Списак српских владара

С Википедије, слободне енциклопедије
Грб Србије

Списак српских владара обухвата српске владаре (жупане, кнезове, деспоте, краљеве и цареве) поређане према државама којима су владали.

Списак српских владара пре 8. векa[уреди | уреди извор]

Списак владара са подручја Србије[уреди | уреди извор]

За списак историјски спорних владара из дела Попа Дукљанина погледати чланак: Летопис Попа Дукљанина.
Српска култура
Coat of arms of the Nemanic Dynasty.svg
Живот и обичаји
Уметност
Образовање и наука
Издаваштво и медији
Споменици
Разно

Србија под Бугарском (924927)

Србија под Византијом (969 - око 998, око 1018— око 1084) и Самуиловим царством (око 998 — око 1018)

Србија под Османским царством (14591804)

Списак владара након Првог српског устанка[уреди | уреди извор]

Слика Име Династија Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Karađorđe Petrović, by Vladimir Borovikovsky, 1816.jpg Карађорђе Петровић Карађорђевићи 16. новембар 1768. 26.јул 1817. 14. фебруар 1804. — 7. октобар 1813. Био је вођа првог српског устанка.
MilosObrenovic 1848.jpg Милош Обреновић Обреновићи 18. март 1780. 26. септембар 1860. 6. новембар 181725. јун 1839. Био је вођа другог српског устанка.
Milan Obrenović II, Prince of Serbia.jpg Милан Обреновић Обреновићи 21. октобар 1819. 8. јул 1839. 13. јун 1839. — 8. јул 1839. Преминуо је од непознате болести.
Mihailo Obrenović III.jpg Михаило Обреновић Обреновићи 16. септембар 1823. 29. мај 1868. 8. јул 183914. септембар 1842.
Knez aleksandar karadjordjevic.jpg Александар Карађорђевић Карађорђевићи 11. октобар 1806. 3. мај 1885. 14. септембар 1842. — 23. децембар 1858. Син Карађорђа Петровића.
MilosObrenovic 1848.jpg Милош Обреновић Обреновићи 18. март 1780. 26. септембар 1860. 23. децембар 185826. септембар 1860. 2.пут је постао кнез.
Mihailo Obrenović III.jpg Михаило Обреновић Обреновићи 16. септембар 1823. 29. мај 1868. 26. септембар 186010. јун 1868. Извршен атентат на њега у Кошутњаку. Други пут је постао кнез.
KraljMilanObrenovic.jpg Милан Обреновић Обреновићи 22. август 1854. 11. фебруар 1901. 10. јун 1868. — 6. март 1882. Био је први краљ након Првог српског устанка.
намесници:Миливоје Петровић Блазнавац, Јован Ристић, Јован Гавриловић
AleksandarObrenovic.jpg Александар Обреновић Обреновићи 14. август 1876. 29. мај 1903. 6. март 1889.29. мај 1903. Убијен у Мајском преврату.
PetarI-Karadjordjevic.jpg Петар I Карађорђевић Карађорђевићи 11. јул 1844. 16. август 1921. 15. јун 19031. децембар 1918. Основао Краљевину Југославију 1.децембра 1918.године.

Списак владара Краљевине Југославије[уреди | уреди извор]

Слика Име Династија Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
PetarI-Karadjordjevic.jpg Петар I Карађорђевићи 11. јул 1844. 16. август 1921. 15. јун 190316. август 1921. У последњим годинама владавине, уместо краља Петра као регент владао је Александар I.
Kralj aleksandar1.jpg Александар Карађорђевићи 16. децембар 1888. 9. октобар 1934. 16. август 1921. — 9. октобар 1934. Прогласио се за краља Југославије 1929, пре тога био краљ Срба, Хрвата и Словенаца
Petar II Karađorđević.jpg Петар II Карађорђевићи 6. септембар 1923. 3. новембар 1970. 9. октобар 193429. новембар 1945. Кнез Павле владао као намесник 1934 - 1941, био краљ у егзилу од 17. априла 1941.

Списак владара Црне Горе[уреди | уреди извор]

Списак владара Босне[уреди | уреди извор]

Списак владара Травуније[уреди | уреди извор]

Списак владара Херцеговине[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Као лично име за Првовенчаног (Немању Другог) често се пише „Стефан Немањић“. Ипак, „Стефан Немањић“ је и краљ Драгутин (Стефан Д. Немањић), и краљ Дечански (Стефан У. III Д. Немањић) и сви остали владари из те породице. Изгледа да није у складу са правописом за једног од владара из породице Немањића као лично име употребити само „Стефан“, или само „Стефан Немањић“. „Стефан“ се може исправно користи само заједно са личним именом, у овом случају „Стефан Немања Други“, или са надимком „Стефан Првовенчани“. Немањићи (и њихови писари) су користили облике као „Симеон Немања Први“ и „Урош Трећи“, али никада нису користили облике као „Стефан Други“ и слично. Из тога се види да су за Немањиће (и њиховe писаре) лична имена владара из те породице Немања и Урош, али не и „Стефан“. „Стефан“ је употребљавано у значењу функције у држави, то јест само као „Овенчани“ (Крунисани). Због тога, „Стефан Немањић“ је само уопштено „Овенчани Немањић“, а лично име морало је бити: Немања (Други), Радослав и слично.[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Curta 2001, стр. 331.
  2. ^ Псеудофредегарова хроника, 8. век
  3. ^ а б в Благојевић & Медаковић 2000.
  4. ^ Логос 2017, стр. 75, 88 са напоменом 481.
  5. ^ Ћирковић 2008, стр. 14.
  6. ^ а б в г Живковић 2006.
  7. ^ Живковић 2006, стр. 73.
  8. ^ Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, С. Рајковић; The Byzantine province in change : (on the threshold between the 10th and the 11th century), Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute for Byzantine Studies ; Athens : National Hellenic research foundation, Institute for Byzantine research (2008)
  9. ^ Историја српског народа 1. стр. 172-174
  10. ^ Новаковић 1958, стр. 179, 186-187.
  11. ^ Логос 2017, стр. 127-133.
  12. ^ Логос 2017, стр. 160-168 са напоменом 818. Опис крунисања Првовенчаног у сачуваним писаним изворима није потпуно јасан. Зато су се појавила мишљења да је крунисан два пута, то јест и 1217. и 1221. године. Постоји и треће мишљење да је било само једно крунисање вероватно крајем 1219. године, или најкасније почетком 1220.
  13. ^ Логос 2017, стр. 169-172.
  14. ^ Логос 2017, стр. 171-173, 178, 183.
  15. ^ Логос 2017, стр. 173, 178, 183.
  16. ^ Cawley, Charles (11. 1. 2007). „Montenegro”. Medieval Lands. The Foundation for Medieval Genealogy. Приступљено 12. 4. 2008. 
  17. ^ а б Поп Дукљанин 1988.
  18. ^ Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
  19. ^ а б в г Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара: IX—XII век. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 86-17-13754-1. 
  20. ^ а б Venance Grumel, La chronologie, Paris 1958, 390 p.
  21. ^ Мишић 1997, стр. 25–32.
  22. ^ Станоје Станојевић: "Историја Срба", 1910.
  23. ^ Јован Скилица, „Хроника“

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]