Малдиви

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Малдиви (ријалити шоу).
Малдивска Република
ދިވެހިރާއްޖޭގެޖުމުހޫރިއްޔ
Химна: Национални поздрав
(мал. ޤައުމީ ސަލާމް)

Локација Малдива у Индијском океану

Главни градМале
Службени језикмалдивски[1][2][3]
Владавина
 — ПредседникИбрахим Мухамед Солих
 — ПотпредседникФајзал Насим
 — Председник Народног меџлисаМохамед Нашид
 — Председник Уставног судаАхмед Абдула Диди
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
26. јула 1965.
Географија
Површина‍
 — укупно298[4] km2 (204)
 — вода (%)0
Становништво‍
 — 2014.[6]341.356[5] (181)
 — густина1.064 становника ст./km2
Економија
ВалутаМалдивска руфија[7]
 — стоти део валуте‍100 ларија‍
Остале информације
Временска зонаUTC +5
Интернет домен‍.mv‍
Позивни број+960

Малдиви (малд. ދިވެހިރާއްޖެ) или Малдивска острва, званично Малдивска Република, острвска је држава која се налази у Индијском океану. Географски припада јужној Азији.[8] Малдиви су групе атола распрострањених јужно од индијских Лакадива, између острва Миникој (на крајњем северу) и архипелага Чагос (на југу) и око 700 km југозападно од Шри Ланке у Лакадивском мору Индијског океана.[9] Двадесет шест малдивских атола покрива територију на којој се налази 1126 острваца, од којих је две стотине острва насељено.[10] Са просечном надморском висином од 1,5 m (4 ft 11 in),[11] Мaлдиви су најнижа земља на свету. Чак је и њихова највиша природна тачка најнижа на свету, са 2,4 m (7 ft 10 in).[11] Услед консеквентног ризика који представља пораст нивоа мора, влада ове земље се залаже да њихова земља постане угљенично-неутрална до 2019.[12]

Географија[уреди | уреди извор]

Положај[уреди | уреди извор]

Површина државе износи 298,0 km². Малдивски архипелаг се налази у северном делу Индијског океана, југозападно од јужног дела Индије. Архипелаг се састоји од 1200 коралних острва, груписаних у атоле.


Геологија и рељеф[уреди | уреди извор]

На песковитом терену успева мали број биљних врста, али је он повољан за кокосове палме, хлебно дрвеће, банане и папају.

Воде[уреди | уреди извор]

Малдиви су острвска земља у којој нема река и језера, окружена је Индијским океаном.

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Малдиви, иако мала острвска држава, веома је богата биљним и животињским светом. На острвима живе разне врсте тропских птица, папагаја, змија, палми и кокосових палми, док у водама има корала, који формирају коралне гребене са атолима, ајкула и ража у Индијском океану.

Клима[уреди | уреди извор]

Клима на Малдивима је тропска и монсунска, са кишним периодом и са више од 300 сунчаних дана годишње. Дневне температуре се током целе године крећу од 25-32 степена Целзијусових док влажност ваздуха иде и до 80%. Период од маја до новембра је са вишим степеном влажности ваздуха и већом могућношћу за падавинама док је период од новембра до маја везан за суво и топло време.

Клима Мале (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 30,3
(86,5) 		30,7
(87,3) 		31,4
(88,5) 		31,6
(88,9) 		31,2
(88,2) 		30,6
(87,1) 		30,5
(86,9) 		30,4
(86,7) 		30,2
(86,4) 		30,2
(86,4) 		30,1
(86,2) 		30,1
(86,2) 		30,61
(87,11)
Просек, °C (°F) 28,0
(82,4) 		28,3
(82,9) 		28,9
(84) 		29,2
(84,6) 		28,8
(83,8) 		28,3
(82,9) 		28,2
(82,8) 		28,0
(82,4) 		27,8
(82) 		27,8
(82) 		27,7
(81,9) 		27,8
(82) 		28,2
(82,8)
Минимум, °C (°F) 25,7
(78,3) 		25,9
(78,6) 		26,4
(79,5) 		26,8
(80,2) 		26,3
(79,3) 		26,0
(78,8) 		25,8
(78,4) 		25,5
(77,9) 		25,3
(77,5) 		25,4
(77,7) 		25,2
(77,4) 		25,4
(77,7) 		25,8
(78,4)
Количина кише, mm (in) 114,2
(4,496) 		38,1
(1,5) 		73,9
(2,909) 		122,5
(4,823) 		218,9
(8,618) 		167,3
(6,587) 		149,9
(5,902) 		175,5
(6,909) 		199,0
(7,835) 		194,2
(7,646) 		231,1
(9,098) 		216,8
(8,535) 		1.901,4
(74,858)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 6 3 5 9 15 13 12 13 15 15 13 12 131
Релативна влажност, % 78,0 77,0 76,9 78,1 80,8 80,7 79,1 80,5 81,0 81,7 82,2 80,9 79,7
Сунчани сати — месечни просек 248,4 257,8 279,6 246,8 223,2 202,3 226,6 211,5 200,4 234,8 226,1 220,7 2.778,2
Извор #1: Светска метереолошка организација[13]
Извор #2: NOAA (релативна влажност и сунчаност 1961–1990)[14]

Историја[уреди | уреди извор]

Историја Малдива обухвата периоде колонијализације и исламизације од доласка будизма, ислама, арапских трговаца и индијских досељеника, па све до првих Европљана који су дошли ради туризма и лепих плажа.

Политика[уреди | уреди извор]

Председничка палата у Малеу, главном граду Малдива

Малдиви су парламентарна република, са председником на челу владе и шефом државе. Председник је на челу извршне власти и именује владу коју одобрава Народни Меџлис (парламент).[3] Након увођења новог устава 2008. године, директни избори за председника државе одвијају се сваких пет година, са лимитом од два мандата за било ког појединца. Чланови једнодомног Меџлиса служе петогодишња мандата, са укупним бројем чланова утврђених на основу популације атола, ког представљају. Зграда парламента се налази у Малеу, а ту бораве и народни посланици из целе земље. Први устав ове Републике проглашен је 1968. године, да би касније више пута био мењан и допуњиван. Садашњи Устав је ступио на снагу 7. августа 2008. године.

Административна подела[уреди | уреди извор]

Малдиви имају двадесет шест природних атола и неколико острвских група на изолованим гребенима. Сви они су подељени на двадесет једану административну јединицу - атоле и град Мале. Начелнике ових административних јединица именује председник државе. Све јединице су груписане у 7 региона, а град Мале је посебни престолни регион.

Називи и распоред региона и атола Малдивских острва:

  • Крајњи северни: Ха Алиф, Ха Далу и Шавијани;
  • Северни: Нуну, Раа, Баа и Лавијани;
  • Престолни: Мале;
  • Централно-северни: Кафу, Алиф Алиф, Алиф Дал и Ваву;
  • Централни: Мему, Фафу и Далу;
  • Централно-јужни: Гафу Алиф и Гафу Далу;
  • Јужни: Гнавијани и Сину;
  • Крајње јужни: Таа и Ламу.

Становништво[уреди | уреди извор]

Етнички идентитет становника Малдива представља мешавину култура народа који су се населили на острвима, утопљену у једну веру и језик. Најранији досељеници су вероватно били из јужне Индије и Шри Ланке. Ти досељеници су имали језички и етнички карактер Индијског потконтинента и нама су данас познати као етнички Дивехи или једноставно Малдивци.[2]

Почетком 20. века, Малдиви су имали око 100.000 становника, да би данас тај број износио око 400.000. Од тог броја, 77.000 су страни радници, док се процењује да још 33.000 има илегално усељених имиграната.

Већина Малдиваца су сунитски муслимани.

Привреда[уреди | уреди извор]

Главне привредне гране ове земље су туризам и пољопривреда. Земља има прелепе плаже са белим песком и светлоплавим бистрим морем. Малдиви извозе кокос, банане, рибу, тропско воће итд.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Levinson 1947.
  2. ^ а б Maloney, Clarence. „Maldives People”. International Institute for Asian Studies. Архивирано из оригинала 29. 1. 2002. г. Приступљено 22. 6. 2008. 
  3. ^ а б „Maldives Enthnography”. Maldives-ethnography.com. Архивирано из оригинала 16. 1. 2013. г. Приступљено 30. 6. 2010. 
  4. ^ „Field Listing: Area”. CIA World Factbook. CIA World Factbook. Архивирано из оригинала 31. 01. 2014. г. Приступљено 27. 1. 2016. 
  5. ^ „GeoHive – Maldives Population”. GeoHive. Архивирано из оригинала 25. 2. 2015. г. 
  6. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2013)
  7. ^ „Maldives”. International Monetary Fund. Приступљено 23. 4. 2018. 
  8. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 10. 04. 2014. 
  9. ^ World Wildlife Fund, ур. (2001). „Maldives-Lakshadweep-Chagos Archipelago tropical moist forests”. WildWorld Ecoregion Profile. National Geographic Society. Архивирано из оригинала 2010-03-08. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  10. ^ http://www.smartmaldives.com/maldives-island.html Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2009) (језик: енглески)
  11. ^ а б Henley, Jon (11. 11. 2008). „The last days of paradise”. The Guardian. London. Приступљено 12. 5. 2010. „[The Maldives] holds the record for the country with the lowest high point on earth: nowhere on any of the islands on Maldives does the natural ground level exceed 2.3m. Most of [the Maldives'] land mass, which totals roughly one-fifth of Greater London, is a great deal lower [...], averaging around 1.5m.” 
  12. ^ „Copenhagen Accord” (PDF). New York Times. 18. 12. 2009. Приступљено 2. 7. 2013. 
  13. ^ „World Weather Information Service – Malé”. WMO. Приступљено 17. 3. 2016. 
  14. ^ „Malé Climate 1961–90”. NOAA. Приступљено 17. 3. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Levinson, David (1947). Ethnic groups worldwide: a ready reference handbook. Oryx Publishers. ISBN 978-1-57356-019-1. 
  • Divehiraajjege Jōgrafīge Vanavaru. Muhammadu Ibrahim Lutfee. G.Sōsanī. Malé 1999.
  • H. C. P. Bell, The Maldive Islands, An account of the Physical Features, History, Inhabitants, Productions and Trade. Colombo. 1883. ISBN 978-81-206-1222-8..
  • H.C.P. Bell, The Maldive Islands; Monograph on the History, Archaeology and Epigraphy. Reprint Colombo 1940. Council for Linguistic and Historical Research. Malé 1989.
  • H.C.P. Bell, Excerpta Maldiviana. Reprint Colombo 1922/35 edn. Asian Educational Services. New Delhi 1999.
  • Divehi Tārīkhah Au Alikameh. Divehi Bahāi Tārikhah Khidmaiykurā Qaumī Markazu. Reprint 1958 edn. Malé, Maldives 1990.
  • Christopher, William (1836–38). Transactions of the Bombay Geographical Society, Vol. I. Bombay.
  • Lieut. I.A. Young & W. Christopher, Memoirs on the Inhabitants of the Maldive Islands.
  • Geiger, Wilhelm. Maldivian Linguistic Studies. Reprint 1919 edn. Asian Educational Services. Delhi 1999.
  • Hockly, T.W. The Two Thousand Isles. Reprint 1835 edn. Asian Educational Services. Delhi 2003.
  • Hideyuki Takahashi, Maldivian National Security –And the Threats of Mercenaries, The Round Table (London), No. 351, July 1999, pp. 433–444.
  • Malten, Thomas: Malediven und Lakkadiven. Materialien zur Bibliographie der Atolle im Indischen Ozean. Beiträge zur Südasien-Forschung Südasien-Institut Universität Heidelberg, Nr. 87. Franz Steiner Verlag. Wiesbaden, 1983.
  • Vilgon, Lars: Maldive and Minicoy Islands Bibliography with the Laccadive Islands. Published by the author. Stockholm, 1994.
  • Clarence Maloney, People of the Maldive Islands, Orient Black Swan, 2013
  • Xavier Romero-Frias, The Maldive Islanders : a study of the popular culture of an ancient ocean kingdom, NEI, 1999
  • Xavier Romero-Frias, Folk Tales of the Maldives, Nordic Institute of Asian Studies, 2012
  • Djan Sauerborn, The Perils of Rising Fundamentalism in the Maldives, International Relations and Security Network (ISN), Zürich, September 2013
  • Djan Sauerborn, Failing to Transition: Democratization under Stress in the Maldives, South Asia Democratic Forum (SADF), February 2015

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Малдиви&oldid=27548166”