Неродимље — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 38: | Ред 38: | ||
=== Данашње стање објеката === |
=== Данашње стање објеката === |
||
==== Милутинов дворац ==== |
==== Милутинов дворац ==== |
||
Каснија истраживања су потврдила Здравковићеву претпоставку и на простору око цркве посвећене светом Николи односно на простору гробља су откривени остаци [[Византијско царство|византијске]] [[Палата|палате]] или [[Летњиковац|летњиковца]] који је датиран у [[6. век|VI век]]. Грађевина је првобитно приписана самом Милутину и као таква је заштићена као'' дворац краља Милутина'', да би [[Археологија|археолошким]] истраживањима која су обављема [[1988]]. године утврђено да је много старија. |
Каснија истраживања су потврдила Здравковићеву претпоставку и на простору око цркве посвећене светом Николи односно на простору гробља су откривени остаци [[Византијско царство|византијске]] [[Палата|палате]] или [[Летњиковац|летњиковца]] који је датиран у [[6. век|VI век]]. Грађевина је првобитно приписана самом Милутину и као таква је заштићена као'' дворац краља Милутина'', да би [[Археологија|археолошким]] истраживањима која су обављема [[1988]]. године утврђено да је много старија. |
||
| Ред 48: | Ред 47: | ||
==== Остали сакрални објекти ==== |
==== Остали сакрални објекти ==== |
||
[[Црква Светих Арханђела у Неродимљу|Црква светих Архангела]] је датирана у [[14. век|XIV век]] и заправо представља средиште манастирског комплекса. Сама црква је обновљена [[1700]]. године и сачињавала ју је једнобродна грађевина са [[нартекс|припратом]] која је споља о[[малтер]]исана и о[[креч]]ена. У њеној унутрашњости се већим делом налазио [[живопис]] са почетка [[18. век|XVIII века]] који махом прекрива старији слој из [[14. век|XIV]] односно [[15. век|XV века]]. Испред цркве је био смештен велики [[црни бор]] чије сађење је народно предање приписивало самом цару [[Стефан Душан|Душану]]. Са доласком америчких снага КФОРа црква је демолирана, запаљена и минирана, док су остаци самог великог бора посечени и запаљени од стране албанских терориста<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch07.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (7) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>. |
[[Црква Светих Арханђела у Неродимљу|Црква светих Архангела]] је датирана у [[14. век|XIV век]] и заправо представља средиште манастирског комплекса. Сама црква је обновљена [[1700]]. године и сачињавала ју је једнобродна грађевина са [[нартекс|припратом]] која је споља о[[малтер]]исана и о[[креч]]ена. У њеној унутрашњости се већим делом налазио [[живопис]] са почетка [[18. век|XVIII века]] који махом прекрива старији слој из [[14. век|XIV]] односно [[15. век|XV века]]. Испред цркве је био смештен велики [[црни бор]] чије сађење је народно предање приписивало самом цару [[Стефан Душан|Душану]]. Са доласком америчких снага КФОРа црква је демолирана, запаљена и минирана, док су остаци самог великог бора посечени и запаљени од стране албанских терориста<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch07.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (7) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>. |
||
[[Црква Успења Пресвете Богородице у Неродимљу|Црква Успења Богородице]] је била смештена на оборнцима Нередичког брда у склопу манастира за који се претпоставља да је подугнут крајем XIV века. Народно предање га повезује са местом смрти [[Српско царство|српског цара]] [[Стефан Урош V|Уроша]] (1355—1371) који је на том месту наводно умро, после чега је над његовим телом његова мајка [[Јелена (супруга цара Душана)|Јелена]] подигла цркву и манастир за његов гроб, због чега се често сам локалитет наводи и као ''манастир светог Уроша''. Манастир је запустео [[1584]]. године, а сама црква је срушена у првој половини [[19. век|XIX века]], о чему сведочи и [[Гиљфердинг]] који је [[1858]]. године видео само рушевине. Црква је поново обновљена, али су је после доласка америчких снага КФОРа албански терористи минирали и дигли у ваздух, тако да је она данас у потпуности сравњена са земљом<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch06.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (6) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>. |
[[Црква Успења Пресвете Богородице у Неродимљу|Црква Успења Богородице]] је била смештена на оборнцима Нередичког брда у склопу манастира за који се претпоставља да је подугнут крајем XIV века. Народно предање га повезује са местом смрти [[Српско царство|српског цара]] [[Стефан Урош V|Уроша]] (1355—1371) који је на том месту наводно умро, после чега је над његовим телом његова мајка [[Јелена (супруга цара Душана)|Јелена]] подигла цркву и манастир за његов гроб, због чега се често сам локалитет наводи и као ''манастир светог Уроша''. По народном предању убио га је у лову, краљ Вукашин Мрњавчевић, ударивши "топузом у главу" да је мртав пао и нестао у једном шумском извору.<ref>"Политика", Београд 10. јула 1928. године</ref> Манастир је запустео [[1584]]. године, а сама црква је срушена у првој половини [[19. век|XIX века]], о чему сведочи и [[Гиљфердинг]] који је [[1858]]. године видео само рушевине. Црква је поново обновљена, али су је после доласка америчких снага КФОРа албански терористи минирали и дигли у ваздух, тако да је она данас у потпуности сравњена са земљом<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch06.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (6) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>. |
||
Сличну судбину су доживеле и цркве светог Стефана из XIV века која је обновљена [[1996]]. године и црква посвећена Богородици која је на старијим темељима подигнута [[1925]]. године. Обе су после доласка америчких снага КФОРа у овај регион опљачкали, демолирали, запалили и минирали албански терористи<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch09.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (9) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch44.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (44) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>. |
Сличну судбину су доживеле и цркве светог Стефана из XIV века која је обновљена [[1996]]. године и црква посвећена Богородици која је на старијим темељима подигнута [[1925]]. године. Обе су после доласка америчких снага КФОРа у овај регион опљачкали, демолирали, запалили и минирали албански терористи<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch09.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (9) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch44.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (44) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>. |
||
== Референце == |
|||
{{reflist}} |
|||
== Литература == |
== Литература == |
||
Верзија на датум 18. фебруар 2018. у 06:14
| Споменици Неродимља | |
|---|---|
 Црква Успења Богородичиног, Неродимље | |
| Опште информације | |
| Место | Липљан |
| Општина | Липљан |
| Време настанка | од 6. до 14. века |
| Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије |
Неродимље (понекад и Породимље) је био комплекс неутврђеног двора српских владара у првој половини XIV века који се налази 5 km западно од Урошевца на простору села Горњег и Доњег Неродимља око реке Неродимке. У њему је 29. октобра 1321. године преминуо краљ Милутин (1282—1321), а његовог сина Стефана (1322—1331) је у њему изненада напао његов син и наследник Душан (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), после чега се он повукао у Петрич у коме је заробљен, после чега је спроведен у Звечански Град у коме је и умро 11. новембра1331. године. На широком простору има више остатака, махом сакралне архитектуре из доба Немањића, али је пре археолошких истраживања било немогуће прецизније утврдити прецизан положај самог двора. Крајем `80 година XX века су на ширем простору обављена истраживања у којима је откривен и стављен под заштиту локалитет некадашњег дворца за који је утврђено да потиче још из VI века.
Девастирање 1999. године
После завршетка НАТО агресије на СРЈ и повлачења југословенских снага безбедности са простора АП Косово и Метохија у јуну 1999. године, албански терористи су, након доласка КФОРа и УНМИКа, уништили већи део цркава, а остатке бора, чије се сађење приписивало цару Душану, су посекли и запалили.
Остаци грађевина на простору Неродимља
Првобитне претпоставке о положају двора
На основу прегледа надземних остатака објеката, Иван Здравковић је 1975. године претпоставио да би највероватнија локација самог двора могла бити на једном узвишењу између два села, на коме се налазе остаци цркве посвећене светом Николи око које има назнака постојања бедема, а недалеко од њих се налази стара воденица која се у народу назива калуђерском. Међутим, на самом терену има врло мало остатака у траговима. Поред тога, он је указао на још две потенцијалне локације:
- У самом селу Горње Неродимље у дворишту породичне куће Лукића има остатака темеља грађевина и старог гробља.
- У самом селу Горње Неродимље се налази стара црква светих Архангела чију градњу народно предање смешта у XIII век, у чијој се порти налазио бор Цара Душана.
Поред ових места, на простору Горњег Неродимља има остатака цркава посвећених светом Јовану и Богородици, док се у Доњем Неродимљу налазе остаци цркве светог Стефана и још једне цркве чији је храмовни светац непознат, а у суседном селу Манастирцу има остатака цркве за коју се не зна коме је била посвећена.
Данашње стање објеката
Милутинов дворац
Каснија истраживања су потврдила Здравковићеву претпоставку и на простору око цркве посвећене светом Николи односно на простору гробља су откривени остаци византијске палате или летњиковца који је датиран у VI век. Грађевина је првобитно приписана самом Милутину и као таква је заштићена као дворац краља Милутина, да би археолошким истраживањима која су обављема 1988. године утврђено да је много старија.
Њена унутрашњост је богато украшена фрескама по зидовима, орнаменталним мотивима и мозаичким подовима. У њеном средишту се налази базен украшен мозаиком, као и степениште, док су на западном делу пода, мозаиком изведени ликови седам грчких мудраца уз које су исписане њихове мисли на латинском језику. Претпоставља се да је цела грађевина подигнута у доба цара Јустинијана I (527—565) који је у овом делу Балканског полуострва рођен и познат је по подизању читавих градова у близини (Iustiniana Prima код данашњег Лебана односно Iustiniana Secunda на простору Липљана и Грачанице).
Истраживања су утврдила да су поједини делови грађевине додати у XVII веку, а да је последњи слој употребе овог простора гробље из XIX века, тако да није искључено да су палату користили и српски краљеви у XIV веку.
На старим темељима цркве светог Николе је 1983. године подигнута нова једнобродна грађевина са апсидом и малим кубетом. Њу су после доласка америчких снага КФОРа 1999. године у овај рејон, демолирали, запалили и минирали албански терористи[1].
Остали сакрални објекти
Црква светих Архангела је датирана у XIV век и заправо представља средиште манастирског комплекса. Сама црква је обновљена 1700. године и сачињавала ју је једнобродна грађевина са припратом која је споља омалтерисана и окречена. У њеној унутрашњости се већим делом налазио живопис са почетка XVIII века који махом прекрива старији слој из XIV односно XV века. Испред цркве је био смештен велики црни бор чије сађење је народно предање приписивало самом цару Душану. Са доласком америчких снага КФОРа црква је демолирана, запаљена и минирана, док су остаци самог великог бора посечени и запаљени од стране албанских терориста[2].
Црква Успења Богородице је била смештена на оборнцима Нередичког брда у склопу манастира за који се претпоставља да је подугнут крајем XIV века. Народно предање га повезује са местом смрти српског цара Уроша (1355—1371) који је на том месту наводно умро, после чега је над његовим телом његова мајка Јелена подигла цркву и манастир за његов гроб, због чега се често сам локалитет наводи и као манастир светог Уроша. По народном предању убио га је у лову, краљ Вукашин Мрњавчевић, ударивши "топузом у главу" да је мртав пао и нестао у једном шумском извору.[3] Манастир је запустео 1584. године, а сама црква је срушена у првој половини XIX века, о чему сведочи и Гиљфердинг који је 1858. године видео само рушевине. Црква је поново обновљена, али су је после доласка америчких снага КФОРа албански терористи минирали и дигли у ваздух, тако да је она данас у потпуности сравњена са земљом[4].
Сличну судбину су доживеле и цркве светог Стефана из XIV века која је обновљена 1996. године и црква посвећена Богородици која је на старијим темељима подигнута 1925. године. Обе су после доласка америчких снага КФОРа у овај регион опљачкали, демолирали, запалили и минирали албански терористи[5][6].
Референце
- ^ „Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (8)”. Rastko.rs. Приступљено 15. 11. 2010.
- ^ „Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (7)”. Rastko.rs. Приступљено 15. 11. 2010.
- ^ "Политика", Београд 10. јула 1928. године
- ^ „Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (6)”. Rastko.rs. Приступљено 15. 11. 2010.
- ^ „Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (9)”. Rastko.rs. Приступљено 15. 11. 2010.
- ^ „Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (44)”. Rastko.rs. Приступљено 15. 11. 2010.
Литература
- Здравковић, Иван (1975). Средњовековни градови и дворци на Косову. Београд.
.svg){kind=icon}