Виза (платне картице)

С Википедије, слободне енциклопедије
ВИЗА
Берзни симбол
ДелатностСервис платних картица
Основано18. септембар 1958. год.; пре 65 година (1958-09-18)
Фресно, Калифорнија, САД
ОснивачиДи Хок (Dee Hock)
СедиштеOne Market Plaza, San Francisco, California, U.S.[1]
Руководиоци
Генерални директор:
Рајан Мекинерни (Ryan McInerney)[2]

Извршни директор:
Алфред Ф. Кели Јуниор (Alfred F. Kelly Jr.)
Председник:
Оливер Џенкин (Oliver Jenkyn)
Потпредседница:
Кели Мехон Тулије (Kelly Mahon Tullier)

Директор финансија:
Крис Су (Chris Suh)
ПроизводиКредитнe картицe

Дебитне картице

Припејд картице
ПриходРаст 32,7 милијарде долара (2023)
Оперативни приход
Раст 21,0 милијарде долара (2023)
ПрофитРаст 17,3 милијарде долара (2023)
Укупна активаРаст 90,5 милијарде долара (2023)
Број запослених
око 28,800 (2023)
Веб-сајтwww.visa.com

Виза (енгл. Visa Inc.; стилизовано као VISA) је америчка мултинационална корпорација за услуге платних картица са седиштем у Сан Франциску.[3] Виза омогућава електронски трансфер средстава широм света, најчешће путем кредитних, дебитних и припејд картица.[4]

Виза не издаје картице, не продужава кредит нити поставља стопе и накнаде за потрошаче. Уместо тога, Виза пружа финансијским институцијама производе са брендом "Виза" које оне затим користе да понуде кредитне, дебитне, припејд и програме приступа готовини својим клијентима. Године 2015. Нилсонов извештај (енгл. Nilson Report), публикација која прати индустрију кредитних картица, открила је да је глобална мрежа Виза Нет (енгл. VisaNet) обрадила 100 милијарди трансакција током 2014. са укупним обимом од 6,8 билиона америчких долара.[5]

Виза је основана 1958. године од стране Бенк оф Америка као програм кредитних картица Бенк Америкард (енгл. BankAmericard),[6] као одговор на конкурентски Мастер Чарџ (енгл. Master Charge; сада Мастеркард). Бенк оф Америка је 1966. почела да издаје лиценце за свој програм Бенк Америкард другим финансијским институцијама.[7] До 1970. године Бенк оф Америка је одустала од директне контроле над програмом Бенк Америкард, формиравши кооперативу са другим банкама издаваоцима Бенк Америкарда како би преузела управљање њиме. Бенк Америкард је преименована у "Виза" 1976. године.[8]

Скоро све Виза трансакције широм света се обрађују преко Виза Нет компаније у једном од четири оперативна дата центра, који се налазе у Ешбурну (Вирџинија), Хајландс Ранчу (Колорадо), Лондону (Енглеска) и Сингапуру.[9] Ови објекти су безбедни од природних катастрофа, криминала и тероризма; могу да раде независно једни од других и од спољних комуналних услуга ако је неопходно. У овим центрима може да се обради до 30.000 истовремених трансакција и до 100 милијарди прорачуна сваке секунде.[10] [11] [12]

Виза је друга највећа светска организација за плаћање картицама, било да су оне дебитне или кредитне картице. 2015. године примат је преузела кинеска Јунион Пеј (кин: 银联; пин: Yínlián) и то на основу годишње вредности трансакција које су плаћене картицама и укупног броја издатих картица.[13] Међутим, пошто се величина Јунион Пеја заснива првенствено на величини његовог домаћег тржишта у Кини, Виза се и даље сматра доминантном компанијом за банковне картице у остатку света, где има 50% тржишног удела у укупним плаћањима картицама.[13]

Историја[уреди | уреди извор]

Стари знак са слоганом "Ваша Банк Америкард је добродошла овде".

18. септембра 1958. Бенк оф Америка је званично покренула свој програм кредитних картица Банк Америкард у Фресну (Калифорнија).[14] У недељама које су претходиле лансирању Банк Америкарда, Бенк оф Америка је масовно слала 65.000 кредитних картица на разне адресе. [15] Банк Америкард је била замисао интерног труста мозгова Бенк оф Америка и њеног лидера Џозефа П. Вилијамса. Вилијамс је 1956. године убедио више руководство своје банке да му дозволи да настави са масовним слањем кредитних картица по насумичним адресама.[16]

Вилијамсово пионирско достигнуће било је то што је довео до успешне имплементације кредитне картице за све намене.[17] До средине 1950-их типични Американац средње класе је већ имао кредитне рачуне који немају фиксни број плаћања (енгл. revolving credit) код неколико различитих трговаца. Ово је било неефикасно и незгодно због потребе да се стално носи са собом по неколико картица и да се плаћа неколико одвојених рачуна сваког месеца.[18] Потреба за јединственим финансијским инструментом већ је била очигледна америчкој индустрији финансијских услуга, али нико није могао да смисли како да то уради. Већ су постојале картице за плаћање као што је Дајнерс Клаб које су морале бити плаћене у потпуности на крају сваког циклуса наплате. До средине 1950-их било је најмање десетак покушаја да се направи кредитна картица за све намене.[18] Међутим, ово су покушале да изведу мање банке које нису имале ресурсе да њихов производ доживи масовну примену.[18] Вилијамс и његов тим су пажљиво проучавали ове неуспехе и веровали да могу да избегну понављање грешака тих банака; они су такође проучавали постојеће кредитне рачуне који немају фиксни број плаћања (енгл. revolving credit) у Сирсу (енгл. Sears) и Мобил Оил (енгл. Mobil Oil) да би сазнали зашто су ови били успешни.[18] Са популацијом од 250.000 житеља град Фресно је представљао довољно велику базу да би кредитна картица функционисала, и довољно малу базу да би почетни трошкови покретања били контролисани. Поред тога, Бенк оф Америку је већ користило 45% становника Фресна.[19] Према Вилијамсу, Флорсхајм Шуз (енгл. Florsheim Shoes) је био први велики малопродајни ланац који је пристао да прихвати Банк Америкард у својим продавницама.[20]

Тест из 1958. је испрва прошао глатко, али се онда Бенк оф Америка успаничила када је потврдила гласине да ће једна друга банка покренути сопствени пројекат у Сан Франциску.[21] До марта 1959. године, у Сан Франциску и Сакраменту Бенк оф Америка је започела промоцију својих кредитних картица. До јуна, Бенк оф Америка је делила картице у Лос Анђелесу. До октобра, цела држава Калифорнија је била засићена са преко 2 милиона кредитних картица и Банк Америкард је прихватило 20.000 трговаца.[21] Међутим, програм је био прожет проблемима, пошто је Вилијамс превише веровао у доброту клијената банке, па је поднео оставку у децембру 1959. Двадесет два процента рачуна су били деликвентни, а не очекиваних 4 одсто. Полицијске службе широм државе су се суочиле са бројним инцидентима потпуно новог злочина: преваре са кредитним картицама.[22] И политичари и новинари придружили су се општој галами против Бенк оф Америка и њене новонастале кредитне картице, посебно када је истакнуто да уговор са власницима картице обавезује клијенте да подмире све трошкове, чак и оне настале као резултат преваре.[23] Бенк оф Америка је званично изгубила преко 8,8 милиона долара на лансирању Бенк Америкард картица. Када су сабрани сви трошкови оглашавања и режија, стварни губитак банке је вероватно био око 20 милиона долара.[23]

Међутим, након што су Вилијамс и неки од његових најближих сарадника отишли, менаџмент Бенк оф Америка је схватио да се Бенк Америкард може спасити.[24] Наметнули су одговарајуће финансијске контроле, отворено су се извинили милионима корисника широм Америке због преваре са кредитним картицама и других проблема које је њихова картица изазвала.[24] До маја 1961. програм Бенк Америкард је по први пут постао профитабилан.[25] У то време, Бенк оф Америка је намерно крила ове афирмативне податке у тајности. Чај је дозволила да се шире тада распрострањени негативни утисци, све са циљем обесхрабривања конкуренције да покрене програм властитих кредитних картица.[26] Ова стратегија је функционисала до 1966. године, када је профитабилност Бенк Америкарда постала превелика да би се и даље крила од јавности.[26]

Првобитни циљ Бенк оф Америка био је да понуди Бенк Америкард производ широм Калифорније. Ипак, 1966. почело је потписивање уговора о лиценцирању са групом банака изван Калифорније, као одговор на новог конкурента Мастер Чарџ (енгл. Master Charge; сада Мастеркард). Мастер Чарџ је био створен од стране савеза неколико регионалних асоцијација за банковне картице како би се такмичила са Бенк Америкард. Сама Бенк оф Америка (као и све друге америчке банке у то време) није могла да се шири директно у друге америчке савезе државе због регулаторних ограничења која нису укинута све до 1994. године. Током наредних 11 година, разне банке су добиле лиценцу на коришћење система картица од Бенк оф Америка, формирајући тако мрежу банака које подржавају систем Бенк Америкард широм Сједињених Држава.[7] Масовно слање кредитних картица на насумичне адресе се наставило несметано захваљујући Бенк оф Америка и њеним лиценцама и конкурентима, све док ова пракса није стављена ван закона 1970.[27] До тада, преко 100 милион кредитних картица је раздељено америчком становништву.[28]

Током касних 1960-их, Бенк оф Америка је лиценцирала програм Бенк Америкард разним банкама у другим земљама, које су почеле да издају кредитне картице са локализованим називима брендова. На пример:

Британска Баркли картица и канадска Чарџекс картица.
  • У Канади је савез банака издавао кредитне картице под именом Чарџекс (енгл. Chargex) од 1968. до 1977. године.
  • У Француској као Карт Блу (франц. Carte Bleue; у дословном преводу: Плава Карта).
  • У Јапану је Сумитомо банка издала Бенк Америкард преко Сумитомо кредитне службе.
  • У Великој Британији једини издавалац Бенк Америкард био је Баркли Кард (енгл. Barclaycard).[29]
  • У Шпанији до 1979. једини издавалац била је банка из Билбаа (шп. Banco de Bilbao).


До 1972. године лиценце су издате у 15 земаља. Међународни корисници лиценци убрзо су наишли на низ проблема са својим програмима лиценцирања. Резултат реструктуирања из 1974. године била је нова Међународна компанија за банковне картице Ибанко (IBANCO) која је управљала међународним програмом Бенк Америкард.[30]

1976. године, директори Ибанка су утврдили да би спајање различитих међународних мрежа у јединствену мрежу са једним међународним именом било у најбољем интересу корпорације. Међутим, у многим земљама и даље је постојала велика невољност да се издају картице повезане са Бенк оф Америка. Из тог разлога су се 1976. године Бенк Америкард, Баркли Кард, Карт Блу, Чарџекс, Сумитомо и сви остали власници лиценци ујединили под новим именом „Виза“, које је задржало препознатљиву плаву, белу и златну боју. У Америци, компанија је званично променила име у Виза САД (енгл. Visa USA), а Ибанко је постао Виза Интернационал (енгл. Visa International).[31]

Термин Виза осмислио је Ди Хок (енгл. Dee Hock) који је веровао да је та реч лако препознатљива на многим језицима и да може да буде универзално прихваћена.[32]

16. децембра 1976. обзнањено је да ће Виза картице заменити Бенк Америкард картице које су планиране да истичу почев од 1. марта 1977. па све до краја октобра 1979. до када би се постепено укинуле широм света.[33]

Структура[уреди | уреди извор]

Пре 3. октобра 2007. Виза се састојала од четири не-акционарске, одвојено регистроване компаније које су запошљавале 6.000 људи широм света:

  1. Visa International Service Association (Visa)
  2. Visa USA Inc.
  3. Visa Canada Association
  4. Visa Europe Ltd.

Региони који још нису инкорпорирани су остали у оквиру Визе:

Излазак на берзу и реструктурирање[уреди | уреди извор]

11. октобра 2006. Виза је објавила да ће нека од њених предузећа бити спојена и постати јавна компанија Виза Инкорпорејтед (енгл. Visa Inc.).[34] [35] [36] У оквиру реструктурирања поводом најављеног изласка на берзу, Виза Канада, Виза Интернационал и Виза САД су се спојиле у ново јавно предузеће. Виза је у Западној Европи постала посебна компанија, у власништву њених банака чланица која је такође планирана да има мањински удео у новоформираној Виза Инкорпорејтед.[37] Укупно више од 35 инвестиционих банака је учествовало у реструктуирању у неколико својстава, пре свега као гаранти.

Виза је 3. октобра 2007. завршила своје корпоративно реструктурирање формирањем Виза Инкорпорејтед. Нова компанија је била први корак ка Визином изласку на берзу.[38] Други корак је уследио 9. новембра 2007. када је новоформирана Виза Инкорпорејтед поднела 10 милијарде долара Комисији за хартије од вредности и берзе САД (енгл. U.S. Securities and Exchange Commission - SEC). [39] Виза је 25. фебруара 2008. најавила да ће изаћи на берзу са половином својих акција.[40] Излазак на берзу се десио 18. марта 2008. године. Виза је продала 406 милиона својих акција по цени од 44 долара по акцији, што је прикупило 17,9 милијарди долара у тада највећој иницијалној јавној понуди у историји САД.[41] Главни наручиоци првобитних акција Визе на берзи били су:

  • Џеј Пи Морган (енгл. JP Morgan)
  • Голдман Сакс (енгл. Goldman Sachs & Co.)
  • Бенк оф Америка Секјуритиз (енгл. Bank of America Securities LLC)
  • Сити банка (енгл. Citi)
  • ХСБС (енгл. HSBC)
  • Мерил Линч (енгл. Merrill Lynch & Co.)
  • УБС Инвестмент Бенк (енгл. UBS Investment Bank)
  • Ваковија Секјуритиз (енгл. Wachovia Securities)

Ови првобитни купци су 20. марта 2008. купили додатних 40.6 милиона акција, чиме је укупан број Визиних акција скочио на 446,6 милиона, уз укупан приход од 19,1 милијарде долара.[42] Виза се сада тргује под ознаком "V" на берзи у Њујорку.[43]

Виза у Европи[уреди | уреди извор]

Виза Европа (енгл. Visa Europe Ltd.) броји преко 3.700 европских банака и других провајдера платних услуга[44] који управљају производима и услугама бренда "Виза" у Европи. Виза Европа је потпуно одвојена компанија од Виза Инкорпорејтед. Своју независност од Виза Интернационал Сервис Асосиејшн (енгл. Visa International Service Association) стекла је у октобру 2007. када је Виза Инкорпорејтед постала јавно тргована компанија на њујоршкој берзи.[45] Виза Инкорпорејтед објавила је план за куповину Виза Европе 2. новембра 2015. са циљем стварања једне јединствене глобалне компаније.[46] Након одговора на амандмане Европске комисије[47] аквизиција Виза Европе је закључена 21. јуна 2016.[48]

Дигиталне валуте[уреди | уреди извор]

Виза је 3. фебруара 2021. објавила партнерство са Фрст Булевар (енгл. First Boulevard; у дословном преводу: Први Булевар) банком која промовише криптовалуте и која је рекламирана као средство за богаћење Афроамериканаца.[49] Партнерство би требало да омогући корисницима да купују, продају, држе и тргују дигиталном имовином преко Енкориџ Диџитал (енгл. Anchorage Digital) банке криптовалута.[50] [51]

Виза је 29. марта 2021. објавила прихватање стабилне криптовалуте УСДЦ за трансакције не својој мрежи.[52]

Статистика пословања[уреди | уреди извор]

Продаја по регионима (2023) [53]
Регион Продаја у милијардама долара Удео
Америка 14.1 43,3%
Свет 18.5 56,7%

За фискалну 2022. годину, Виза је пријавила зараду од 14,96 милијарди долара, уз годишњи приход од 29,31 милијарди долара, што је повећање од 21,6% у односу на претходни фискални циклус. Од 2022. године, компанија је заузимала 147. место на листи Форчун 500 (енгл. Fortune 500) највећих америчких корпорација по приходу.[54] Акције компаније Виза трговале су се по цени од преко 143 долара по акцији, а њена тржишна капитализација је процењена на преко 280,2 милијарде долара у септембру 2018.

Година Бруто приход у милионима долара Нето приход у милионим а долара Број запослених
2005[55] 2,665 360
2006[55] 2,948 455
2007[55] 3,590 −1,076 5,479
2008[55] 6,263 804 5,765
2009[56] 6,911 2,353 5,700
2010[57] 8,065 2,966 6,800
2011[58] 9,188 3,650 7,500
2012[59] 10,421 2,144 8,500
2013[60] 11,778 4,980 9,600
2014[61] 12,702 5,438 9,500
2015[62] 13,880 6,328 11,300
2016[63] 15,082 5,991 11,300
2017[64] 18,358 6,699 12,400
2018[65] 20,609 10,301 15,000
2019[66] 22,977 12,080 19,500
2020[66] 21,846 10,866 20,500
2021[67] 24,105 12,311 21,500
2022[68] 29,310 14,957 26,500
2023[69] 32,653 17,273 28,800

Критике и контроверзе[уреди | уреди извор]

Викиликс[уреди | уреди извор]

Виза Европа је почела да обуставља исплате Викиликсу 7. децембра 2010.[70] Компанија је саопштила да чека истрагу о "природи пословања Викиликса и да ли је у супротности са оперативним правилима Визе".[71] Заузврат Дејта Сел (енгл. DataCell), ИТ компанија која је омогућавала Викиликсу да прихвата донације уплаћене кредитним и дебитним картицама, најавила је да ће предузети правни поступак против Виза Европе.[72] Група Анонимус је 8. децембра извршила ДоС напад на сајт visa.com.[73] [74] Норвешка компанија за финансијску ревизију Телер АС (енгл. Teller AS), није нашла никакве доказе о неправилностима у пословању Викиликса и његовог органа за прикупљање донација Саншајн Пресу (енгл. Sunshine Press). Независни сајт Салон је у јануару 2011. објавио да ће Виза Европа „наставити да блокира донације док не заврши сопствену истрагу”.[71]

Високи комесар Уједињених нација за људска права Нави Пилај (енгл. Navi Pillay; там. நவநீதம் பிள்ளை) изјавила је да повлачењем својих услуга Виза вероватно „крши право Викиликса на слободу изражавања“.[75]

У јулу 2012. Окружни суд у Рејкјавику на Исланду одлучио је да Валитор (исландски партнер Визе и Мастеркарда) крши закон када је спречио уплату донација Викиликсу преко кредитних картица. Одлучено је да се донације проследе Викиликсу у року од 14 дана или да Валитор бити кажњен новчаном казном у износу од 6.000 америчких долара за сваки дан одуговлачења.[76]

У децембру 2010. Виза се нагодила са Европском унијом у једној анти-монополској истрази, обећавајући смањење плаћања дебитном картицом на 0,2 одсто куповине.[77] Високи званичник Европске централне банке позвао је на разбијање дуопола Виза/Мастеркард стварањем нове европске дебитне картице за коришћење у Јединственој зони плаћања у еврима (СЕПА).[78] Након што је Виза блокирала плаћања Викиликсу, чланови Европског парламента изразили су забринутост да би плаћања европских грађана европским корпорацијама очигледно могла да буду блокирана од стране САД, и позвали на даље смањење доминације Визе и Мастеркарда у европском платном систему.[79]

Високе накнаде у Пољској[уреди | уреди извор]

Визина накнада за трансакције од 1,5–1,6% у Пољској покренула је дискусију о потреби за повећаном владином регулативом око ове теме.[80] Високе накнаде подстакле су трговце да креирају нове системе плаћања, који избегавају коришћење Визе као посредника. На пример, неке банке су креирале своје мобилне апликације,[81] власничке системе плаћања су креирале франшизе,[82] а системи јавног превоза су креирали своје системе за продају карата.[83]

Сукоб са Волмартом због високих накнада[уреди | уреди извор]

У јуну 2016. Вол Стрит Журнал објавио је да је Волмарт запретио да ће престати да прихвата Виза картице у Канади. Виза се успротивила рекавши да потрошаче не треба увлачити у спор између компанија.[84] У јануару 2017. Волмарт Канада и Виза постигли су договор о наставку сарадње.[85]

Спор са Крогером око високих накнада за кредитне картице[уреди | уреди извор]

У марту 2019, велики амерички трговачки ланац Крогер најавио је да ће, због превисоких накнада, део њихових радњи престати да прихвата Виза кредитне картице од 3. априла 2019. Крогерове продавнице у Калифорнији престале су да прихватају Виза картице у августу 2018. Мајк Шлотман (енгл. Mike Schlotman), извршни потпредседник/главни финансијски директор Крогера, рекао је да је Виза „злоупотребљавала свој положај и наплаћивала продавцима прекомерне накнаде већ дуже време“. Као одговор, Виза је издала саопштење у којем се наводи да је „неправедно и разочаравајуће што Крогер ставља купце у средиште пословног спора“.[86] Од 31. октобра 2019. Крогер је решио спор са Визом и од тада прихвата Виза картице као средство плаћања.[87]

Инструмент санкција против Русије[уреди | уреди извор]

Након руске акције у Украјини, Виза је у марту 2022. објавила да ће обуставити све пословне операције у Русији.[88]

Седиште корпорације[уреди | уреди извор]

Зграда бившег седишта у Фостер Ситију, сада кампус подружнице

Виза је имала седиште у Сан Франциску до 1985. године, када се преселила у Сан Матео.[89] Око 1993. године Виза је почела да консолидује раштркане канцеларије по Сан Матеу на локацију у оближњем Фостер Ситију.[89]

Виза је 2009. преселила своје корпоративно седиште назад у Сан Франциско када је закупила горња три спрата пословне зграде у улици Маркет 595, иако је већина њених запослених остала у Фостер Ситију.[90] Виза је 2012. одлучила да консолидује своје седиште у Фостер Ситију где је било запослено 3.100 од 7.700 људи укупно запослених у Визи.[91] Виза данас поседује четири зграде на раскрсници Булевара Метро центар и Винтиџ Парк Драјв (енгл. Vintage Park Drive).

У децембру 2012. Виза Инкорпорејтед је потврдила да ће изградити глобални центар информационих технологија на аутопуту број 183 у Остину (Тексас).[92] Виза је до 2019. закупила простор у четири зграде у близини Остина и запослила скоро 2.000 људи.[93]

Виза је 6. новембра 2019. објавила планове да врати своје седиште у Сан Франциско до 2024. по завршетку нове „зграде од 13 спратова и 28.000 квадратних метара“.[94] Виза је такође најавила да ће редизајнирати свој садашњи комплекс са четири зграде у Фостер Ситију на преко 53.000 квадратних метара, за канцеларије за 3.000 запослених.[94] Постојећи комплекс има преко 90.000 квадратних метара простора, али Виза је одбила да објасни како ће располагати са скоро 37.000 квадратних метара вишка простора.[94]

Власништво[уреди | уреди извор]

Виза је углавном у власништву институционалних инвеститора, који поседују преко 95% акција. Највећи акционари у децембру 2023. били су:[95]

  • Група Вангард (енгл. The Vanguard Group) = 8,94% власништва акција
  • Блек Рок (енгл. BlackRock) = 7,99% власништва акција
  • Корпорација Стејт Стрит (енгл. State Street Corporation) = 4,64% власништва акција
  • Фиделити Инвестментс (енгл. Fidelity Investments) = 3,26% власништва акција
  • Морган Стенли (енгл. Morgan Stanley) = 3,26% власништва акција
  • Ти Роу Прајс (енгл. T. Rowe Price) = 2,85% власништва акција
  • Гиод Капитал Менаџмент (енгл. Geode Capital Management) = 2,15% власништва акција
  • Бенк оф Америка (енгл. Bank of America) = 1,53% власништва акција
  • Алајанс Бернстин (енгл. AllianceBernstein) = 1,46% власништва акција
  • Међународни инвеститори капитала (енгл. Capital International Investors) = 1,45% власништва акција

Пословање са клијентима[уреди | уреди извор]

Виза нуди следеће врсте картица:

Виза управља мрежом аутоматизованих банкомата и Интерлинк ЕФТПОС мрежом продајних места (енгл. Interlink EFTPOS point-of-sale), које олакшавају „дебитни“ протокол који се користи са дебитним картицама и припејд картицама. Они такође пружају комерцијална решења за плаћање за мала предузећа, средње и велике корпорације и владе.[96]

Виза се удружила са Еплом у септембру 2014. како би укључила у примену мобилног новчаника у Еплове нове Ајфон моделе, омогућавајући корисницима да лакше користе своје Виза и друге кредитне/дебитне картице.[97]

Обавеза идентификовања клијената[уреди | уреди извор]

Виза дозвољава трговцима да од купаца затраже личну карту са фотографијом, иако правилник трговаца наводи да се ова пракса не препоручује. Све док је Виза картица потписана, трговац не може одбити трансакцију ако власник картице одбија да покаже идентификациони документ са фотографијом.[98]

Обавеза потиписивања картице[уреди | уреди извор]

Виза је 12. јануара 2018. дала изјаву да ће захтев за потпис остати само као опција за све трговце са ЕМВ контактом (убацивање картице у уређај који очитава чип са картице) или бесконтактним чиповима у Северној Америци почев од априла 2018. Сматра се да потписи више нису неопходни за борбу против преваре и да су могућности преваре узнапредовале омогућавајући елиминисање потребе за потписивањем што доводи до бржег плаћања картицом у продавници.[99] Виза је била последња од највећих издавалаца кредитних картица која је ублажила захтеве за потписом. Први који је елиминисао потребу за потписом био је Мастеркард, потом су следили Дисковер и Американ Експрес.[100]

Додатне сигурносне опције[уреди | уреди извор]

Одређене сигурносне компликације укључују изузеци за непотписане куповине телефоном или на Интернету, као и додатни сигурносни систем под називом „3-D Secure“ за куповине на Интернету.

У септембру 2014. Виза Инкорпорејтед је омогућила да се на пластичним картицама не прикаже број рачуна власника већ токен – дигитална верзија броја рачуна.[101]

Дод–Франков закон (енгл. Dodd–Frank Act) дозвољава америчким трговцима да поставе минимални износ куповине за трансакције кредитном картицом. Овај износ не сме да буде виши од 10 долара. [102] [103]

Бесконтактна Виза картица[уреди | уреди извор]

У септембру 2007. Виза је представила Виза Пеј Вејв (енгл. Visa payWave) функцију технологије бесконтактног плаћања која омогућава власницима картица да машу својом картицом испред терминала за бесконтактно плаћање без потребе да физички превлаче или убацују картицу у уређај на продајном месту.[104] Ово је слично Мастеркард бесконтактној услузи и Екпрес Пеј систему који је развио Американ Експрес (енгл. American Express ExpressPay), при чему оба користе РФИД технологију, која је означена симболом на слици десно.

У Европи, Виза је увела В-Пеј (енгл. V Pay) картицу, која је дебитна картица само са чипом и ПИН-ом.[105]

мВиза[уреди | уреди извор]

мВиза (mVisa) је апликација за мобилно плаћање која омогућава плаћање путем паметних телефона помоћу Кју-ар кода. Овај метод плаћања је први пут представљен у Индији 2015. године. Касније је проширен на бројне друге земље југоисточне Азије и Африке.[106] [107]

Заштитни знак и дизајн[уреди | уреди извор]

Лого дизајн[уреди | уреди извор]

Плаво и златно у логотипу Визе изабрано је да представља плаво небо и златна брда Калифорније, где је основана Бенк оф Америка.

Холограм који прриказује голуба са старијих верзија Виза картице.

Дизајн картице[уреди | уреди извор]

Године 1983. већина нових Виза картица широм света имала је холограм голуба на својој предњој стани. Ово је имплементирано као безбедносна карактеристика – прави холограми би изгледали тродимензионално и слика би се мењала како се картица окреће.[108] У исто време, Виза логотип, који је претходно покривао целу предњу страну картице, смањен је и смештен у десну стране картице која има холограм. Сличне промене су спроведене и на Мастеркард картицама. Данас се картице могу ко-брендирати са препознатљивим облежјима разних тргоачких ланаца, авио-компанија, апликација, итд., да би се пласирале на тржиште као „наградне картице“.

Логотип Визе од 1. јула 1992. до 2000.
Логотип Визе од 1. јула 1992. до 2000.
Логотип Визе од августа 1998. до 2006.
Логотип Визе од августа 1998. до 2006.
Логотип Визе од 2005. до маја 2015.
Логотип Визе од 2005. до маја 2015.

На старијим Виза картицама, држање предње стране картице под ултраљубичастим светлом би открило силуету голуба[109] као вид додатне безбедносне мере.

Почевши од 2005. године Виза стандард је промењен како би се омогућило постављање холограма на полеђину картице или замена холографском магнетном траком („HoloMag“).[110] Показало се да је HoloMag картица повремено изазивала сметње код читача картица, тако да је Виза на крају повукла дизајн HoloMag картица и вратила се на традиционалне магнетне траке.[111]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li, Roland (6. 11. 2019). „Visa to vastly expand SF headquarters with move to Giants waterfront project”. San Francisco Chronicle. Архивирано из оригинала 18. 8. 2022. г. Приступљено 18. 8. 2022. 
  2. ^ Harring, Alex (2022-11-17). „Visa says Ryan McInerney will replace Al Kelly as its next CEO”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-22. 
  3. ^ „Visa Inc. 2021 Annual Report” (PDF). Visa Inc. Архивирано (PDF) из оригинала 6. 11. 2022. г. Приступљено 17. 8. 2022. 
  4. ^ Visa Архивирано септембар 30, 2009 на сајту Wayback Machine.
  5. ^ Fisher, Daniel (2015-05-25). „Visa Moves at the Speed of Money”. Forbes. Архивирано из оригинала 6. 8. 2020. г. Приступљено 2016-05-01. 
  6. ^ Stearns, David L. (2011). Electronic Value Exchange: Origins of the Visa Electronic Payment System. London: Springer. стр. 1. ISBN 978-1-84996-138-7. Архивирано из оригинала 28. 3. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023. 
  7. ^ а б "History of Visa", Visa Latin America & Caribbean.
  8. ^ Thomes, Paul (2011). Technological Innovation in Retail Finance: International Historical Perspectives. New York: Routledge. стр. 256. ISBN 978-0-203-83942-3. 
  9. ^ „Map and List of VisaNet's Data Centers”. Baxtel. Архивирано из оригинала 19. 10. 2018. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  10. ^ Fisher, Daniel (2015-05-25). „Visa Moves at the Speed of Money”. Forbes. Архивирано из оригинала 6. 8. 2020. г. Приступљено 2016-05-01. 
  11. ^ Kontzer, Tony (29. 5. 2013). „Inside Visa's Data Center | Network Computing”. www.networkcomputing.com. Архивирано из оригинала 16. 5. 2016. г. Приступљено 2016-05-01. 
  12. ^ Swartz, Jon (25. 3. 2012). „Top secret Visa data center banks on security, even has moat”. USA Today. Архивирано из оригинала 9. 11. 2018. г. Приступљено 20. 2. 2017. 
  13. ^ а б „UnionPay takes top spot from Visa in $22 trillion global cards market – RBR”. Finextra. London: Finextra Research Limited. 22. 7. 2016. Архивирано из оригинала 4. 6. 2019. г. Приступљено 3. 2. 2017. 
  14. ^ Stearns, David L. (2011). Electronic Value Exchange: Origins of the Visa Electronic Payment System. London: Springer. стр. 1. ISBN 978-1-84996-138-7. Архивирано из оригинала 28. 3. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023. 
  15. ^ „History of Visa”. Архивирано из оригинала 3. 10. 2014. г. Приступљено 19. 3. 2013. 
  16. ^ Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback изд.). New York: Simon & Schuster. стр. 23. ISBN 9781476744896. Архивирано из оригинала 28. 3. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023. 
  17. ^ Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback изд.). New York: Simon & Schuster. стр. 23. ISBN 9781476744896. Архивирано из оригинала 28. 3. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023. 
  18. ^ а б в г Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback изд.). New York: Simon & Schuster. стр. 24. ISBN 9781476744896. Архивирано из оригинала 28. 3. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023. 
  19. ^ Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback изд.). New York: Simon & Schuster. стр. 25. ISBN 9781476744896. Архивирано из оригинала 28. 3. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023. 
  20. ^ Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback изд.). New York: Simon & Schuster. стр. 28. ISBN 9781476744896. Архивирано из оригинала 28. 3. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023. 
  21. ^ а б Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback изд.). New York: Simon & Schuster. стр. 29. ISBN 9781476744896. Архивирано из оригинала 28. 3. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023. 
  22. ^ Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback изд.). New York: Simon & Schuster. стр. 30. ISBN 9781476744896. Архивирано из оригинала 28. 3. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023. 
  23. ^ а б Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback изд.). New York: Simon & Schuster. стр. 31. ISBN 9781476744896. Архивирано из оригинала 28. 3. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023. 
  24. ^ а б Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback изд.). New York: Simon & Schuster. стр. 32. ISBN 9781476744896. Архивирано из оригинала 28. 3. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023. 
  25. ^ Stearns, David L. (2011). Electronic Value Exchange: Origins of the Visa Electronic Payment System. London: Springer. стр. 24. ISBN 978-1-84996-138-7. Архивирано из оригинала 28. 3. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023. 
  26. ^ а б Stearns, David L. (2011). Electronic Value Exchange: Origins of the Visa Electronic Payment System. London: Springer. стр. 25. ISBN 978-1-84996-138-7. Архивирано из оригинала 28. 3. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023. 
  27. ^ The Unsolicited Credit Card Act of 1970 amended the Truth in Lending Act of 1968 to ban the mailing of unsolicited credit cards.
  28. ^ Nocera, стр. 15
  29. ^ „Welcome to Barclaycard Cashback | Barclaycard”. Архивирано из оригинала 26. 8. 2014. г. Приступљено 2014-08-23. 
  30. ^ Batiz-Lazo, Bernardo; del Angel, Gustavo (2016), „The Dawn of the Plastic Jungle: The Introduction of the Credit Card in Europe and North America, 1950-1975”, Economics Working Papers, Hoover Institution: 18, Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г., Приступљено 21. 12. 2016 
  31. ^ Thomes, Paul (2011). Technological Innovation in Retail Finance: International Historical Perspectives. New York: Routledge. стр. 256. ISBN 978-0-203-83942-3. 
  32. ^ „VISA”. The Good Schools Guide. TheGoodSchoolsGuide. 8. 2. 2017. Архивирано из оригинала 30. 8. 2019. г. Приступљено 30. 8. 2019. 
  33. ^ "BankAmericard to become Visa", The Courier-Journal (Louisville KY), December 16, 1976, p. B 10
  34. ^ Visa, Inc. Corporate Site Архивирано фебруар 4, 2007 на сајту Wayback Machine.
  35. ^ "Visa plans stock market flotation" Архивирано март 25, 2012 на сајту Wayback Machine, BBC News – Business, October 12, 2006.
  36. ^ Bawden, Tom.
  37. ^ Bruno, Joel Bel.
  38. ^ "Visa, Inc. Complete Global Restructuring" Архивирано децембар 13, 2007 на сајту Wayback Machine, Visa, Inc. Press Release, October 3, 2007.
  39. ^ "Visa files for $10 billion IPO" Архивирано октобар 25, 2021 на сајту Wayback Machine, Reuters, November 9, 2007.
  40. ^ "Visa plans a $19 billion initial public offering" Архивирано август 25, 2009 на сајту Wayback Machine.
  41. ^ Benner, Katie.
  42. ^ "Visa Inc. Announces Exercise of Over-Allotment Option" Архивирано 2012-07-21 на сајту Archive.today, Visa Inc. Press Release, March 20, 2008.
  43. ^ "Visa IPO Seeks MasterCard Riches" Архивирано фебруар 7, 2008 на сајту Wayback Machine, TheStreet.com, February 2, 2008.
  44. ^ „Visa Europe members exploring sale to Visa – WSJ”. Reuters. 19. 3. 2013. Архивирано из оригинала 10. 3. 2016. г. Приступљено 18. 7. 2013. 
  45. ^ „FAQs”. Visaeurope.com. Архивирано из оригинала 9. 9. 2013. г. Приступљено 18. 7. 2013. 
  46. ^ „Visa Inc. to Acquire Visa Europe” (Саопштење). 2. 11. 2015. Архивирано из оригинала 6. 11. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2022. 
  47. ^ „Visa Inc. Reaches Preliminary Agreement to Amend Transaction With Visa Europe”. Visa Inc. 21. 4. 2016. Архивирано из оригинала 1. 5. 2016. г. Приступљено 25. 4. 2016. 
  48. ^ „Visa Inc. Completes Acquisition of Visa Europe” (Саопштење). 21. 6. 2016. Приступљено 2022-10-29. [мртва веза]
  49. ^ Ellis, Nicquel Terry (20. 8. 2022). „Cryptocurrency has been touted as the key to building Black wealth. But critics are skeptical”. CNN. Архивирано из оригинала 24. 8. 2022. г. Приступљено 29. 10. 2022. 
  50. ^ „Visa: Crypto API Program Makes Crypto An Economic Empowerment Tool”. PYMNTS. 2021-02-03. Архивирано из оригинала 5. 2. 2021. г. Приступљено 2021-02-04. 
  51. ^ „Visa Expands Digital Currency Roadmap with First Boulevard”. Visa. 2021-02-03. Архивирано из оригинала 4. 2. 2021. г. Приступљено 2021-02-04. 
  52. ^ „Visa Moves to Allow Payment Settlements Using Cryptocurrency”. NDTV Gadgets 360 (на језику: енглески). 30. 3. 2021. Архивирано из оригинала 30. 3. 2021. г. Приступљено 2021-03-30. 
  53. ^ „Visa, Inc.: Shareholders Board Members Managers and Company Profile | US92826C8394 | MarketScreener”. www.marketscreener.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-09. 
  54. ^ „Fortune 500 Companies 2022: Visa”. Fortune (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 11. 2022. г. Приступљено 2022-11-16. 
  55. ^ а б в г „2008 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 19. 1. 2021. г. Приступљено 12. 1. 2021. 
  56. ^ „2009 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 24. 1. 2021. г. Приступљено 12. 1. 2021. 
  57. ^ „2010 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 24. 1. 2021. г. Приступљено 12. 1. 2021. 
  58. ^ „2011 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 19. 1. 2021. г. Приступљено 12. 1. 2021. 
  59. ^ „2012 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 16. 1. 2021. г. Приступљено 12. 1. 2021. 
  60. ^ „2013 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 19. 1. 2021. г. Приступљено 12. 1. 2021. 
  61. ^ „2014 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 24. 1. 2021. г. Приступљено 12. 1. 2021. 
  62. ^ „2015 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 16. 1. 2021. г. Приступљено 12. 1. 2021. 
  63. ^ „2016 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 24. 1. 2021. г. Приступљено 12. 1. 2021. 
  64. ^ Volkman, Eric (2018-01-18). „Why 2017 was a Year to Remember for Visa Inc. -- The Motley Fool”. The Motley Fool (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г. Приступљено 2018-11-11. 
  65. ^ „2018 Q4 Revenue and Earnings” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 11. 11. 2018. 
  66. ^ а б „Visa, Inc - AnnualReports.com”. www.annualreports.com. Архивирано из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 2020-12-23. 
  67. ^ „Visa Inc. Reports Fiscal Fourth Quarter and Full-Year 2021 Results” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 28. 10. 2021. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  68. ^ „U.S. SEC: Visa Inc. Form 10-K”. U.S. Securities and Exchange Commission. 16. 11. 2022. Архивирано из оригинала 17. 11. 2022. г. Приступљено 17. 11. 2022. 
  69. ^ „XBRL Viewer”. www.sec.gov (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-21. 
  70. ^ BBC News Архивирано август 10, 2017 на сајту Wayback Machine.
  71. ^ а б No proof WikiLeaks breaking law, inquiry finds, Associated Press (January 26, 2011) Архивирано јануар 29, 2011 на сајту Wayback Machine
  72. ^ „Wikileaks' IT firm says it will sue Visa and Mastercard”. BBC News. 8. 12. 2010. Архивирано из оригинала 27. 8. 2011. г. Приступљено 8. 12. 2010. 
  73. ^ „WikiLeaks supporters disrupt Visa and MasterCard sites in 'Operation Payback'”. The Guardian. 8. 12. 2010. Архивирано из оригинала 8. 5. 2012. г. Приступљено 5. 1. 2019. 
  74. ^ Adams, Richard; Weaver, Matthew (8. 12. 2010). „WikiLeaks: the day cyber warfare broke out – as it happened”. The Guardian. Архивирано из оригинала 11. 2. 2017. г. Приступљено 18. 12. 2016. 
  75. ^ UNifeed Geneva/Pillay Архивирано март 24, 2012 на сајту Wayback Machine, UN Web site.
  76. ^ Zetter, Kim (12. 7. 2012). „WikiLeaks Wins Icelandic Court Battle Against Visa for Blocking Donations | Threat Level”. Wired. Приступљено 26. 3. 2013. 
  77. ^ Jan Strupczewski; Foo Yun Chee (17. 12. 2014). „EU agrees deal to cap bank card payment fees”. Reuters. Архивирано из оригинала 4. 7. 2018. г. Приступљено 4. 7. 2018 — преко www.reuters.com. 
  78. ^ (Говор). Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  79. ^ „Trouw.nl”. Архивирано из оригинала 17. 8. 2011. г. Приступљено 12. 12. 2010. 
  80. ^ „Rynek kart czekają zmiany (wersja do druku)” (на језику: пољски). Ekonomia24.pl. Архивирано из оригинала 16. 4. 2013. г. Приступљено 26. 3. 2013. 
  81. ^ „IKO: rewolucyjny system płatności mobilnej od PKO BP – Banki – WP.PL”. Banki. Архивирано из оригинала 30. 3. 2013. г. Приступљено 26. 3. 2013. 
  82. ^ „Płatności mobilne w Biedronce – Tech – WP.PL”. Tech. Архивирано из оригинала 11. 3. 2014. г. Приступљено 26. 3. 2013. 
  83. ^ „Mobile Payments – Bilet w komórce”. Skycash.com. Архивирано из оригинала 17. 11. 2012. г. Приступљено 26. 3. 2013. 
  84. ^ Sidel, Robin (16. 6. 2016). „Visa Defends Fees in Wal-Mart Canada Dispute”. Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 15. 1. 2017. г. Приступљено 12. 3. 2017. 
  85. ^ Evans, Pete (5. 1. 2017). „Walmart strikes deal with Visa to settle credit card fee dispute”. CBC. Архивирано из оригинала 17. 6. 2019. г. Приступљено 16. 9. 2019. 
  86. ^ Morris, Chris. „Kroger Bans Visa Cards at 250 Additional Stores”. Fortune (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 3. 2019. г. Приступљено 5. 3. 2019. 
  87. ^ Peterson, Hayley (30. 10. 2019). „Kroger has reversed its ban on Visa credit cards after previously accusing the company of 'excessive fees' that 'drive up food prices'”. Business Insider. Архивирано из оригинала 31. 10. 2019. г. Приступљено 2019-10-31. 
  88. ^ Paybarah, Azi (5. 3. 2022). „Mastercard and Visa suspend operations in Russia”. The New York Times. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 6. 3. 2022. 
  89. ^ а б "Visa finds a passport to the future San Mateo Company bets on 'SMART' cards that will exchange information, not just money Архивирано октобар 24, 2012 на сајту Wayback Machine." San Jose Mercury News.
  90. ^ "Week in review." The Daily Journal.
  91. ^ Leuty, Ron (13. 9. 2012). „Visa moving headquarters from San Francisco to Foster City”. San Francisco Business Times. Архивирано из оригинала 28. 2. 2021. г. Приступљено 27. 2. 2013. „[Visa] said Thursday that it is closing its headquarters in San Francisco and moving about 100 employees back to its Foster City campus, effective October 1. [...] The bulk of the company's employees—3,100 of more than 7,700 worldwide... are in Foster City.” 
  92. ^ Ladendorf, Kirk (11. 12. 2012). „Visa confirms plans for Austin offices”. Austin American-Statesman. Архивирано из оригинала 15. 12. 2012. г. Приступљено 27. 2. 2013. 
  93. ^ Wells, Arnold (14. 5. 2019). „Visa grows tech center in North Austin”. Austin Business Journal. Архивирано из оригинала 4. 1. 2021. г. Приступљено 15. 9. 2019. 
  94. ^ а б в Leuty, Ron (6. 11. 2019). „Visa moving global HQ, up to 1,500 employees to Giants' Mission Rock”. San Francisco Business Times. American City Business Journals. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2020. 
  95. ^ „Visa Inc. (V) Stock Major Holders - Yahoo Finance”. finance.yahoo.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-09. 
  96. ^ "Synovus Selects Visa's Plus and Interlink as Primary Debit Network Providers" Архивирано јун 10, 2011 на сајту Wayback Machine, AllBusiness, April 6, 2004.
  97. ^ „Apple teams with payment networks to turn iPhone into wallet”. San Diego News. Net. 1. 9. 2014. Архивирано из оригинала 7. 11. 2016. г. Приступљено 1. 9. 2014. 
  98. ^ „"Visa Rules for Merchants"” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 01. 2011. г. Приступљено 2. 7. 2010. , Orion Payment Systems,.
  99. ^ „Mastercard, Discover, AmEx and Visa ditching signatures”. creditcards.com=April 13, 2018. 17. 11. 2017. Архивирано из оригинала 20. 6. 2018. г. Приступљено 20. 4. 2018. 
  100. ^ „Visa Won't Require Signatures”. Bloomberg.com=January 12, 2018. Архивирано из оригинала 22. 4. 2018. г. Приступљено 20. 4. 2018. 
  101. ^ „"Visa launches new service to secure online payments"”. Архивирано из оригинала 22. 03. 2018. г. Приступљено 10. 9. 2014. , Reuters,.
  102. ^ „Ask Visa”. usa.visa.com. Архивирано из оригинала 20. 10. 2004. г. Приступљено 14. 9. 2014. 
  103. ^ „Emboldened, Merchants Expected To Push Cheaper Payments|PaymentsSource”. paymentssource.com. 25. 8. 2010. Архивирано из оригинала 14. 1. 2011. г. Приступљено 14. 9. 2014. 
  104. ^ „New Visa payWave Issuers and Merchants Sign Up for Faster, More Convenient Payments”. Архивирано из оригинала 2. 1. 2008. г. 
  105. ^ „V PAY – your European debit card”. Архивирано из оригинала 17. 5. 2007. г. 
  106. ^ Sarah Clark (28. 2. 2017). „Mastercard and Visa expand availability of QR payments”. Архивирано из оригинала 15. 7. 2018. г. Приступљено 15. 7. 2018. 
  107. ^ „ICICI launches 'mVisa' mobile payment service”. The Economic Times. 8. 10. 2015. Архивирано из оригинала 15. 7. 2018. г. Приступљено 15. 7. 2018. 
  108. ^ „New Visa Cards”. The New York Times. 22. 7. 1983. Приступљено 9. 4. 2024. 
  109. ^ „Payment Cards Fraud and Merchants”. Архивирано из оригинала 15. 1. 2013. г. Приступљено 10. 1. 2013. 
  110. ^ "HoloMag Introduced." Архивирано јул 10, 2017 на сајту Wayback Machine, SEC.
  111. ^ „American Bank Note Holographics Reports Fourth Quarter and Full Year 2005 Financial Results” (PDF) (Саопштење). Robbinsville, New Jersey. 31. 3. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 2. 2008. г. „On March 14, 2006, Visa informed the Company ... that it is discontinuing the use of the current version of HoloMag based on what Visa describes as an infrequently occurring technical problem at the point of sale” 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Виза_(платне_картице)&oldid=27780272”