Пређи на садржај

Дивош (Сремска Митровица)

Координате: 45° 06′ 24″ С; 19° 30′ 19″ И / 45.106666° С; 19.505333° И / 45.106666; 19.505333
С Википедије, слободне енциклопедије
Дивош
Споменик НОБ-а у центру места
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаСремска Митровица
Становништво
 — 2011.Пад 1361
 — густина28/km2
Географске карактеристике
Координате45° 06′ 24″ С; 19° 30′ 19″ И / 45.106666° С; 19.505333° И / 45.106666; 19.505333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина152 m
Површина56,3 km2
Дивош на карти Србије
Дивош
Дивош
Дивош на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22232
Позивни број022
Регистарска ознакаSM

Дивош је насеље у северозападном делу општине Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1361 становника.

Близу села се налази манастир Кувеждин, један од 16 манастира на Фрушкој гори. Поред манастира Кувеждин, у непосредној близини села се налазе и манастири Света Петка (Петковица) и манастир Дивша (Ђипша).

Положај насеља

[уреди | уреди извор]

Село Дивош налази се у северозападном делу сремскомитровачке општине, на путу Сремска МитровицаИлокБачка Паланка. Најближа насеља селу у кругу од 5-6 km су Чалма, Шишатовац и Стара Бингула у сремскомитровачкој општини и Бингула у шидској општини. са селом Стара Бингула Дивош дели исту катастарску општину Дивош.

Географија

[уреди | уреди извор]
Дивош — средиште села
Зграда школе
Православна црква

Рељеф: Дивош је село фрушкогорског дела Срема, у његовом западном делу. Домонира лесно тло.

Село је посебно за војвођанске услове, пошто се састоји из три дела, међусобно удаљена 100 — 200 m. Канал Јарош дели село на два већа дела, постављена на падинама изнад долине потока — Велику Страну и Малу Страну, док се у самој долини потока налази трећи део, Прњавор. Прњавор је у прошлости сматран посебним насељем уз манастир Кувеждин, али је после Другог светског рата припојен селу због блиске везе са другим деловима данашњег села.

Центар Дивоша налази се на Великој Страни, близу места где се Велика Страна спаја путем са Малом Страном. У центру села налази се омањи трг окружен православном Црквом Св. Георгија (културно добро од великог значаја), месном канцеларијом, основном школом и сеоском продавницом. У средини трга налази се споменик изгинулим становницима у Другом светском рату. На Малој Страни налази се игралиште ФК Хајдук Дивош.

Клима: У Дивошу влада умерено континентална клима. Фрушкогорје, па и Дивош, посебно је по присуству локалног ветра фрушкогорца, који дува дуж долова са планине на северу ка равници на југу.

Воде: Главни вотодок је поток Јарош. Због велике порозности леса дубина издани свуда осим у долу је на преко 25 м дубине, па су први бунари у селу копани тек почетком 20. века.

Биљни и животињси свет: Јужна половина сеоског атара је обрађена у виду њива, воћњака и винограда. Воћњаци се углавном налазе ближе селу, док су баште у долу, где је влажност земљишта већа. Виногради су некада били на брдима изнад села, повољним због окренутости југу. У највишем делу сеоског атара налазе се шуме граба, липе и цера, делом у државном, а делом у приватном власништву

Историја

[уреди | уреди извор]

Место је 1885. године било у Ердевичком изборном срезу са својих 1168 душа.[1]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Сеоска привреда углавном се ослања на пољопривредну производњу. Село је некада било чувено по виноградарству, посебно на потесима Маторци и Пиштинац, али је данас ова грана пољоприреде на издисају. Последњих деценија све се више гаји поврће, посебно парадајз.

Током протекле 2 деценије у селу су се јавиле и прве мануфактуре везане за месне услове (производња гајби, пилана), али је развој овог дела привреде тек у повоју.

Село има редовне аутобуске везе са градским средиштем Сремска Митровица, удаљеним 20 km, а асфалтираним путевима повезано је и са околним селима, која припадају општинама Шид, Бачка Паланка и Беочин.

Археологија

[уреди | уреди извор]

За атар села Дивоша везано је и једно важно археолошко откриће. У делу атара према суседном селу Чалма деведесетих година прошлог века пронађен је и чувени златни аварски појас из 6. века, који је највероватније припадао кагану Бајану или неком другом од високих великодостојника тога времена. На то упућује и раскошна израда појаса и његове тежине (око килограм злата украшеног драгуљима). По финоћи израде и декоративним мотивима сирмијумски златни аварски појас издваја се од свих сродних, досада нађених предмета.

Дивош
Детаљи
НосилацДивош

Према записима, грб Дивоша је имао модро поље преко којег су две унакрстно положене гране, а између је био сребрни лемеш који симболизује занимање становништва.

Становништво

[уреди | уреди извор]

После аустро-турских ратова крајем 17. века, када је Срем био подељен на властелинства, Дивош је са још 16 насеља ушао у Илочко властелинство грофа Одескалкија. По попису из 1737. године, село је имало 99 породичних старешина а селом су управљали кнезови Бошко Ситаровић, ешкут Радован Радичић и биров Вујица Марошевић. У то доба најчешћа бележена презимена су била Бајић, Банић, Богдановић, Давидовић, Јованић, Крсмановић, Лончаревић, Миљанов, Продановић, Радуловић, Савин и Сидаров.

Становноштво Дивоша се знатно повећало у другој половини 18. века, када је село имало 183 домаћинстава. По попису из 1791. године село је имало 200 кућа и више од хиљаду душа, а двадесетак година касније достигло је број од 1.800 становника.

Највише становника у својој историји Дивош је имао пред Други светски рат, преко 2500. У току рата 20% становника је настрадало. После рата број становника је пао на испод 2000, а на каснијим пописима он се и даље смањивао првенствено исељавањем младог становништва у оближње градове, највише у Сремску Митровицу.

Данашњи Дивош има 570 кућа (и 70 празних), са око 1.500 становника.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Дивош живи 1276 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,5 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 523 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1869. 1.748
1880. 1.771
1890. 2.126
1900. 2.139
1910. 2.335
1921. 2.311
1931. 2.410
1948. 1.387
1953. 1.495
1961. 1.614
1971. 1.644
1981. 1.618
1991. 1.527 1.506
2002. 1.585 1.599
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
1.468 92,61%
Југословени
  
29 1,82%
Хрвати
  
11 0,69%
Словаци
  
10 0,63%
Русини
  
3 0,18%
Мађари
  
3 0,18%
Муслимани
  
2 0,12%
Бугари
  
2 0,12%
Немци
  
1 0,06%
Македонци
  
1 0,06%
непознато
  
45 2,83%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знаменитости

[уреди | уреди извор]

Познати дивошани

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]