Букош (Вучитрн)

Координате: 42° 48′ 11″ СГШ; 20° 55′ 44″ ИГД / 42.8031° СГШ; 20.9289° ИГД / 42.8031; 20.9289
С Википедије, слободне енциклопедије
Букош
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.Раст 1.171[1]
Географске карактеристике
Координате42° 48′ 11″ СГШ; 20° 55′ 44″ ИГД / 42.8031° СГШ; 20.9289° ИГД / 42.8031; 20.9289
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина575 м
Букош на мапи Србије
Букош
Букош
Букош на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број42000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

Букош (алб. Bukosh) насеље је у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 1.171 становника[2]

Географија[уреди | уреди извор]

Село је на валовитом земљишту, разбијеног је типа, оранице са смоничавом и растреситом земљом на којој успевају све житарице. Букош је смештен на падини планине Чичавице. Удаљено око 5 km од Вучитрна, са надморском висином од 520 до 650 м.[3] Дели се на Главицу и Доњу махалу, које су такође разбијене на групице од 2–3 куће, па и на усамљене куће. Удаљење измећу махала је 1 km. Кроз село протиче Језерски поток. У центру постоји један храст испод којег извире вода. Предање каже да је храст посадио Свети Сава, а неки кажу да је још старији. Чињеница је да је храст стар неколико стотина година.

Историја[уреди | уреди извор]

Букош се први пут помиње 1530. у османском дефтеру. године, као село у Вучитрнском санџаку. Забележен је 15661574. дефтеру у Вучитрнском санџаку. Букош је 1689. године, био на аустријској мапи. При досељењу Албанци су око 1820. године затекли су српско становништво, које се по доласку мухаџири 1878. године раселило.[4] Село се помињало и у Косовском вилајету у 1893, 1896. и 1900. години.[5] Предак Арбанаса Бековића из Врнице, Емин Бека, при свом досељењу из Малесије око 1830. затекао је Букош као чифлик Махмуд-бега Вучитрнског, на коме су живели Срби. Срби су се раселили по настањењу мухаџира из Топлице 1878. После Првог светског рата, приликом досељавања колониста 1922. 25 године затекли су 5 кућа Албанаца, који су сами заузимали и крчили земљу која је припадала по турским законима неком бегу из Вучитрна. Насељеничких кућа дошло је 43, а насељеници који су добили земљу (утрину) о државе и наставили живот.[6] Село има два своја гробља, која су до почетка рата 1999. била прилично очувано.

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Подаци о броју кућа и пореклу становништва су из 1935. године. [7]

Албански мухаџири

  • Меана (3 кућа) и Вршевц (2 кућа), од фиса Кељменди. Досељени су 1878. из Механе и Вршевца у Топлици. Иако су ови и још неки исељеници мухаџирски родови сами крчили земљу, господар чифлика (Хаџи Таир Мађунски из Вучитрна) полагао је право и на необрађену земљу у атару села.

Колонисти

из Лике

из Славоније

из Црне Горе

из Херцеговине

из Србије

Учесници ослободилачких ратова 1912—1918.[уреди | уреди извор]

У логорима и заробљеништву 1941—45[уреди | уреди извор]

Учесници Другог светског рата[уреди | уреди извор]

  • Бубало Ђуро
  • Бубало Милан
  • Бубало Петар
  • Влаховић Љубомир
  • Ђукић Вукоје
  • Ивановић Алекса
  • Ивановић Зорка
  • Ивановић Мирко
  • Ивановић Милош
  • Ивановић Рафајло
  • Јакшић Милица
  • Костић Драгутин
  • Костић Милутин
  • Китановић Блажо
  • Кривокапић Владо
  • Лекић Владимир
  • Милошевић Мило
  • Милошевић Милан
  • Милошевић Радојица
  • Милошевић Спасоје
  • Радмановић Никола
  • Радмановић Павле
  • Радмановић Петар
  • Стојовић Живко
  • Стојовић Радован
  • Станисављевић Борисав
  • Милошевић Милосав[8]

Погинули у другом светскомг рату (1941—47)[уреди | уреди извор]

Жртве Другог светског рата[уреди | уреди извор]

Одсељени 1941—93[уреди | уреди извор]

Свега 63 домаћинстава са 307 чланова. Године 1998. у овом селу живело је 33 српских домаћинстава са 122 члана, од тога 15 старачких са 30 чланова.

Демографија[уреди | уреди извор]

Година 1574 1913 1921 1923 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2011
Број становника 14 домаћинства 259 160 31 домаћинства[10] 345 375 484 566 867 843 1171[11]
Еволуција становништва

Становништво по националности[уреди | уреди извор]

Националност Број %
Албанци 1,162 99.23
Ашкалије 9 0.77

Према попису из 2011. године, Албанци чине 99,23% популације.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ „Попис становништва 1948-2011”. 2014. Приступљено 11. 2. 2014. 
  3. ^ Урошевић 1965, стр. 45,157.
  4. ^ Урош Шешум, УТИЦАЈ СЕОБЕ МУХАЏИРА НА ПРОМЕНУ ЕТНИЧКЕ И ВЕРСКЕ СТРУКТУРЕ НАСЕЉА СЕВЕРНЕ И ЗАПАДНЕ СТАРЕ СРБИЈЕ (1878–1910), Српске студије 5 (2014), 99.
  5. ^ Др.Јусуф Османи:Насеља на Косову 16, Вучитрн, Приштина. (2005). стр. 118–120.
  6. ^ Урошевић 1965, стр. 157.
  7. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340
  8. ^ Евиденција СУБНОР-а Вучитрна
  9. ^ "Спомен парк Краљево", Фонд за иградњу Спомен-парка, Краљево 1979.
  10. ^ Од 1574. до 1923. године, погледај, Др.Јусуф Османи:Насеља на Косову 16, Вучитрн, Приштина. (2005). стр. 118–120.
  11. ^ Попис становништва на Косову 1948 — 2011 Приступљено 2. јун 2016
  12. ^ „Попис становништва 2011”. 2011. Приступљено 11. 2. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]