Бач

Бач
Бач;
	Бач
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Бач
Становништво
— 2022.	4.405
— густина	48,8/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 23′ 29″ С; 19° 14′ 12″ И / 45.39135° С; 19.23680° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	92 m
Површина	110,6 km2
	Бач Бач на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21420
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Бач је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Јужнобачком управном округу. Према попису из 2022. било је 4.405 становника. Регија Бачка је добила име по овом граду. Бач је удаљен 22 km од Бачке Паланке, 62 km од Новог Сада, 120 km од Суботице и 140 km од Београда.

Називи

Бач је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Bács, нем. Batsch, слч. Báč, лат. Bach.

Историја

Историја Бача почиње још у бронзано доба. У Будимпешти се чува мач из тог периода који је нађен у околини данашњег Бача. Ископине код данашњег Бача из римског периода показују да је ту некада била већа римска насеобина, која је страдала услед насртаја Варвара.

Древни град је дао име целој регији Бачка. Први трагови у писаним изворима о Бачу и подручју око њега потичу још из периода Јустинијана, када господар Цариграда и цар Источног римског царства помиње Бач у свом писму 535. године.

Бач је према неким летописима био и Аварска тврђава (873. године). Реч Бач то управо и значи. У прелазу првог миленијума у други, Бач је већ био изграђен и утврђен град. За време Арпадовића Бач постаје не само црквено седиште надбискупије већ и краљевски град у који долазе племићи и владари на договоре, зборове и скупштине.

У 12. веку Бач бележи велики успон. У том периоду се први пут у писаним изворима помиње моћна тврђава.

У 14. веку су забележени све чешћи упади Турака. Многи походи на Турке су кретали из Бача. У време Мохачке битке и Бач је дао своју коњицу. Међутим, продор Турака није заустављен па Бач, почетком 16. века, након Мохачке битке и пада Београда, бива освојен. Тврђаву Бач је тада доста дуго и успешно бранио српски деспот Стеван Бериславић.

Бач је имао више становништва, занатлија и разних занимања него заједно Сомбор, Суботица, Апатин и Бечеј. Међутим, после Ракоцијеве буне и рушења тврђаве, Бач почиње да губи значај на овом подручју.

У центру Бача, у кући породице Гебауер отворена је прва апотека у Војводини (19. век). Комплетно је очуван улаз са излогом и степениште некадашње апотеке. Такође, за време крсташких ратова у оквиру данашњег фрањевачког самостана била је установљена болница за коју се претпоставља да је била прва у овом делу Европе.

Становништво

Етнички састав 1910^[1]

Немци	Шокци	Мађари	Јевреји	Срби
1888	1238	719	30	26

Демографија

У насељу Бач живи 4883 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,8 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 2103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је благи пораст у броју становника.

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	5.158
1953.	6.094
1961.	6.321
1971.	5.916
1981.	5.994
1991.	6.046	5.838
2002.	6.087	6.331
2011.	5.399

Етнички састав према попису из 2011.^[3]‍

Срби	3.852	71,34%
Хрвати	413	7,65%
Мађари	399	7,39%
Словаци	127	2,35%
Роми	57	1,05%
Југословени	41	0,76%
Немци	31	0,57%
Црногорци	23	0,42%
Муслимани	17	0,31%
Украјинци	9	0,16%
Буњевци	4	0,07%
Русини	4	0,07%
Македонци	2	0,03%
Руси	2	0,03%
Словенци	2	0,03%
Бошњаци	1	0,01%
Румуни	1	0,01%
остали	48	0,89%
Регионална припадност	68	1,26%
неизјашњени	283	5,24%
непознато	15	0,27%
укупно: 5.399

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	6	5
80+	32	65
75—79	51	109
70—74	142	187
65—69	156	221
60—64	191	200
55—59	130	160
50—54	232	197
45—49	293	243
40—44	239	250
35—39	215	205
30—34	159	185
25—29	203	196
20—24	225	215
15—19	226	223
10—14	193	167
5—9	157	170
0—4	119	120
Просек :	38,8	41,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.208	1.552	1.777	1.769	1.977	2.068	2.103

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	427	530	391	488	167	72	20	6	2	0	2,89

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.500	820	1.477	122	80	1
Женски	2.661	566	1.488	492	112	3
УКУПНО	5.161	1.386	2.965	614	192	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.196	294	8	0	420
Женски	834	95	2	0	151
УКУПНО	2.030	389	10	0	571
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	38	57	148	19	49
Женски	9	4	328	21	21
УКУПНО	47	61	476	40	70
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	6	13	66	13	22
Женски	18	10	39	53	54
УКУПНО	24	23	105	66	76
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	16	0	0	27
Женски	15	0	0	14
УКУПНО	31	0	0	41

Галерија

Бачка тврђава
Фрањевачки самостан
Католичка црква у Бачу
Православна црква у Малом Бачу
Зграда општине Бач

Види још

Референце

^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, pp. 111.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ Етничка структура након пописа 2011.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Поповић, Душан Ј. (1952). Срби у Бачкој до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига.
Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790. Нови Сад: Матица српска.
Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска.

Спољашње везе

[1] Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, pp. 111.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] Етничка структура након пописа 2011.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF WorldCat
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе