Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току августа месеца 1990. године.
У манастиру Прохор Пчињски, на празник Илиндан, дошло до сукоба између припадника Српског четничког покрета Војислава Шешеља и грађана из Македоније, који су дошли да посете манастир и музеј „Првог заседања АСНОМ-а“, које је одржано 2. августа 1944. у овом манастиру. Припадници Српског четничког покрета тада су са зида манастира покушали да уклоне спомен-плочу посвећену овом заседању, али су интервенцијом милиције у томе спречени. Овај догађај, наишао на осуду код опозиционих националних странака у СР Македонији.
Министарство правде и правосуђа Републике Хрватске, чији је министар био Бранко Бабац, донело одлуку којом се забрањује одржавање „референдума о српској аутономији“.
У Сињу одржано традиционално витешко такмичење „Сињска алка“, на коме је славодобитник био алкар Јошко Марић Јоја. Такмичење је свечано отворио његов покровитељ, председник Хрватске Фрањо Туђман.
У Дувну одржан референдум на коме се већина становника овог места изјаснила о промени назива места у Томиславград, како се овај град звао од 1925. до 1945. по хрватском краљу Томиславу.
У Београду председник Председништва СФРЈдр Борисав Јовић, примио делегацију Срба из Хрватске, коју је предводио др Милан Бабић, председник Општине Книн. Делегација је председника Председништва упознала са тешким и конфликтним стањем међунационалних односа и угроженошћу Срба у Хрватској, посебно након усвајања амандмана на Устав Хрватске. Поред разговора са председником Председништва, делегација је водила разговоре и савезним секретаром за унутрашње послове Петром Грачанином.
У Србу одржана Друга седница Српског националног већа, на којој је донета одлука о расписивању референдума о аутономији Срба у Хрватској, за 19. август.
У току ноћи 16/17. августа специјалне полицијске јединице МУП-а Хрватске из Загреба, Задра и Госпића упале у милицијске станице у Бенковцу, Титовој Кореници, Србу и Доњем Лапцу, где су одузеле оружје резервног састава милиције.
У Загребу Влада Републике Хрватске саопштила да је заказани референдум о аутономији Срба у Хрватској незаконит и да не постоје правне основе за његово одржавање. Влада је такође најавила да ће одржавање референдума пречити „свим средствима правне државе“.
У Книну, као одговор на упаде специјалаца хрватског МУП-а у милицијске станице у Бенковцу и још неколико места, српско становништво, отпочело демонстрације. У страху од упада специјалаца у Книн, локално становништво започело је блокирање саобраћајница које су водиле ка Книну. У току послеподнева председник Скупштине општине Книн, др Милан Бабић прогласио је „ратно стање“, а Штаб за одбрану града прогласио је приправност „грађана на оружани сукоб“. После Книна, постављање барикада проширило се на још неколико места северне Далмације, а овај догађај популарно је назван „Балван револуција“.
Из Загреба, према Книну полетела три хеликоптера, са припадницима Специјалне полицијске јединице МУП-а Хрватске који су имали задатак да одблокирају Книн. Изнад Огулина су их пресрела два авиона „МиГ-21“ Југословенске народне армије (ЈНА) која су их приморала да се врате ка Загребу.
У Сарајеву основана Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ) за чијег председника је изабран др Давор Периновић. Он је смењен 7. септембра, а на његово место изабран Стјепан Кљуић.
Савезно извршно већезбог догађаја у Книну и могућег нарушавања безбедносне ситуације упутило захтев властима Републике Хрватске да не ометају одржавање референдума „о аутономији Срба у Хрватској“, а представницима Срба у Хрватској захтев за уклањање барикада на подручју Книнске крајине.
У Загребу, због немира у Книнској крајини, одржана ванредна седница Сабора Републике Хрватске, на којој је извршена реконструкција Владе, а за новог председника изабран Јосип Манолић. Дотадашњи члан Председништва СФРЈ из Хрватске, Стипе Шувар разрешен је функције, а на његово место изабран Стјепан Месић, дотадашњи председник Владе (Скупштина СФРЈ је тек 19. октобра потврдила његов избор у Председништво СФРЈ). На седници је донета Резолуција о заштити уставног поретка и о националним правима у Хрватској.
У току ноћи 25/26. августа у јами „Добрња-југ“ рудника „Крека“, код Тузле, догодила се рударска несрећа у којој је страдала читава „трећа смена“ — укупно 178 рудара, а једини преживели био је рудар Смајло Имамовић, који је задобио теже повреде (ово је била највећа рударска трагедија у СФРЈ). Узрок несреће била је превелика концентрација метана и угљене прашине, до које је дошло јер током двонедељног рударског штрајка, који је био завршен неколико дана пре несреће, нико није проветравао рудник.[1]
У Приштину допутовала делегација америчких сенатора, из Републиканске странке, на челу са Бобом Долом. Они су у разговорима са албанским лидерима осудили „српску репресију на Косову“. Истог дана припадници милиције разбили су албанске демонстрације у граду.
У Загребу Уставни суд Републике Хрватске прогласио неуставном одлуку Скупштине општине Книн о стварању Заједнице општина северне Далмације и Лике од 27. јуна.
.svg)
.svg){kind=small}
