Толмачјово
Толмачјово Толмачёво | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Лењинградска област |
Рејон | Лушки рејон |
Основан | 1858. |
Варошица од | 1938. |
Стара имена | Станција Преображењскаја |
Становништво | |
Становништво | |
— 2015. | 2.956 |
— густина | 98,53 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 58° 51′ 10″ С; 29° 54′ 50″ И / 58.852778° С; 29.913889° И |
Временска зона | UTC+3 |
Површина | 30 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 188255 |
Позивни број | +7 81372 |
Регистарска ознака | 47 |
ОКАТО код | 412 335 544 |
ОКТМО код | 41 633 154 051 |
Веб-сајт | |
gptolmachevo.ru/ |
Толмачјово (рус. Толмачёво) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Лењинградске области и административно припада Лушком рејону.
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 2.956 становника.
Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1938. године.
Географија
[уреди | уреди извор]Варошица Толмачјово налази се у југозападном делу Лењинградске области, односно у централном делу Лушког рејона, и лежи на десној обали реке Луге. Налази се на око 16 километара североисточно од рејонског центра, града Луге, односно на око 140 километара јужније од историјског центра града Санкт Петербурга.
Недалеко од насеља пролази деоница регионалног друмског правца Р23 која Санкт Петербург повезује са Псковом, и даље са белоруском границом.
Историја
[уреди | уреди извор]Године 1858. основана је станица на траси железнице која је повезивала Санкт Петербург са Варшавом. Станица је носила име Преображењска, а према подацима из 1862. у насељу је живело свега 17 становника.[1] Станица, и насеље које се око ње развило, добили су име по оближњем Преображењском коњичком пуку војске Руске Империје који је био стациониран у близини.
Први привредни објекат отворен у насељу била је пилана, а крајем XIX века насеље постаје популарно летовалиште. У септембру 1920. дотадашње село Преображењско је у част бољшевичког револуционара Николаја Толмачјова, који је годину дана раније погинуо на том месту у борбама са белогардејцима Николаја Јуденича током Руског грађанског рата, преименовано у Толмачјево.
Према подацима са совјетског пописа становништва из 1926, село Толмачјово је имало 904 становника. Године 1933. Толмачјово постаје административним центром истоимене сеоске општине у границама Лушког рејона, а у саставу општине налазило се укупно 13 села.
Садашњи административни статус урбаног насеља у рангу варошице, Толмачјово носи од 1. новембра 1938. године.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши су живела 3.232 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 2.956 становника.[2]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
1.767 | 3.377 | 3.650 | 3.797 | 3.948[3] | 3.378[4] | 3.232[5] | 2.956 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ «Списки населённых мест Российской Империи, составленные и издаваемые центральным статистическим комитетом министерства внутренних дел» XXXVII Санкт-Петербургская губерния. По состоянию на 1862 год. СПб. изд. 1864 г. pp. 76
- ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]