Т-6 Тексан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Т-6 Тексан
AT-6C Texans in flight 1943.jpg
Опште
Намена обука пилота
Земља порекла  САД  Уједињено Краљевство
Произвођач North American Aviation
Први лет 1.04.1935.
Почетак производње 1936.
Уведен у употребу 1936.
Повучен из употребе 1995.
Статус неактиван
Први корисник САД
Број примерака 15.495
Димензије
Дужина 8,84 m
Размах крила 12,81 m
Висина 3,57 m
Површина крила 23,60 m²
Маса
Празан 1.886 kg
Нормална полетна 2.548 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 x Pratt Whitney R-1340 AN-1
Снага 442 kW
Перформансе
Брзина крстарења 233 km/h
Макс. брзина на Hopt 335 km/h
Долет 1.175 km
Плафон лета 7.400 m
Брзина пењања 366 m/min
Портал:Ваздухопловство

Т-6 Тексан (енгл. T-6 Texan), познат као и Норт Америкен Харвард (енгл. North American Harvard) у Уједињеном Краљевству је једнокрилни двоседи авион за прелазну летачку обуку пилота металне конструкције са увлачивим класичним стајним трапом. Производио се у фабрици Норт амеркен авијејшон у САД.

Развој[уреди]

Прототип овог изузетно успелог авиона за прелазну обуку војних пилота полетео је априла 1935. године под ознаком НА-16 а ускоро је поред званичног имена Тексан (Texan) од пилота добио надимак „Летећа тестера” због карактеристичног звука рада мотора. Авиони испоручени Енглезима на основу уговора о зајму и најму добили су нов назив - Харвард. Завршетак Другог светског рата није означио и његов крај - Американци га користе као лаки јуришни авион у Корејском рату педесетих година, Французи у Алжирском рату за независност, Енглези у Кенији, а Израелци су га користили као обрушавајући бомбардер. Све укупно произведено је 21.342 авиона у 200 школских и 53 борбене варијанте укључујући и ловачку.

Југославија[уреди]

Југословенски пилоти су се први пут срели са овим типом авиона у лето 1943. када је почела њихова преобука у Африци у 71. ОТУ (јединица за борбену обуку) ради каснијег преласка на Харикене и Спитфајере. Први од укупно 11 Харварда за ЈРВ предати су марта 1945. у Земунику код Задра и успешно су коришћени за прелазну борбену обуку. Посебно знајачну улогу одиграли су по пријему америчких Ф-47Д у ЈРВ, јер су пилоти на њима изводили тренажне летове пре но што су сели за команде Тандерболта. Временом на неке примерке уграђена је камера К-24 ради коришћења у извиђачком пуку, а пред крај ресурса коришћени су у штабним авиоодељењима. Последња два расходована су 1960. године.

Коришћење[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Команда РВ и ПВО, Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942—1992., ИЗСИ и МЦО, Београд. 2012. ISBN 978-86-7403-163-6.
  • Пејчић, Предраг, Прва и Друга ескадрила НОВЈ (352 Yugoslav Squadron - 351 Yugoslav Squadron), Београд, ВИНЦ и Команда РВ и ПВО,1991.

Спољашње везе[уреди]


Стална поставка Музеја ваздухопловства Београд