Будва

Будва
Будва, поглед са Госпоштине
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Будва
Становништво
— (2011)	13.338
Географске карактеристике
Координате	42° 17′ 16″ С; 18° 50′ 30″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	0 m
Будва Будва на карти Црне Горе
Остали подаци
Градоначелник	Мило Божовић
Поштански број	85310 85311
Позивни број	033
Регистарска ознака	BD
Веб-сајт	www.budva.me

Будва је град у општини Будва, у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 13.338 становника.

Географија

Будва је приморски град на Јадранском мору у Црној Гори. Подручје око града, дуж обале, познато је и као Будванска ривијера. Ривијера је центар црногорског туризма, и позната по пешчаним плажама, ноћном животу. Најчувенија плажа Будве је Могрен. Током 2010. у будванској општини било је 557.000 гостију са 3,4 милиона ноћења, што Будву чини најпопуларнијом туристичком дестинацијом у Црној Гори.

Значајни туристички објекти се налазе унутар млетачких зидина из 15. века, које окружује будвански Стари град. Стари град је био тешко оштећен у разорном земљотресу 1979. године, али је потпуно обновљен. Осам година је трајала велика обнова старог града. У близини Будве налази се туристички центар Бечићи.

Будва је више пута мењала господара, а најдуже су се на подручју града задржали Млечани и Аустријанци, који су напустили град 1918. године.

Будва је стара око 2.500 година и један је од најстаријих градова на Јадранском мору.

Историја

Илирско-грчки тип шлема из Будве (4-ти век старе ере)

Црква Светог Саве (лево) и црква Санта марија ин пунта (Света Марија на хриди, десно)

Острво Свети Никола (Шкољ) код Будве

Спруд Туња којим је острво Свети Никола повезано са Будвом. За време осеке водостај се спушта на свега пола метра, па се готово може прегазити

Утврђени град на овом простору је постојао још у доба антике. Историчари верују да је првобитно био острво, које се касније спојило са обалом и направило земљоуз. Мада су Грци основали многе колоније у Медитерану, по свему судећи, у делу обале Јадранског мора, на подручју данашње Црне Горе, нису успели у насељавању колониста, јер им то није допуштало домородачко илирско становништво.

Умјесто тога, постојали су само поједини грчки тржишни центри — емпорији. Један од њих је, током VI – V вијека прије нове ере, био у Будви (Butua). Први помен овог илирског града налазимо у V веку пре нве ере, код Софокла, а Псеудо-Ксилакс наводи да се од њега до Драча путује морем дан и ноћ, а копном три дана. Земља илирског племена Енхилејаца, на којој је основан град Будва, помиње се још у митовима везаним за Кадмоса и Хармонију, досељеника из грчке Тебе. Кадмосов син је по миту имао име Илириос: епоним старих Илира. По једном фрагменту Филона, који наводи Стефан Византинац, Кадмос је дошао међу Енхилејце у град Будву, на воловским колима, да би им (по податку Аполодора) помогао у рату против других племена Илира ("Illyri proprie dicti"). Након илирско-римских ратова, Будва потпада под власт Рима. Конвенти или опида (oppida civium Romananorum) била су насеља колонизираних римских грађана, досељених у Илирик, односно каснију провинцију Далмацију. Међу таквим насељима се помиње и Butua-Butuanum (Будва). Сем Италика, у овим градовима постоји и већи број трговаца, Грка и оријенталаца, а развијено занатство утиче на формирање занатских колегија.

Разарањем античке Дукље од стране Авара и доласком Словена, велики број романизованих староседелаца се повукао у утврђене приморске градове. У раном средњем веку, Будва је византински град, са грчком војном посадом (гарнизоном) и илиро-романским становништвом, а настањивали су је и грчки и италијански трговци. Словени живе по жупама и били су неколико векова поданици византијског цара. По осамостаљењу Дукљанске кнежевине Будва улази у њен састав, а касније и у састав Краљевине Дукље. После 1181. у држави је Стефана Немање, Краљевини Србији и Царству. По узору на Душанов законик, сачињен је у вријеме цара Стефана Уроша IV Немањића – Статут града Будве. У каснијем периоду, овај град се налазио под влашћу Балшића, Црнојевића и Српске деспотовине. Користећи продоре Турака на Балканско полуострво, Млечани нису заузимали велике поседе одједном. Дугим и стрпљивим радом на терену обећањима су придобијали „кућу по кућу“. До 1435. године српској су деспотовини, у приморју Зете, одузели све, сем: Бара и Будве. Међутим, након првог пада Српске деспотовине под турску власт 1439, такво стање су искористили Млеци: предухитривши Турке, до 1443. заузимају цио обалски појас Доње Зете, од Бојане до Котора. Тако су под њихову власт пали и градови: Улцињ, Бар и Будва. У предатим им местима, Млечани су за ректоре (начелнике) постављали своје племство, у периоду од 1441. до 1797. године Имена ових ректора сачувана су у млетачком архиву. После пада Млетачке републике, Будва улази у састав Аустроугарске. Црногорска војска ослобађа Будву 1915. године. Још 1938. у Будви је био изграђен хотел са 100 соба. Експлозија долутале морске мине рано ујутро 25. јануара 1941. изазвала је велику материјалну штету.

Стари Град

Венецијански зидови Будве на поштанској разгледници из 1900

Име Стари Град, Будва је носила у Средњем веку. Већина архитектуре Старог Града је Венецијанког порекла. Врата, прозори, балкони и многе друге мале, али приметне ствари су римског стила Венецијанске Републике. Постоје три основне цркве у Старом Граду. Прва је Светог Ивана, која је саграђена у 7. веку и све до укидања Будванске бискупије била је катедрала, друга Богородичина црква (Santa Maria in Punta) која датира из 840. и трећа, Свете Тројице, која је саграђена 1804. године. Венецијански зидови Старог Града су занимљива туристичка атракција.

Стари Град је такође познат по земљотресима који су га прилично оштетили, 1979. године. Поједине куће биле су потпуно срушене, а дио зидина напукао. За комплетно санирање кућа, улица и бедема било је потребно 8 година (до 1987).

Демографија

Етничка мапа општине Будва.

Будва је административни центар општине Будва, која укључује насеља Бечићи и Петровац.

Попис становништва 1991 — 11.710 становника:

• 7,318 Црногорци (62.49%)
• 2,631 Срби (22.46%)
• 1,006 Југословени (8.59%)
• 176 Муслимани (1.5%)
• 134 Хрвати (1.14%)
• 74 Албанци (0.63%)
• 371 остали (3.19%)

У насељу Будва живи 8154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,4 код мушкараца и 35,4 код жена). У насељу има 3587 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 687 1953. 812 1961. 1.349 1971. 2.550 1981. 4.684 1991. 7.178 7.086 2003. 11.058 10.918 2011. 13.338

Национални састав према попису из 2003.‍
Црногорци			5.260	48,17%
Срби			4.177	38,25%
Муслимани			167	1,52%
Хрвати			134	1,22%
Југословени			69	0,63%
Албанци			43	0,39%
Роми			27	0,24%
Бошњаци			24	0,21%
Мађари			19	0,17%
Македонци			18	0,16%
Руси			13	0,11%
непознато			77	0,70%

Национални састав према попису из 2011.‍
Црногорци			6.847	51,33%
Срби			4.779	35,83%
Руси			132	0,99%
Хрвати			130	0,97%
неизјашњени			765	5,73%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	28			43
80+	35			78
75—79	69			99
70—74	129			145
65—69	183			165
60—64	191			222
55—59	231			277
50—54	386			386
45—49	457			498
40—44	360			505
35—39	331			446
30—34	379			436
25—29	387			431
20—24	458			456
15—19	408			444
10—14	407			357
5—9	392			359
0—4	396			344
Просек :	436			24

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003. Број домаћинстава 244 282 464 868 1.497 2.339 3.606

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 3.587 779 668 622 973 373 127 24 10 5 6

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	4.032	1.324	2.486	73	93	56
Женски	4.631	1.379	2.467	494	247	44
УКУПНО	8.663	2.703	4.953	567	340	100

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.043	10	4	1	91
Женски	1.916	3	0	0	51
УКУПНО	3.959	13	4	1	142
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	94	146	331	520	183
Женски	27	35	487	466	119
УКУПНО	121	181	818	986	302
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	21	99	210	52	29
Женски	37	95	154	158	95
УКУПНО	58	194	364	210	124
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	179	0	1	72
Женски	149	2	3	35
УКУПНО	328	2	4	107

Спорт

Најпознатији спортски клубови из будве су ОК Будва, ВК Будва и ФК Могрен.

Култура

Манифестације

• Пјесма Медитерана
• Си Денс фестивал
• Монтенегро Баскер Фест
• Фестивал етно медитеранске музике »Ноћи медитерана«
• Фестивал »Укус Медитерана« — Гастро фестивал
• Дан шируна

Партнерски градови

Будва је побратимљена са следећим општинама:

Врачар (Србија — од 2022.

Галерија

• 
  Поглед са бедема
• 
  Стара Будва
• 
  Стара Будва
• 
  Стара Будва
• 
  Стара Будва
• 
  Кула бедема Старог Града
• 
  Словенска плажа
• 
  Плажа Јаз
• 
  Гимназијалци осликавају мурал у Савичића потоку, поводом „Дана планете Земље”
• 
  Мурали у Савичића потоку

Види још

• Стари град (Будва)
• Средња мјешовита школа „Данило Киш” у Будви
• Будванска ривијера
• Свети Никола (острво)

Литература

• Божић, Иван (1970). „Доба Балшића (други део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 49—133. 
• Божић, Иван (1970). „Зета у Деспотовини” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 135—275. 
• Божић, Иван (1970). „Владавина Црнојевића” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 277—370. 
• Божић, Иван (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Божић, Иван (1982). „Распад млетачког система у Приморју”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 403—413. 
• Ковачевић, Јован (1967). „Од доласка Словена до краја XII вијека”. Историја Црне Горе (PDF). 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444. 
• Синдик, Илија (1957). „Однос града Будве према владарима из династије Немањића”. Историски часопис. 7: 23—36. 
• Спремић, Момчило (1982). „Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—204. 
• Спремић, Момчило (2005). „Грбаљ и Српска деспотовина (1421-1459)”. Грбаљ кроз вјекове. Грбаљ: Друштво за обнову Манастира Подластва. стр. 193—213. 
• Ћирковић, Сима (1970). „Зета у држави Немањића” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (1). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—93. 
• Ћирковић, Сима (1970). „Доба Балшића (први део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—48. 
• Ћирковић, Сима (1981). „Осамостаљивање и успон дукљанске државе”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 180—196. 
• Rešetar, Luka (мај 2017). BUDVA – KROZ ISTORIJU ZA BUDUĆNOST (PDF). Tivat: FAKULTET ZA MEDITERANSKE POSLOVNE STUDIJE TIVAT. Приступљено 4. 4. 2020. 

Спољашње везе

• Будва, туристички водич (хотели, приватни смјештај, излети)
• Будва, службене странице
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Патрола до Будве кроз кањон Мораче, САТ РТС - Званични канал
• Добродошли у Будву - филм (1963)