Бањска (Вучитрн)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бањска
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Вучитрн
Становништво
Становништво
 — (2011) 891
Географске карактеристике
Координате 42°51′31″ СГШ; 20°57′14″ ИГД / 42.85861° СГШ; 20.95389° ИГД / 42.85861; 20.95389Координате: 42°51′31″ СГШ; 20°57′14″ ИГД / 42.85861° СГШ; 20.95389° ИГД / 42.85861; 20.95389
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 619 м
Бањска на мапи Србије
Бањска
Бањска

Бањска (алб. Banjskë) је насеље у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Село је на подножју Копаоника, на Варничком Потоку, 4 км северно од Вучитрна. Село је разбијеног типа. Дели се на Горњу, Средњу и Доњу махалу. Куће у махалама су прилично збијене. Удаљења између махала су око 100 метара. Срби су живели у Доњој махали, у којој је било нешто Албанаца.

Географија[уреди]

ело је на подножју Копаоника, на Варничком Потоку, 4 км северно од Вучитрна. Село је разбијеног типа. Село је по положају валовито. Оранице смоничаве и са растреситом земљом, успевају све житарице, поврће и воће, повезано је са системом за навоњавање.

Историја[уреди]

Село се помиње у повељи цара Душана 1346. У Поменику манастира Девича помињу се 1765. и 1789. Срби дародавци из овог села. Село има једну стару цркву, добро очувану, посвећену св. Николи, коју су албанске балије палиле за време окупације у Другом светском рату, и једну у рушевинама. У селу има и два стариначка рода, један у православљу и један у исламу. Цело је село било чифлик. Испрва су му господари били Срби Ћамиловићи из Вучитнра, па после продајом прешло у својину потурчењака Бадивуковића из истог града. У засеоку Селиште постоји још темељ од храма св. Стефана [1]


Српски родови:

Ракићи (6 к., Св. Јован Крститељ), старинци.

Клепачићи (3 к., св. Лука). Пресељени из Самодреже око 1865.

Пантићи или Ковачани (2 к., Св. Врачи). Пресељени из истоименог рода у Сливовици око 1905.

Поисламљени и поарбанашени српски род је Клопан (4 к.). Ушао је у Берише, фис својих суседа Феризовића.

Арбанашки родови:

Керол (6 к.), од фиса Друштина. Старином је из Малесије, а у Бањску досељен из Шупковца (К. Митровица) почетком 19. века. Појасеви су му у 1934. од досељења били: Суља, Весељ, Ајриз (95 години).

Феризовић (2 к.), од фиса Бериша. Досељени из Малесије после Керола.

Кећол (2 к.), од фиса Бериша. Досељен око 1830. из Малесије. Појасеви у 1934. од досељења: Мурсељ, Мехмет, Ахмет, Ајет (50 година).

Таировић (2 к.), од фиса Бериша. Досељен из Стога у пећкој нахији после Кећола. Даља му је старина у Малесији.

Смакол (3 к.), од фиса Шаље. Досељен из Шаље у Малесији, из братства Гима, после Таировића.

Учесници ослободилачких ратова 1912-1918[уреди]

У логорима и заробљеништву 1941-45[уреди]

Нема доказа

Учесници другог светског рата (1941-1947)[уреди]

  • Данчетовић Александар
  • Данчетовић Бранко
  • Данчетовић Витко
  • Данчетовић Дојчин
  • Данчетовић Рајко
  • Данчетовић Сава
  • Крсмановић Миладин
  • Милетић Божо
  • Милетић Бранко
  • Милетић Драгутин
  • Милетић Милутин
  • Милетић Радован
  • Милосављевић Драгољуб
  • Милосављевић Хранислав
  • Ракић Стојан
  • Ракић Спасоје.

Жртве другог светског рата[уреди]

  • Данчетовић Пана, у селу 1943.
  • Милосављевић Сарафин, у истом дану од балиста

Одсељени 1941-93[уреди]

Становништво[уреди]

Демографија[2]
Година Становника
1948. 456
1953. 433
1961. 506
1971. 606
1981. 740
1991. 822
2011. 891


Референце[уреди]

  1. „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987. 
  2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Извори[уреди]

  • САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965

Напомене[уреди]

  1. Казивање сарадника