Norman Borloug

С Википедије, слободне енциклопедије
Norman Borloug
Norman Borlaug.jpg
Norman Borloug
Datum rođenja(1914-03-25)25. mart 1914.
Mesto rođenjaKresko (Ajova)
 SAD
Datum smrti12. septembar 2009.(2009-09-12) (95 god.)[1]
Mesto smrtiDalas, Teksas
 SAD
Poznat poZelenoj revoluciji
Nagrade

Norman Ernest Borloug (Kresko, Ajova, 25. mart 1914. - Dalas, Teksas, 13. septembar 2009.),[3] američki agronom, "otac" Zelene Revolucije i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1970,[4] kao priznanje za njegov doprinos svetskom miru kroz povećanje zaliha hrane.

Borloug je diplomirao u šumarstvo 1937. i doktorirao u oblasti biljne patologije i genetike sa Univerziteta u Minesoti 1942. On je radio na poljoprivrednim istraživanjima u centru CIMMIT u Meksiku, gde je razvio polu-patuljaste sorte pšenice visokog prinosa otporne na bolesti.[1][2] Sredinom 20. veka Borloug je predvodio unošenje ovih visoko rodnih sorti u kombinaciji sa savremenim tehnikama poljoprivredne proizvodnje u Meksiko, Pakistan i Indiju. Kao rezultat toga, Meksiko je postao neto izvoznik pšenice do 1963. Između 1965. i 1970. prinosi pšenice su se skoro udvostručili u Pakistanu i Indiji, što je značajno poboljšalo sigurnost hrane u tim zemljama.[5]

Borlouga su često nazivali „ocem Zelene revolucije“[6][7] i pripisuje mu se spas od preko milijarde ljudi širom sveta od gladi.[8][9][10][11] Prema Džanu Daglasu, izvršnom asistentu predsednika Svetske fondacije za hranu, izvor ovog broja je članak Grega Isterbruka iz 1997. godine „Zaboravljeni dobročinitelj čovečanstva“. U članku se navodi da je „oblik poljoprivrede koji Borloug propoveda možda sprečio milijardu smrtnih slučajeva.“[12] Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1970. godine kao priznanje za njegov doprinos svetskom miru kroz povećanje zaliha hrane.

Kasnije u životu pomogao je u primeni ovih metoda povećanja proizvodnje hrane u Aziji i Africi.[13]

Rani život, obrazovanje i porodica[уреди | уреди извор]

Borloug je rođen od oca Henrija Olivera (1889–1971) i majke Klare (Vala) Borloug (1888–1972) na farmi njegove bake i dede u Saudu 1914. godine, kao prvo od četvoro dece. Njegove tri sestre bile su Palma Lilijan (Behrens; 1916–2004), Šarlota (Kalbert; r. 1919) i Helen (r. 1921). Od sedme do devetnaeste godina radio je na porodičnoj farmi od 106-acre (43 ha) zapadno od Protivina, Ajova, pecao, lovio i uzgajao kukuruz, zob, mačji rep, goveda, svinje i piliće. Pohađao je jednoučiteljsku seosku školu sa jednom učionicom zvanu Novi Oregon #8 u Hauard okrugu, do osmog razreda.

Danas je ta školska zgrada, izgrađena 1865. godine, u vlasništvu Fondacije za nasleđe Normana Borlouga u okviru „Projekta Borlougova ostavština“.[14] Borloug je bio član fudbalskog, bejzbolskog i rvačkog tima u srednjoj školi Kresko, gde ga je njegov trener rvanja, Dejve Bartelma, neprestano ohrabrivao da „da 105%”.[15]

Borloug je svoju odluku da napusti farmu i nastavi školovanje pripisao hitnom dedovom ohrabrivanju da uči: Nels Olson Borloug (1859–1935) mu je jednom rekao, „mudrije je da napuniš svoju glavu sad, ako kasnije želiš da napuniš stomak."[16] Kada se Borloug 1933. prijavio za prijem na Univerzitet u Minesoti, pao je na prijemnom ispitu, ali je prihvaćen na novoosnovanom dvogodišnjem Opštem koledžu. Nakon dva semestra prešao je na šumarski program Poljoprivrednog fakulteta. Kao član univerzitetskog rvačkog tima Univerziteta u Minesoti, Borloug je stigao do polufinala velike desetke i promovisao sport u srednjim školama u Minesoti na prijateljskim mečevima širom države.

Rvanje me je naučilo nekim vrednim lekcijama ... Uvek sam mislio da mogu da se nosim sa najboljin na svetu. To me učinilo žilavim. Mnogo puta sam se oslanjao na tu snagu. Možda je to neprikladna potpora, ali ja sam tako napravljen.[17]

Smrt[уреди | уреди извор]

Borloug je umro od limfoma u 95. godini, 12. septembra 2009. godine, u svom domu u Dalasu.[3][18]

Borlougova deca objavila su saopštenje u kome se kaže: „Želeli bismo da njegov život bude model za promenu u životima drugih i da doprinese daljim naporima da se okonča ljudska beda za celo čovečanstvo.”[19]

Premijer Indije Manmohan Sing i predsednica Indije Pratiba Patil odali su počast Borlougu rekavši: „Borlougov život i dostignuće svedočanstvo su o dalekosežnom doprinosu koji veliki intelekt, upornost i naučna vizija jednog čoveka mogu dati miru i napretku čoveka.”[20]

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija opisala je Borlouga kao „vrhunskog naučnika čiji se rad parira delima drugih velikih naučnih dobrotvora čovečanstva u 20. veku”],[21] a Kofi Anan, bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija, rekao je: „Dok slavimo dug i izvanredan život dr Borloga, slavimo i duge i produktivne živote koje su njegova postignuća omogućila tolikim milionima ljudi širom sveta ... nastavićemo da budemo inspirisani njegovom trajnom predanošću siromašnima, oskudnima i ranjivima u našem svetu."[22]

Knjige i predavanja[уреди | уреди извор]

Borloug sa sekretaricom za poljoprivredu Sjedinjenih Država An M. Veneman u pored rođendanske torte pripremljene za njegov 90. rođendan.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Swaminathan, M. S. (2009). „Obituary: Norman E. Borlaug (1914–2009) Plant scientist who transformed global food production”. Nature. 461 (7266): 894. Bibcode:2009Natur.461..894S. ISSN 0028-0836. PMID 19829366. S2CID 36572472. doi:10.1038/461894a. 
  2. ^ а б Phillips, R. L. (2013). „Norman Ernest Borlaug. 25 March 1914 – 12 September 2009”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 59: 59—72. S2CID 75211546. doi:10.1098/rsbm.2013.0012. 
  3. ^ а б „Nobel Prize winner Norman Borlaug dies at 95”. Associated Press. 13. 9. 2009. Приступљено 17. 9. 2012. 
  4. ^ „The Nobel Peace Prize 1970”. NobelPrize.org. Приступљено 8. 9. 2019. 
  5. ^ "Borlaug, father of ‘Green Revolution’, dead", DAWN.com. 14 September 2009. Retrieved 27 May 2015.
  6. ^ Scott Kilman and Roger Thurow. „Father of 'Green Revolution' Dies”. The Wall Street Journal. Приступљено 5. 6. 2013. 
  7. ^ Dowswell, C. (15. 10. 2009). „Norman Ernest Borlaug (1914–2009)”. Science. 326 (5951): 381. PMID 19833952. S2CID 36826133. doi:10.1126/science.1182211. 
  8. ^ „Norman Borlaug”. scienceheroes.com. Приступљено 5. 6. 2013. 
  9. ^ MacAray, David (15. 10. 2013). „The Man Who Saved a Billion Lives”. The Huffington Post. 
  10. ^ The phrase "over a billion lives saved" is often cited by others in reference to Norman Borlaug's work.
  11. ^ „Hearings”. Agriculture.senate.gov. Архивирано из оригинала на датум 2011-11-06. 
  12. ^ Easterbrook, Gregg (јануар 1997). „Forgotten benefactor of humanity”. The Atlantic. Приступљено 25. 10. 2016. 
  13. ^ Enriquez, Juan (септембар 2007). „Why Can't We Grow New Energy?”. TED. Приступљено 18. 9. 2012. 
  14. ^ State Historical Society of Iowa. 2002. FY03 HRDP/REAP Grant Application Approval
  15. ^ „Father of the Green Revolution – He Helped Feed the World!”. 
  16. ^ „Iowa Rep. Tom Latham Pays Tribute to Dr. Borlaug”. The World Food Prize. 20. 3. 2008. Архивирано из оригинала на датум 3. 7. 2008. Приступљено 18. 9. 2012. 
  17. ^ University of Minnesota. 2005.„Borlaug and the University of Minnesota”. Архивирано из оригинала на датум 2005-03-10. Приступљено 2005-06-18. 
  18. ^ „Nobel Prize-winning scientist Norman Borlaug, father of the 'green revolution,' dies at age 95”. 
  19. ^ Associated Press in Dallas (2009-09-13). „Norman Borlaug, the Nobel winner who fed the world, dies aged 95”. The Guardian. London. Приступљено 2009-09-15. 
  20. ^ „PM pays tribute to Father of Green Revolution Borlaug”. Rediff. 14. 9. 2009. Приступљено 2009-09-15. 
  21. ^ „UN food agency pays tribute to 'father' of Green Revolution”. United Nations. 14. 9. 2009. Приступљено 2009-09-15. 
  22. ^ „Tributes to Dr. Norman E. Borlaug from around the world”. World Food Prize. 2009-09-14. Архивирано из оригинала на датум 2009-10-03. Приступљено 2009-09-15. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]