Граце
Граце | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Вучитрн |
Становништво | |
— 2011. | 424 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 44′ 44″ С; 21° 03′ 30″ И / 42.7456° С; 21.0583° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 519 m |
Граце (алб. Gracë) насеље је у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 1.736 становника[1] [а]
Географија
[уреди | уреди извор]Село је на подножју Копаоника, у долини потока Косковика, на 3,5 km источно-југоисточно од ушћа Лаба у Ситницу. Збијеног је типа. Дели се на Горњу Махалу (на истоку), Доњу махалу (на западу) и на део села на југоисточној страни који се у Горњој и Доњој махали зове Отуд Потока. Тај део села је постао 1923-1925. премештањем неких кућа из Горње и Доње махале.
Историја
[уреди | уреди извор]Село је било чифлик и на њему се становништво смењивало, но и поред тога се задржала два стариначка или врло стараог досељеничког рода. На месту Љигате крај Лаба било је старо сеоско гробље са црквом и у том су се гробљу укопавали и преци тих старинаца и других старијих досељеника. По доласку мухаџира нису се смели више ту укопавати, јер су мухаџири изоравање додељене ледине проширили и на то њихово гробље. Међу чифчијама је последњих деценија турске владавине било доста Албанаца, више старијих досељеника но мухаџира. Сви су се иселили у Турску 1914.
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]Српски родови[2]
- Живићи (2 к. Св. Василије), старинци.
- Вучовић (20 к. Св. Василије), старинци.
- Настовићи (7 к. Св. Никола). Стари су досељеници од Гусиња.
- Ђорђевићи (14 к. Св. Василије). Преселили се из Самодреже око 1820. Појасеви су им 1935. од пресељења били: Станко, Живко, Ђока, Трајко (60 година).
Српски родови
- Пајовић (1 к.). Досељен 1925. из Топлице на куповицу. Даља старина му је у Бањској (Рашка).
- Томић (1 к.). Досељен као колониста 1920. из Тулара у Јабланици.
- Станишковић (3 к, Св. Василије). Доселили у Лабу. Даљу старину наводе у лесковачком крају.
Демографија
[уреди | уреди извор]Демографија[3][1] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1948. | 480 | |
1953. | 569 | |
1961. | 587 | |
1971. | 723 | |
1981. | 540 | |
1991. | 574 | |
2011. | 424 |
Становништво по националности
[уреди | уреди извор]Националност | Број | % |
Албанци | 273 | 64.37 |
Срби | 150 | 35.38 |
Непознато/Остало[4] |
Према попису из 2011. године, Албанци чине 64,37% популације, а Срби 35,38.[4]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Попис становништва 1948-2011”. 2014. Приступљено 2. 11. 2014.
- ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ а б „Попис становништва 2011”. 2011. Приступљено 11. 2. 2014.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: енглески) Gracë/Grace на fallingrain.com
- (језик: енглески) Maplandia