Туризам у Турској

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Tourism in Turkey)
Памукале у Турској је место светске баштине. Турска има 622 национална парка.

Туризам у Турској фокусиран је углавном на низ историјских места и на приморска одмаралишта дуж обала Егејског и Средоземног мора. Турска је такође постала популарна дестинација за културни, бањски и здравствени туризам.

2019. године, Турска је привукла око 51 милион страних туриста,[1] сврставши се у шесту најпопуларнију туристичку дестинацију на свету.[2] Укупан број се кретао између око 41 милион у 2015. и око 30 милиона у 2016.Грешка код цитирања: Почетка ознака <ref> није исправно обликована или садржи неисправан назив Грешка код цитирања: Почетка ознака <ref> није исправно обликована или садржи неисправан назив Опоравак је започео 2017. године, тако што се број страних посетилаца повећао на 37,9 милиона, а 2018. године 46,1 милиона посетилаца.Грешка код цитирања: Почетка ознака <ref> није исправно обликована или садржи неисправан назив Грешка код цитирања: Почетка ознака <ref> није исправно обликована или садржи неисправан назив [3]

Дестинације[уреди | уреди извор]

Истанбул[уреди | уреди извор]

Палата Долмабахче је популарно туристичко одредиште у Турској.
Џамија Ортакој и мост на Босфору

Истанбул је једно од најважнијих туристичких места не само у Турској већ и у свету. У граду постоје хиљаде хотела и других туристички оријентисаних индустрија. Највећи турски град Истанбул има низ главних атракција које потичу из његовог историјског статуса главног града Византијског и Османског царства. Ту спадају џамија султана Ахмеда („Плава џамија“), Аја Софија, палата Топкапи, Цистерна Базилика, палата Долмабахче, кула Галата, велика чаршија, базар зачина и хотел Пера Палас. Истанбул је такође недавно постао један од највећих тржних центара у европској регији угошћујући тржне центре и молове, као што су Метросити, Акмеркез и Чевахир Мол, који је највећи тржни центар у Европи и седми највећи тржни центар на свету. Остале атракције укључују спортске догађаје, музеје и културне догађаје.

У јануару 2013. турска влада је најавила да ће изградити највећи светски аеродром у Истанбулу. Уложено је 7 милијарди евра, а планирано је да први део четвороделног плана буде завршен до 2017.[4]

Као последица континуираног пада туризма у Турској последњих година, од октобра 2016. године у чувеној истанбулској чаршији некада препуне трговачке улице нису толико пуне као раније, „потоци туриста који су свакодневно посећивали пијацу пресушују“.[5] Број страних туриста који су посетили Истанбул смањио се на 9,2 милиона у 2016. години, смањење од 26 одсто у односу на 2015. годину.[6]

Остале дестинације[уреди | уреди извор]

Плажа Олудениз
Долина лептира, Фетије

Одмор на плажи и плава крстарења дуж турске ривијере, посебно за посетиоце из западне Европе, такође су од кључне важности за турску туристичку индустрију. Већина одмаралишта на плажи налази се дуж југозападне и јужне обале, зване Турска ривијера, посебно дуж медитеранске обале у близини Анталије. Анталија је такође прихваћена као туристичка престоница Турске.[7] Велики одмаралишни градови укључују Бодрум, Фетије, Мармарис, Кушадаси, Чешме, Дидим и Алању. Такође је Турска 2015. године изабрана за другу на свету са својих 436 плажа са плавим заставицама, према Бродској комори.[8]

Атракције на другим местима у земљи укључују следеће локације: Ефес, Троја, Пергам, Кућа Девице Марије, Памукале, Хијераполис, Трабзон (где је један од најстаријих манастира манастир Сумела), Конија (где је песник Руми провео већи део свог живот), Дидима, Црква Антиоха, древни Понтијски капитал и краљевске камене гробнице са акропољима у Амасији, верска места у Мардину (као што је манастир Дејрулзафаран), као и уништене градове и пејзаже Кападокије.

Дијарбакир је такође важан историјски град, иако је туризам на релативно малом нивоу због повремених оружаних сукоба.

Анкара има историјски стари град, и иако није баш туристички град, обично је место заустављања путника на путу до Кападокије. Град такође ужива у изврсном културном животу и има неколико музеја. Маузолеј Аниткабир је такође у Анкари - то је маузолеј Ататурка, оснивача Републике Турске.

Галипоље и увала Анзак - мала увала на полуострву Галипоље, је постала позната као место искрцавања АНЗАК-а (аустралијског и новозеландског армијског корпуса) у Првом светском рату 25. априла 1915. Након слетања у увалу Анзак, плажа је постала главна база аустралијских и новозеландских трупа током осам месеци кампање за Галипоље.

Кападокија је регион створен ерозијом меког вулканског камена ветром и кишом вековима. [9]Подручје је популарно туристичко одредиште, са мноштвом јединствених геолошких, историјских и културних карактеристика

Развој туризма[уреди | уреди извор]

Визна политика Турске
Језеро и град Узунгол у црноморском региону
Кипови планине Немрут у источној Турској
Аја Софија у Истанбулу сваке године привуче око 3 милиона туриста.
Библиотека Целсуса у Ефесу
Манастир Сумела у Трабзону
Национални парк планина Гулук-Термесос у Анталији

Доласци страних туриста знатно су порасли у Турској између 2000. и 2005. године, са 8 милиона на 25 милиона, што је Турску учинило топ-10 дестинацијом на свету за стране посетиоце. Приходи из 2005. износили су 20,3 милијарде америчких долара, што је такође учинило Турску једним од 10 највећих власника прихода на свету. У 2011. години, Турска је рангирана као 6. најпопуларнија туристичка дестинација у свету и 4. у Европи, према УНВТО Светском туристичком барометру.[10] На врхунцу 2014. године, Турска је привукла око 42 милиона страних туриста, и даље се рангирајући као 6. најпопуларнија туристичка дестинација на свету.[11] Од 2015. године туризам у Турској је нагло је опао.[12] [13] У 2016. години само је око 30 милиона људи посетило Турску. 2016. се описује као друга година огромних губитака и по броју посетилаца и по приходу, „година разорних губитака“, с тим што турска туристичка предузећа изјављују да се „не могу сетити горег времена у том сектору“.[5] Број страних посетилаца почео је да се опоравља у 2017. години са 37,9 милиона евидентираних посетилаца. Опоравак је делимично резултат интензивних безбедносних кампања и оглашавања. Број руских туриста повећао се за 444% након опоравка билатералних односа, што је резултирало тиме да је Русија поново постала главно туристичко тржиште Турске.[14] [15] Повећања су такође забележена на британском, холандском и белгијском тржишту.[16]

Почетком 2017. године турска влада позвала је турске грађане који живе у иностранству да проводе одморе у Турској, покушавајући да оживе сектор туризма који се бори.[17] у економији која је пала крајем 2016.[18] После уставног референдума у априлу 2017. забележен је још један нагли пад туристичких резервација из Немачке.[19] У 2018. години, међутим, Удружење немачке туристичке индустрије забележило је раст немачких туристичких резервација за Турску, при чему је само ТУИ туристичка компанија забележила раст од 70%.[20]

Доласци страних посетилаца[уреди | уреди извор]

Већина долазака туриста у Турску долази из следећих земаља.[21] [22] [3] [23] [24]

Број Држава 2019 2018 2017 2016 2015
1  Русија Раст 7,017,657 Раст 5,964,631 Раст 4,715,438 Пад 866,256 3,649,003
2  Немачка Раст 5,027,472 Раст 4,512,360 Пад 3,584,653 Пад 3,890,074 5,580,792
3  Бугарска Раст 2,713,464 Раст 2,386,885 Раст 1,852,867 Пад 1,690,766 1,821,480
4  Уједињено Краљевство Раст 2,562,064 Раст 2,254,871 Пад 1,658,715 Пад 1,711,481 2,512,139
5  Иран Раст 2,102,890 Пад 2,001,744 Раст 2,501,948 Пад 1,665,160 1,700,385
6  Грузија Пад 1,995,254 Пад 2,069,392 Раст 2,438,730 Раст 2,206,266 1,911,832
7  Украјина Раст 1,547,996 Раст 1,386,934 Раст 1,284,735 Раст 1,045,043 706,551
8  Ирак Раст 1,374,896 Раст 1,172,896 Раст 896,876 Пад 420,831 1,094,144
9  Холандија Раст 1,117,290 Раст 1,013,642 Пад 799,006 Пад 906,336 1,232,487
10  Азербејџан Раст 901,723 Раст 858,506 Раст 765,514 Раст 606,223 602,488
11  Пољска Раст 880,839 Раст 646,365 Раст 296,120 Пад 205,701 550,779
12  Француска Раст 875,957 Раст 731,379 Раст 578,524 Пад 555,151 847,259
13  Грчка Раст 836,882 Раст 686,891 Раст 623,705 Пад 593,150 755,414
14  Румунија Раст 763,320 Раст 641,484 Раст 423,868 Пад 357,473 441,097
15  САД Раст 578,074 Раст 448,327 Пад 329,257 Пад 459,493 798,787
16  Израел Раст 569,368 Раст 443,732 Раст 380,415 Раст 293,988 224,568
17  Саудијска Арабија Пад 564,816 Раст 747,233 Раст 651,170 Раст 530,410 450,674
18  Белгија Раст 557,435 Раст 511,559 Раст 419,998 Пад 413,614 617,406
19  Јордан Раст 474,874 Раст 406,469 Раст 277,729 Раст 203,179 162,866
20  Казахстан Раст 455,724 Раст 426,916 Раст 402,830 Пад 240,188 423,744
21  Шведска Раст 444,285 Раст 384,397 Раст 289,134 Пад 320,580 624,649
22  Кина Раст 426,344 Раст 394,109 Раст 247,277 Пад 167,570 313,704
23  Аустрија Раст 401,475 Раст 353,628 Пад 287,746 Пад 310,946 486,044
24  Италија Раст 377,011 Раст 284,195 Пад 205,788 Пад 213,227 507,897
25  Либан Раст 376,721 Раст 338,837 Раст 237,476 Пад 191,642 197,552
26  Кувајт Раст 374,191 Раст 298,620 Раст 255,644 Раст 179,938 174,486
27  Данска Раст 335,877 Раст 326,278 Пад 269,026 Пад 329,618 408,841
28  Чешка Раст 311,359 Раст 228,251 Раст 126,567 Пад 87,328 212,464
29   Швајцарска Раст 311,107 Пад 269,649 Пад 206,479 Пад 215,194 380,338
30  Туркменистан Раст 297,706 Раст 252,911 Раст 230,881 Пад 165,762 174,330
31  Алжир Раст 295,512 Раст 288,207 Раст 213,333 Раст 176,233 171,873
32  Србија Раст 282,347 Раст 225,312 Раст 146,852 Пад 110,594 178,997
33  Кипар Раст 268,341 Раст 266,859 Раст 256,059 Пад 233,181 246,245
34  Либија Раст 259,243 Раст 188,312 Раст 99,395 Пад 72,014 234,762
35  Белорусија Раст 258,419 Раст 245,254 Раст 229,229 Пад 113,793 204,355
36  Шпанија Раст 257,342 Раст 178,018 Раст 106,757 Пад 106,582 236,063
37  Узбекистан Раст 252,138 Раст 241,235 Раст 195,745 Пад 134,330 143,331
38  Мароко Раст 234,264 Раст 176,538 Раст 114,155 Пад 87,660 109,775
39  Индија Раст 230,131 Раст 147,127 Раст 86,996 Пад 79,316 131,869
40  Литванија Раст 229,704 Раст 199,371 Раст 134,264 Пад 109,749 112,654
Total Раст 51,747,198 Раст 46,112,592 Раст 37,969,824 Пад 30,906,680 41,114,069

Питања имиџа турске владе у земљама порекла туриста[уреди | уреди извор]

Мармарис у Турској је популарна дестинација за летњи туризам.
Обални национални парк Бејдаглари у Анталији, Турска

Разлог пада туризма приписује се општем порасту политичког насиља, политичкој напетости са Русијом и терористичким нападима,[25] [5] и лошој слици коју су све ауторитарније политике Реџепа Тајипа Ердогана дале Турској.[26] Према Фаруку Шену, шефу турске Европске фондације за образовање и научне студије: „Немачки туристи се не плаше бомби; ако сада у Турску долази мање немачких туриста, то је због имиџа земље. Ако у Немачкој кажете „идем у Турску, ово се сада схвата у значењу „идем у земљу диктатора.“[27]

Након вишемесечног притвора новинара и политичких активиста, укључујући странце у Турској, влада Немачке је у јулу 2017. издала упозорење за путовање својим грађанима.[28] Такође је објављено да је турски председник Реџеп Тајип Ердоган понудио да пусти притворене немачке држављане турског порекла у замену за испоруку Турака који су добили политички азил у Немачкој.[29]

Владина политика и прописи[уреди | уреди извор]

Влада АКП већ годинама промовише „халал туризам“,[30] политички потврђујући овај став током 2016.[31] У марту 2017, турски суд је забранио глобални сајт путовања Booking.com од пружања услуга турским туристима због недостатка националне дозволе,[32], док је Удружење хотелијера Турске водило кампање за укидање забране предузећа на која су се ослањали чланови на до 90 процената њиховог промета.[33] У априлу 2017. године, полицијска управа града одмаралишта Анталије издала је директиву о забрани конзумирања алкохола изван зграда.[34]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 18. 02. 2020. г. Приступљено 19. 05. 2021. 
  2. ^ „42 million tourists visit Turkey in 2014”. Daily Sabah. Приступљено 6. 7. 2016. 
  3. ^ а б „DISTRIBUTION OF ARRIVING FOREIGN VISITORS - TOP 5 COUNTRIES (2016-2018) JANUARY-DECEMBER”. 
  4. ^ Maierbrugger, Arno (25. 1. 2013). „Turkey plans world's biggest airport”. Inside Investor. Архивирано из оригинала 21. 03. 2022. г. Приступљено 17. 5. 2013. 
  5. ^ а б в „Turkey's tourism industry reels from a year to forget”. The Guardian. 5. 10. 2016. 
  6. ^ „Number of foreign tourists visiting Istanbul plunges for first time in 16 years”. Hürriyet Daily News. 6. 1. 2017. 
  7. ^ Tilic, L. Dogan (5. 4. 2010). „Antalya: The Tourism Capital of Turkey”. European Business Review. Приступљено 28. 1. 2011. 
  8. ^ „Turkey rich in 'blue flags' – TRAVEL”. Hürriyet Daily News. 13. 9. 2011. Приступљено 15. 10. 2016. 
  9. ^ „Capadocia” (PDF). 
  10. ^ „2012 Tourism Highlights” (PDF). UNWTO. јун 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 7. 2012. г. Приступљено 17. 6. 2012. 
  11. ^ „42 million tourists visit Turkey in 2014”. Daily Sabah. Приступљено 6. 7. 2016. 
  12. ^ Kafanov, Lucy (19. 8. 2015). „Violence costing Turkey precious tourism, even far from the fighting”. The Christian Science Monitor. 
  13. ^ „4.9 pct less tourists in Turkey in June”. DailySabah. Приступљено 15. 11. 2015. 
  14. ^ „32.4 mln foreigners visit Turkey in 2017: Tourism Ministry”. Hürriyet Daily News. Приступљено 12. 2. 2018. 
  15. ^ „Tourism in Turkey starts recovery”. ITIJ. Архивирано из оригинала 22. 03. 2019. г. Приступљено 12. 2. 2018. 
  16. ^ „It is now time for Turkey's tourism sector to raise revenue”. Hürriyet Daily News. Приступљено 12. 2. 2018. 
  17. ^ „Erdoğan calls on citizens abroad: 'Come to Turkey for vacation'”. Hürriyet Daily News. 2. 2. 2017. Приступљено 2. 2. 2017. 
  18. ^ „Turkey's Economy Contracts for First Time Since 2009”. The Wall Street Journal. 12. 12. 2016. Приступљено 2. 2. 2017. 
  19. ^ „German travelers booking in Spain, Greece instead of Turkey: Association”. Hürriyet Daily News. 21. 4. 2017. 
  20. ^ „Turkey hopes for German comeback”. FVW. Приступљено 12. 2. 2018. 
  21. ^ Ministry of Culture and Tourism, Republic of Turkey. „Number of Arriving-Departing Foreigners and Citizens, December 2016”. Приступљено 16. 5. 2017. 
  22. ^ NUMBER OF ARRIVING-DEPARTING VISITORS, FOREIGNERS AND CITIZENS December 2017
  23. ^ „Tourism Receipts-Expenditures (2003-2019)”. 
  24. ^ https://www.ktb.gov.tr/EN-249306/2019.html
  25. ^ „Turkish 2015 tourism revenues fall 8.3 pct to $31.46 bln: Data”. Hürriyet Daily News. Приступљено 6. 7. 2016. 
  26. ^ „Ahead of referendum, Europeans boycott Turkey and tourism suffers”. USA Today. 15. 4. 2017. 
  27. ^ „Turkish–German ties at historic low, says scholar Faruk Şen”. Hürriyet Daily News. 21. 11. 2016. Архивирано из оригинала 16. 12. 2019. г. 
  28. ^ „Bundesregierung verschärft Reisehinweise für Türkei” (на језику: немачки). DER SPIEGEL. 20. 7. 2017. 
  29. ^ „Erdogan soll Austausch von Yücel gegen Ex-Generäle angeboten haben” (на језику: немачки). DER SPIEGEL. 20. 7. 2017. 
  30. ^ „Turkey sees rise in halal tourism”. BBC. 25. 8. 2014. 
  31. ^ „How Turkey plans to boost halal tourism”. Al Monitor. 9. 5. 2016. Архивирано из оригинала 17. 1. 2018. г. Приступљено 28. 4. 2017. 
  32. ^ „Turkey has banned Booking.com but the website isn't backing down”. The Independent. 30. 3. 2017. 
  33. ^ „Turkish hotelier association asks court to lift ban on Booking.com”. Hürriyet Daily News. 6. 4. 2017. 
  34. ^ „Statement on alcohol ban in outdoor locations in Turkey's Antalya sparks debate”. Hürriyet Daily News. 28. 4. 2017. 

 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туризам_у_Турској&oldid=27028002”