Задушнице
 | Религија можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (јануар 2012) |
Задушнице су црквени празник када хришћани посећују гробове својих ближњих и узносе молитве Богу за њих. Увек падају у суботу. Изузетак су васкршње задушнице.
Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитви за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.
Српска православна црква прописала је посебне дане који су посвећени молитви за умрле.
Начин обележавања[уреди | уреди извор]
Задушнице обележавају сећање дана одвајања духа од тела, члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На задушнице се обавезно излази на гробље. Тада се обавља парастос или помен. Освећује се жито, прекађује гроб и пале свеће за покој душа умрлих. Обавезно се уређује гроб.
Кољиво или кувано жито се носи у парохијски или манастирски храм, као и на гробље. На дан задушница се служи Света Литургија, и тада свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, читав обред се служи у храму.
- Жито симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.
- Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божије милосрђе којим се залечују ране греха.
- Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
- Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.
- На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.
Датуми обележавања[уреди | уреди извор]
Задушнице се обележавају пет пута годишње:
- Зимске задушнице - обележавају се у суботу пред Месне покладе
- Пролећне - називају се и васкршње јер се обележавају у други понедељак по Васкрсу (Побусани понедељак)
- Летње задушнице - обележавају се у суботу пред Духове
- Михољданске задушнице - обележавају се пред Михољдан
- Јесење задушнице - називају се другачије и митровске задушнице јер обележавају у суботу пред Митровдан
Извор[уреди | уреди извор]
- "Српске славе и верски обичаји" - Посебно издање; "Глас цркве" ("Александрија" Ваљево) - Љубомир Ранковић, протођакон - Шабац, 2003.
