Besim Spahić

С Википедије, слободне енциклопедије
Besim Spahić
Datum rođenja(1953-00-00)1953. (70/71 god.)
Mjesto rođenjaTravnik
 Federativna Narodna Republika Jugoslavija
PrebivališteBosna i Hercegovina
Obrazovanjekomunikolog i novinar
UniverzitetFakultet političkih nauka „Veljko Vlahović”
Zanimanjekomunikolog, politolog, sociolog;
novinar, kulturolog, istoričar, književnik, glumac, reditelj i muzičar (pjevač, svirač, kompozitor i tekstopisac)
PoslodavacUniverzitet u Sarajevu
Univerzitet u Mostaru
Sveučilište u Mostaru
NagradeNagrada Udruženja novinara BiH
Nagrada Saveza udruženja ekonomskih propagandista Jugoslavije

Besim Spahić (Travnik, 1953) jugoslovenski je i bosanskohercegovački komunikolog, politikolog, sociolog, novinar, kulturolog, istoričar, književnik, glumac, reditelj i muzičar (pjevač, svirač, kompozitor i tekstopisac). Doktor je komunikologije i redovni profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, a predaje takođe i na Univerzitetu i Sveučilištu u Mostaru.[1]

Biografija[уреди | уреди извор]

Djetinjstvo i mladost[уреди | уреди извор]

Besim Spahić je rođen 1953. godine u Travniku, u porodici koja je pripadala srednjoj društvenoj klasi.[2][3] U rodnom gradu je završio osnovnu školu i klasičnu gimnaziju, a još od djetinjstva je pokazivao talenat za muziku i pozorište.[2] Kao šestogodišnjak je dobio glavnu ulogu u školskoj priredbi, a igrao je u mnogo predstava i dobio brojne nagrade. Muzikom se bavi od najranijeg djetinjstva; u osmom razredu osnovne škole osnovao je grupu „Orkani”, potom „Nobelovci”, a zatim je počeo svirati u grupi „Veseli akordi” te kasnije i u posljednjoj postavi grupe „Veziri”.[4]

Studije i profesionalna karijera[уреди | уреди извор]

Akademsko obrazovanje odlučio je započeti sa samo 14 godina; prvobitno je — kako sam kaže — želio studirati glumu i muziku, ali je na kraju ipak završio novinarstvo i politologiju.[2] Diplomirao je 1974. godine na Fakultetu političkih nauka „Veljko Vlahović”, na Odsjeku za žurnalistiku.[5] Poslije petogodišnjeg angažmana u Pozorištu mladih u Sarajevu, počeo je raditi kao novinar na RTV Sarajevo.[2] Nakon provedene dvije i po godine rada u toj medijskoj kući, prešao je na Fakultet političkih nauka u Sarajevu, gdje je radio kao asistent na Odsjeku za žurnalistiku.[6] Zvanje redovnog profesora prvi put je dobio 1987. godine.[5]

Tokom Rata u Bosni i Hercegovini, živio je u Ljubljani, radeći kao kreativni direktor i urednik oglašavanja u agenciji „Studio marketing”.[6] Bio je urednik časopisa koji je izdavao Savez udruženja novinara Jugoslavije pod imenom Novinarstvo, te časopisa koji je izdavao Savez udruženja za marketing Jugoslavije pod imenom Marketing.[5] Učestvovao je na brojnim naučnim, domaćim i inostranim kongresima i simpozijumima, a neki od najbitnijih su „Pečat vremena” (Udruženje komunikologa Hrvatske; avgust 2011), „Promocija ruralnih potencijala” (CEIO; Zagreb, oktobar 2011) i „Imidž glavnog grada države” (Urbanistički institut Republike Slovenije; Ljubljana, 2007).[5] Bio je učesnik i mnogobrojnih naučnoistraživačkih projekata.[5]

U Sarajevo se vratio 2000. godine te na Fakultetu političkih nauka i Akademiji likovnih umjetnosti dobio status profesora.[2] Jedan je od najznačajnijih teoretičara iz oblasti političkog marketinga na Balkanu, a baveći se publicistikom i teorijom kulture — iz ovih oblasti je do sada objavio više od 20 knjiga:[5] napisao je 18 knjiga iz oblasti reklame, političkog komuniciranja, političkog i kulturnog marketinga, imidža, poslovnog komuniciranja i dizajna i dr. te je bio i koautor još 5 drugih knjiga iz povezanih oblasti.[6]

Svojevremeno je pisao i za veb-portal Al Džazire Balkans.[7][8]

Ljubav prema umjetnosti[уреди | уреди извор]

Ovo ga sve, međutim, nije u potpunosti ispunjavalo;[2] tako se sve do danas (pogotovo sljedećih pet godina nakon Rata u BiH) nastavio pored profesionalne karijere baviti i pisanjem pozorišnih komada za djecu i odrasle, te komponovanjem (prvenstveno dječje) ali i stvaranjem (uglavnom tradicionalne i rok) muzike.[2][6] Svoje muzičko-scenske projekte, najčešće mjuzikle, između ostalog je realizovao na teritoriji Slovenije (11 autorskih mjuzikala),[4] Hrvatske (2 mjuzikla)[4] i Italije (2 mjuzikla),[4] a u domovini Bosni i Hercegovini prezentovao je svoj ’multiprojekat’ — mjuzikl Kulin ban – Nadaleko znan,[2] kao i još nekoliko tematskih mjuzikala kroz festival „Linofest” u organizaciji grupe „Libertas”.[4] Pisao je i pjesme za mnoge muzičke zvijezde sa prostora bivše Jugoslavije (Nikša Bratoš, Seid Memić Vajta, Đulijano Đanić [hr] i dr.), od kojih su neke postali evergrini (Jugo od Đulijana i Bana).[2][6] Kao ’slobodni umjetnik’ više od pet godina, pored mnogobrojnih muzičkih i pozorišnih projekata potpisuje i nekolicinu književnih.[2]

Ostalo[уреди | уреди извор]

Besim Spahić je marta 2012. godine dospio u fokus javnosti nakon predavanja održanog u Kaknju čiji je video-snimak postavljen na Jutjub imao veliku gledanost. U predavanju je oštro iskritikovao tadašnje (i sadašnje) stanje u Bosni i Hercegovini izazvano namjernim iskrivljavanjem istorije i pozvao na prevazilaženje etno-religijske podijeljenosti zbog koje je region već vijekovima nestabilan i podložan sukobima.[9][10]

Tečno govori slovenački, italijanski, francuski i engleski jezik.[2] Kako su mu majčini preci bili trgovci, urari i zlatari, poznaje i nekoliko zanata — prvenstveno urarski — i kako sam kaže, „u stanju je popravljati stare satove, što je za mnoge urare mlađih generacija nepoznanica”.[2] Svira gitaru,[11], tamburu,[12] frulu i još nekoliko instrumenata.

Nagrade[уреди | уреди извор]

  • 1987. — Nagrada Udruženja novinara BiH (za knjigu Kontroverze propagandnog djelovanja)
  • 1990. — Nagrada Saveza udruženja ekonomskih propagandista Jugoslavije (za knjigu Uvod u kreaciju tržnih komunikacija)[5]
  • Nagrada Evropske unije za najčovjekoljubniji dječiji multiprojekat (za mjuzikl Bing bang Bong – prijatelj svijeta)
  • Nagradu za najslušaniju kompoziciju u Hrvatskoj na „Zlatnoj žici Slavonije”[4]

Najznačajnija djela[уреди | уреди извор]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Prof. dr sc. Besim Spahić – Vrhunski intelektualac, glumac, tekstopisac, muzičar...”. dragomartinovic.com. 15. 3. 2012. Архивирано из оригинала 23. 3. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Delić, A. „Besim Spahić, vrhunski komunikolog, glumac, tekstopisac, muzičar: Budi glavni junak u svome životnom filmu!”. ekapija.com. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  3. ^ Delić, A. (28. 5. 2009). „Besim Spahić, vrhunski komunikolog, glumac, tekstopisac, muzičar: Budi glavni junak u svome životnom filmu!”. ekapija.com. akta.ba. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и „Besim Spahić: Bez obzira na sve, Kusturica je još najbolji bh. reditelj”. Avaz. TIP.ba. 23. 9. 2012. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Prof. dr Besim Spahić”. fpn.unsa.ba. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  6. ^ а б в г д „Besim Spahić vikend na RSA”. radiosarajevo.ba. 23. 3. 2012. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  7. ^ „Besim Spahić, profil prof. Spahića na Al Džaziri Balkans”. balkans.aljazeera.net. 6. 12. 2011. Архивирано из оригинала 20. 3. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  8. ^ „Uticaj izbora na odnose u regiji, tekst prof. Spahića na Al Džaziri Balkans”. balkans.aljazeera.net. 6. 12. 2011. Архивирано из оригинала 18. 3. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  9. ^ „Predavanje Besima Spahića u Kaknju: Jedna zemlja, tri gluposti”. e-novine.com. 4. 4. 2012. Архивирано из оригинала 15. 5. 2014. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  10. ^ „Prof. dr Besim Spahić o BiH i Bosancima i Hercegovcima”. tacno.net. 12. 3. 2012. Архивирано из оригинала 30. 3. 2015. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  11. ^ а б „Predstavljena nova knjiga profesora Besima Spahića: Dizajn – ekonomski, društveni i politički aspekti”. klix.ba. 18. 6. 2008. Архивирано из оригинала 12. 6. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  12. ^ а б „Premijera novog spota TS „Kristali” – Dao bih ti sve”. sokacki-portal.com. 5. 1. 2013. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  13. ^ Spahić, Besim (1980). Ekonomsko-propagandna poruka u uslovima socijalističkog samoupravljanja: Magistrska naloga. Google Books. B. Spahić. стр. 370. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  14. ^ Spahić, Besim (1981). Analiza simbola i značenja predstave proizvoda kao sastavnog dijela ekonomske propagande: Doktorska disertacija. Google Books. B. Spahić. стр. 612. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  15. ^ Spahić, Besim (1982). Kultura srca: Karikature. Google Books. Centar za društvenu djelatnost Univerziteta. стр. 9. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  16. ^ Spahić, Besim (1985). Strategija savremene propagande: Prilog demitologizaciji savremene građanske reklame. Google Books. Oslobođenje. стр. 178. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  17. ^ Festić, Mustafa; Međedović, Šefko; Spahić, Besim (1986). Turizam, ekonomija i kultura. Google Books. Univerzal. стр. 184. ISBN 978-86-7155-049-9. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  18. ^ Spahić, Besim (1997). Zenica na kraju stoljeća: Kako smo odbili razmjenu naroda. Google Books. ZEMedia. стр. 192. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  19. ^ Spahić, Besim (1998). Svetloba sence – izris forme: Fotografije; Cankarjev dom, Mala galerija. Google Books. Cankarjev dom. стр. 12. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  20. ^ Stefanović, Vladimir; Lavrač, Ivo; Ploštajner, Zlata; Spahić, Besim; et al. (Mestna občina Ljubljana. Oddelek za kulturo in raziskovalne dejavnosti, Mestna občina Ljubljana. Oddelek za stavbna zemljišča) (1998). Trženje mesta Ljubljane: Raziskovalni projekt (prva faza – letno poročilo). Google Books. Urbanistični inštitut Republike Slovenije. стр. 258. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  21. ^ Spahić, Besim (2000). Izazovi političkog marketinga deset godina poslije kao i prije deset godina: Položiti popravni ili ubiti BiH (rasprave, eseji, komentari). Google Books. Compact-E. стр. 234. ISBN 978-9958-508-13-4. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  22. ^ Spahić, Besim; Kosi, Gorazd (2001). Nature at war. Google Books. Nacionalni inštitut za biologijo. Архивирано из оригинала 12. 6. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  23. ^ Spahić, Besim (2001). Nacionalni antimarketing ex-Yu i BH naroda. Google Books. Vijeće Kongresa bošnjačkih intelektualaca. стр. 196. ISBN 978-9958-47-084-4. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  24. ^ Spahić, Besim (2002). Kulturni marketing: Vidiki strateškomarketinškega premisleka kulture in umetnosti. Google Books. Študentska založba. стр. 199. ISBN 978-961-6356-90-9. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  25. ^ Spahić, Besim (2003). Peripheryart: Razstava. Google Books. Cankarjev dom. стр. 64. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  26. ^ Spahić, Besim (2003). Industrijski oblikovalec Marjan Žitnik: Cankarjev dom 11. 2. – 13. 3. 2003. Google Books. Cankarjev dom, kulturni in kongresni center. стр. 32. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  27. ^ Maurer, Neža; Pavček, Tone; Štampe Žmavc, Bina; et al. (2008). Sam, Anej, ур. Pikapolonica na prašni cesti. Google Books. Jasa. стр. 88. ISBN 978-961-90939-8-6. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  28. ^ Voćkić-Avdagić, Jelenka; Spahić, Besim (maj 2009). Aspekti javne i medijske diplomacije. Scribd. Sarajevo: Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu. Архивирано из оригинала 12. 6. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  29. ^ „Biblioteka Tešanj: Promocija knjige Besima Spahića Ima jedna zemlja”. antena-radio.ba. 18. 12. 2013. Архивирано из оригинала 12. 6. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  30. ^ а б „Knjiga za djecu Nadaleko znan Kulin ban Besima Spahića”. Fena. klix.ba. 13. 10. 2008. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  31. ^ Spahić, Besim. Tri prijatelja: Vrabac, glista i žabac. Google Books. Kraški krog. стр. 13. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  32. ^ „Imaj petlju – Oda građanskoj hrabrosti”. gariwo.org. 11. 2. 2013. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  33. ^ „Upitnik – ep. 31: Besim Spahić”. Hayat TV BiH. 7. 6. 2016. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Besim_Spahić&oldid=26141760”