Патријарх српски Јефрем — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м datum
Ред 8: Ред 8:
| место_рођења = код [[Велико Трново|Трнова]]
| место_рођења = код [[Велико Трново|Трнова]]
| држава_рођења =
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[15. јун]] [[1399]].
| датум_смрти = {{Датум смрти|1399|6|15|1311||}}
| место_смрти = у близини [[Пећ]]и
| место_смрти = у близини [[Пећ]]и
| држава_смрти =
| држава_смрти =

Верзија на датум 22. август 2015. у 14:00

Јефрем
Датотека:Jefrem1.jpg
Лични подаци
Датум рођењаоко 1311.
Место рођењакод Трнова,
Датум смрти15. јун 1399.(1399-06-15) (87/88 год.)
Место смртиу близини Пећи,
Патријарх српски
Године1375—1379.
ПретходникСава IV
НаследникСпиридон
Српски патријарх
Године1389—1392.
ПретходникСпиридон
НаследникДанило III

Свети Јефрем (око 1311. код Трнова — 15. јун 1399. у близини Пећи[1]) хришћански је светитељ. Био је трећи патријарх српски.

Живот

По националности је био Бугарин.[2] Као син једнога свештеника одмалена је тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао је у Свету гору са 23 година, када су родитељи хтели да га жене.[2] Најпре је живео у Хиландару, затим у Зографу, а онда на самој планини Атосу. Због најезде Турака прешао је у неки манастир у околини Пловдива, коме је био игуман.[2]

Од патријарха Јоаникија је добио благослов да се настани у „Дечанској пустињи,“ дакле у некој његовој испосници. После Душанове смрти, патријарх Сава му је стоворио ћелију у Ждрелу, недалеко од Пећке патријаршије.[2] Када је настала борба о првенство у држави и у цркви, Сабор је изабрао Јефрема за патријарха на место упокојеног Саве 1375. године. Када му је саопштен избор, он се заплакао јер није желео да буде патријарх. 1379 је оставио престо и предао га Спиридону, а он се опет повукао у пустињу. Ипак после смрти Спиридонове, 1389. године, умолио га је кнез Лазар да се поново прими дужности. Управљао је Српском црквом у тешко време после пораза у Косовској бици. Преминуо је 1399. године. Мошти му се налазе у манастиру у Пећи.

Српска православна црква слави га 15. јуна по црквеном, а 28. јуна по грегоријанском календару.

Књижевни рад

У историји књижевности познат и као монах Јефрем, написао је Канон молбени Исусу Христу, Канон молбени пречистој Богородици, Стихире молбене пречистој Богородици, Стихире молбене господу нашем Исусу Христу, Стихире Крстобогородичине и Стихире без акростиха (све између 1355. и 1371). У тешким времненима претеће турске најезде, монах Јефрем је исписао драматичне стихове пуне исихастичких мотива, покајничког молебног тона и чврсте вере у помоћ Христа и Богородице у просветљење од мрака који се надвио над Србију и у преображај сумрачног стања своје грехом испуњене душе. Јефремово дело је 1970. у Хиландару у целини открио и приредио Д. Богдановић, а независно од њега и П. Матејић 1975, који сматра да није реч о српском патријарху, већ о трновском монаху–писцу који припада бугарској књижевности.

Превод на савремени српски језик

  • Канон молбени господу Исусу Христу; Канон молбени пречистој Богородици; Канон молбени за цара; Стихире молбене пречистој Богородици; Истога Јефрема друге стихире без акростиха; Истога Јефрема друге стихире молбене господу нашем Исусу Христу; Истога Јефрема друге стихире, Крстобогородичне, у: „Шест писаца ХIV века“, избор, данашња језичка верзија и редакција Димитрије Богдановић. Београд, Просвета, СКЗ, 1986, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 10.

Референце

  1. ^ Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.
  2. ^ а б в г Спремић, Момчило (1994). Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Српска књижевна задруга. стр. 28. 

Литература

Спољашње везе

патријарх српски
1375—1379.
патријарх српски
1389—1392.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Патријарх_српски_Јефрем&oldid=11207442”