Емир Кустурица — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 68: Ред 68:
У интервјуу за [[Политика (новине)|Политику]] Кустурица о томе каже: {{цитат2|Не мислим зло, али такође не мислим ни да јавност земље која је протерала 300.000 [[Срби|Срба]] са своје територије, нити је раскрстила са [[НДХ]], може да прича о [[Фашизам|фашизму]]. Шта год да урадим, „Јутарњи лист” и „Индекс хр” то преводе на језик национализма. Тајна је у томе што ја нисам националиста. Као што ни [[Харолд Пинтер]] није био националиста. [...] Они подстичу обрнуту причу од њихове „Тко пјева зло не мисли”, а то је у овом случају депласирано. Сетили су се стиха који је отпеван пре три године у [[Буенос Ајрес]]у и постављен на Ју-тјуб. Група „Но смоукинг оркестра” не гаји никакав однос према наводним ратним злочинцима. [[Радован Караџић]] је ухапшен и требало би да се изнесе доказ о његовој кривици у Хагу. Сребреница неспорно јесте злочин, али шта је [[Операција Олуја|Олуја]]? Прича о Радовану Караџићу је зато депласирана, али и зато што ми не припадамо нити опцији оптужбе, нити одбране тог човека.<ref name="Politika-ko-peva...">{{cite news |title=Ко пева зло не мисли |author= |publisher=[[Политика (новине)|Политика]] |date=29. јануара 2009. |url=http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Nisam-nacionalista.sr.html |accessdate=<!--2010-01-24-->}}</ref>}}
У интервјуу за [[Политика (новине)|Политику]] Кустурица о томе каже: {{цитат2|Не мислим зло, али такође не мислим ни да јавност земље која је протерала 300.000 [[Срби|Срба]] са своје територије, нити је раскрстила са [[НДХ]], може да прича о [[Фашизам|фашизму]]. Шта год да урадим, „Јутарњи лист” и „Индекс хр” то преводе на језик национализма. Тајна је у томе што ја нисам националиста. Као што ни [[Харолд Пинтер]] није био националиста. [...] Они подстичу обрнуту причу од њихове „Тко пјева зло не мисли”, а то је у овом случају депласирано. Сетили су се стиха који је отпеван пре три године у [[Буенос Ајрес]]у и постављен на Ју-тјуб. Група „Но смоукинг оркестра” не гаји никакав однос према наводним ратним злочинцима. [[Радован Караџић]] је ухапшен и требало би да се изнесе доказ о његовој кривици у Хагу. Сребреница неспорно јесте злочин, али шта је [[Операција Олуја|Олуја]]? Прича о Радовану Караџићу је зато депласирана, али и зато што ми не припадамо нити опцији оптужбе, нити одбране тог човека.<ref name="Politika-ko-peva...">{{cite news |title=Ко пева зло не мисли |author= |publisher=[[Политика (новине)|Политика]] |date=29. јануара 2009. |url=http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Nisam-nacionalista.sr.html |accessdate=<!--2010-01-24-->}}</ref>}}


Сајт -{javno.com}- је објавио интервју са њим у којем Кустурица говори: {{Цитат|Стих "Ко не воли Дабић Рашу, попушио кару нашу" заиста је отпеван. Али, ми на сваком концерту отпевамо понеки простачки стих као што је "Ко не воли [[Фикрет Абдић|Абдић Фићу]], осуо се по главићу" или ''Ко не воли Бахтић Фићу шетао ми по главићу". Ови из јутарњег листа одлучили су да примете само тај један стих.<ref>[http://www.javno.com/hr-scena/kusturica--hrvatski-spijuni-sire-lazi-o-meni_228764 -{javno.com}-]</ref>}}
Сајт -{javno.com}- је објавио интервју са њим у којем Кустурица говори: {{Цитат|Стих "Ко не воли Дабић Рашу, попушио кару нашу" заиста је отпеван. Али, ми на сваком концерту отпевамо понеки простачки стих као што је "Ко не воли [[Фикрет Абдић|Абдић Фићу]], осуо се по главићу" или "Ко не воли Бахтић Фићу шетао ми по главићу". Ови из јутарњег листа одлучили су да примете само тај један стих.<ref>[http://www.javno.com/hr-scena/kusturica--hrvatski-spijuni-sire-lazi-o-meni_228764 -{javno.com}-]</ref>}}

⚫
Кустурица је за ''Јутарњи лист'' изјавио да ће шевати о хрватском генералу [[Анте Готовина|Анти Готовини]]: {{цитат|Верујем да је Готовина нека момчина са којим би лакше могао водити разговор него са 60 одсто Хрвата, и зато ћу певати "Ко не воли Готовину, увалим му осовину."<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/magazin/emir-kusturica-i-no-smoking-orkestra-pevaju-o-karadzicu-i-gotovini_108528.html Emir Kusturica i No Smoking orkestra pevaju o Karadžiću i Gotovini]</ref>}}


⚫
Емир је одлучио и то да отпева стих о хрватском генералу [[Анте Готовина|Анти Готовини]]. За ''Јутарњи лист'' је рекао: {{цитат|Верујем да је Готовина нека момчина са којим би лакше могао водити разговор него са 60 одсто Хрвата, и зато ћу певати "Ко не воли Готовину, увалим му осовину."<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/magazin/emir-kusturica-i-no-smoking-orkestra-pevaju-o-karadzicu-i-gotovini_108528.html Emir Kusturica i No Smoking orkestra pevaju o Karadžiću i Gotovini]</ref>}}
===Снимање емисије ''Недјељом у два''===
===Снимање емисије ''Недјељом у два''===
Дана 4. 11. (среда) 2009. прекинуо је снимање емисије ''Недјељом у два'' телевизије [[ХРТ]] на Мокрој Гори.<ref name="politika, snimanje, nu2">{{cite news |title=Ку­сту­ри­ца пре­ки­нуо сни­ма­ње еми­си­је ХРТ-а
Дана 4. 11. (среда) 2009. прекинуо је снимање емисије ''Недјељом у два'' телевизије [[ХРТ]] на Мокрој Гори.<ref name="politika, snimanje, nu2">{{cite news |title=Ку­сту­ри­ца пре­ки­нуо сни­ма­ње еми­си­је ХРТ-а

Верзија на датум 30. јануар 2010. у 14:43

Шаблон:Кандидат за добар-расправа

Емир Кустурица
Емир Кустурица у Бриселу, новембар 2005.
Лични подаци
Друга именаНемања Кустурица
Датум рођења24. новембар 1954
Занимањережисер и сценариста
Породица
ДецаСтрибор
Дуња
new.thenosmokingorchestra.com
Веза до IMDb-а

Емир Кустурица је српски[1][2][3] редитељ рођен 1954. године у Сарајеву, тадашња СР БиХ, данас БиХ. За своје кратке филмове награђиван је још у средњој школи.[4] Филмску режију завршио је на Филмској академији у Прагу (ФАМУ). Двоструки је добитник Златне палме филмског фестивала у Кану, за филмове Отац на службеном путу и Подземље). Носилац је „ордена Витеза реда уметности и књижевности“.[5][6] Национални амбасадор УНИЦЕФ-а у Србији постао је 8. септембра 2007, заједно са Аном Ивановић, Александром Ђорђевићем и Јеленом Јанковић.

У групи „Забрањено пушење“ једно време је свирао бас гитару а сада као гитариста заједно наступа као члан групе „Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra“. Бави се и писањем.

Биографија

Рани период

Рођен као син Мурата Кустурице (новинара запосленог у секретаријату информисања СР БиХ[а]) и Сенке Нуманкадић (секретар суда)[8] одрастао је као једино дете у породици секуларних Бошњака у близини Сарајева, у насељу Горица.

Његов студентски филм, „Герника“ снимљен према новели Антонија Исаковића, победио је на Фестивалу студентског филма у Карловим Варима. Током студија режирао је и два кратка филма: „Један део истине“ и „Јесен“.

По завршетку студија 1978. године Кустурица се враћа у Југославију где започиње професионалну каријеру на Телевизији Сарајево. Његов први филм „Невјесте долазе“, изазвао је доста контроверзи а потом био и забрањен због „експлицитног бављења сексуалним табуима“.[4] Са наредним телевизијским филмом Бифе 'Титаник' заснованом на причи нобеловца Иве Андрића, је освојио награду за режију на националном Телевизијском фестивалу у Порторожу.

У дугометражној играној продукцији дебитовао је филмом „Сјећаш ли се Доли Бел“, насталом по сценарију Абдулаха Сидрана, 1981. године. За овај филм награђен је Златним лавом на Филмском фестивалу у Венецији за најбољи дебитантски филм и наградама ФИПРЕСЦИ, АГИС и ЦИДЛАЦ на Фестивалу југословенског играног филма у Пули 1981. године. Следећи филм „Отац на службеном путу“ (1985.), са истим сценаристом, доноси му Златну палму на Филмском фестивалу у Кану и номинацију за награду Америчке филмске академије „Оскар“ за најбољи филм са неенглеског говорног подручија. Награђиван је и на југословенским фестивалима: на Фестивалу југословенског играног филма у Пули, награђен је Златном ареном за режију и наградом Јелен (1985) а међународна критика доделила му је Гран при за најбољи филм 1985.

Филм „Дом за вешање“ је сниман у Македонији[3], а пред крај снимања чешки редитељ Милош Форман га је позвао да га замени на Универзитету „Колумбија“ у САД, где је филм завршен.[3] Године 1989. поново је на Филмском фестивалу у Кану, награђен за режију и специјалном наградом Роберто Роселини. Поводом доделе Златне палме за тај филм је изјавио:

Напио сам се, било је тешко погодити хотел, собу поготово. Предосећам да је "Дом" врло близу "Оскара".[9]

Био је косценариста филма „Стратегија свраке“ (1987.), који је режирао Златко Лаванић. Кустурица је предавао режију на Академији сценских умјетности у Сарајеву од 1981. до 1988.

1990е

По одласку из БиХ предаје на Универзитету „Колумбија“ у Њујорку. Један од његових америчких студената, Дејвид Еткинс, показао му је сценарио из којег је настао Кустуричин први филм на енглеском језику, Arizona Dream (срп. Сан о Аризони) (1993), са Феј Данавеј, Џонијем Депом и Џеријем Луисом у главним улогама. Филм је награђен Сребрним медведом и Посебном наградом жирија на Филмском фестивалу у Берлину 1993. године.

Године 1993. је први пут био члан жирија на Канском фестивалу, а 1999. је био председник жирија на Венецијканском филмском фестивалу.

Наредни филм, „Подземље“ (енгл. Underground) (1995), донео му је другу Златну палму на Филмском фестивалу у Кану.

Године 1998. на Венецијанском филмском фестивалу добио је Сребрног лава за најбољу режију филмом Црна мачка, бели мачор. Музику за филм су радили Ненад Јанковић и Дејан Спаравало.

2000е

Чланови жирија Емир Кустурица, Салма Хајек и Џон Ву у Кану 2005.

Први његов филм објављен у 21. веку је био Super 8 Stories, документарни филм који говори о бенду Emir Kusturica & The No Smoking Orcherstra. Након тог остварења, 2004. у биоскопима се појавио филм Живот је чудо, најскупљи филм српске продукције. За потребе снимања овог филма, чији је радни назив био Гладно срце, изграђен је Дрвенград. Године 2005. био је председник жирија Канског филмског фестивала.

26. јуна 2007. у париској опери Бастиља први пут се извела његова панк-опера Време Цигана, по мотивима филма Дом за вешање.[10] Исте те године му је додељен Орден витеза реда уметности и књижевности, највише француско признање у области културе, режирао и спот за насловну песму албума француског музичара Мануа Чаоа - Rainin' In Paradize, а и филм Завет који је режирао премијерно је приказан на Канском филмском фестивалу[11]. Након Завета 2008. године се појавио филм Марадона, документарни филм о Дијегу Арманду Марадони.

Месеца септембра 2009. у француским биоскопима се почео приказивати „Афера Фервел” у којем Кустурица глуми поручника КГБ-а.[12]

Надолазећи пројекти

Средином фебруара 2009. године најавио је да ће снимити филмску оперу по роману На Дрини ћуприја. Кустурица је изјавио да планира да посао буде завршен 2011. године, а министар културе Србије Небојша Брадић је изјавио да ће тај пројекат подржати држава Србија.[13] Премијер Републике Српске Милорад Додик је изјавио да ће Влада Републике Српске обезбедити средства за снимање.[14]

У интевјуу за Press редитељ каже да ће у Израелу снимати филм о Палестинцу који живи у Хамбургу и ради као трбушни плесач[15], под називом Хладна вода. Кустурица припрема филм о мексичком револуционару Панчу Виљи, у којем ће главне улоге тумачити Џони Деп и Салма Хајек. Одлучено је и то да коначни назив филма буде Дивље руже, нежне руже, по последњој сцени из филма која се одвија на плантажи ружа у Мексику.[16], иако је првобитни назив требао бити Седам пријатеља Панча Виље и жена са шест прстију. Тај филм ће бити сниман у Шпанији, а затворене сцене у Дрвенграду.[16] Редитељ је изјавио да ће пре филма о Панчу Виљи снимити онај о Палестинцу у Хамбургу, чији је почетак снимања заказан за април 2010.[17]

У филму Пеликан режисера Оливија Орлеа глумиће главног јунака.[16]

Контроверзе

Филм

Филм Подземље приказује историју СФРЈ од Другог светског рата до сукоба почетком '90их. Неки критичари су тврдили да Кустурица пропагира про-српски поглед на Југословенсске ратове укључујући и непријатељства током Другог светског рата.[18] Критикован је и од старне многих интелектуалаца да тај филм садржи про-српску пропаганду.[19][20]

Mузика

У Хрватској штампи је често био вербално нападан, нарочито због стиха групе Но смокинг оркестра „Ко не воли Дабић Рашу попушио кару нашу.“[21]

Хрватски интернет портал index.hr пише:

Већ је раније на светској турнеји Кустурица користио ову песму за одавање почасти Радовану Караџићу, а то је пракса од које прослављени и (пре)цењени редитељ није одустао ни након што је ратни злочинац који се годинама скривао ухапшен и изручен Хашком суду.[22]

У интервјуу за Политику Кустурица о томе каже:

Сајт javno.com је објавио интервју са њим у којем Кустурица говори:

Стих "Ко не воли Дабић Рашу, попушио кару нашу" заиста је отпеван. Али, ми на сваком концерту отпевамо понеки простачки стих као што је "Ко не воли Абдић Фићу, осуо се по главићу" или "Ко не воли Бахтић Фићу шетао ми по главићу". Ови из јутарњег листа одлучили су да примете само тај један стих.[23]

Кустурица је за Јутарњи лист изјавио да ће шевати о хрватском генералу Анти Готовини:

Верујем да је Готовина нека момчина са којим би лакше могао водити разговор него са 60 одсто Хрвата, и зато ћу певати "Ко не воли Готовину, увалим му осовину."[24]

Снимање емисије Недјељом у два

Дана 4. 11. (среда) 2009. прекинуо је снимање емисије Недјељом у два телевизије ХРТ на Мокрој Гори.[25] Према наводима ове телевизије, познати редитељ је био изнервиран питањима Александра Станковића, водитеља ове емисије, и после 22 минута прекинуо је разговор, а затим избацио целу екипу и запленио снимљени материјал.[25] Редитељ је касније рекао да је тај разговор водио у праву зле намере којом је један богати људски живот желио сузити на идеју скандала и политике и да му снимак није украо него га је хрватски новинар заборавио у журби.[26] Сајт Javno.hr пише да је Кустурица још једном показао своје право лице.[27] Александар Станковић је у вези догађаја изјавио:

Станковић је рекао да су питања која су Кустурицу испровоцирала била о Слободану Милошевићу и Радовану Караџићу.[25]

Снимање је трајало 22 минуте[25] након чега је прекинуто.

Редитељ је касније послао снимак ХРТ-у.[29]

Карактеристике

Као редитељ Кустурица је успео да изгради веома личан редитељски и филмски рукопис. Његови филмови се по правилу одликују уметањем надреалистичких момената којима се прекида наративни ток или се означава нарочит тренутак радње. У познијој филмографији, Кустурица је променио до тада врло препознатљиву сиву гаму (као еквивалент тематици филмова) окрећући се отвореним и живим бојама, и динамичнијим кадровима.

С обзиром да се школовао у Прагу (тадашња Чехословачка), под утицајем тамошњег филма шездесетих година, заинтересован за тематику историјских ретроспекција у којима се ревалоризација појединих датума или временских периода јавља као позадина неореалистичног тумачења интимистичких породичних прича.[30]

У већини његових филмова постоје сцене вешања[31], играња фудбала[32], венчања[33], филма у филму[34] као и честе улоге Рома[35].

Дрвенград

Дрвенград
Главни чланак: Дрвенград

За потребе филма Живот је чудо изграђен је Дрвенград, који је по идеји Кустурице, треба да представља начин живота борбе против глобализма и капитализма. Под именом Кустерндорф (нем. Küstendorf) на предлог књижевника Петера Ханкеа, град постаје познат у свету, као средиште уметности, планираним филмским фестивалом, производњом воћних сокова и других био производа. [36]

Кустурица је добитник европске награде за архитектуру Филип Ротије 2005. godine због Дрвенграда. Награда, коју традиционално сваке треће године додељује „Фондација за архитектуру” из Брисела, једно је од најцењенијих белгијских и европских одличја у области архитектонске културе. У образложењу жирија истиче се да Кустуричин пројекат:

...користи изворну архитектуру свог поднебља као фактор пацификације, извор задовољства и подстрек за развој економско-туристичких потенцијала читавог региона...

У једном интервју за НИН на питање о својој припадности и Дрвенграду редитељ каже:

...Пошто ја не верујем у демократију, онда у шали волим да кажем у себи - ако већ имам свој град, онда могу дабирам грађане... Нигде се ја више не осећам код куће. Не знам на колико места ја већ и живим...[37]

14. јануара 2008. редитељ је у Дрвенграду основао је Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф. Од тада до данас фестивал је одржан три пута, а осим редовних учесника као специјални гости су се појавили редитељи Никита Михалков (2008.) и Џим Џармуш (2009) и глумац Џони Деп (2010.).

Политика

Емир Кустурица је често критиковао бившег америчког председника Џорџа В. Буша и бившег британског премијера Тонија Блера, говорећи да је Радован Караџић за њих двојицу почетник.[38]На додели награде у Мароку, након бурног аплауза обратио се публици:

Такође је критикован како се није успротивио опсади Сарајева током грађанског рата у Босни и Херцеговини, на шта је он одговорио текстом 24. априла 1992. у француском часопису Ле Монд (франц. Le Monde) под називом Европо, мој град гори!

Музика

На концерту „Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra“ марта 2009.

Кустурица је у периоду од 1986—1988 свирао бас гитару у бенду Забрањено пушење из Сарајева, где је и живео. Када је почео распад Југославије 1991. године бенд је престао са радом. Неки од чланова тадашњег бенда су отишли изван БиХ, а они који су остали наставили су са радом бенда под истим именом и снимили неколико нових албума. Неле Карајлић је са виолинистом Дејаном Спаравалом основао нови бенд, а након Кустуричиног прикључења њихов састав је назван „Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra“.

Чланови бенда су 1998. године урадили музику за филм Црна мачка, бели мачор, а неки од њих су се појавили у Емировим филмовима: бубњар Стрибор Кустурица у филмовима Завет и Живот је чудо, вокал Ненад Јанковић у Живот је чудо, гитариста Ивица Маскимовић у Завету. Године 2001. је снимљен документарац о овом бенду, Super 8 Stories.

Композитор Зоран Симјановић је радио музику за његова прва два дугометражна филма: Сјећаш ли се Доли Бел? и Отац на службеном путу, а Горан Бреговић за Дом за вешање, Arizona Dream, заједно са Иги Попом и Подземље.

Приватни живот

Ђурђевдана 2005. Кустурица је крштен у Српској православној цркви као Немања Кустурица у манастиру Савина, у близини Херцег Новог.[40][41] Касније је о свом пореклу говорио: "Мој отац је био атеиста и увек се декларисао као Србин. Добро, можда смо ми били Муслимани 250 година, али смо били православци пре тога и дубоко у себи увек били Срби, вера то не може променити. Ми смо постали Муслимани само да би преживели Турке."[42] У интервјуу за босанскохерцеговачку телевизију OBN 2009. године рекао је да је гледајући књиге утврдио да је његова породица уствари била српска, те да му је врло важно кад умре да се зна ко је био. [43]

На парламентарним изборима 2007. године дао је индиректну подршку премијеру Војиславу Коштуници и његовој Демократској странци Србије.[44] Исте године подржао је српску кампању Солидарност - Косово је Србија, кампању против независности Косова и Метохије.[45]

Има српско и француско држављанство.

Ожењен је Мајом Кустурицом, са којом има сина Стрибора и кћерку Дуњу.[46]

Филмографија

Филмови које је режирао Емир Кустурица
Год. Назив Жанр Награда
1978 Герника Студентски филмски фестивал у Карловим Варима - најбољи кратки филм
1979 Невјесте долазе
1980 Бифе 'Титаник'
1981 Сјећаш ли се Доли Бел Венецијански филмски фестивал - најбољи филм
1985 Отац на службеном путу „Златна палма“
1988 Дом за вешање Најбоља режија на канском филмском фестивалу[47]
1993 Arizona Dream „Златни медвед“
1995 Подземље „Златна палма“[48]
1998 Црна мачка бели мачор „Сребрни лав“
2001 Приче супер осмице „Златни кентаур“
2004 Живот је чудо
2007 Завет
2008 Марадона Кански филмски фестивал
2011. Седам пријатеља Панча Виље и жена са шест прстију

Глумац

Год. Назив Улога
1972 Валтер брани Сарајево омладинац
1978. Невјесте долазе
1982. 13. јул италијански официр
1988. Дом за вешање клијент у бару у Милану[б]
Византија
1993. Arizona Dream човек у бару
1995. Подземље шверцер ожужја
2000. La veuve de Saint-Pierre
2002. The Good Thief
2003. Јагода у супермаркету генерал
2006. Viaggio segreto
2007. Брат[в] Чомски
2009. Alice au pays s'émerveille
2009. L'affaire Farewell

Награде

Градоначелник Гвадалахаре Алфонсо Петерсен и Кустурица у марту 2009.
  • 1981. - Златни лан ва Венецијанском филмском фестивалу за „Сјећаш ли се Доли Бел?“
  • 1982. - Награда критике на филмском фестивалу у Сао Паолу за „Сјећаш ли се Доли Бел?“
  • 1985. - Златна палма за „Отац на службеном путу“
  • Добитник је награде АВНОЈ-а за 1989. годину.
  • 1989. - Најбољи режисер на Канском филмском фестивалу за „Дом за вешање“
  • 1993. - Сребрни медвед на Берлиналеу за „Arizona Dream“
  • 1994. - Награда публике на филмском фестивалу у Варшави за „Arizona Dream“
  • 1995. - Златна палма за „Подземље“
  • 1996. - Најбољи филм на страном језику на фестивалу Prix Lumières за „Подземље“
  • 1997. - Најбољи филм на страном језику на фестивалу Boston Society of Film Critics за „Подземље“
  • 1997. - Најбољи филм на страном језику на фестивалу Kinema Junpo Awards у Токију за „Подземље“
  • 1998. - Сребрни медвед за најбољег режисера у Венецији за „Црна мачка, бели мачор“
  • 2001. - награда за најбољи документарац на Међународном филмском фестивалу у Чикагу за „Super 8 Stories“
  • 2004. - Награда National Education у Кану за „Живот је чудо“
  • септембра 2004. године је постао почасни грађанин Ужица, али се тог статуса одрекао септембра 2008. након инцидента који се десио на скупу у Кремни када су мештани протестовали због проширења парка природе[50]. На том скупу Кустурици је било прећено физичким обрачуном и поручено му да „иде у Истанбул и Нови Пазар”.[50] Догађај у Кремни су осудили Дејан Бодирога, министар Брадић, Добрица Ћосић, Синиша Михајловић, Сека Алексић, Синиша Ковачевић, Мики Манојловић, Тихомир Арсић и Српска радикална странка.[51]
  • 2005. - Награда Цезар за филм „Живот је чудо“
  • 2005. - Најбољи балкански филм на филмском фестивалу у Софији за „Живот је чудо“
  • 2005. награда Philippe Rotthier за европску архитектуру Дрвенград.
  • марта 2009. је постао почасни грађанин Гвадалахаре примивши кључеве града.[52]
  • 21. новембра 2009. примио награду "Гран премио Торино" Међународног филмског фестивала у Торину.[53]
  • 7. децембра 2009. на међународном филмском фестивалу у мароканском граду Маракешу, који се одржава под покровитељством његовог краљевског височанства краља Мохамеда VI, Емиру Кустурици је приређена ретроспектива свих играних филмова и уручена награда за животно дело.[39]
  • 21. јануара 2010. Патријарх московски и целе Русије Кирил уручио му је награду Међународног фонда православних народа за 2009. годину.[54] Кустурица је добио награду заједно са руским председником Дмитријем Медведевом, а у конкуренцији је био и глумац Том Хенкс, припадник Грчке православне цркве од 1988.[55]

Напомене

  1. ^ У једном интервјуу Емир је посао свог оца описао као онај који ради лик Сем Ловри у филму Бразил режисера Терија Гилијама.[7]
  2. ^ Сцена у којој се он појављује је снимљена, али је у фази постпродукције избачена.[49]
  3. ^ Филм се приказује само на фестивалима.[49]

Извори

  1. ^ David Hutcheon (2. 5. 2009). „Movie-maker, musician, architect: Emir Kusturica is coming to London”. Тајмс. 
  2. ^ Tracy Wilkinson (13. 8. 2007). „Finding roots in a reel Balkan village”. 
  3. ^ а б в „Biography”. 
  4. ^ а б Emir Kusturica - Filmovi i Biografija
  5. ^ Ана Оташевић (09. 02. 2007). „Кустурици највише признање Француске у области културе”. Политика. 
  6. ^ Ministere de la culture
  7. ^ kustu.com
  8. ^ DAN HALPERN (8. 5. 2005). „The (Mis)Directions of Emir Kusturica”. New York Times. 
  9. ^ „Специјални додатак Вечерњих новости 2008. године”. оригинални текст објављен 25. маја 1989.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  10. ^ „Kusturica inszeniert Punk-Oper in Paris”. 06. 06. 2007. (језик: немачки)
  11. ^ „Festival de Cannes: Promise Me This”. festival-cannes.com. Приступљено 2009-12-20. 
  12. ^ „Кустурица као агент КГБ-а”. Политика. 25. 9. 2009. 
  13. ^ Роман „На Дрини ћуприја” као филм-опера, Политика, 13. фебруар 2009.
  14. ^ „Kusta snima, Dodik finansira Na Drini ćupriju”. Вести. 1. 12. 2009. Приступљено 22 јануар 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  15. ^ „Kusturica usred Izraela snima film o Palestincu”. Press Online. Приступљено 22 јануар 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  16. ^ а б в „Кустурица глуми попа”. Вечерње новости. 22. јануар 2010. 
  17. ^ „Kusturica: Ni Džoni Dep, ni Pančo Vilja!”. Вести. 18. децембра 2009. Приступљено 22 јануар 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  18. ^ http://www.experiencefestival.com/a/Emir_Kusturica_-_Life_and_work/id/5020342
  19. ^ http://www.guardian.co.uk/world/2004/may/15/film.cannes20041 Serb director tries for third triumph
  20. ^ http://www.nytimes.com/1995/12/05/movies/dispute-leads-bosnian-to-quit-films.html Dispute Leads Bosnian to Quit Films
  21. ^ а б „Ко пева зло не мисли”. Политика. 29. јануара 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  22. ^ „Kusturica opet četnikuje:"Ko ne voli Dabić Rašu popušio kitu našu"”. Index.hr. Приступљено 2010-01-24. 
  23. ^ javno.com
  24. ^ Emir Kusturica i No Smoking orkestra pevaju o Karadžiću i Gotovini
  25. ^ а б в г „Ку­сту­ри­ца пре­ки­нуо сни­ма­ње еми­си­је ХРТ-а”. Политика. 5. 11. 2009.  soft hyphen character у |title= на позицији 3 (помоћ)
  26. ^ „Kusturica: Stankovića sam izbacio zbog zle namjere, a snimku mu nisam ukrao”. index.hr. 5. 11. 2008.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  27. ^ „Kusturica otjerao Stankovića sa snimanja”. Приступљено 22 јануар 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  28. ^ „Burno snimanje emisije Nedjeljom u dva: Kusturica ispsovao Stankovića i zaplijenio snimku”. Slobodna Dalmacija. 05. 11. 2009. 
  29. ^ „Kusturica vratio snimak intervjua HTV”. Вести. 9. новембра 2009. Приступљено 22 јануар 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  30. ^ Larousse enciklopedija, G—M, 957 str.
  31. ^ Hangings, kustu.com
  32. ^ Football, kustu.com
  33. ^ Weddings, kustu.com
  34. ^ Film inside the film, kustu.com
  35. ^ Gypsies, kustu.com
  36. ^ „Serbien: Ein „Küstendorf“, mitten in den Bergen”. Die Presse. 21. 05. 2007. (језик: немачки)
  37. ^ Batić Bačević. „Pripadam srpskoj kulturi”. 
  38. ^ Део интервјуа за OBN на сајту YouTube
  39. ^ а б „Почаст Емиру Кустурици”. Политика. 8. децембра 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  40. ^ Article about Kusturica's religion on pionirovglasnik.com
  41. ^ News of Kusturica's baptism on passagen.se
  42. ^ Članak o Emiru Kusturici na The Guardian, 4.marta 2005.godine (језик: енглески)
  43. ^ Интервју на сајту YouTube
  44. ^ (Reuters) - Film director Emir Kusturica attends the final pre-elections rally of Democratic Party of Serbia in Belgrade 17 January 2007.
  45. ^ Radio Slobodna Evropa article
  46. ^ http://www.nytimes.com/2005/05/08/magazine/08EMIR.html
  47. ^ „Festival de Cannes: Time of the Gypsies”. festival-cannes.com. Приступљено 2009-08-01. 
  48. ^ „Festival de Cannes: Underground”. festival-cannes.com. Приступљено 2009-09-05. 
  49. ^ а б „Emir Kusturica, actor”. kustu.com. Приступљено 26. јануара 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  50. ^ а б „Kusturica se odrekao statusa počasnog građanina Užica”. Политика. 18/09/2008.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  51. ^ B. Pejović (23/09/2008). „Kremanci se izvinjavaju Kusturici”. Политика.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  52. ^ „Emir Kusturica počasni građanin Gvadalahare”. Blic. četvrtak, 26. mart 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  53. ^ „Кустурица примио награду "Гран премио Торино"”. 21. новембра 2009. Приступљено 22 јануар 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  54. ^ „Патријарх Кирил уручио Кустурици награду”. Политика. 
  55. ^ „Osećam se kao Dostojevski”. Press. 23. јануара 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Спољашње везе

Литература

  • Gocic, Goran: "The Cinema of Emir Kusturica: Notes from the Underground", Wallflower Press, London, 2001.
  • Irodanova, Dina: Emir Kusturica. London. British Film Institute 2002.
  • Imsirevic, Almir: "Based on a Truth Story", Sarajevo, 2007.
Викицитат има цитате везане за чланак Емир Кустурица.
Емир Кустурица на Викимедијиној остави.
Викиновости имају следеће вести:
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Емир_Кустурица&oldid=3061519”