Томи Робредо

С Википедије, слободне енциклопедије
Томи Робредо
Робредо у квалификацијама за Ролан Гарос 2019.
Лични подаци
Датум рођења(1982-05-01)1. мај 1982.(42 год.)
Место рођењаОсталрик, Шпанија
ДржављанствоШпанија
Висина1,80 m
Маса75 kg
ПребивалиштеСант Кугат дел Ваљес, Шпанија
Информације о каријери
Про. каријера1998–
ИграДесном руком; једноручни бекхенд
ТренерОскар Серано (2015–2017)[1][2]
Хосе Луис Апариси (2019–)[3]
Зарада13.405.710 $
АТП профилwww.atpworldtour.com/en/players/tommy-robredo/r419/overview
Појединачно
Победе—порази533—357 (59,89% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири12 (7 челенџера, 1 фјучерс)
Изгубљена финала11
Најбољи пласманБр. 5 (28. август 2006)
Тренутни пласманБр. 224 (14. децембар 2020)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеЧФ (2007)
Ролан ГаросЧФ (2003, 2005, 2007, 2009, 2013)
Вимблдон4К (2014)
ОП САДЧФ (2013)
Остали турнири
Мастерс купГФ (2006)
Олимпијске игре3К (2004)
Парови
Победе—порази158—177 (47,16% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири5 (1 челенџер, 2 фјучерса)
Изгубљена финала6
Најбољи пласманБр. 16 (20. април 2009)
Тренутни пласманБр. 948 (14. децембар 2020)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП АустралијеЧФ (2003)
Ролан ГаросЧФ (2009)
ВимблдонЧФ (2010)
ОП САДПФ (2004, 2008, 2010)
Остали турнири — парови
Олимпијске игре2К (2008)
Мешовити парови
Победе—порази12—5 (70,59% на Гренд слем турнирима и Хопман купу)
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
ОП АустралијеПФ (2009)
Ролан Гарос
Вимблдон1К (2010)
ОП САД
Тимска такмичења
Светско екипно првенствоГФ (2005)
Дејвис купП (2004, 2008, 2009)
Хопман купП (2002, 2010)
Званични веб-сајт
https://web.archive.org/web/20140109193514/https://tommy-robredo.com/
Ажурирано: 14. децембар 2020..

Томи Робредо Гарсес (шп. Tommy Robredo Garcés; рођен 1. маја 1982. у Осталрику, Ђирони) бивши је тенисер из Шпаније. Добио је име по рок опери групе Ху (енгл. The Who), јер је његов отац велики фан ове групе. Његов најбољи пласман у каријери било је 5. место на АТП листи 28. августа 2006.

Почео је професионално да се бави тенисом 1998. године. Његов тренер је био Хосе Мануел „Пепо“ Клавет, који је био тренер и Фернанду Вердаску. Томи сматра да је његов најбољи ударац форхенд, а омиљена подлога му је црвена шљака.

Тениска каријера[уреди | уреди извор]

Робредо је почео да тренира тенис када је имао 5 година. Тренирао га је отац до 1996. године када је постао члан Шпанске тениске федерације у центру d'Alt Rendiment ("Центар високог учинка").

2000.[уреди | уреди извор]

2000. Робредо је дошао до јуниорског финала Роланд Гароса и у појединачној конкуренцији и у паровима. У појединачној конкуренцији је изгубио од Пол-Анри Матјеа, али у конкуренцији парова је победио са Лопезом. Такође је освојио титулу на јуниорском Отвореном првенству Аустралије у конкуренцији парова са Николом Маијем. Исте године је освојио два челинџер турнира, играо финале трећег и освојио титулу у паровима, са Американцем Мајклом Раселом, на четвртом.

2001.[уреди | уреди извор]

Година 2001. била је сезона пробоја за Робреда: дошао је до свог првог АТП финала у Казабланци и освојио своју прву титулу на турниру у Сопоту. Стигао је до четвртог кола на два гренд слема; изгубио је од Јевгенија Кафељникова на Ролан Гаросу, и добио је меч против тада петог тенисера света Хуана Карлоса Ферера на Отвореном првенству САД након чега је изгубио од Ендија Родика. Робредо је такође дошао до полуфинала још три турнира и завршио сезону као други најмлађи тенисер међу првих 30, иза Ендија Родика.

2002.[уреди | уреди извор]

За разлику од претходне године, 2002. Робредо није успео да стигне до четврте рунде гренд слема. Ипак, дошао је до свог првог четвртфинала мастерс серије, на мастерсу у Риму, а убрзо затим и до свог првог полуфинала мастерс серије на мастерсу у Хамбургу. Полуфинала на још три турнира (у Хертогенбосу, Баштаду и Стокхолму) и четвртфинале у Штутгарту помогли су Робреду да још једну сезону заврши ранкиран међу 30 најбољих тенисера света. Ове сезоне је Робредо прешао бројку од три милиона долара зараде од турнира и дебитовао је у Дејвис куп репрезентацији Шпаније против САД.

2003.[уреди | уреди извор]

2003. године Робредо још једном доспева до четвртфинала Роланд Гароса. На путу до четвртфинала, Робредо је у пет сетова победио тадашњег првог тенисера света, Лејтона Хјуита, и троструког шампиона Густава Киртена. У четвртфиналу је играо још један меч од пет сетова, у којем га је поразио бранилац титуле Алберт Коста. Пре меча са Костом Робредо је изјавио: "Победио сам аса, победио сам краља", мислећи на победе над Хјуитом и Куертеном. "Сада треба да победим жандара, зар не? Ако победим Косту, победио сам цели шпил карата." Иако није доспео до четвртфинала ниједног мастерса у сезони, добри резултати на осталим турнирима омогућили су Робреду да се први пут у својој каријери нађе међу 20 најбољих тенисера. Сезону је завршио на 21. месту.

2004.[уреди | уреди извор]

Ове године Дејвис куп репрезентација Шпаније, коју су сачињавали Томи Робредо, Рафаел Надал, Карлос Моја и Хуан Карлос Фереро осваја Дејвис куп. Исте године Робредо је освојио и престижни турнир у Барселони савладавши у финалу Аргентинца Гастона Гаудија резултатом 6:3, 4:6, 6:3, 3:6, 6:3. Меч је трајао три часа и 46 минута. Сезону је први завршио међу првих 20.

2005.[уреди | уреди извор]

Најбољи резултат у сезони му је финале турнира у Есторилу у априлу. Такође је стигао до полуфинала турнира у Дубаију у фебруару и до четвртфинала на Ролан Гаросу, другог у каријери (први пут је било 2003. године). Дошао је и до четвртог кола на Отвореном првенству САД другу годину за редом, које је изгубио од Џејмса Блејка. Завршава сезону међу првих 20 тенисера другу годину за редом[4], као четврти најбоље рангирани шпански тенисер (остали су Надал (2), Ферер (15), Фереро (18)).

2006.[уреди | уреди извор]

Ова сезона била је најбоља до сад за Робреда. Освојио је своју прву (и за сада једину) титулу на турнирима мастерс серије - у Хамбургу.[5] савладавши Радека Штјепанека у финалу, и дошао до 7. места на АТП листи. Затим је у финалу турнира у Баштаду победио Давиденка и освојио другу титулу у сезони. 2006. Робредо је доспео до четврте рунде свих гренд слемова, осим Вимблдона, до финала турнира у Барселони, три полуфинала (укључујући два на турнирима мастерс серије - у Синсинатију и Паризу), и три четвртфинала (укључујући и четвртфинале на мастерсу у Монте Карлу. Након што је кратко био на највишој позицији у својој каријери - петом месту[6], квалификовао се за тенис мастерс куп, на којем није стигао даље од групне фазе.

2007.[уреди | уреди извор]

Први пут у каријери Робредо долази до четврфинала на Отвореном првенству Аустралије, у којем губи од првог тенисера света Роџера Федерера. Изгубио је још једно финале од Федерера, на Роланд Гаросу. Те године је освојио и своју прву титулу у сезони, на турниру у Сопоту, победивши у финалу Хосеа Акасуса. Сезона је била успешна за Робреда на тврдој подлози. Играо је три финала на тврдој подлози: у Окланду, Пекингу и Мецу, у којем је освојио другу титулу у сезони, победивши Ендија Марија у финалу. Сезону је завршио на 10. месту.

2008.[уреди | уреди извор]

Сезона је била лоша за Робреда, на већини турнира губио је у раној фази такмичења. Ипак је освојио једну титулу, у Баштаду, победивши у финалу Томаша Бердиха. Ове сезоне Робредо је имао успеха у паровима, заједно са земљаком Рафаелом Надалом освојио је титулу на мастерсу у Монте Карлу. Сезону је завршио на 21. месту.

2009.[уреди | уреди извор]

Томи Робредо у полуфиналу Дејвис купа 2009.

Робредо је почео сезону у Сиднеју, где је изгубио од Марија Анчића 6:2, 6:1. На Отвореном првенству Аустралије био је постављен за 21. носиоца. Стигао је до четвртог кола, где га је поразио Енди Родик у три сета: 7:5, 6:1, 6:3. Освојио је титулу и појединачно и у паровима на турниру у Коста Де Саипе у Бразилу на шљаци. Наредне седмице освојио је титулу у Буенос Ајресу, у Аргентини. У мају је дошао до четвртфинала Роланд Гароса, које је изгубио у три сета од дел Потра, 6:3, 6:4, 6:2. Робредо је стигао до трећег кола Вимблдона, на којем је био 15. носилац. На Отвореном првенству Шведске био је бранилац титуле и први носилац. У полуфиналу га је поразио Хуан Монако 6:0, 6:2. Затим је на три турнира за редом поражен у другом колу. На мастерсу у Синсинатију је изгубио већ у првом колу. Упркос лошим резултатима на последњих пет турнира (у којима му је однос победа 1:5) нашао је форму и стигао до 4. кола на Отвореном првенству САД, победивши Доналда Јанга, Гиљерма Гарсију Лопеза и Џејмса Блејка.

На свом првом турниру након Отвореног првенства САД, на Отвореном првенству Кине изгубио је у другом колу од Робина Седерлинга 3:6, 3:6. Затим је учествовао на мастерсу у Шангају, где је стигао до трећег кола у коме га је поразио Рафаел Надал, 1:6, 4:6.

Финала АТП мастерс 1000 серије[уреди | уреди извор]

Појединачно: 1 (1:0)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 2006. Хамбург Шљака Чешка Радек Штјепанек 6:1, 6:3, 6:3

Парови: 2 (1:1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 2008. Монте Карло Шљака Шпанија Рафаел Надал Индија Махеш Бупати
Бахаме Марк Ноулс
6:3, 6:3
Финалиста 1. 2009. Париз Тврда (д) Шпанија Марсел Гранољерс Канада Данијел Нестор
Србија Ненад Зимоњић
3:6, 4:6

АТП финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 23 (12:11)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (1:0)
АТП 500 (1:3)
АТП 250 (10:8)
Финала по подлози
Тврда (1:4)
Шљака (11:7)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (11:10)
Дворана (1:1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 15. април 2001. Казабланка, Мароко Шљака Аргентина Гиљермо Кањас 5:7, 2:6
Победник 1. 29. јул 2001. Сопот, Пољска Шљака Шпанија Алберт Портас 1:6, 7:5, 7:6(7:2)
Финалиста 2. 20. јул 2003. Штутгарт, Немачка Шљака Аргентина Гиљермо Корија 2:6, 2:6, 1:6
Победник 2. 2. мај 2004. Барселона, Шпанија Шљака Аргентина Гастон Гаудио 6:3, 4:6, 6:2, 3:6, 6:3
Финалиста 3. 1. мај 2005. Есторил, Португал Шљака Аргентина Гастон Гаудио 1:6, 6:2, 1:6
Финалиста 4. 30. април 2006. Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Рафаел Надал 4:6, 4:6, 0:6
Победник 3. 21. мај 2006. Хамбург, Немачка Шљака Чешка Радек Штјепанек 6:1, 6:3, 6:3
Победник 4. 16. јул 2006. Бостад, Шведска Шљака Русија Николај Давиденко 6:2, 6:1
Финалиста 5. 13. јануар 2007. Окланд, Нови Зеланд Тврда Шпанија Давид Ферер 4:6, 2:6
Победник 5. 5. август 2007. Сопот, Пољска (2) Шљака Аргентина Хосе Акасусо 7:5, 6:0
Финалиста 6. 16. септембар 2007. Пекинг, Кина Тврда Чиле Фернандо Гонзалез 1:6, 6:3, 1:6
Победник 6. 7. октобар 2007. Мец, Француска Тврда (д) Уједињено Краљевство Енди Мари 0:6, 6:2, 6:3
Финалиста 7. 15. јун 2008. Варшава, Пољска Шљака Русија Николај Давиденко 3:6, 3:6
Победник 7. 13. јул 2008. Бостад, Шведска (2) Шљака Чешка Томаш Бердих 6:4, 6:1
Победник 8. 15. фебруар 2009. Коста до Саипе, Бразил Шљака Бразил Томаз Белучи 6:3, 3:6, 6:4
Победник 9. 22. фебруар 2009. Буенос Ајрес, Аргентина Шљака Аргентина Хуан Монако 7:5, 2:6, 7:6(7:5)
Победник 10. 6. фебруар 2011. Сантјаго, Чиле Шљака Колумбија Сантијаго Хиралдо 6:2, 2:6, 7:6(7:5)
Победник 11. 14. април 2013. Казабланка, Мароко Шљака Јужноафричка Република Кевин Андерсон 7:6(8:6), 4:6, 6:3
Победник 12. 28. јул 2013. Умаг, Хрватска Шљака Италија Фабио Фоњини 6:0, 6:3
Финалиста 8. 27. јул 2014. Умаг, Хрватска Шљака Уругвај Пабло Куевас 3:6, 4:6
Финалиста 9. 28. септембар 2014. Шенџен, Кина Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 7:5, 6:7(9:11), 1:6
Финалиста 10. 26. октобар 2014. Валенсија, Шпанија Тврда (д) Уједињено Краљевство Енди Мари 6:3, 6:7(7:9), 6:7(8:10)
Финалиста 11. 26. јул 2015. Бостад, Шведска Шљака Француска Беноа Пер 6:7(7:9), 3:6

Парови: 11 (5:6)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (1:1)
АТП 500 (0:3)
АТП 250 (4:2)
Финала по подлози
Тврда (3:2)
Шљака (2:4)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (5:4)
Дворана (0:2)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 29. април 2001. Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Фернандо Висенте Сједињене Америчке Државе Доналд Џонсон
Сједињене Америчке Државе Џеред Палмер
6:7(2:7), 4:6
Победник 1. 11. јануар 2004. Ченај, Индија Тврда Шпанија Рафаел Надал Израел Јонатан Ерлих
Израел Анди Рам
7:6(7:3), 4:6, 6:3
Финалиста 2. 30. април 2005. Есторил, Португал Шљака Аргентина Хуан Игнасио Чела Чешка Франтишек Чермак
Чешка Леош Фридл
3:6, 4:6
Финалиста 3. 24. јул 2005. Штутгарт, Немачка Шљака Аргентина Маријано Ход Аргентина Хосе Акасусо
Аргентина Себастијан Пријето
6:7(4:7), 3:6
Победник 2. 27. април 2008. Монте Карло, Монако Шљака Шпанија Рафаел Надал Индија Махеш Бупати
Бахаме Марк Ноулс
6:3, 6:3
Победник 3. 15. фебруар 2009. Коста до Саипе, Бразил Шљака Шпанија Марсел Гранољерс Аргентина Лукас Арнолд Кер
Аргентина Хуан Монако
6:4, 7:5
Финалиста 4. 8. новембар 2009. Валенсија, Шпанија Тврда (д) Шпанија Марсел Гранољерс Чешка Франтишек Чермак
Словачка Михал Мертинак
4:6, 3:6
Финалиста 5. 15. новембар 2009. Париз, Француска Тврда (д) Шпанија Марсел Гранољерс Канада Данијел Нестор
Србија Ненад Зимоњић
3:6, 4:6
Победник 4. 15. јануар 2011. Окланд, Нови Зеланд Тврда Шпанија Марсел Гранољерс Шведска Јохан Брунстрем
Аустралија Стивен Хас
6:4, 7:6(8:6)
Победник 5. 6. јануар 2013. Бризбејн, Аустралија Тврда Бразил Марсело Мело Сједињене Америчке Државе Ерик Буторак
Аустралија Пол Хенли
4:6, 6:1, [10:5]
Финалиста 6. 7. мај 2017. Есторил, Португал Шљака Шпанија Давид Мареро Сједињене Америчке Државе Рајан Харисон
Нови Зеланд Мајкл Винус
5:7, 2:6

Остала финала[уреди | уреди извор]

Тимска такмичења: 6 (5:1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Победник 1. 5. јануар 2002. Хопман куп, Перт, Аустралија Тврда (д) Шпанија Аранча Санчез Викарио Сједињене Америчке Државе Моника Селеш
Сједињене Америчке Државе Жан-Мишел Гамбил
2:1 [7]
Победник 2. 3–5. децембар 2004. Дејвис куп, Севиља, Шпанија Шљака (д) Шпанија Хуан Карлос Фереро
Шпанија Карлос Моја
Шпанија Рафаел Надал
Сједињене Америчке Државе Енди Родик
Сједињене Америчке Државе Марди Фиш
Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3:2 [8]
Финалиста 1. 5. јануар 2007. Хопман куп, Перт, Аустралија Тврда (д) Шпанија Анабел М. Гаригес Русија Нађа Петрова
Русија Дмитриј Турсунов
0:2 [9]
Победник 3. 21–23. новембар 2008. Дејвис куп, Мар дел Плата, Аргентина Тврда (д) Шпанија Давид Ферер
Шпанија Фернандо Вердаско
Шпанија Фелисијано Лопез
Шпанија Марсел Гранољерс
Аргентина Х. М. дел Потро
Аргентина Давид Налбандијан
Аргентина Хосе Акасусо
Аргентина Агустин Каљери
3:11 [10]
Победник 4. 4–6. децембар 2009. Дејвис куп, Барселона, Шпанија Шљака (д) Шпанија Рафаел Надал
Шпанија Фернандо Вердаско
Шпанија Давид Ферер
Шпанија Фелисијано Лопез
Чешка Радек Штјепанек
Чешка Томаш Бердих
Чешка Јан Хајек
Чешка Лукаш Длухи
5:02 [11]
Победник 5. 9. јануар 2010. Хопман куп, Перт, Аустралија Тврда (д) Шпанија М. Х. Мартинез Санчез Уједињено Краљевство Лора Робсон
Уједињено Краљевство Енди Мари
2:1 [12]

1 2008. наступио је само у првом колу Дејвис купа
2 2009. наступио је у првом колу, четвртфиналу и полуфиналу Дејвис купа

Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији[уреди | уреди извор]

Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама изгубио у првом колу
изгубио у другом колу изгубио у трећем колу
изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир
Турнир 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. О/И Поб:пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н КВ2 1K 2K 1K 1K 3K 4K ЧФ 2K 4K 1K 4K Н 1K 4K 1K 2K Н Н КВ1 Н 0 / 15 21:15 58%
Француска Ролан Гарос Н КВ2 4K 3K ЧФ 4K ЧФ 4K ЧФ 3K ЧФ Н Н ЧФ 3K 2K Н 2K КВ1 КВ1 КВ2 0 / 14 37:14 73%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н Н Н Н Н Н Н НО 0 / 14 14:14 50%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н КВ1 Н ЧФ Н Н КВ2 Н 0 / 15 35:15 70%
Поб:пор на г. с. 0:0 0:0 7:4 5:4 6:4 7:4 9:4 10:4 11:4 7:4 12:4 3:4 3:2 1:1 10:4 11:4 3:4 1:1 1:1 0:1 0:0 0:0 0 / 58 107:58 65%
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп Није се квалификовао ГФ Зам. Није се квалификовао 0 / 1 1:2 33%
Репрезентација
Олимпијске игре НО Н НО НО НО Н НО Н НО 0 / 2 2:2 50%
Екипно првенство Није учествовао ГФ Није учествовао НО 0 / 1 2:1 67%
Хопман куп Није учествовао П ГФ Није учествовао Ф НУ П Није учествовао НО 2 / 4 11:3 79%
Дејвис куп Није учествовао ЧФ Н П Н ЧФ П П ЧФ Није учествовао Г1 Није учествовао НО 3 / 7 6:8 43%
Поб:пор 0:0 0:0 0:0 3:1 2:1 4:2 2:1 0:3 3:3 2:1 0:1 4:0 0:0 0:0 0:0 0:0 1:1 0:0 0:0 0:0 0:0 0:0 5 / 14 21:14 60%
АТП Мастерс 1000 серија
Сједињене Америчке Државе Индијан Велс Н Н Н ЧФ ЧФ Н Н Н Н НО 0 / 14 17:13 57%
Сједињене Америчке Државе Мајами Н Н Н ЧФ Н Н Н Н Н Н НО 0 / 12 12:11 52%
Монако Монте Карло Н Н Н Н ЧФ Н Н Н КВ1 Н НО 0 / 12 17:12 59%
Шпанија Мадрид Није одржан ЧФ Н Н Н Н Н Н Н НО 0 / 11 9:11 45%
Италија Рим Н Н КВ1 ЧФ ЧФ ЧФ Н Н Н Н Н Н Н Н Н КВ2 0 / 9 14:9 61%
Канада Канада Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н НО 0 / 11 13:11 54%
Сједињене Америчке Државе Синсинати Н Н Н ПФ ПФ Н Н ЧФ Н Н Н Н Н 0 / 12 19:12 61%
Кина Шангај С9 НМС НМС Н Н Н Н НО 0 / 7 6:7 46%
Француска Париз Н Н ЧФ ПФ ЧФ Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 10 12:10 55%
Њемачка Хамбург Н Н КВ1 ПФ П НМС 1 / 7 16:6 73%
Њемачка Штутгарт Н Н НМС НМС НМС 0 / 1 0:1 0%
Поб:пор на м. т. 0:0 0:0 0:2 13:9 10:9 12:9 11:7 19:8 8:9 11:9 12:9 8:6 6:2 1:1 4:4 12:9 7:6 0:0 1:4 0:0 0:0 0:0 1 / 106 135:103 57%
Пласман на крају године 244 131 30 30 21 13 19 7 10 21 16 50 51 114 18 17 42 358 164 201 205 224 13.405.710 $

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Is Oscar Serrano Tommy Robredo´s new coach?”. Tennis World. 13. 11. 2015. Приступљено 13. 12. 2017. 
  2. ^ „Oscar Serrano – bio”. Orange Coach. Архивирано из оригинала 14. 12. 2017. г. Приступљено 13. 12. 2017. 
  3. ^ „Tommy Robredo – profile”. ATP Tour. 23. 12. 2019. Архивирано из оригинала 28. 12. 2019. г. Приступљено 28. 12. 2019. 
  4. ^ „Tennis - ATP World Tour - Singles Rankings”. Приступљено 25. 4. 2013. 
  5. ^ „Robredo Wins 1st Masters Series at Hamburg”. Приступљено 25. 4. 2013. 
  6. ^ „Tennis - ATP World Tour - Singles Rankings”. Приступљено 25. 4. 2013. 
  7. ^ „Spain win Hopman Cup”. BBC Sport. 5. 1. 2002. Приступљено 12. 12. 2018. 
  8. ^ „2004 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 12. 12. 2018. 
  9. ^ „Russia claim Hopman Cup victory against Spain”. Dawn. 6. 1. 2007. Приступљено 12. 12. 2018. 
  10. ^ „2008 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 12. 12. 2018. 
  11. ^ „2009 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 12. 12. 2018. 
  12. ^ „Andy Murray and Laura Robson beaten in Hopman Cup final”. BBC Sport. 9. 1. 2010. Приступљено 12. 12. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]