Пређи на садржај

Нова странка (Србија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Нова странка—Да се струка пита
СкраћеницаНова—Д2СП
ВођаВладимир Ковачевић
Оснивач
Основана7. април 2013. (2013-04-07)
Одвојила се одДемократске странке
СедиштеТеразије 29, Београд
Идеологија
Политичка позицијацентар[4]
Боје
  •   жута
  •   плава
Веб-сајт
dasestrukapita.rs

Нова странка—Да се струка пита (скраћеница Нова—Д2СП) је либерална политичка странка у Србији. Године 2013. основали су је Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Након спајања Нове странке и покрета Да се струка пита, Владимир Ковачевић је постао председник новоформиране странке.

Идеологија и политичка начела

[уреди | уреди извор]

Нова странка је у идеолошком смислу странка центра. Србија, српски интереси и економија су основ идеологије Нове - Д2СП , Економија, образовање, здравство и пољопривреда, односно програм из ових области са понуђеним решењима на постојеће проблеме, представља окосницу политичког правца и деловања Нове- Д2СП. Такође, у први план се стављају модернизација земље, усвајање нових вештина и тенденција, окренутост као приступању Србије Европској унији, као и сарадња са економијама које убрзано расту и заузимају своје место на светској сцени.

Руководство Нове - Д2СП

[уреди | уреди извор]

Руководство Нове – Д2СП[5] чине угледни појединци, са трагом иза себе, са богатим практичним искуством у обавању најкомплекснијих послова и задатака.

Председник Нове – Д2СП је Владимир Ковачевић. Економиста и привредник са искуством у оснивању и руковођењу бројних компанија, постао је председник Нове – Д2СП после уједињења Нове странке и Покрета „ Да се струка пита “.[6]

Потпредседници Нове – Д2СП су : Дејан Пејовић, Радован Трњаков, Норберт Л. Цвијанов. Секретар Нове- Д2СП је Срђан Богићевић.

Историјат и деловање Покрета " Да се струка пита"

[уреди | уреди извор]

Покрет „ Да се струка пита[7]“ настао је новембру 2021. године[8]. Председник Покрета и оснивач био је економиста и привредник Владимир Ковачевић, који је први пут ушао у политику 2020. године, поставши члан председништва Народне странке и њен председник ресорног Одбора за привреду и предузетништво. После концепцијских разлика и супротних гледишта о будућности Народне странке, Владимир Ковачевић напушта самоиницијативно поменуту организацију и оснива са групом сарадника Покрет „ Да се струка пита “.

За кратко време Покрет „ Да се струка пита “ стиче симпатије јавности и грађана, окренувши се на самом старту свог деловања питањима економије и образовања, разумејући потребе грађана и тренутка у којем се налази Србија и остатак света. Понуђена решења на нагомилане и сложене проблеме који постоје у држави брзо постају тема дебата између политичких чинилаца и налазе своје место у укупној друштвеној и политичкој јавности Србије.

После шестомесечног деловања у оквиру Покрета, руководство доноси одлуку о прерастању формата у облик политичке странке и прави се договор о уједињењу са Новом странком[9], што се и чини 2. јула 2022. године у Београду, од када се и користи ново име Нова – Да се струка пита ( скраћено Нова – Д2СП.

Историјат и идеологија Нове странке

[уреди | уреди извор]

Нова странка основана је 7. априла 2013. године у Београду. Оснивач и њен први председник био је бивши премијер Србије Зоран Живковић, док су потпредседници били Оливера Јовић, Алена Букилић и Владимир Павићевић, који постаје и заменик председника Нове странке.

Нова странка је у идеолошком смислу била странка центра. Из деснице је преузела концепт слободног тржишта, заштите капитала, заштите инвеститора и људи који улажу у Србију. Из левице је усвојила идеје заштите права радника, социјалну заштиту и бригу о људским и мањинским правима. Нова странка се залагала за улазак Србије у Европску унију.

Председници Нове странке

[уреди | уреди извор]
Бр. Председник Рођење—смрт Почетак мандата Завршетак мандата
1. Зоран Живковић 1960— 7. април 2013. 3. октобар 2020.
2. Арис Мовсесијан 1966— 3. октобар 2020. 12. мај 2022.
3. Владимир Ковачевић 2. јул 2022. данас

Вршиоци дужности председника

[уреди | уреди извор]

Учешће Нове странке на изборима

[уреди | уреди извор]

2014.година

Нова странка учествовала је на републичким и изборима за одборнике Скупштине града Београда 2014. године на листи „ Са Демократском странком за демократску Србију “. Нова странка после ових избор постаје први пут парламентарна странка, а њени посланици постају председник и заменик председника Нове странке Зоран Живковић и Владимир Павићевић, док одборница у граду Београду постаје Александра Христић.[10]

2016.година

Нова странка учествује на републичким изборима на листи са Демократском странком и осваја један мандат. Посланик у републичком парламенту остаје Зоран Живковић.

2017.година

На председничким изборима са групом странака и покрета, као и независним појединцима, Нова странка подржава Сашу Јанковића за кандидата за председника, који не успева да уђе у други круг избора.

2020.година

На републичким и локалним изборима јуна 2020. године Нова странка наступа са Зеленом странком, са којом не успева да пређе цензус и први пут од свог оснивања постаје ванпарламентарна странка. Дотадашњи председник Нове странке Зоран Живковић повлачи се са овог места, а нови председник странке постаје Арис Мовсесијан[11].[12]

2022.година

На републичким и градским изборима Нова странка априла 2020. године учествује у коалицији са Социјалдемократском странком и мањим партијама и удружењима. Резултати избора остављају још једном Нову странку испод смањеног цензуса од три одсто, чиме потврђује свој ванпарламентарни статус. Арис Мовсесијан подноси оставку на место председника Нове странке[13], а руководство доноси одлуку о спајању странке са Покретом „ Да се струка пита “ чиме настаје организација под именом Нова – Да се струка пита ( скраћено Нова – Д2СП )[14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nadjivan, Silvia; Schubert, Lucas Maximilian (2020). „Parliamentary elections in Serbia” (PDF). Politische Akademie. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 11. 2021. г. Приступљено 9. 11. 2021. 
  2. ^ Kelly, Tara (7. 7. 2020). „Istinomer fact-checked COVID-19 and the Serbian national election at the same time. Here's how.”. Poynter Institute. 
  3. ^ Nordsieck, Wolfram (2021). Parties and Elections in Europe. [S.l.] стр. 513. ISBN 978-3-7543-5584-8. OCLC 1291875004. 
  4. ^ „New Party”. Our Campaigns. 2020. 
  5. ^ „Naslovna”. NOVA stranka - Da se struka pita (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-06. 
  6. ^ „ujedinjenje”. 2. 7. 2022. 
  7. ^ admin. „Pokret "Da se struka pita"”. Да се струка пита (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-06. 
  8. ^ „Vladimir Kovačević osnovao pokret "Da se struka pita" - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2021-12-11. Приступљено 2022-11-06. 
  9. ^ „Ујединили се Да се струка пита и Нова странка”. Politika Online. Приступљено 2022-11-06. 
  10. ^ „Архива - Избори за народне посланике - 2014.”. arhiva.rik.parlament.gov.rs. Приступљено 2022-11-06. 
  11. ^ „Nova i Zelena stranka zajedno na izbore: Predstavljena koalicija "Nek maske padnu" - IZBORI - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2020-05-14. Приступљено 2022-11-06. 
  12. ^ „Nova stranka: Najgori izbori u poslednjih 30 godina”. N1 (на језику: српски). 2020-07-06. Приступљено 2022-11-06. 
  13. ^ „Арис Мовсесијан поднео оставку на место председника Нове странке”. Politika Online. Приступљено 2022-11-06. 
  14. ^ „Ujedinili se pokret Da se struka pita i Nova stranka”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-07-02. Приступљено 2022-11-06. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нова_странка_(Србија)&oldid=28441125”