Пређи на садржај

Цирус Стандард (ваздухопловна једрилица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Стандард Цирус

ваздухопловна једрилица Стандард Цирус
ваздухопловна једрилица Стандард Цирус

Општи подаци
Намена такмичарска једрилица Стандард класе
Посада 1
Порекло  Немачка
 Француска
 СФР Југославија
Произвођач Schempp-Hirth&Grob Aircraft&Lanaverre Ind.&ФАЈ Јастреб Вршац
Пробни лет 20.02.1969.
Уведен у употребу 1969.
Статус активан
Број примерака око 838
Димензије
Маса
Погон
Физичке особине
Перформансе
Портал Ваздухопловство

Цирус Стандардчији је оригиналан назив (нем. Schempp-Hirth Standard Cirrus) је једноседа ваздухопловна једрилица Сдандард класе намењена спортским такмичењима.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Једрилица Стандард Цирус полеће
Једрилица Стандард Цирус у лету
Стандард Цирус 81 припрема за транспорт
Леп снимак једрилице Стандард Цирус

Једрилицу Стандард Цирус (Schempp-Hirth Standard Cirrus) је пројектовао немачки конструктор Клауса Холихауса (Klaus Holighaus) после Цируса Отворене класе (Open Class Cirrus). Сва добра и проверене решења своје претходнице примењена су и код ове једрилице. Конструкција је решетка од цеви у централном делу трупа, труп је фиберглас сендвич а крила су ПВЦ пена као испуна са оплатом од фибергласа. Крила имају аеродинамичке кочнице на горњој страни. Ново је било Т-реп са помичним хоризонталним стабилизатором и крмилом дубине. Извесна побољшањима у корену крила, већим аеродинамичким кочницама и другим мањим побољшањима обављена су 1975. године када је и почела производња овог модела који је назван Цирус 75. Да би се повећао конфор пилота и ергономија, 1981. године је уведена варијанта Цирус 81 са пространијом пилотском кабином.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Једрилица Стандард Цирус је у потпуности направљена од стаклопластике (фибергласа). Крило је трапезоидног облика, аеропрофила Wortmann FX-S-02-196 mod (19,6%); врх Wortmann FX 66-17A II 182 (17%) и има две рамењаче. Крила су направљена по сендвич принципу, оплата од стаклених влакана а испуна ПВЦ пена. Ремењаче крила су такође направљена од стаклопластике као и оплата крила и чине јединствену целину. Крилца су везана за другу ремењачу помоћу шарки. Крила су опремљена аеродинамичким кочницама SCHEMPP-HIRTH.

У централном делу трупа се налази део металне решеткасте конструкције која служи за везивање трупа и крила. Поред тога за ову металну конструкцију су причвршћене полуге управљачког механизма једрилице и конструкција стајног трапа. Стајни трап се састоји од увлачећег точка са добош кочницом испод кабине пилота и фиксним гуменим точком који се налази на репу уместо дрљаче.

Положај пилота у кабини је полулежећи. Кабина је опремљена стандардним инструментима за контролу лета: брзиномер, висиномер, вариометар и магнетни компас. Поклопац кабине је једноделан од плексигласа и отвара се на страну. Оков му омогућава лако одбацивање у случају опасности.

Репне површине имају облик слова Т, што значи да је хоризонтални стабилизатор на врху вертикалног стабилизатора, и израђене су технолошки као и крило.

Варијанте једрилица

[уреди | уреди извор]
  • Standard Cirus - Прва производна верзија ове једрилице
  • Standard Cirus 75 - Побољшања на крилима и аеродинамичким кочницама
  • Standard Cirus 81 - Повећана кабина пилота
  • Standard Cirus G - Повећана кабина пилота, повећана сопствена тежина за 3 kg, повећан водени баланс на 130 lit.

Овде су наведени основни типови једрилица Стандард Цирус (они који су се производили у ВТЦ Вршац) детаљна листа обухвата и ознаке произвођача[1]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Стандард Цирус а према изворима[2][3]

Финеса 1 : 38,5 при брзини 90 km/h
Перформансе
  • максимална брзина 220 km/h
  • минимална брзина 62 km/h
  • макс. брзина аеро вуче 150 km/h
  • макс. брзина витла 120 km/h
  • минимално пропадање 0,6 m/s при брзини 71 km/h
Димензије
  • размах крила 15,00m
  • дужина 6,35m
  • висина 1,32m
  • површина крила 10,00m2
  • аеропрофил крила корен: Wortmann FX-S-02-196 mod (19,6%); врх Wortmann FX 66-17A II 182 (17%)
  • макс. оптеречење крила; 39kg/m2
Маса
  • сопствена 215 kg
  • полетна 390 kg
  • водени баланс; 80kg

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Једрилица Стандард Цирус се производила у Нeмачкој у матичној фирми Schempp-Hirth од 1969. до априла 1977. а произведено је око 500 једрилица овог типа. У периоду од 1972 и јула 1975 ове једрилице је производила и немачка фирма Grob Aircraft на основу лиценцног права и направила је 200 комада. Француска компанија, Lanaverre Industrie, је такође изградила 38 Стандард Цирус-а на основу лиценце до 1979. У Југославији се у Фабрици Авиона и Једрилица Јастреб, Вршац Стандард Цирус производио до 1985. године и достигао бројку приближно 100 једрилица. На основу овога види се да је укупно произведено 838 Стандард Цируса свих варијанти. Ова једрилица је добро прихваћена широм света и добро се продавала на радост многих једриличара и произвођача.

Спортска каријера Стандард Цируса је добро почела. Он је победио на првенству САД 1969. години у Стандард класи. Иако је фабрика декралисала финесу од 38,5 стварну финесу у реалним условима (измерили су Пол Бикле (Paul Bikle) и Ричард Џонсон (Ricard H. Johnson)) и она износи око 35,5[4]. Спортски живот ове једрилице још није завршен, она и дан данас учествује на спортским такмичењима[5].

Сачувани примерци

[уреди | уреди извор]

У Србији лети око десет једрилица овог типа. Иако је ова једрилица још активна она је већ заузела место у Ваздухопловним музејима[1].

Земље које су користиле ову једрилицу

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Schempp-Hirth Standard Cirrus production list - part 1
  2. ^ Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. стр. 85. 
  3. ^ „Standard Cirrus Manual” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 06. 2021. г. Приступљено 26. 11. 2019. 
  4. ^ „Polars of eight”. Архивирано из оригинала 28. 05. 2016. г. Приступљено 27. 11. 2019. 
  5. ^ Кушић, др Светозар (2012). „58. отворено првенство Србије у ваздухопловном једриличарству”. Аеро магазин (на језику: (језик: српски)). Београд: Аеромагазин д.о.о. 89: 46—47. ISSN 1450-6068. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. стр. 85. 
  • Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 
  • Кушић, др Светозар (2012). „58. отворено првенство Србије у ваздухопловном једриличарству”. Аеро магазин (на језику: (језик: српски)). Београд: Аеромагазин д.о.о. 89: 46—47. ISSN 1450-6068. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]