Сиверски
Сиверски Си́верский | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Лењинградска област |
Рејон | Гатчињски рејон |
Основан | први помен 1857. |
Варошица од | 1938. |
Стара имена | Сиверско село |
Становништво | |
Становништво | |
— 2015. | 12.575 |
Географске карактеристике | |
Координате | 59° 21′ 00″ С; 30° 05′ 00″ И / 59.35° С; 30.083333° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 100 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 188330, 188332 |
Позивни број | +7 81371 |
Регистарска ознака | 47 |
ОКАТО код | 41 218 569 |
ОКТМО код | 41 618 169 051 |
Веб-сајт | |
mo-siverskoe.ru/ |
Сиверски (рус. Си́верский) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Лењинградске области и административно припада Гатчињском рејону.
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 12.575 становника.
Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1938. године.
Географија
[уреди | уреди извор]Сиверски је смештена у југоисточном делу Гатчињског рејона, на обалама реке Оредеж. Налази се на око 25 киломеатра југоисточно од административног центра рејона Гатчине, и на око 87 километра јужно од историјског центра Санкт Петербурга. На око 20 километара источније је варошица Вирица, док је на десетак километара југоисточно Дружнаја Горка и Орлинско језеро.
Река Оредеж је на свом делу тока крај Сиверског специфична по својим крутим обалама црвене боје, изграђеним од девонских пешчара, а на источној периферији вароши, код места Белогорке налази се заштићено геолошко подручје Девонске стене на Оредежу код Белогорке.
Кроз насеље пролазе локални друмски правац Р40 Кемполово—Шапки и деоница железничке пруге од националног значаја Санкт Петербург—Псков (станица Сиверскаја). Недалеко од насеља, код села Межно, налази се војни аеродром Сиверски са касарном у којој борави око 5.000 војника.
Историја
[уреди | уреди извор]Године 1857. основана је железничка станица Сиверскаја, на деоници пруге која је Санкт Петербург повезивала са Варшавом, а према подацима из 1862. године у насељу које се формирало око станице живела су 133 становника.[1]
Сеоска црква брвнара посвећена апостолима Петру и Павлу саграђена је 1889. године, а десет година касније саграђена је и црква посвећена Тихвинској икони Мајке Божије.[2]
Село Сиверски је прво 1925. преобразовано у одмаралишно насеље, а потом 1938. и у урбано насеље у рангу варошице.[3] По подацима из 1933. у селу је живело 1.267 становника, док је свега две године касније број становника удвостручен У3.624 становника).
Током Другог светског рата насеље је било под окупацијом фашистичких трупа од 1. август. 1941. до 30. јануара 1944. године.[3][4]
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши су живела 11.884 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 12.216 становника.[5]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
9,090 | 12,067 | 11,802 | 13,722 | 11,885[6] | 12,137[7] | 12,216[8] | 12,545 |
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Западно од вароши, код Белогорке на реци Оредеж налази се заштићени геолошки споменик природе Девонске стене на Оредежу код Белогорке, површине 120 хектара. Заштићено подручје представља склоп црвених пешчара девонске и ордовичке старости који се у виду високих и стрмих обала издижи изнад корита реке Оредеж, на висинама од 2 до 8 метара, и у дужинама од 15 до 55 метара. Поменуте стене у дубину досежу и до 78 метара. У слојевима тла се налазе окамењени фосилни остаци бројних оклопљених животиња из периода девона.
На око 7,5 километара југозападно од варошице, код села Рождествено, налази се парк-музеј Рождественски у којем је једно време живео чувени руски песник Владимир Набоков. Музеј се налази на листи културног наслеђа Руске Федерације, где је заведен под бројем 4710220000.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ «Списки населённых мест Российской Империи, составленные и издаваемые центральным статистическим комитетом министерства внутренних дел». XXXVII, Санкт-Петербургская губерния. По состоянию на 1862 год. — СПб. 1864. — С. 170.
- ^ Православные храмы Ленинградской области
- ^ а б Справочник истории административно-территориального деления Ленинградской области Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2015)
- ^ От Советского Информбюро, 30 января 1944 Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2015)
- ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ [http://kulturnoe-nasledie.ru/monuments.php?id=4710220000 Культурное наследие Российской Федерации, объект № 4710220000][мртва веза]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]