Савез комуниста - Покрет за Југославију

Из Википедије, слободне енциклопедије
Савез комуниста - Покрет за Југославију
СК-ПЈ
Red-star-communism (1).png
Застава СК-ПЈ
Оснивач Стеван Мирковић
(један од оснивача)
Слоган "Пролетери свих земаља, уједините се!"
Основана 4. новембра 1990
Распуштена 23. јула 1994
Претходник Савез комуниста Југославије у ЈНА
Наследник Југословенска левица
Седиште Београд
Flag of FR Yugoslavia.svg СР Југославија
Раније:
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Новине "Комунист"
Млади огранак Савез социјалистичке омладине Југославије у ЈНА
Број чланова  (1994) око 110.000
Идеологија Комунизам,
Марксизам-лењинизам,
Титоизам,
Радничко самоуправљање,
Југославизам,
Несврстаност,
Идеологија једнопартијске државе.
Политичка позиција Левица
Боје црвена (доминатна) и жута (тамно-златна)
Химна Интернационала на руском, Хор и оркестар Совјетског радија
Савезна народна скупштина
2 / 250
( од 31. маја 1992 до 20. децембра 1992. године)
Чланска књижица Савеза комуниста - Покрета за Југославију
Плакат-постер Савеза комуниста - Покрета за Југославију из 1993. године

Савез комуниста - Покрет за Југославију (скраћено СК-ПЈ), (хрв. Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju (SK-PJ); мкд. Сојузот на комунисти - Движење за Југославија (СК-ДЈ); сл. Zveza komunistov - Gibanje za Jugoslavijo (ZK-GJ)), била је опозициона политичка партија у СФР Југославији, СР Југославији тј. Републици Србији. Партија је формирана 4. новембра 1990, од дотадашње организације Савеза комуниста Југославије у ЈНА, партија је била комунистичке идеолошке оријентације. Савез комуниста - Покрет за Југославију приликом свога оснивања постаје правно-имовниски и идеолошки наследник Савеза комуниста Југославије и Савеза комуниста Југославије у ЈНА.

Политички програм[уреди]

Политички програм Савеза комуниста - Покрета за Југославију био је сличан програму Савеза комуниста Југославије у ЈНА. Савез комуниста - Покрет за Југославију подржавао је социјалистички режим државне самоуправе из времена владавине Јосипа Броза Тита у СФР Југославији.

Партијска структура истакнутих чланова[уреди]

Партију су углавном сачињавала војна лица који су били чланови организације СКЈ у ЈНА, а међу познатијим члановима су били генерали: Вељко Кадијевић, Бранко Мамула, Никола Љубичић, Стеван Мирковић, као и познати политичари, Александар Вулин и Мирјана Марковић супруга Слободана Милошевића.

Изборни резултат[уреди]

На изборима за савезне посланике у Већу грађана Савезне скупштине СРЈ маја 1992., Савез комуниста - Покрет за Југославију освојио је 14.205 гласова, 0,35% и 2 посланичка мандата. Савезни народни посланик из Србије био је Ратко Крсмановић који је био касније високи функционер Југословенске левице и народни посланик из Црне Горе био је Раде Лакушић.

Деловање и престанак рада[уреди]

Иако се залагала за југословенство и обнову Југославије, партија је активно политички деловала само на простору крње Југославије тј. на територији Србије и Црне Горе. Пре проглашења СР Југославије партија је имала своје мање делове и огранке у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Македонији.

Савез комуниста - Покрет за Југославију, након почетка ратних збивања 1991. године и све док није престала са радом у јавности је водила политику међунационалне толеранције и уважавања. Партија се залагала за престанак ратних збивања на простору СФР Југославије, оштро је критиковала све врсте национализма који су били присутни у то време. Докле год је службено постојала СФРЈ залагала се за њено очување и за поновно успостављање социјалистичког државног поретка и једнопартијске државе.

Године 1994 у Савезу комуниста - Покрету за Југославију настају унутарпартијске поделе, партија се поделила на две партијске фракције, на прву већу која је окупљала присталице режима Слободана Милошевића коју је предводила његова супруга Мира Марковић и Александар Вулин и другу мању фракцију која је била противник режиму Слободана Милошевића предвођена активним и пензионисаним генералима, официрима и подофицирима ЈНА и Војске Југославије. Већина чланова партије приклoнила се првој већој фракцији коју су преводили Мира Марковић и Александар Вулин. Године 1994 ујединила се са коалицијом од 23 левичарске и комунистичке партије и тада је настала Југословенска левица.

Спољашње везе[уреди]