Прилужје
Прилужје | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Вучитрн |
| Становништво | |
| — 2011. |  558 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 43′ 58″ С; 21° 01′ 33″ И / 42.7328° С; 21.0258° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 516 m |
.svg)  Прилужје Прилужје на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38213 |
| Позивни број | +383 (0)28 |
| Регистарска ознака | KM |
Прилужје (алб. Prelluzhë) је насеље у Општини Вучитрн на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Прилужје површине 745 ха. Кроз Прилужје протичу две реке: Лаб и Ситница. Село је повезано системом за наводнавање са водоводом из Обилића, кроз село су асфалтиране улице. У селу ради здравствена амбуланта, ветеринарска станица, апотека и пошта као и српска осмогодишња школа Вук Караџић и средња техничка школа Никола Тесла које укупно броје око 500 ученика.
Географија
[уреди | уреди извор]Село је збијеног типа у равници између реку Ситнице и Лаба. Оранице плодна лукиња на којој успевају све житарице и поврће. Смештено око 14 км југоистично од Вучитрна.
Историја
[уреди | уреди извор]У турском попису области Бранковића из 1455. помиње се као велико село Прилужа са 53 српске куће. У поменику манастира Девича уписани су 1761. и 1775.[1] Срби дародавци из Прилужа. У овом селу постоји један стариначки род који не памти када су њихови преци досељени, те се сматрају да су од постанка села њихови житељи, а остали су махом дошљаци из разних крајева у току владавине турске империје. На сеоском гробљу, које је старо колико и село, подигнута је мања црква 1969. посвећена св. Недељи. Сматра се да у селу и околини постоје још два црквишта, јер постоје трагови.[1] Село је било чифлук Мехмудбеговића из Пећи.
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]Српски родови[2]
- Дикићи (1.1 к., св. Врачи). Преселили се из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1830, када је Главотина имала само седам кућа; у Прилужје прешли око 1960. Даља старина им је у Црној Гори.
- Машићи (3 к., Св. Јован Крститељ), старинци.
- Чунгићи (4 к., Св. Петка)
- Бугарићи (2 к., Св. Никола). Досељени од Скопља кад и Терентићи.
- Парлићи (6 к., Св. Петка). Досељени из Бразде (Скопска Црна гора) у Бивољак да избегну крвну освету. Ту су дуго живели и намножили се јако, па једни одатле отишли у Вучитрн, а други (око 1840) прешли у Прилужје. Тад су у селу живели неки Срби Роцкомановићи, који су се доцније отселили у Србију.
- Ракићи (18 к., Митровдан). Доселили се из Лаба после Парлића.
- Поповићи (6 к., Св. Никола). Потичу од Секулића у Грачаници, одакле су се око 1860. преселили у Прилужје да избегну крвну освету, јер су убили неког православног Циганина што им је на причешћу у гужви згазио дете. Да би прикрили порекло променили су славу (у Грачаници славили Митровдан). Даља старина им је у Пологу.
- Минићи (2 к., Св. Никола). Преселили се из Лесковчића око 1890.
- Томинчићи (1 к., Св. Арханђео). Доведени давно однекуд као пасторци.
Роми муслимани
- Еминовићи (3 к.) и – Шабановићи (1 к.). Пресељени из Новог Села Мађунског, први око 1895, а други 1933.
- Куртићи (2 к.). „Шетали свуда“. У Прилужју настањени 1919. Последњи род се бавио коваштвом, а остали били надничари. Ови надничари 1934. нису имали ни земље ни куће. Становали су у колибама од бусења.
Демографија
[уреди | уреди извор]Број становника на пописима:
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 856 | 996 | 1.228 | 1.524 | 1.958 | 2.175 | 558 |
 |
- Национални састав становништва 2011.[а]
| Националност | број |
| Албанци | 267 |
| Срби | 215 |
| Роми | 67 |
| Ашкалије | 8 |
| непознато/друго[3] | 1 |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987.
- ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
Литература
[уреди | уреди извор]
- Аритоновић, Ивана (2010). „Свакодневни живот и самоорганизовање мештана у српској енклави Прилужје на Косову и Метохији” (PDF). Баштина. Институт за српску културу Приштина — Лепосавић (29): 187—205.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- 17 година после: Прилужје (РТК 2) на сајту Јутјуб
