Хронологија СФРЈ новембар 1990. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације Андроид апликација |
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације Андроид апликација |
||
Ред 9: | Ред 9: | ||
=== 4. новембар === |
=== 4. новембар === |
||
* У Београду је донета одлука да политичка партија [[Савез комуниста - Покрет за Југославију]] |
[[Датотека:Flag of League of Communists – Movement for Yugoslavia.png |десно|мини|250п| Застава [[Савез комуниста - Покрет за Југославију|Савеза комуниста - Покрета за Југославију]] 1990.године]] |
||
* У [[Београд|Београду]] је донета одлука да политичка партија [[Савез комуниста - Покрет за Југославију]], постане правни наследник [[Савез Комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]. Оснивач ове политичке партије је био [[Стеван Мирковић|Стеван Мирковић]], који је у периоду од 1987. до 1989.године обављао функцију начелника Генералштаба Југословенске народне армије. |
|||
=== 8. новембар === |
=== 8. новембар === |
Верзија на датум 7. април 2021. у 12:55
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току новембра месеца 1990. године.
← октобар · Хронологија СФРЈ током 1990. године · децембар → |
4. новембар
- У Београду је донета одлука да политичка партија Савез комуниста - Покрет за Југославију, постане правни наследник Савеза комуниста Југославије. Оснивач ове политичке партије је био Стеван Мирковић, који је у периоду од 1987. до 1989.године обављао функцију начелника Генералштаба Југословенске народне армије.
8. новембар
- У Загребу Сабор Републике Хрватске изгласао Закон којим су јединице Територијалне одбране Хрватске стављене под команду Владе Републике Хрватске.
почетком новембра
- Словенију погодило јако невреме, током кога је услед јаких киша дошло до изливања река — Саве, Савиње, Меже и др. Трећина Словеније била је поплављена, а најтеже је било у околини Цеља, где је уведено ванредно стање.
11. новембар
- На територији Социјалистичке Републике Македоније одржан први круг првих вишестраначких парламентарних избора (други круг одржан је 25. новембра) на којима је гласало 84,8%. Највећи број гласова остварила је опозициона ВМРО-ДПМНЕ, која је освојила 38 посланичких места; резултат преосталих парламентарних страна био је следећи: Савез комуниста Македоније-Партија за демократски преображај (реформисани Савез комуниста Македоније) — 31 мандат, Партија за демократски просперитет — 22 мандата, Савез реформских снага и Млада демократско-прогресивна странка — 18 мандата и остале странке — 11 мандата. Услед недовољног броја мандата, нико није могао самостално да формира власт, па је 20. марта 1991. формирана „експертска техничка” влада.
- У Љубљани умро Зденко Калин (1911—1990), познати југословенски вајар.
14. новембар
- У Словенији владајућа коалиција „ДЕМОС“ предложила одржавање референдума о одвајању Словеније од СФРЈ, јер се словеначко-хрватски предлог о конфедералном уређењу споро разматра.
15. новембар
- У Београду, у сали „Сава центра“, одржан оснивачки скуп Савеза комуниста - Покрета за Југославију, који је настао од Организације Савеза комуниста у Југословенској народној армији. Међу оснивачима странке налазили су се истакнути активни и пензионисани генерали — Вељко Кадијевић, Никола Љубичић, Бранко Мамула, Стеван Мирковић и др, као и Мирјана Марковић, супруга председника Србије Слободана Милошевића.
18. новембар
- На територији Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине одржани први круг првих вишестраначких локалних, парламентарних и избора за Председништво СР БиХ. На парламентарним изборима, победу су однеле три водеће националне партије — Странка демократске акције освојила је 86 мандата, Српска демократска странка 72 мандата и Хрватска демократска заједница 44 мандата. Остале партије у парламенту биле су: Савез комуниста Босне и Херцеговине - Странка демократских промена (реформисани Савез комуниста БиХ) са 19 мандата, Савез реформских снага Босне и Херцеговине са 13 мандата и остале странке са 6 мандата. Ново Извршно веће СР БиХ формирано је 20. децембра, а за његовог председника изабран је Јуре Пеливан.
- На изборима за седмочлано Председништво СР БиХ, највећи број гласова освојили су — Фикрет Абдић (СДА), 1.045.539; Алија Изетбеговић (СДА), 879.266; Ејуп Ганић (СДА), 709.691; Биљана Плавшић (СДС), 573.812; Нијаз Дураковић (СК БиХ-СДП), 558.263; Никола Кољевић (СДС), 556.218 и Ненад Кецмановић (СК БиХ-СДП), 500.783. Због „националног кључа“ у Председништво су укључени — Фикрет Абдић и Алија Изетбеговић, Муслимани; Никола Кољевић и Биљана Плавшић, Срби; Стјепан Кљујић и Фрањо Борас; Хрвати и Ејуп Ганић, као остали. Иако је Фикрет Абдић освојио највећи број гласова, за председника Председништва је 20. децембра, договором лидера три националне странке, изабран Алија Изетбеговић.
22. новембар
- У току ноћи 22/23. новембра на раскрсници магистралних путева за Задар, Обровац и Книн, у околини Бенковца, група непознатих нападача извршила оружани напад на тројицу припадника МУП-а Хрватске, у којем је смртно страдао Горан Алавања, а лакше су рањени Стеван Букарица и Јово Граовац. Милиционер Горан Алавања (1963—1990), Србин из села Доњег Карина, код Бенковца, био је прва жртва напетих међунационалних односа у Републици Хрватској.
25. новембар
- На територији Социјалистичке Републике Македоније одржан други круг парламентарних избора.
26. новембар
- Народна банка Југославије, у складу са савезним економским реформама, издала нову новчаницу апоена од 1.000 динара, са ликом научника Николе Тесле (новчаница је била у оптицају, уз мање измене, до 1993).
28. новембар
- У Београду умро Велимир Стојнић (1916—1990), друштвено-политички радник СФРЈ и носилац Ордена народног хероја.
- У току ноћи 28/29. новембар припадници МУП-а Хрватске у Двору на Уни ухапсили Жељка Ражнатовића Аркана, вођу навијача „Црвене звезде“ и још тројицу особа, са већом количином наоружања.
30. новембар
- У Бостону умро Владимир Дедијер (1914—1990), новинар, историчар и публициста, члан САНУ и званични биограф Јосипа Броза Тита (његова урна сахрањена је 21. децембра у Љубљани).