Ново Село Мађунско

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ново Село Мађунско
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.2.035
Географске карактеристике
Координате42°47′06″ СГШ; 21°01′13″ ИГД / 42.7850° СГШ; 21.0203° ИГД / 42.7850; 21.0203Координате: 42°47′06″ СГШ; 21°01′13″ ИГД / 42.7850° СГШ; 21.0203° ИГД / 42.7850; 21.0203
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина549 м
Ново Село Мађунско на мапи Србије
Ново Село Мађунско
Ново Село Мађунско
Остали подаци
Поштански број42000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

Ново Село Мађунско (алб. Maxhunaj) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 2.035 становника.[1].

Географија[уреди]

Село је на подножју Копаоникa, с леве стране Самодрешке (Слаковачке) реке, код њеног излаза у Ситничку алувијалну раван. Збијеног је типа, једино што Доња махала има неколико нешто издвојених кућа. Дели се на Горњу, Средњу и Доњу махалу. Село је у равници, збијеног типа, оранице са лукињом и растреситом земљом, на којима успевају све житарице, поврће и воће. До села је асфалтиран пут и повезано је са системом за наводњавање. Смештено поред пута Вучитрн-Приштина. Удаљено од Вучитрна 7км на источној страни, кроз њега протиче Слаковачка река.

Историја[уреди]

У селу постоји постоји један стариначки род непознатог порекла и не знају када су досељени у ово село. У 18. веку долазе Албанци Маџуни и село се оснива под именом Ново Село, а ближе одређење му је Маџунско, јер су они били у већини. Не зна се у прошлости да ли је било насеље на овом месту. Од Новог Села уз Слаковачку реку преко Виљанца до Самодреже наилази се приликом дубљег копања на опеку и клесано камење, што је доказ да је у давној прошлости на овом месту било неко насеље. После ослобођења, од 1912. до 1923. један број Албанаца из овог села одселио се у Турску. Од њих су куповали земљу Срби из овог села, као и 3 куће насељеника који су дошли 1923, и 1 на добијену земљу. Срби становници овог села нису имали своје гробље, већ су се укопавали у суседном селу Пестову све до завршетка првог светског рата, када су основали своје гробље у селу.[2] У првој Југославији у овом селу било је седиште Самодрешке општине.

Порекло становништва по родовима[уреди]

Српски родови[3]

  • Џамбићи (2 к., Св. Никола). Стари су досељеници непознатог порекла и најстарији род у селу. По ослобођењу Топлице од овог рода су се 4 куће иселиле у околину Ниша и Неготина.
  • Стамболићи (7 к., слава Ђурђиц, „прекада“ Ђурђевдан). Пореклом је из Ст. Колашина. У Ново Село досељен средином 19. века из Вучитрна. Појасеви у 1935. од досељења из Вучитрна: Недељко, Стојан, Трајко (65 година). Презиме им је по претку Недељку кога су потсмешљиво назвали Стамболијом, што је као надничар гонио стоку неких трговаца у Истанбул.
  • Стошићи (5 к., Петковдан). Потичу од рода Маљока у Племетини, одакле су се преселили после Стамболића. Даља старина им је у Ст. Колашину.
  • Цураци (7 к., Св. Агатоник). Пресељени из Пестова почетком друге половине 19. века. Појасеви у 1935. од тог пресељења: Максим, Михајло, Димитрије, Коста (32 године). Даља старина им је у Метохији (околина Пећи).
  • Јокановић (1 к.). Досељен 1921, као колониста из Црне Горе.
  • Поповић (1 к.). Досељен 1931. из Коњуше у Топлици на купљепо.

Арбанашки родови:

  • Мађун (15 к.), од фиса Краснића. Из Малесије су се доселили у косовско село Дрваре, па у лапско село Љупче, одакле у Ново Село у првој половини 19. века. Појасеви у 1935. од досељења из Лаба: Садик, Алит, Таир (72 године).
  • Камберовић или Прек (4 к.), од фиса Краснића. И они досељени из Љупчета у Лабу за Мађунима.

Рама Кајтазовић од мухаџирске куће зване Арбанашка, по селу Арбанасцима у Топлици, прешао је из ислама у православље 1927, у својој 26. години. Узрок промене вере је била заљубљеност у једну Српкињу, којом се и оженио. Остао је да живи у свом селу и у својој кући. Оца и браће није имао при прелазу у православље. Задржао је старо презиме (Кајтазовић), а ново име му је Радосав.

У селу је 1935. живело 7 кућа муслиманских Рома. Живели су у, врло грубим колибама, а бавили се наполичарством, надничарством и плетењем корпи.

Демографија[уреди]

Демографија[4][1]
Година Становника
1948. 878
1953. 1.028
1961. 1.147
1971. 1.315
1981. 1.687
1991. 1.800
2011. 2.035

Становништво по националности[уреди]

Националност Број %
Албанци 2,034 99.80
Бошњаци 1 0.20[1].


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Попис становништва 1948-2011”. 2014. Приступљено 02. 11. 2014. 
  2. ^ Урошевић 1965, стр. pp..
  3. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]