Проб — разлика између измена
м Бот: уклоњен шаблон: Link GA |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 33: | Ред 33: | ||
Када је натерао војнике да у [[Сирмијум]]а копају канале по врелом летњом дану, раздражени војници су га убили [[282]]. године. Убице су се покајале и сахраниле га са свим почастима, достојно га ожаливши, подигли су му споменик са натписом: ''"Проб је био добричина, победник свих варварских народа и тирана."'' |
Када је натерао војнике да у [[Сирмијум]]а копају канале по врелом летњом дану, раздражени војници су га убили [[282]]. године. Убице су се покајале и сахраниле га са свим почастима, достојно га ожаливши, подигли су му споменик са натписом: ''"Проб је био добричина, победник свих варварских народа и тирана."'' |
||
Његов брат [[Домеције]] као и његови рођаци били су хришћани и [[епископ]]и у [[ |
Његов брат [[Домеције]] као и његови рођаци били су хришћани и [[епископ]]и у [[Константинопољ|Цариграду]]. |
||
За време Пробове владавине први пут је винова лоза засађена ван Италије и то на брду Главица, на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]], код данашњег села [[Шуљам]] у [[Србија|Србији]]. Почео је узгајање винове лозе и код [[смедерево|Смедерева]], на [[Златно брдо|Златном Брду]], где је зачета и аутохтона сорта грожђа [[Смедеревка]]<ref>[mailto:smederevo.enciklopedija@gmail.com Енциклопедија Смедерева: Издање у припреми, Издавач: Икомо д. о. о.], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>. |
За време Пробове владавине први пут је винова лоза засађена ван Италије и то на брду Главица, на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]], код данашњег села [[Шуљам]] у [[Србија|Србији]]. Почео је узгајање винове лозе и код [[смедерево|Смедерева]], на [[Златно брдо|Златном Брду]], где је зачета и аутохтона сорта грожђа [[Смедеревка]]<ref>[mailto:smederevo.enciklopedija@gmail.com Енциклопедија Смедерева: Издање у припреми, Издавач: Икомо д. о. о.], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>. |
Верзија на датум 1. април 2015. у 18:50
Марко Аурелије Проб | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Марко Аурелије Проб |
Датум рођења | 19. август 232. |
Место рођења | Сирмијум, Римско царство |
Датум смрти | Септембар / Октобар 282. |
Место смрти | Сирмијум, Римско царство |
Породица | |
Родитељи | Далмације |
Римски цар | |
Период | Септембар 276 - Септембар / Октобар 282 |
Претходник | Флоријан |
Наследник | Кар |
Марко Аурелије Проб (лат. Marcus Aurelius Probus; * рођен 19. августа 232. године у Сирмијуму, умро 282. године, такође у Сирмијуму био је римски цар од 276. до 282. године.
Живот
Проб је рођен и одрастао на сеоском имању недалеко од Сирмијума, у Доњој Панонији, на тлу данашње Србије, као син једног римског војника. Имао је успешну каријеру у војсци. Побеђује Сармате, за шта га одликује Валеријан. Држи високе војне положаје у време Аурелијана. Био је заповедник војске у Египту када је Аурелијан убијен. Није се одмах експонирао, јер је у међувремену остарели Тацит преузео престо, као неко прелазно решење изабран од Сената. Када је цар Тацит 276. године био убијен, Проб је задобио команду над источним војскама Царства. Проб улази у грађански рат са надмоћнијим Флоријаном и побеђује га. Исте године трупе су га извикале за цара и након смрти Флоријана, Проб је прихваћен за цара и од Сената. Од 277. до 282. године Проб је пет пута био конзул и водио је више ратова. Коначно, поразио је Алемане на горњем Дунаву, а 277. протерао је Франке преко Рајне. 278. прешао је реку Некар и ту је у Швабији поразио Алемане. 279. године Проб се окренуо Истоку Царства и поразио Исавријце, једно пљачкашко племе. Такође је натерао Персијанце на мир. Када је кренуо према Западу 280. године да би спречио ширење једног галског устанка, који је предводио узурпатор Прокул, у Александрији је Јулије Сатурнин био проглашен за цара. Но, овај покушај узурпације, није кратко дуго трајао, и Проб није морао ни да интервенише, будући да су Јулија Сатурнина убиле сопствне трупе.
Према породицама поражених узурпатора Прокула и Боноса Проб се односио са поштовањем. У Риму је Проб завршио изградњу Аурелијановог зида.
Када је натерао војнике да у Сирмијума копају канале по врелом летњом дану, раздражени војници су га убили 282. године. Убице су се покајале и сахраниле га са свим почастима, достојно га ожаливши, подигли су му споменик са натписом: "Проб је био добричина, победник свих варварских народа и тирана."
Његов брат Домеције као и његови рођаци били су хришћани и епископи у Цариграду.
За време Пробове владавине први пут је винова лоза засађена ван Италије и то на брду Главица, на Фрушкој гори, код данашњег села Шуљам у Србији. Почео је узгајање винове лозе и код Смедерева, на Златном Брду, где је зачета и аутохтона сорта грожђа Смедеревка[1].
Такође, дозволио је да се и у Галији, Британији и Шпанији узгаја винова лоза. Дотада је виноградарство било монопол јужних, медитеранских делова Царства.
Види још
Референце
- ^ Енциклопедија Смедерева: Издање у припреми, Издавач: Икомо д. о. о., Приступљено 8. 4. 2013.
Спољашње везе