Јаков Заведејев — разлика између измена
м sređivanje |
м r2.7.3) (Робот: промењено da:Jakob den Ældre у da:Jakob den ældre |
||
Ред 43: | Ред 43: | ||
[[cy:Iago fab Sebedeus]] |
[[cy:Iago fab Sebedeus]] |
||
[[cs:Jakub Větší]] |
[[cs:Jakub Větší]] |
||
[[da:Jakob den |
[[da:Jakob den ældre]] |
||
[[de:Jakobus der Ältere]] |
[[de:Jakobus der Ältere]] |
||
[[el:Απόστολος Ιάκωβος]] |
[[el:Απόστολος Ιάκωβος]] |
Верзија на датум 10. јануар 2013. у 03:35
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. |
Свети апостол Јаков хришћански светитељ, један од дванаесторице апостола које је изабрао сам Исус Христ. Био је син Заведејев и брат Јована Богослова.
На позив Исуса Христа оставио је рибарски занат и свога оца, па заједно са братом Јованом пошао за Христом. У Јеванђељу се спомиње да се налазио међу тројицом апостола, којима је Исус Христос откривао највеће тајне, пред којима се преобразио на гори Тавору и пред којима је туговао пред Своје страдање у Гетсиманском врту. Такође у хришћанској традицији се помиње да је после пријема Духа Светога проповедао Јеванђеље по разним странама, и ишао је до Шпаније. По повратку из Шпаније стану се Јевреји с њим препирати о Светом писму, па не могући му никако одолети најмили су некога мађионичара Хермогена. Међутим и Хермоген, и Филип, ученик Хермогенов су се крстили када су чули Јаковову проповед. Тада су га Јевреји оптужили Ироду и наговорили некога Јосију да оклевета апостола. Овај Јосија се видећи муженствено држање Јаковљево и чувши његову јасну проповед о Истини, покајао се и поверовао у Христа. Међутим када је Јаков осуђен на смрт, тада је и овај Јосија такође осуђен на смрт. Ходећи на губилиште Јосија је молио Јакова да му опрости грех клевете. А Јаков га је загрлио и рекао му: „мир теби и опроштај!" обојица су посечени мачем 45. године у Јерусалиму. Тело његово је однето у Шпанију, где се на његовом гробу и до данас догађају чудесна исцељења.
Српска православна црква слави га 30. априла по црквеном, а 13. маја по грегоријанском календару.
Литература
- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
Спољашње везе
- Охридски пролог за 30. април (13. мај) (језик: српски)