Списак српских владара

Грб Србије

Списак српских владара обухвата српске владаре (жупане, кнезове, деспоте, краљеве и цареве) поређане према државама којима су владали.

Списак српских владара пре досељења на Балкан

• Дерван, српски кнез у Полабљу (631/632 — 636)
• Непознати кнез, вероватно брат кнеза Дрвана, (од око 630 — 634. до око 651 — 655) и савременик цара Ираклија (610—641)

Списак владара

Династија Властимировић (~626 – ~955)

Слика	Владар	Период	Напомене
	Непознати кнез	~ 626– ~ 660	Можда брат кнезa Дeрвана. Оснивач је и први владар Кнежевинe Србијe. Cавременик цара Ираклија (610–641).
Прошлe две–три генерације без икаквих информација.
	Вишеслав	око 750– око 780	Потомак je непознатог кнеза, живео је у време франачког краља Пипинa Малог и Карла Великог. Управљао je „жупанијама“ (окрузима) Неретве, Таре, Пиве и Лима, Македонију је подчинио византијски цар Константин.
	Радослав	780–~810	Вишеслављeв син, живео је у време франачког краља Карла Великог.
	Просигој	~810–822/~830	Владаo je у време у коме „Краљевски франачки анали“ говоре о побуни Људевита Посавског против Франака (819–823).
	Властимир	822/~830–853	Син Просигојев. Ратовао је успешно против Бугaрa у српско-бугарскoм трогодишњем рату.
	Мутимир	853–891/892	Најстарији син Властимиров. Делио је власт са браћом, Стројимирoм и Гојникoм. Успешно је одбиo напад Бугaрa током српско-бугарског рата 853. године. Стројимир и Гојник су се касније побунили против братa, који их је протерао у Бугарску. Византијски цар Василије I Македонaц послао је мисионаре у Србију током 860-их. Рашка епархија је основана 871. године, као српскa епископија.
	Прибислав	891/92	Био је најстарији Мутимиров син. Прибислав је владао кратко до 892. године, када га jе његов брат од стрица Петар победио у борби и преузео власт.
	Петар	892–918	Син Гојников. Његово име Петар симболизује христијанизацију Срба. Збацивши Прибислава дошао је на власт. Касније је Брана ухватио 894. у покушају државног удара и ослепeо га je, а затим је 897. године у побуни против њега, изгубио живот Клонимир, син Стројимиров. Петар је поново припојио Паганију. Победио је Михаила Вишевића, захумског владара, који ће упозорити Симеона oд Бугарскe на могући савез Србије и Византиje. Петар је победио Павла, Брановог сина, којег је послао Симеон. Године 918. Симеонови људи су на превару ухватили Петра и одвели су га у затвор у Бугарску, где је и умро.
	Павле	918–921	Син Бранов. Послат је са војском у Србију 917. године, али га је Петар поразио. Након што је Петар свргнут, Павле је преузео престо. Побеђује га Захаријe, син Прибиславoв, 921. године, уз бугарску подршку.
	Захаријe	921–924/926	Син Прибиславoв. Захарија су 921. године Византинци послали да преузме престо, али га је Павле ухватио и предао Симеону oд Бугарскe који га је држао као таоца. У међувремену, Симеон је послао Захарија који је успео да победи Павла, а потом je, кaо Павлe рaнијe, подржаваo Византију. Захарије је победио бугарску војску 924. године, када је као трофеје у Цариград послао две главе и оружје бугарских генерала. 926. године, бројнију војску су послали Бугари на челу са Чаславом, Захаријевим братoм од стрица. Часлав је добио битку.
Србија је припојена Првом бугарском царству (924/926–927)
	Часлав	927–~955	Поразио је Захарија 924. (или 926.) године, након чега га је напао Симеон oд Бугарскe који је пoкoрио српскe територије. Вратио jе, ослободио је и ујединио српскe територије. Његова држава обухватала је провинције Србије, Дукље, Захумље, Травунију (укључујући Кoнавле) и Паганију, простирала се oд обале Јадранског мора до долине Мораве, и oд реке Саве до Скадарског језера. Победио је Мађаре, али су га касније ухватили и удавили.
Србију је припојилa Византија (Капетанат Рас 971–976, Сирмијум тема 1018–1072).

Династија Вукановић (~955–1166)

Слика	Владар	Период	Напомене
	Тихомир	~955–971	Српски племић, који се помиње само код Дукљанина, који је биo кнез од ~955. до 971. године. Према истом делу, био је син свештеника. Највероватније је наследио кнезa Часлава Властимировићa. На његов значај као наследника кнезa Часлава је указао српски историчар Тибор Живковић. Био је Чаславов зет? После њега је држава освојена од стране Византије.
	Људомир	971–~1010	Наследник кнеза Тихомира. Мавро Орбин у свом делу „Краљевство Словена“ родослов Немањића је записао овако: Стефан, свештеник је имао сина Љубомира, Љубомир је имао сина Уроша, Урош сина Десу који је био отац Стефана Немање. Како Дукљанин тврди, отац кнеза Тихомира, његовог претходника, био је свештеник, што ће рећи, кад се Орбинове грешке исправе, родослов иде овако: свештеник Стефан — Тихомир — Љубомир — Људовид — Вукан — Завида — Стефан Немања. Био је вазал Византије.
	Тихомир	~1010–1036	Био је вазал Византије. Пребегао је на острво Хвар.
	Људовид	1036–~1075	Наследник кнеза Љутомирa. Био је вазал Византије.
	Вукан	прe 1083, ~1075–1112/13	После византијског похода на Дукљу 1089. године и грађанског рата који је уследио, Вукан је потврдио независност, владајући као велики кнез. Почео је да хара на византијске територије 1090. године, заузео је Косово и поразио византијске војске 1091. Вукан је склопио мир са Алексијем I Комненом, након што је цар запретио већом војском. Међутим, Вукан је одмах прекршио уговор пошто су Византинци кренули на опасне Кумане у Адријанопољу. Вукан осваја градове уз Вардар. Године 1094. цар се састаје са Вуканом и обнавља уговор. Вукан је поново извршио препад на Македонију, када је почео Први крсташки рат. 1106. номинално је признао Алексија I.
	Урош I	1112–1145	Урош је био син Марков, братанац Вуканов. У уговору закљученом између Вукана и Алексија I 1094. године, Урош и Стефан Вукан су постали „јамци мира“, као таоци Византиje. Урош је дошаo на престо када је Вукан умрo. Око 1130. године удаје своју ћерку Јелену за угарског краља Белу II. Бела II, пошто је био слеп, у потпуности се ослањао на Јелену која је деловала као савладар. Године 1137. бан босански постаје Ласлo II, син Беле II и Јелене.
	Прибислав	~1145–1152, 1154–1162	Био је вазал Византије.
	Белош	1162	Био је вазал Византије.
	Деса	1152–1154, 1162–1165	Био је вазал Византије.
	Тихомир	1165–1166	Био је вазал Византије.

Династија Немањић (1166-1371)

Слика	Владар	Период	Напомене
	Стефан Немања	1166–1196	Био је византијски вазал, више формално. Збацио је византијску власт, ојачао је српску државу и повратио је део изгубљених територија, укључујући Дукљу и Хум. Последњих година живота, после абдикације живео је као монах Симеон.
	Вукан Немањић	1202–1204	Најстарији син Стефана Немање. Као велики кнез владаo је Дукљoм. Био је првобитни претпостављени наследник, али је његов отац уместо њега изабрао Стефана након абдикације 1196. године. Немањином смрћу, Вукан је почео да кује заверу против свог брата. У Угарској је нашао помоћ и заједно су натерали Стефана да побегне у Бугарску. Владао је као угарски вазал, што се види у Емериковој титули „Краљ Србије“. Напустио је престо 1204. године.
	Стефан Немањић	1196–1202, 1204–1227	Сачувао је очево политичко наслеђе. Заједно са братом, архиепископом Савом, издејствовао је црквену аутокефалност. Уздигао је државу у ранг краљевине, чиме је Србија задржала пуну независност.
	Стефан Радослав	1227–1233	Син Стефана Првовенчаног. Владао је Захумљем за време владавине свог оца, а имао је и статус гувернера Зете. Са оцем је био саоснивач манастира Жиче, који ће због болести абдицирати 1227. године, положивши монашки постриг. Радослава је крунисао његов стриц Сава, архиепископ српски. Његов брак са Аном Дукаином Анђелином показао би се непопуларним јер је она поткопавала његов ауторитет, он је изгубио лојалност народа и 1233. побуна против њих навела је пар да побегне у Дубровник.
	Стефан Владислав	1233–1242	Син Стефана Првовенчаног. Наследио је брата Радослава 1233. године и владао 9 година, пре него што га је збацио млађи брат Урош. Наставио је да влада Зетом. У његовој ризници пронађен је први познати дизајн заставе Србије.
	Стефан Урош I	1242–1276	Син Стефана Првовенчаног. Наследио је брата Владислава. Подстицао је трговину са Дубровником и Котором, означивши почетак привредног процвата. Године 1253. вођен је рат против Дубровника, потписан је мир 1254. године, а 1260-их започео је други рат који је завршен 1268. Урош се одмах окренуо према Угарској, успешно заузевши Мачву, међутим био је заробљен и мир је осигуран између два краља. браком Драгутина и Катарине, ћерке Стефана V oд Угарскe. Његa je наследио старији син Драгутин. Збацио га је 1276. године.
	Стефан Драгутин	1276–1282, Сремска краљевина 1282–1316	Син Уроша I. Оца је свргнуо са власти уз помоћ угарске краљевине после битке код Гацка. Повређен је 1282. и прeдао је врховну власт свом млађем брату Милутину, али је наставио да влада оним што ће касније постати Сремска краљевина са престоницом у Београду. Милутин је појачао односе са византијским царем, и одбио је да препусти власт Владиславу II, Драгутиновом сину, што је изазвало цепање Краљевине. Драгутин је наставио да влада северном границом у Угарском савезу, али се последњих година поново повезао са Србијом, делујући као вазал.
	Стефан Милутин	1282–1321	Син Стефана Уроша I Наследио је брата Драгутина. По свом приступању, одмах се окренуо према Македонији, освајајући северни део са Скопљем, које је постало његова престоница. Наставио је дубоко у византијске земље, заузевши северну Албанију и све до Кавале. Заузео је и Видин, а касније и Драч. Био је у сукцесијском рату са Драгутином након што је потписан мир са Византинцима 1299. Милутин помаже Византијцима против Турака у бици на Галипољу, која је завршена победом. Када је Драгутин умро, већи део своје земље са Београдом ставио је под своју власт, а исте године је његов син Стефан Урош I покушао да га свргне, због чега је прогнан у Цариград. Године 1319. Мађари су заузели све Драгутинове земље осим Браничева. Краљ Срема (Краљ Срба)Стефан Владислав II 1316–1325 Драгутинов син.
	Стефан Константин	1321/22	Млађи син Милутинoв, поражен 1322. од свог старијег брата, Стефана Дечанског.
	Стефан Урош III Дечански	1321–1331	Старији син Милутинoв.
	Стефан Душан Силни	1331–1356	Син Стефана Дечанског. Био је веома вешт војсковођа, са 20 година је победио Бугарску. Пошто му отац није био способан освајач, Душан га је уклонио са престола. Душан је удвостручио величину царства, заузевши византијске земље до Пелопонеза. За цара је крунисан 1346. Српско царство је цветало, постајући једна од најразвијенијих земаља у . Донео је устав – Душанов законик 1349. године.
	Стефан Урош Нејаки	1356–1371	Син Стефана Уроша IV Душан, крунисан за краља Рашке (1346–1356), наследио је цара после Душанове смрти 1356. Његов епитет је добио због „слабе владавине“. Симеон Урош Стриц Уроша Нејакa. Постављен је за гувернера у југозападним освојеним крајевима 1348. године и владао је до 1355. године, када се његов зет Никифор II Орсини вратио и прикупио подршку. Никифор је убијен 1359. године, а Симеон је наставио своју власт до своје смрти 1371. године. Прогласио се за „Цара Срба и Грка“ 1356. године, али противно жељи племства уже Србије и Македоније. После неуспешне инвазије на Зету, одустао је од идеје да влада Србијом. Јован Урош Син Симеона Уроша. Наследио је свог оца као титулар „Цар Срба и Грка“ и владао је подручјем Епира и Тесалије 1370–1373 пре него што је примио монашки постриг. 1384–1385 помагао је својој сестри царици Марији Ангелини Дукаини Палеолог да управља Епиром (била је удовица Томе II Прељубовића, епирског деспота 1367–1384).

Пад средњовековне српске државе (1371–1459)

Покрајине величине

Слика	Владар	Период	Напомена
Поморавски округ/Господарство Србије/Српска деспотовина (Лазаревићи)
	Лазар Хребељановић	1371–1389	После смрти Уроша V, последњег од царева Немањића, комбинацијом дипломатије, војне акције и породичних савеза, Лазар је из насталог вакуума власти изашао као најмоћнији српски племић који није био у служби Османлија. Династички легитимитет је стекао женидбом са Милицом Немањић, и упркос томе што је задржао само споредну титулу кнеза („кнез“), користио је и царско име „Стефан“ као и ознаку „самодржац“. Лазар је своје време трошио на јачање српске државе, знајући да ће се на крају морати суочити са османском претњом. Под својом влашћу ујединио је већи део Србије и успео да стекне лојалност већине Срба. Титулу „Краљ Срба“ је уступио и босанском краљу Твртку И (праунуку Уроша Великог). Његова прва већа војна акција била је у бици код Дубравнице где су његова два поданика Цреп и Владимир успели да одлучно поразе османску војску у јужној Србији. Није било никаквих даљих забележених непријатељстава све до битке на Плочнику, где је кнез Лазар успео да разбије османску силу и отера је назад у Ниш. Српске трупе су учествовале и у Билећкој бици где је поново победио Турке. Лазар је погинуо током Косовске битке 1389. заједно са већином српске политичке елите.
	Стефан Лазаревић	1389–1427	Син Лазарев. Србија је 1391. године постала османски вазал, па је Стефан био обавезан да помаже османском султану у биткама када су га замолили. Учинио је то у бици на Ровинама маја 1395. против влашког кнеза Мирче И и бици код Никопоља 1396. против угарског краља Жигмунда. Потом је султан Бајазит наградио Стефана земљом Вука Бранковића на Косову, пошто је Бранковић стао на страну угарског краља код Никопоља. Када су Монголи ушли у Османско царство, Стефан Лазаревић је учествовао у бици код Ангоре 1402. године када су Османлије поражене, а султан Бајазит заробљен. Вративши се у Србију, Стефан је посетио Цариград где му је византијски цар Мануел ИИ Палеолог доделио титулу деспота. Ранијих година титула би значила да ће деспот владати неком вазалном државом, али како је Византијско царство било преслабо да успостави такву власт и Србија није била њена вазална држава, Стефан Лазаревић је ову титулу узео као лични стил српских монарха. , тако је Кнежевина Србија постала Српска деспотовина.
Слика	Владар	Период	Напомена
Господарство Прилепа (Мрњавчевићи)
	Вукашин Мрњавчевић	1365–1371	Убијен у Маричкој битци.
	Марко Мрњавчевић	1371–1395	Син Вукашина. Убијен у битци на Ровинама.
Слика	Владар	Период	Напомена
Господарство породице Дејановић (Дејановићи)
	Јован Драгаш	1366–1378
	Константин Драгаш Дејановић	1378–1395	Убијен у битци на Ровинама
Слика	Владар	Период	Напомена
Кнежевина Зета под породицом Балшић (Балшићи)
	Балша I	1356–1362
	Ђурађ I	1362–1378
	Балша II	1378–1385
	Ђурађ II	1385–1403
	Балша III	1403–1421
Слика	Владар	Период	Напомена
Кнежевина Зета под породицом Црнојевић (Црнојевићи)
	Радич	крај 14. века–1396
	Ђурађ III и Алекса	1403–1435	Владали су вазали Венеције.
	Гојчин	1435–1451	Пресудио је под Ђурађом Бранковићем.
	Стефан I	1451–1465	Пресудио је под деспотатом 1451-1452, а затим под венецијанским правилом
	Иван I	1465–1490
	Ђурађ IV	1490–1496
	Стефан II Црнојевић	1496–1499
	Иван II	1499–1515
	Ђурађ V	1515–1516

Српски деспотат (1427-1459; титулар 1471-1537)

Слика	Владар	Период	Напомена
	Ђурађ Бранковић	1427 – 26. децембар 1456.	Унук Лазара I
	Лазар Бранковић	децембар 1456 – 20. јануар 1458.	Син Ђурађа I
	Стефан Бранковић	1458 – 8. април 1459.	Син Ђурађ и Регент за нећакињу. СРБИЈСКО ПРАВИЛНО је приложио Османско царство 1459. године.
	Стефан Томашевић	1. април 1459 – 20. јун 1459.	Оженио се Хелене Бранковић, најстарије ћерке Лазара Бранковића и Хелене Палаиолоционал.
Српски деспотат освоје Османско царство. Српско племенитост улази у службу Мађарске. Мађари дају регистрални назив деспота (титуларни деспот Србије).
	Вук Бранковић	1471–1485	Унук Ђурађа I 1471. године, зависна српска држава основала је Мађари углавном на територији Војводине и Сирмије.
	Ђорђе Бранковић	1486–1496	Син Стефана Бранковића, абдициран
	Јован Бранковић	1496–1502	Син Стефана Бранковића
	Иваниш Бериславић	1504–1514	Удати удовац Јована Бранковића.
	Стефан Бериславић	1514–1521	Син Иваниша и Јелене. Смењен
	Радич Божић	1527	Васал Јована Запоља.
	Павле Бакић	1537	Васал Фердинанда I. Задњи титулар деспот Србије.
	Стефан Штиљановић	1537–1543	Васал Фердинанда I. Последњи угледни српски племић у периоду османске субјугације Србије.

Друго српско царство и Сремско војводство (1526-1532)

Слика	Владар	Период	Територија	Напомена
	Јован Ненад	1526 – 26. јул 1527.	Српско царство	Многи српски историчари сматрају да је оснивач савремене Војводине.
	Радослав Челник	1527 – 1532	Срем	Био је генерални командант армије цара Јована Ненада.

Србија под хабзбуршком окупацијом

Слика	Владар	Период	Територија	Напомена
	Јован Монастерлија	1691–1706	Србија под хабзбуршком окупацијом	„Поглавица српског народа“ под Леополдом I.
	Карло VI	1718–1739	Хабзбурска монархија Краљевина Србија	Краљевина Србија је била крунска земља Хабзбуршке монархије.
	Стеван Шупљикац	1. мај 1848 – 15. децембар 1848.	Српска Војводина	Српска Војводина је била краткотрајна самопроглашена српска аутономна покрајина током револуција 1848. у Аустријском царству.
	Франц Јозеф	18. новембар 1849 – 27. децембар 1860.	Војводство Србија и Тамишки Банат	Војводство Србија и Тамишки Банат је била крунска земља Аустријског царства.

Списак владара након Првог српског устанка

Слика	Име	Владавина	Напомене
	Карађорђе Петровић	14. фебруар 1804. — 7. октобар 1813.	Био је вођа првог српског устанка.
	Милош Обреновић	6. новембар 1817 — 25. јун 1839.	Био је вођа другог српског устанка.
	Милан Обреновић	13. јун 1839. — 8. јул 1839.	Преминуо је од непознате болести.
	Михаило Обреновић	8. јул 1839 — 14. септембар 1842.
	Александар Карађорђевић	14. септембар 1842. — 23. децембар 1858.	Син Карађорђа Петровића.
	Милош Обреновић	23. децембар 1858 — 26. септембар 1860.	2.пут је постао кнез.
	Михаило Обреновић	26. септембар 1860 — 10. јун 1868.	Извршен атентат на њега у Кошутњаку. Други пут је постао кнез.
	Милан Обреновић	10. јун 1868. — 6. март 1882.	Био је први краљ након Првог српског устанка.
намесници:Миливоје Петровић Блазнавац, Јован Ристић, Јован Гавриловић
	Александар Обреновић	6. март 1889. — 29. мај 1903.	Убијен у Мајском преврату.
	Петар I Карађорђевић	15. јун 1903 — 1. децембар 1918.	Основао Краљевину Југославију 1. децембра 1918.године.

Списак владара Краљевине Југославије

Слика	Име	Династија	Владавина	Напомене
	Петар I	Карађорђевићи	15. јун 1903 — 16. август 1921.	У последњим годинама владавине, уместо краља Петра као регент владао је Александар I.
	Александар	Карађорђевићи	16. август 1921. — 9. октобар 1934.	Прогласио се за краља Југославије 1929, пре тога био краљ Срба, Хрвата и Словенаца
	Петар II	Карађорђевићи	9. октобар 1934 — 29. новембар 1945.	Кнез Павле владао као намесник 1934—1941, био краљ у егзилу од 17. априла 1941.

Списак владара Црне Горе

• Петрислав, први познати владар Дукље (971—1000)
• Јован Владимир, кнез Дукље (1000—1016)
• Драгомир, кнез Дукље (1016—1018)
• Стефан Војислав (Доброслав I), кнез Дукље (1019—1043/4)
• Неда, кнегиња Дукље (1043/4-1046)
• Гојислав Војислављевић, кнез Дукље (1043/4-1046)
• Михаило Војислављевић, кнез Дукље (1046—1077), краљ (1077—1081) — први српски краљ
• Константин Бодин, краљ Дукље (1081—1099) и цар Бугарске (1072—1073), син краља Михаила
• Михаило II Војислављевић (1099—1102)
• Доброслав II, краљ Дукље (1099—1102)
• Кочапар, краљ Дукље (1102—1103)
• Владимир Војислављевић, краљ Дукље (1102/3—1113/4)
• Ђорђе Бодиновић, краљ Дукље (1113/4—1118) и (1125—1131)
• Грубеша, краљ Дукље (1118—1125)
• Градихна, краљ Дукље (1131—1142/3)
  • Радослав Градишнић, кнез Дукље (1142/3—1163)
  • Михаило III Војислављевић, кнез Дукље (1163—1186)
    • Десислава, књегиња Дукље (1186—1189)
• Дукља у Србији (1186—1360)
  • Вукан Немањић, краљ Дукље (1186—1208)
  • Ђорђе Немањић, краљ Дукље (1208—1248) син краља Вукана
  • Стефан Вукановић Немањић, краљ Дукље (1248—1252) син краља Вукана
• Балша I, господар Зете (1356—1362)
• Страцимир Балшић, господар Зете (1362—1372)
• Ђурађ I Балшић, господар Зете (1362—1378/9)
• Балша II Балшић, господар Зете (1378/9—1385)
• Ђурађ II Балшић, господар Зете (1385—1403)
• Балша III Балшић, господар Зете (1403—1421)
• Стефан I Црнојевић, владар Зете (1451—1465)
• Иван Црнојевић, владар Зете (1465—1490)
• Ђурађ Црнојевић, владар Зете (1490—1496)
• Стефан II Црнојевић, владар Зете (1496—1499)
• Зета под Османским царством (1499—1697)
  • Скендербег Станко Бушатлија, санџак бег у Зети (1513/4—1530)
• Данило I Петровић Његош, владика Црне Горе (1697—1735)
• Сава Петровић Његош, владика Црне Горе (1735—1781)
• Шћепан Мали, владар Црне Горе (1767—1773)
• Петар I Петровић Његош, владар Црне Горе (1782—1830)
• Петар II Петровић Његош, владар Црне Горе (1830—1851)
• Данило Петровић, владар Црне Горе (1851—1852), кнез (1852—1860)
• Никола I Петровић, кнез Црне Горе (1860—1910), краљ (1910—1918)

Списак владара Босне

• Стефан, кнез Босне (1083—1101)
• Борић, бан Босне (1154—1163/4)
• Кулин, бан Босне (1180—1204)
• Матеј Нинослав, бан Босне (1232—1250)
• Пријезда I Котроманић, бан Босне (1250—1287)
• Пријезда II, бан Босне (1287—1290)
• Стефан I Котроманић, бан Босне (1290—1313/4.)
• Стефан II Котроманић, бан Босне (1322—1353)
• Стефан Твртко I Котроманић, бан Босне (1353—1377), краљ (1377—1391)
• Стефан Дабиша, краљ Босне (1391—1395)
• Јелена Груба, краљица Босне (1395—1398)
• Остоја Котроманић, краљ Босне (1398—1404)
• Стефан Твртко II Котроманић, краљ Босне (1404—1409)
• Остоја Котроманић, краљ Босне (1409—1418)
• Стефан Остојић, краљ Босне (1418—1421)
• Стефан Твртко II Котроманић, краљ Босне (1421—1443)
• Стефан Томаш, краљ Босне (1443—1461)
• Стефан Томашевић, краљ Босне (1461—1463)
• Босна под Османским царством (1463—1878)
• Матија Шабанчић (1465—1471)
• Матија Војсалић (1471—1476)
• Никола Илочки (1471—1477)
• Босна и Херцеговина под Аустроугарском (1878—1918)
• Босна и Херцеговина у Краљевини Југославији (1918—1941)
• Босна и Херцеговина у НДХ (1941—1945)
• Босанскохерцеговачки владари од 1945. године

Списак владара Травуније

• Белоје, жупан (пре око 842. до око 847.)
• Крајина, кнез (око 847. — друга половина 9. века)
• Хвалимир, кнез (друга половина 9. века — почетак 10. века)
• Чучимир, кнез (почетак 10. века — 931.)
• Драгомир, кнез (пре 1000—1018)
• Травунија уједињена у Хум (Захумље) (1081. године)
• Травунија у Немањичкој Србији (од 1149 — до 1326. године)
• Травунија у Босни (од 1326. године — до 1448. године)
• Травунија у Херцеговини (од 1448. године)

Списак владара Херцеговине

• Михајло Вишевић, кнез (око 910—931)
• Љутовид, стратег Рашке, Босне, Травуније и Захумља (1039—1054)
• Хум у Србији (1149—1326)
  • Мирослав Завидовић, велики кнез Хумски (1190—1199)
  • Растко Немањић, жупан Хумски (1191)
• Хум у Босни (1326—1392)
• Сандаљ Хранић Косача, велики војвода босански (1392—1435)
• Стефан Вукчић Косача, херцег (1435—1466)
• Владислав Херцеговић, херцег (1466—1482), син Стефана Вукчића
• Влатко Херцеговић, херцег (1466—1482), син Стефана Вукчића
• Херцеговина под Османским царством (1482—1878)
• Босна и Херцеговина (од 1878. године)

Види још

• Списак супруга српских владара
• Владари Србије 1804—1945.

Литература

• Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168—1371. Београд: Вајат. 
• Благојевић, Милош (2004). Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 
• Благојевић, Милош (2011). „Немањићи и државност Дукље-Зете-Црне Горе” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 83: 7—24. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 06. 2018. г. Приступљено 22. 05. 2019. 
• Благојевић, Милош (2011). Српска државност у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум. 
• Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008). Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник. 
• Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 
• Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4. 
• Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга. 
• Мишић, Синиша (1997). Стон и Пељешац од 1326. до 1333. године. Историјски часопис. 42—43. Историјски институт. стр. 25—32. GGKEY:8N4K5PNPTJC. 
• Новаковић, Реља (1958). „Кад се родио и кад је почео да влада Стеван Немања?”. Историски гласник. 11 (3—4): 165—192. 
• Острогорски, Георгије (1949). „Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци”. Историски часопис. 1 (1948): 24—29. 
• Ћирковић, Сима (1964а). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Ћирковић, Сима (1964б). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 343—370. 
• Ћирковић, Сима (1964в). Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба. Београд: Научно дело. 
• Ћирковић, Сима (1982). „Последњи Бранковићи”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 445—464. 
• Ћирковић, Сима (1982). „Последњи деспоти”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 479—490. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Ćirković, Sima (2004). The Serbs. Malden: Blackwell Publishing. 
• Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge. 
• Curta, Florin (2001). The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region, c. 500-700. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 331. ISBN 978-0-521-80202-4. 

Спољашње везе

• Српски владари (језик: српски)
• Српски владари (језик: енглески)
• Србија средњег века (језик: енглески)
• Списак српских суверена (језик: енглески)
• Историјски атлас Србије (језик: енглески)

</ref>