^ Казивање сарадника

Референце[уреди]

  1. ^ „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987. 
  2. ^ Евиденција СУБНОР-а Вучитрна
  3. ^ Евиденција СУБНОР-а Вучитрна
  4. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  5. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1971. године pod2.stat.gov.rs
  6. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  7. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Извори[уреди]

  • САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965