Шарл Албер Гоба

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Шарл Албер Гоба
Charles Albert Gobat2.jpg
Шарл Албер Гоба
Датум рођења(1843-05-21)21. мај 1843.
Место рођењаТрамелан
   Швајцарска
Датум смрти16. март 1914.(1914-03-16) (70 год.)
Место смртиБерн
   Швајцарска

Шарл Албер Гоба (енгл. Charles Albert Gobat; 21. мај 1843, Трамелан — 16. март 1914, Берн) био је швајцарски правник, образовни администратор и политичар који је заједно са Ели Дикоменом[1] 1902. године добио Нобелову награду за мир[2] за вођство Сталним међународним мировним бироом.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 21. мај 1843. у Трамелану. Био је син протестантског пастора и нећак Самјуела Гоба, мисионара који је постао епископ у Јерусалиму.[3] Образовао се на Универзитету у Базелу, Хајделбергу, Берну и Паризу. Докторирао је право на Универзитету у Хајделбергу 1867. године.[3]

По завршетку доктората, Гоба је почео да се бави адвокатуром у Берну,[1] такође је предавао француско грађанско право на универзитету.[3] Потом је отворио канцеларију у Делемону, у кантону Берн, која је убрзо постала водећа правна фирма у округу.[3]

Након петнаест година од адвокатуре, укључио се у политику и образовање.[2] Године 1882. именован је за надгледника јавног подучавања за кантон Берн, на којој је функцији био тридесет година.[1] Био је напредњак у филозофији образовања и направио је многе важне реформе у образовном систему. Реформисао је систем основног образовања, стекао повећану буџетску подршку за побољшање односа наставника и ученика, подржао је изучавање живих језика и пружио ученицима алтернативо традиционално уско класично образовање успостављеним курикулумом у ​​стручном и професионалном оспособљавању.[3]

Добио је признања за своје радове франц. République de Berne et la France pendant les guerres de religion, који је објављен 1891. године и енгл. A People's History of Switzerland, која је објављен 1900. године.[3]

Такође се бавио политичком каријером. Изабран је на многе важне функције. У Великом већу Берна изабран је 1882.[3] Од 1884. до 1890. био је члан Савета Швајцарске, а од 1890. до своје смрти 1914.[4] био је члан Националног савета, друге коморе централног швајцарског законодавног тела. И у политици и у образовању био је либерални реформатор. Године 1902. спонзорисао је неколико закона који су примењивали принцип арбитраже на комерцијалне уговоре.[4] Гоба је сарађивао са Интерпарламентарном унијом, коју је основао 1889.[2] Вилијам Рандал Кример, добитник Нобелове награде за мир 1903. године. Године 1892. постао је председник четврте конференције уније која је одржана у Берну. Био је генерални секретар бироа, информативног уреда који се бавио мировним покретима, међународним помирењем и комуникацијом између националних парламентарних тела. Трећа конференција уније, одржана у Риму 1891. године, успоставила је Међународни мировни биро, чији је Гоба био директор када му је 1910. додељена Нобелова награда за мир.[2]

Умро је 16. марта 1914. на мировној конференцији у Берну.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Charles-Albert Gobat | Swiss political scientist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-08. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Elie Ducommun, Charles Albert Gobat”. The Nobel Peace Prize (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-08. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 „The Nobel Peace Prize 1902”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-08. 
  4. 4,0 4,1 „Albert Gobat”. archive.ipu.org. Приступљено 2020-10-08. 
  5. ^ „Charles Albert Gobat Facts for Kids”. facts.kiddle.co (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-08. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]