Болест — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
.
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Michael Ancher 001.jpg|мини|десно|250п|''Болесна девојка'', насликао [[Микаел Петер Анкер|Микаел Анкер]]]]
[[Датотека:Michael Ancher 001.jpg|мини|десно|250п|''Болесна девојка'', насликао [[Микаел Петер Анкер|Микаел Анкер]]]]

{{рут}}
'''Болест''' ({{јез-лат|morbus}}) се може дефинисати на разне начине. Према једном мишљењу, то је свако одступање од стања [[здравље|здравља]] и има своје карактеристичне симптоме и захвата цео организам или је ограничен на поједине органе.<ref>{{DorlandsDict|three/000030493|Disease}}</ref> Постоји и дефиниција да је болест поремећај нормалних, физиолошких збивања у организму под утицајем различитих штетних чинилаца или пак, да је болест поремећај грађе и функције [[Ћелија (биологија)|ћелија]] разних [[Ткиво (биологија)|ткива]], органа и органских система. Најједноставније и можда најприхватљивије је гледиште по којем је болест термин који означава сва збивања у организму која одступају од природног тока [[живот]]а.
'''Болест''' ({{јез-лат|morbus}}) се може дефинисати на разне начине. Према једном мишљењу, то је свако одступање од стања [[здравље|здравља]] и има своје карактеристичне симптоме и захвата цео организам или је ограничен на поједине органе.<ref>{{DorlandsDict|three/000030493|Disease}}</ref> Постоји и дефиниција да је болест поремећај нормалних, физиолошких збивања у организму под утицајем различитих штетних чинилаца или пак, да је болест поремећај грађе и функције [[Ћелија (биологија)|ћелија]] разних [[Ткиво (биологија)|ткива]], органа и органских система. Најједноставније и можда најприхватљивије је гледиште по којем је болест термин који означава сва збивања у организму која одступају од природног тока [[живот]]а.


Болести се могу поделити на ''наследне, урођене и стечене''. Наследне су оне болести које се наслеђују од родитеља или ранијих предака, а преносе се путем [[хромозом]]а. Примери ових болести су [[хемофилија]] (која се од мајке преноси на мушку децу), [[хиперхолестеролемија]], [[хромозомопатија]] и сл. Урођене болести настају за време [[трудноћа|трудноће]] под утицајем различитих штетних фактора. Овде се убрајају урођене [[срце|срчане]] мане, урођене аномалије и малфорације, урођене [[анемија|анемије]] итд. Стечене болести се развијају током живота појединца, од рођења до [[смрт]]и. Узроци њиховог настанка су многобројни и разнолики, а многи од њих ни до данас нису откривени. У познате узрочнике се убрајају ''физички агенси'' (топлота, хладноћа, јонизујуће и магнетно зрачење, механичке силе, електрицитет), ''хемијски фактори'' (киселине, базе, отрови, тешки метали, инсектициди, детерџенти, лекови), ''биолошки узрочници'' ([[бактерија|бактерије]], [[вирус]]и, [[паразит]]и, [[гљиве|гљивице]]), ''неправилна [[исхрана]], [[стрес]] и психички доживљаји'' и многи други. Болести које настају као последица неправилног узимања лекова или њихових пропратних и нежељених дејстава називају се ''јатрогене болести'' ([[грчки језик|грч.]] -{''iatros''}- = лекар).
Болести се могу поделити на ''наследне, урођене и стечене''. Наследне су оне болести које се наслеђују од родитеља или ранијих предака, а преносе се путем [[хромозом]]а. Примери ових болести су [[хемофилија]] (која се од мајке преноси на мушку децу), [[хиперхолестеролемија]], [[хромозомопатија]] и сл. Урођене болести настају за време [[трудноћа|трудноће]] под утицајем различитих штетних фактора. Овде се убрајају урођене [[срце|срчане]] мане, урођене аномалије и малфорације, урођене [[анемија|анемије]] итд. Стечене болести се развијају током живота појединца, од рођења до [[смрт]]и. Узроци њиховог настанка су многобројни и разнолики, а многи од њих ни до данас нису откривени. У познате узрочнике се убрајају ''физички агенси'' (топлота, хладноћа, јонизујуће и магнетно зрачење, механичке силе, електрицитет), ''хемијски фактори'' (киселине, базе, отрови, тешки метали, инсектициди, детерџенти, лекови), ''биолошки узрочници'' ([[бактерија|бактерије]], [[вирус]]и, [[паразит]]и, [[гљиве|гљивице]]), ''неправилна [[исхрана]], [[стрес]] и психички доживљаји'' и многи други. Болести које настају као последица неправилног узимања лекова или њихових пропратних и нежељених дејстава називају се ''јатрогене болести'' ([[грчки језик|грч.]] -{''iatros''}- = лекар).


Чиниоци који су повезани са настанком неког обољења, односно који нису непосредни узрочници болести али су у позитивној корелацији са њеним настанком, развојем и појавом компликација, називају се ''фактори ризика''. На пример, фактори ризика за срчана обољења су [[гојазност]], [[хипертензија|повишен крвни притисак]], [[Пушење дувана|пушење]], [[стрес]], [[шећерна болест]] и др.
Чиниоци који су повезани са настанком неког обољења, односно који нису непосредни узрочници болести али су у позитивној корелацији са њеним настанком, развојем и појавом компликација, називају се ''фактори ризика''. На пример, фактори ризика за срчана обољења су [[гојазност]], [[хипертензија|повишен крвни притисак]], [[Пушење дувана|пушење]], [[стрес]], [[шећерна болест]] и др. Идентификација легитимних фактора ризика може резултирати корисним превентивним мерама, као што је мотивисање особе да добије здраво количину физичке вежбе.<ref name="Lenzer">{{cite news |url = http://www.slate.com/articles/health_and_science/medical_examiner/2012/08/blood_pressure_drugs_for_mild_hypertension_not_proven_to_prevent_heart_attacks_strokes_or_early_death.single.html |title = Blood pressure drugs for mild hypertension: Not proven to prevent heart attacks, strokes, or early death |last = Lenzer |first = Jeanne |date = 14 August 2012 |work = [[Slate (magazine)|Slate]] |accessdate = 16 August 2012 |deadurl = no |archiveurl = https://web.archive.org/web/20120815202802/http://www.slate.com/articles/health_and_science/medical_examiner/2012/08/blood_pressure_drugs_for_mild_hypertension_not_proven_to_prevent_heart_attacks_strokes_or_early_death.single.html |archivedate = 15 August 2012 |df = dmy-all }}</ref>


Медицинска дисциплина која проучава узроке болести назива се ''етиологија'' ({{јез-лат|etiologia}}), а механизмом настанка и развојем болести се бави ''патогенеза'' ({{јез-лат|pathogenesis}}).<ref>{{cite journal |last1=Marcantonio|first1=Matteo |last2=Pascoe|first2=Emily |last3=Baldacchino|first3=Frederic |title=Sometimes Scientists Get the Flu. Wrong…!|journal=Trends in Parasitology |year=2017|volume=33 |issue=1|url=http://www.cell.com/trends/parasitology/abstract/S1471-4922(16)30188-X?_returnURL=http%3A%2F%2Flinkinghub.elsevier.com%2Fretrieve%2Fpii%2FS147149221630188X%3Fshowall%3Dtrue|pages=7-9}}</ref>
Медицинска дисциплина која проучава узроке болести назива се ''етиологија'' ({{јез-лат|etiologia}}), а механизмом настанка и развојем болести се бави ''патогенеза'' ({{јез-лат|pathogenesis}}).<ref>{{cite journal |last1=Marcantonio|first1=Matteo |last2=Pascoe|first2=Emily |last3=Baldacchino|first3=Frederic |title=Sometimes Scientists Get the Flu. Wrong…!|journal=Trends in Parasitology |year=2017|volume=33 |issue=1|url=http://www.cell.com/trends/parasitology/abstract/S1471-4922(16)30188-X?_returnURL=http%3A%2F%2Flinkinghub.elsevier.com%2Fretrieve%2Fpii%2FS147149221630188X%3Fshowall%3Dtrue|pages=7-9}}</ref>
Ред 29: Ред 29:
=== Концепти ===
=== Концепти ===


In many cases, terms such as ''disease'', ''disorder'', ''morbidity'', ''sickness'' and ''illness'' are used interchangeably.<ref>{{cite web |url = http://science.education.nih.gov/supplements/nih5/mental/other/glossary.htm |title = Mental Illness—Glossary |publisher = US [[National Institute of Mental Health]] |accessdate = 18 April 2010 |deadurl = yes |archiveurl = https://web.archive.org/web/20100528085547/http://science.education.nih.gov/supplements/nih5/Mental/other/glossary.htm |archivedate = 28 May 2010 |df = }}</ref> There are situations, however, when specific terms are considered preferable.
У многим случајевима, термини као што су ''болест'', ''поремећај'', ''морбидитет'' и ''оболење'' се користе наизменично.<ref>{{cite web |url = http://science.education.nih.gov/supplements/nih5/mental/other/glossary.htm |title = Mental Illness—Glossary |publisher = US [[National Institute of Mental Health]] |accessdate = 18 April 2010 |deadurl = yes |archiveurl = https://web.archive.org/web/20100528085547/http://science.education.nih.gov/supplements/nih5/Mental/other/glossary.htm |archivedate = 28 May 2010 |df = }}</ref> Постоје међутим ситуације кад се специфични термини сматрају преферентним.


;Болест
;Disease
:Термин ''болест'' широко се односи на било коју појаву која нарушава нормално функционисање тела. Из тог разлога, болести су асоциране са дисфункционалним радом телесних нормалних [[Хомеостаза#Примери неких боље изучених физиолошких хомеостаза|хомеостатичких процеса]].<ref>{{cite web |url = http://regentsprep.org/regents/biology/units/homeostasis/index.cfm |title = Regents Prep: Living Environment: Homeostasis |publisher = Oswego City School District Regents Exam Prep Center |accessdate = 12 November 2012 |deadurl = yes |archiveurl = https://web.archive.org/web/20121025044155/http://regentsprep.org/Regents/biology/units/homeostasis/index.cfm |archivedate = 25 October 2012 |df = }}</ref> Често се термин болест користи у специфичном контексту [[Инфективна болест|инфективне болести]], које су клинички евидентне болести проистекле услед присуства [[патоген]]их микробних агенаса, укључујући вирусе, [[бактерија|бактерије]], гљивице, протозое, мултићелијске организме, и аберантне протеине познате као [[прион]]и. [[Инфекција]] која не производи и неће произвести клинички очигледан поремећај нормалног функционисања, као што је присуство нормалних [[gut flora|бактерија и квасаца у цревима]],<ref name=Saxena2016>{{cite book |chapter=A Metagenomic Insight Into the Human Microbiome: Its Implications in Health and Disease|last=Saxena|first=R. |last2=Sharma|first2=V.K| editor1=D. Kumar | editor2= S. Antonarakis | title=Medical and Health Genomics | publisher=Elsevier Science | year=2016 | isbn=978-0-12-799922-7 | url=https://books.google.com/books?id=3ylOBQAAQBAJ&pg=PA117 | doi=10.1016/B978-0-12-420196-5.00009-5 | page=117}}</ref><ref name=Quigley2013rev>{{cite journal | pmid = 24729765 | pmc=3983973 | volume=9 | title=Gut bacteria in health and disease | year=2013 | journal=Gastroenterol Hepatol (N Y) | pages=560–69 | author=Quigley EM}}</ref><ref name=Sommer2013rev>{{cite journal|vauthors=Sommer F, Bäckhed F|title=The gut microbiota – masters of host development and physiology|journal=Nat Rev Microbiol|volume=11|issue=4|pages=227–38|doi=10.1038/nrmicro2974|date=2013|PMID=23435359}}</ref><ref name=Faderl2015rev>{{cite journal | author = Faderl M |displayauthors=etal | date = Apr 2015 | title = Keeping bugs in check: The mucus layer as a critical component in maintaining intestinal homeostasis | url = | journal = IUBMB Life | volume = 67 | issue = 4| pages = 275–85 | doi = 10.1002/iub.1374 | pmid = 25914114 }}</ref> или [[passenger virus|узгредни вирус]],<ref>{{cite journal | url = http://www.jem.org/cgi/content/abstract/143/1/100 | pmid = 1244415 | volume=143 | issue=1 | title=Inhibition of lymphocyte trapping by a passenger virus in murine ascitic tumors: characterization of lactic dehydrogenase virus (LDV) as the inhibitory component and analysis of the mechanism of inhibition | pmc=2190100 | date=January 1976 | author=Mongini PK, Rosenberg LT | journal=J. Exp. Med. | pages=100–13 | doi=10.1084/jem.143.1.100}}</ref> се не сматра болешћу. У контрасту с тим, инфекција која је асимптоматска током [[Инкубација (болест)|инкубационог периода]], али за коју се очекује да ће произвести симптоме касније, се обично сматра болешћу. [[Non-communicable disease|Неинфективне болести]] су све друге болести, укључујући већину форми [[канцер]]а, [[Kardiovaskularna bolest|болести срца]], и [[Наследна болест|генетичких болести]].<ref>{{cite web |title=Non-Communicable Diseases Deemed Development Challenge of ‘Epidemic Proportions’ in Political Declaration Adopted During Landmark General Assembly Summit |url=https://www.un.org/News/Press/docs/2011/ga11138.doc.htm |date=19 September 2011 |website=United Nations |publisher=Department of Public Information |accessdate=14 March 2014}}</ref>
:The term ''disease'' broadly refers to any condition that impairs the normal functioning of the body. For this reason, diseases are associated with dysfunctioning of the body's normal [[homeostasis#Examples of some of the better understood physiological homeostats|homeostatic processes]].<ref>{{cite web |url = http://regentsprep.org/regents/biology/units/homeostasis/index.cfm |title = Regents Prep: Living Environment: Homeostasis |publisher = Oswego City School District Regents Exam Prep Center |accessdate = 12 November 2012 |deadurl = yes |archiveurl = https://web.archive.org/web/20121025044155/http://regentsprep.org/Regents/biology/units/homeostasis/index.cfm |archivedate = 25 October 2012 |df = }}</ref> The term ''disease'' has both a [[count noun|count]] sense (''a disease, two diseases, many diseases'') and a [[mass noun|noncount]] sense (''not much disease, less disease, a lot of disease''). Commonly, the term is used to refer specifically to [[infectious disease]]s, which are clinically evident diseases that result from the presence of [[pathogenic]] microbial agents, including viruses, [[bacteria]], fungi, protozoa, multicellular organisms, and aberrant proteins known as [[prion]]s. An [[infection]] that does not and will not produce clinically evident impairment of normal functioning, such as the presence of the normal [[gut flora|bacteria and yeasts in the gut]], or of a [[passenger virus]], is not considered a disease. By contrast, an infection that is asymptomatic during its [[incubation period]], but expected to produce symptoms later, is usually considered a disease. [[Non-infectious disease]]s are all other diseases, including most forms of [[cancer]], [[heart disease]], and [[genetic disease]].

;Acquired disease : disease that began at some point during one's lifetime, as opposed to disease that was already present at birth, which is [[congenital disorder|congenital disease]]. "Acquired" sounds like it could mean "caught via contagion", but it simply means acquired sometime after birth. It also sounds like it could imply secondary disease, but acquired disease can be primary disease.
;Стечена билест : болест која почиње у некој тачки током нечијег живота, за разлику од болести која је била присутна већ при рођењу, која се назива [[Конгенитална аномалија|конгениталном болешћу]]. „Стечена” може да звучи као да је „задобијена путем заразе”, мада то једноставно значи да је стечена након рођења. Такође звучи као да се ради о секундарној болести, иако стечена болест може да буде примарна болест.
;Acute disease : disease of a short-term nature ([[acute (medicine)|acute]]); the term sometimes also [[connotation|connotes]] a [[fulminant]] nature

;Chronic disease : disease that is a long-term issue ([[chronic condition|chronic]])
;Акутна болест : болест краткотрајне природе ([[acute (medicine)|акутна]]); овај термин понекад такође [[connotation|означава]] [[fulminant|фулминантну]] природу
;[[Congenital disorder|Congenital disease]] : disease that is present at [[birth]]. It is often, [[genetic disorder|genetic]] and can be [[heredity|inherited]]. It can also be the result of a [[vertically transmitted infection]] from the mother such as [[HIV/AIDS]].

;[[Genetic disorder|Genetic disease]] : disease that is caused by genetic [[mutation]]. It is often inherited, but some mutations are random and [[wikt:de novo|de novo]].
;Хронична болест : болест која је дугорочно стање ([[Хроничан (медицина)|хронична]])
;Hereditary or inherited disease : a type of genetic disease caused by mutation that is [[heredity|hereditary]] (and can run in families)

;Iatrogenic disease: A disease condition caused by medical intervention.
;[[Конгенитална аномалија|Конгенитална болест]]: болест која је присутна при [[рођење|рођењу]]. Она је обично, [[genetic disorder|генетичка]] и може да буде [[Наслеђивање|наследна]]. Она исто тако може да буде резултат [[vertically transmitted infection|вертикално пренесене инфекције]] са мајке, као што је [[сида]].
;Idiopathic disease : disease [[idiopathy|whose cause is unknown]]. As medical science has advanced, many diseases whose causes were formerly complete mysteries have been somewhat explained (for example, when it was realized that [[autoimmunity]] is the cause of some forms of [[diabetes mellitus type 1]], even if we do not yet understand every molecular detail involved) or even extensively explained (for example, when it was realized that [[gastric ulcer]]s are often associated with [[Helicobacter pylori]] infection).

;Incurable disease : disease that cannot be [[cure]]d
;[[Genetic disorder|Генетичка болест]]: болест која је узрокована генетичком [[мутација|мутацијом]]. Она је често наслеђена, мада су неке мутације рандомне и [[wikt:de novo|-{''de novo''}-]].
;Primary disease : disease that came about as a [[root cause]] of illness, as opposed to secondary disease, which is a [[sequela]] of another disease

;Secondary disease : disease that is a [[sequela]] or [[complication (medicine)|complication]] of some other disease or underlying cause ([[root cause]]). [[Bacterial infection]]s can be either primary (healthy but then bacteria arrived) or secondary to a [[viral infection]] or [[burn]], which predisposed by creating an open wound or weakened [[Immunity (medical)|immunity]] (bacteria would not have gotten established otherwise).
;Наследна или наслеђена болест: тип генетичке болести узроковане мутацијом која је [[Наслеђивање|наследна]] (и може постојати у породицама).
;Terminal disease : disease with death as an inevitable result

;Illness
;[[Јатрогена болест]]: Стање болести узроковано медицинском интервенцијом.
⚫
:''Illness'' is generally used as a synonym for ''disease''.<ref>{{cite web |url = https://medical-dictionary.thefreedictionary.com/illness |title = illness |work = [[Dorland's Medical Dictionary]] for Health Consumers |year = 2007 |publisher = Elsevier |via = medical-dictionary.thefreedictionary.com |access-date = 6 November 2017 }}</ref> However, this term is occasionally used to refer specifically to the patient's personal experience of his or her disease.<ref name="pmid3567788">{{cite journal |author = Emson HE |title = Health, disease and illness: matters for definition |journal = [[CMAJ]] |volume = 136 |issue = 8 |pages = 811–3 |date = April 1987 |pmid = 3567788 |pmc = 1492114 }}</ref><ref name="pmid3567791">{{cite journal |author = McWhinney IR |title = Health and disease: problems of definition |journal = CMAJ |volume = 136 |issue = 8 |page = 815 |date = April 1987 |pmid = 3567791 |pmc = 1492121 }}</ref> In this model, it is possible for a person to have a disease without being ill (to have an objectively definable, but [[asymptomatic]], medical condition, such as a [[subclinical infection]]), and to be ''ill'' without being ''diseased'' (such as when a person perceives a normal experience as a medical condition, or [[medicalization|medicalizes]] a non-disease situation in his or her life—for example, a person who feels unwell as a result of embarrassment, and who interprets those feelings as sickness rather than normal emotions). Symptoms of illness are often not directly the result of infection, but a collection of [[evolutionary medicine|evolved responses]]—[[sickness behavior]] by the body—that helps clear infection. Such aspects of illness can include [[lethargy]], [[depression (mood)|depression]], [[anorexia (symptom)|loss of appetite]], [[sleepiness]], [[hyperalgesia]], and inability to [[Attention|concentrate]].<ref name="Hart">{{cite journal |author = Hart BL |year = 1988 |title = Biological basis of the behavior of sick animals |journal = [[Neurosci Biobehav Rev]] |volume = 12 |issue = 2 |pages = 123–137 |pmid = 3050629 |doi = 10.1016/S0149-7634(88)80004-6 }}</ref><ref>{{cite journal |author = Johnson R |year = 2002 |title = The concept of sickness behavior: a brief chronological account of four key discoveries |journal = [[Veterinary Immunology and Immunopathology]] |volume = 87 |issue = 3–4 |pages = 443–450 |pmid = 12072271 |doi = 10.1016/S0165-2427(02)00069-7 }}</ref><ref>{{cite journal |vauthors = Kelley KW, Bluthe RM, Dantzer R, Zhou JH, Shen WH, Johnson RW, Broussard SR |year = 2003 |title = Cytokine-induced sickness behavior |journal = [[Brain Behav Immun]] |volume = 17 |issue = Suppl 1 |pages = S112–118 |pmid = 12615196 |doi = 10.1016/S0889-1591(02)00077-6 }}</ref>

⚫
;{{Visible anchor|Disorder}}
;Идиопатска болест: болест [[idiopathy|чији узрок је непознат]]. Како је медицинска наука напредовала, многе болести чији су узроци били раније потпуне мистерије су донекле објашњени (на пример, разјашњено да је [[autoimmunity|аутоимуност]] узрок неких форми [[diabetes mellitus type 1|дијабетес мелитуса типа 1]], мада још увек нису разјашњени сви молекуларни детаљи тог процеса), или чак екстензивно објашњене (на пример, кад је дошло до сазнања да су [[Чир на дванаестопалачном цреву|чиреви на желуцу]] често асоцирани са [[Хеликобактер пилори]] инфекцијом).
:In medicine, a '''disorder''' is a functional abnormality or disturbance. Medical disorders can be categorized into [[mental disorder]]s, [[physical disorder]]s, [[genetic disorder]]s, [[emotional and behavioral disorders]], and [[functional disorder]]s. The term ''disorder'' is often considered more value-neutral and less stigmatizing than the terms ''disease'' or ''illness'', and therefore is a preferred terminology in some circumstances.<ref>{{cite web |last1 = Sefton |first1 = Phil |title = Condition, Disease, Disorder |url = https://blog.amamanualofstyle.com/2011/11/21/condition-disease-disorder/ |website = AMA Style Insider |publisher = American Medical Association |accessdate = 22 July 2016 |deadurl = no |archiveurl = https://web.archive.org/web/20160321144302/http://blog.amamanualofstyle.com/2011/11/21/condition-disease-disorder/ |archivedate = 21 March 2016 |df = dmy-all }}</ref> In mental health, the term ''mental disorder'' is used as a way of acknowledging the complex interaction of [[Biopsychosocial model|biological, social, and psychological factors]] in [[Psychiatry|psychiatric]] conditions. However, the term ''disorder'' is also used in many other areas of medicine, primarily to identify physical disorders that are not caused by infectious organisms, such as [[metabolic disorder]]s.

;Medical condition
;Неизлечива болест: болест која не може да буде [[Remisija|излечена]].
:A '''medical condition''' is a broad term that includes all diseases, [[lesion]]s, disorders, or nonpathologic condition that normally receives medical treatment, such as [[pregnancy]] or [[childbirth]]. While the term ''medical condition'' generally includes mental illnesses, in some contexts the term is used specifically to denote any illness, injury, or disease except for mental illnesses. The [[Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders]] (DSM), the widely used psychiatric manual that defines all [[mental disorder]]s, uses the term ''general medical condition'' to refer to all diseases, illnesses, and injuries except for [[mental disorder]]s.<ref>{{cite book |publisher = American Psychiatric Association |year = 2000 |title = Diagnostic and statistical manual of mental disorders |edition = 4th |location = Washington, DC |author = American Psychiatric Association Task Force on DSM-IV |isbn = 978-0-89042-025-6 }}</ref> This usage is also commonly seen in the psychiatric literature. Some [[health insurance]] policies also define a ''medical condition'' as any illness, injury, or disease except for psychiatric illnesses.<ref>{{cite web |url = http://www.theinsurancepage.co.uk/expat-insurance-glossary.html |title = Expat Insurance Glossary by The Insurance Page |accessdate = 20 November 2008 |deadurl = yes |archiveurl = https://web.archive.org/web/20081027142342/http://www.theinsurancepage.co.uk/expat-insurance-glossary.html |archivedate = 27 October 2008 }}</ref>

:As it is more [[value-neutral]] than terms like ''disease'', the term ''medical condition'' is sometimes preferred by people with health issues that they do not consider deleterious. On the other hand, by emphasizing the medical nature of the condition, this term is sometimes rejected, such as by proponents of the [[autism rights movement]].
;Примарна болест: болест која је јавља као [[root cause|основни узрок]] оболења, за разлику од секундарне болести, која је [[sequela|последица]] неке друге болести.
:The term ''medical condition'' is also a synonym for ''[[medical state]]'', in which case it describes an individual patient's current state from a medical standpoint. This usage appears in statements that describe a patient as being ''in critical condition'', for example.

⚫
;{{Visible anchor|Morbidity}}
;Секундарна болест: болест која је последица или [[complication (medicine)|компликација]] неке друге болести или основног узрока ([[root cause|главног узрока]]). [[Pathogenic bacteria|Бактеријске инфекције]] могу да буду примарне (особа је била здрава, али онда су стигле бактерије), или секундарне [[Viral disease|вирусним инфекцијама]] или [[опекотина]]ма, које су предиспониране стварањем отворене ране или ослабљеном [[Immunity (medical)|имунитета]] (бактерије се другачије не би успостојале).
:'''Морбидност''' ({{ety|la|morbidus|sick, unhealthy}}) is a diseased state, [[disability]], or poor health due to any cause.<ref>{{cite web |url = https://medical-dictionary.thefreedictionary.com/morbidity |title = morbidity |work = Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers |year = 2007 |publisher = Elsevier |via = medical-dictionary.thefreedictionary.com |access-date = 6 November 2017 }}</ref> The term may be used to refer to the existence of any form of disease, or to the degree that the health condition affects the patient. Among severely ill patients, the level of morbidity is often measured by [[ICU scoring systems]]. [[Comorbidity]] is the simultaneous presence of two or more medical conditions, such as [[schizophrenia]] and [[substance abuse]].

:In [[epidemiology]] and [[actuarial science]], the term "morbidity rate" can refer to either the [[incidence (epidemiology)|incidence]] rate, or the [[prevalence]] of a disease or medical condition. This measure of sickness is contrasted with the [[mortality rate]] of a condition, which is the proportion of people dying during a given time interval. Morbidity rates are used in actuarial professions, such as health insurance, life insurance and long-term care insurance, to determine the correct premiums to charge to customers. Morbidity rates help insurers predict the likelihood that an insured will contract or develop any number of specified diseases.
;Терминална болест: болест са смрћу као неизбежним резултатом
;Pathosis or pathology

:''Pathosis'' (plural ''pathoses'') is synonymous with ''disease''. The word ''[[pathology]]'' also has this [[word sense|sense]], in which it is commonly used by physicians in the [[medical literature]], although [[wikt:pathology#Usage notes|some editors prefer to reserve ''pathology'' to its other senses]]. Sometimes a slight [[connotation|connotative]] shade causes preference for ''pathology'' or ''pathosis'' implying "some [as yet poorly analyzed] [[pathophysiology|pathophysiologic process]]" rather than ''disease'' implying "a specific disease entity as defined by diagnostic criteria being already met". This is hard to quantify [[denotation|denotatively]], but it explains why [[cognitive synonymy]] is not invariable.
;Оболења
;Syndrome
⚫
:''Оболење'' се генерално користи као синоним за ''болест''.<ref>{{cite web |url = https://medical-dictionary.thefreedictionary.com/illness |title = illness |work = [[Dorland's Medical Dictionary]] for Health Consumers |year = 2007 |publisher = Elsevier |via = medical-dictionary.thefreedictionary.com |access-date = 6 November 2017 }}</ref> Међутим, овај термин се повремено користи у специфичном смислу пацијентовог лично искуства његове или њене болести.<ref name="pmid3567788">{{cite journal |author = Emson HE |title = Health, disease and illness: matters for definition |journal = [[CMAJ]] |volume = 136 |issue = 8 |pages = 811–3 |date = April 1987 |pmid = 3567788 |pmc = 1492114 }}</ref><ref name="pmid3567791">{{cite journal |author = McWhinney IR |title = Health and disease: problems of definition |journal = CMAJ |volume = 136 |issue = 8 |page = 815 |date = April 1987 |pmid = 3567791 |pmc = 1492121 }}</ref> У том моделу, могуће је да особа има болест иако није болесна (да има објективно одредиво, али [[asymptomatic|асимптоматично]], медицинско стање, као што је [[subclinical infection|подклиничка инфекција]]), и да буде ''оболела'' без да је ''болесна'' (као што је кад особа доживљава нормална искуства као медицинско стање, или [[Medicalization|медикализује]] ситуације невезане с болешћу у свом животу — на пример, особа која се не осећа добро као резултат осрамоћења, и која интерпретира те осећаје као оболење пре него нормалне емоције). Симптоми болести често нису директни резултат инфекције, већ колекција [[evolutionary medicine|еволуираних одговора]]—[[sickness behavior|болесног понашања]] тела — које помаже у чишћењу инфекција. Такви аспекти болести могу да обухватају [[lethargy|летаргију]], [[depression (mood)|депресију]], [[anorexia (symptom)|губитак апетита]], [[sleepiness|поспаност]], [[Hiperalgezija|хипералгезију]], и неспособност [[Пажња|концентрисања]].<ref name="Hart">{{cite journal |author = Hart BL |year = 1988 |title = Biological basis of the behavior of sick animals |journal = [[Neurosci Biobehav Rev]] |volume = 12 |issue = 2 |pages = 123–137 |pmid = 3050629 |doi = 10.1016/S0149-7634(88)80004-6 }}</ref><ref>{{cite journal |author = Johnson R |year = 2002 |title = The concept of sickness behavior: a brief chronological account of four key discoveries |journal = [[Veterinary Immunology and Immunopathology]] |volume = 87 |issue = 3–4 |pages = 443–450 |pmid = 12072271 |doi = 10.1016/S0165-2427(02)00069-7 }}</ref><ref>{{cite journal |vauthors = Kelley KW, Bluthe RM, Dantzer R, Zhou JH, Shen WH, Johnson RW, Broussard SR |year = 2003 |title = Cytokine-induced sickness behavior |journal = [[Brain Behav Immun]] |volume = 17 |issue = Suppl 1 |pages = S112–118 |pmid = 12615196 |doi = 10.1016/S0889-1591(02)00077-6 }}</ref>
:A [[syndrome]] is the association of several [[medical sign]]s, [[symptom]]s, or other characteristics that often occur together. Some syndromes, such as [[Down syndrome]], have only one cause; for these, the names "syndrome" and "disease" can be synonymous. For example, Charcot–Marie–Tooth syndrome is also called [[Charcot–Marie–Tooth disease]]. Others, such as [[Parkinsonian syndrome]], have multiple possible causes. For example, [[acute coronary syndrome]] is not a disease but rather the manifestation of any of several diseases, such as [[myocardial infarction]] secondary to [[coronary artery disease]]. In yet other syndromes, the [[idiopathy|cause is unknown]]. A familiar syndrome name often remains in use even after an underlying cause has been found, or when there are a number of different possible primary causes.

;Predisease
⚫
;{{Visible anchor|Поремећај}}
:'''Predisease''' is a [[subclinical]] or [[prodrome|prodromal]] vanguard of a disease state. [[Prediabetes]] and [[prehypertension]] are common examples. The [[nosology]] or epistemology of predisease is contentious, though, because there is seldom a [[bright line]] differentiating a legitimate concern for subclinical/prodromal/premonitory status (on one hand) and [[conflict of interest]]–driven [[disease mongering]] or [[medicalization]] (on the other hand). Identifying legitimate predisease can result in useful preventive measures, such as motivating the person to get a healthy amount of physical exercise,<ref name="Lenzer">{{cite news |url = http://www.slate.com/articles/health_and_science/medical_examiner/2012/08/blood_pressure_drugs_for_mild_hypertension_not_proven_to_prevent_heart_attacks_strokes_or_early_death.single.html |title = Blood pressure drugs for mild hypertension: Not proven to prevent heart attacks, strokes, or early death |last = Lenzer |first = Jeanne |date = 14 August 2012 |work = [[Slate (magazine)|Slate]] |accessdate = 16 August 2012 |deadurl = no |archiveurl = https://web.archive.org/web/20120815202802/http://www.slate.com/articles/health_and_science/medical_examiner/2012/08/blood_pressure_drugs_for_mild_hypertension_not_proven_to_prevent_heart_attacks_strokes_or_early_death.single.html |archivedate = 15 August 2012 |df = dmy-all }}</ref> but labeling a healthy person with an unfounded notion of predisease can result in [[overtreatment]], such as taking drugs that only help people with severe disease or paying for drug prescription instances whose [[benefit–cost ratio]] is minuscule (placing it in the waste category of [[Centers for Medicare and Medicaid Services|CMS]]' "waste, fraud, and abuse" classification).
:У медицини, '''поремећај''' је функционална абнормалност или немир. Медицински поремећаји могу се сврстати у [[Душевна болест|менталне поремећаје]],<ref name=Gazzaniga>Gazzaniga, M.S., & Heatherton, T.F. (2006). ''Psychological Science''. New York: W.W. Norton & Company, Inc.</ref><ref name=SurgeonGeneral1999chap2>{{cite book |author1=Office of the Surgeon General |author1-link=Surgeon General of the United States |author2=Center for Mental Health Services |author2-link=Substance Abuse and Mental Health Services Administration#Center for Mental Health Services |author3=National Institute of Mental Health |author3-link=National Institute of Mental Health|chapter-format=PDF|chapter-url=http://profiles.nlm.nih.gov/ps/access/NNBBHW.pdf |chapter=The Fundamentals of Mental Health and Mental Illness |date=1999 |isbn=978-0-16-050300-9 |pages=26–50 |publisher=National Institute of Mental Health |title=Mental Health: A Report of the Surgeon General |url=http://profiles.nlm.nih.gov/ps/retrieve/ResourceMetadata/NNBBHS}}</ref><ref>NIMH (2005) [http://science-education.nih.gov/supplements/nih5/Mental/guide/info-mental-c.htm Teacher's Guide: Information about Mental Illness and the Brain] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071012140052/http://science-education.nih.gov/supplements/nih5/Mental/guide/info-mental-c.htm |date=2007-10-12 }} Curriculum supplement from The NIH Curriculum Supplements Series</ref> [[physical disorder|физичке поремећаје]], [[genetic disorder|генетичке поремећаје]],<ref>{{cite web|url=https://www.healthxchange.com.sg/News/Pages/Genetic-link-to-4000-diseases.aspx |title=Genetic link to 4,000 diseases |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141223183649/https://www.healthxchange.com.sg/News/Pages/Genetic-link-to-4000-diseases.aspx |archivedate=2014-12-23 |df= }}</ref> [[Емоционални поремећај|емоционалне и бихевиоралне поремећаје]],<ref>{{cite web|url=http://www.parentcenterhub.org/repository/categories/|title=Categories of Disability Under IDEA|work=parentcenterhub.org|accessdate=22 October 2015}}</ref><ref name="cecp.air.org">{{cite web |url=http://cecp.air.org/resources/20th/eligchar.asp/ |title=Students with Emotional Disturbance: Eligibility and Characteristics |work=cecp.air.org |accessdate=22 October 2015 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018115029/http://cecp.air.org/resources/20th/eligchar.asp |archivedate=18 October 2015 |df= }}</ref> и [[Функционални поремећај|функционалне поремећаје]]. Термин ''поремећај'' се често сматра неутралнијим и мање стигматизујућим од појма ''болест'' или ''оболење'', и зато је преферирана терминологија у неким околностима.<ref>{{cite web |last1 = Sefton |first1 = Phil |title = Condition, Disease, Disorder |url = https://blog.amamanualofstyle.com/2011/11/21/condition-disease-disorder/ |website = AMA Style Insider |publisher = American Medical Association |accessdate = 22 July 2016 |deadurl = no |archiveurl = https://web.archive.org/web/20160321144302/http://blog.amamanualofstyle.com/2011/11/21/condition-disease-disorder/ |archivedate = 21 March 2016 |df = dmy-all }}</ref> У случају менталног здравља, термин ''ментални поремећај'' се користи као начин признавања сложених интеракција [[Biopsychosocial model|биолошких, друштвених и психолошких фактора]] у [[Психијатрија|психијатријским]] стањима. Међутим, термин ''поремећај'' се исто тако користи у многим другим областима медицине, првенствено за идентификацију физичких поремећаја који нису узрокофани инфективним организмима, као што су [[metabolic disorder|метаболички поремећаји]].<ref name=medline>{{Cite web|title = Metabolic Disorders: MedlinePlus|url = https://www.nlm.nih.gov/medlineplus/metabolicdisorders.html|website = www.nlm.nih.gov|accessdate = 27 July 2015}}</ref><ref>{{Cite book |title = Manual of Pediatric Therapeutics |url = https://books.google.com/books?id=2WAm0a_iLJQC&pg=PA406&dq=metabolic+disorder+definition&hl=en&sa=X&ved=0CE0Q6AEwBjgKahUKEwibyZ640PvGAhVSpIgKHbTODTI#v=onepage&q=metabolic%2520disorder%2520definition&f=false |publisher = Lippincott Williams & Wilkins |date = 2008 |isbn = 9780781771665 |first = John W.|last = Graef|first2 = Joseph I.|last2 = Wolfsdorf|first3 = David S.|last3 = Greenes}}</ref>

;Здравствено стање
:'''Здравствено стање''' је широк термин који обухвата све болести, [[lesion|озледе]], поремећаје, или непатолошка стања за која се нормално примењују медицински третмани, као што је [[трудноћа]] или [[порођај]]. Док термин ''здравствено стање'' генерално обухвата менталне болести, у неким контекстима се термин специфично користи за означавање било којег оболења, повреде, или болести изузев менталних оболења. [[Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје]] (ДСМ), широко кориштени психијатријски приручник који дефинише све [[Душевна болест|менталне поремећаје]], користи термин ''опште здравствено стање'' за све болести, оболења и повреде, осим менталних поремећаја.<ref>{{cite book |publisher = American Psychiatric Association |year = 2000 |title = Diagnostic and statistical manual of mental disorders |edition = 4th |location = Washington, DC |author = American Psychiatric Association Task Force on DSM-IV |isbn = 978-0-89042-025-6 }}</ref> Овакав начин примене се исто тако често среће у психијатријској литератури. Неке полисе [[Здравствено осигурање|здравственог осигурања]] исто тако дефинишу ''здравствено стање'' као било које оболење, повреду, или болест изузев психијатријских оболења.<ref>{{cite web |url = http://www.theinsurancepage.co.uk/expat-insurance-glossary.html |title = Expat Insurance Glossary by The Insurance Page |accessdate = 20 November 2008 |deadurl = yes |archiveurl = https://web.archive.org/web/20081027142342/http://www.theinsurancepage.co.uk/expat-insurance-glossary.html |archivedate = 27 October 2008 }}</ref>
:Будући да је [[Value judgment|неутралнији]] од термина као што је ''болест'', термин ''здравствено стање'', овај термин понекад преферирају особе са здравственим проблемима које они не сматрају штетним. С друге стране, због наглашавања медицинске природе стања, овај термин се понекад одбија, као што то чине пропоненти [[autism rights movement|покрета аутистичких права]].

⚫
;{{Visible anchor|Морбидност}}
:'''Морбидност''' (од латинског -{''morbidus''}-, са значењем 'болестан, нездрав') је болестно стање, [[инвалидност]], или лоше здравље због било ког разлога.<ref>{{cite web |url = https://medical-dictionary.thefreedictionary.com/morbidity |title = morbidity |work = Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers |year = 2007 |publisher = Elsevier |via = medical-dictionary.thefreedictionary.com |access-date = 6 November 2017 }}</ref> Термин се може односити на постојање било којег облика болести, или на меру у којој здравствено стање утиче на пацијента. Код тешко болесних пацијената, ниво морбидитета се често мери помоћу [[ICU scoring systems|ИЦУ бодовног система]].<ref name="pmid18339152">{{cite journal|vauthors=Strand K, Flaatten H | title=Severity scoring in the ICU: a review. | journal=Acta Anaesthesiol Scand | year= 2008 | volume= 52 | issue= 4 | pages= 467–78 | pmid=18339152 | doi=10.1111/j.1399-6576.2008.01586.x | pmc= | url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/eutils/elink.fcgi?dbfrom=pubmed&tool=sumsearch.org/cite&retmode=ref&cmd=prlinks&id=18339152 }}</ref><ref name="pmid15312218">{{cite journal |vauthors=Soares M, Fontes F, Dantas J, Gadelha D, Cariello P, Nardes F, etal | title=Performance of six severity-of-illness scores in cancer patients requiring admission to the intensive care unit: a prospective observational study. | journal=Crit Care | year= 2004 | volume= 8 | issue= 4 | pages= R194-203 | pmid=15312218 | doi=10.1186/cc2870 | pmc=522839 }}</ref> [[Коморбидитет]]<ref>{{cite journal |doi=10.1370/afm.983 |title=Defining Comorbidity: Implications for Understanding Health and Health Services |year=2009 |last1=Valderas |first1=Jose M. |last2=Starfield |first2=Barbara |last3=Sibbald |first3=Bonnie |last4=Salisbury |first4=Chris |last5=Roland |first5=Martin |journal=Annals of Family Medicine |volume=7 |issue=4 |pages=357–63 |pmid=19597174 |pmc=2713155}}</ref><ref name="pmid_15738496">{{Citation |last=Maj |first=M |year=2005 |title='Psychiatric comorbidity': an artefact of current diagnostic systems? |journal=Br J Psychiatry |volume=186 |issue=3 |pages=182–184 |pmid=15738496 |doi=10.1192/bjp.186.3.182 |postscript=.}}</ref> је симултано присуство два или више медицинских стања, као што су [[схизофренија]] и [[злоупотреба психоактивних супстанци]].
:У [[епидемиологија|епидемиологији]] и [[actuarial science|актуарској науци]], термин „стопа морбидитета” се може односити на било стопу [[Инциденца|учесталости]], или [[Преваленца|преваленције]] болести или медицинског стања.<ref name="Rothman2012">{{cite book|author=Kenneth J. Rothman|title=Epidemiology: An Introduction|url=https://books.google.com/books?id=tKs7adtH-_IC&pg=PA53|date=21 June 2012|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-975455-7|page=53}}</ref> Ова мера болести је контрастна са [[Стопа смртности|стопом смртности]] стања, која је пропорција људи умрлих током датог временског интервала. Стопе морбидитета се користе у актуарским професијама, као што су здравствено осигурање, животно осигурање и одигурање дугорочне неге, за одређивање коректних корисничких премија. Стопе морбидитета помажу осигуравачима да предвиде вероватноћу да ће осигураник задобити или оболети од било које од разматраних болести.

;Патоза или патологија
:''Патоза'' (множина ''патозе'') је синонимна са ''болешћу''. Реч ''[[патологија]]'' исто тако има тај [[word sense|смисао]], у коме је обично користе лекари у [[Literatura u biomedicini|медицинској литератури]], мада неки едитори преферирају да користе термин ''патологија'' у његовим другим значењима. Понека блага [[connotation|конотативна]] сенка узрокује преферентну употребу ''патологије'' или ''патозе'' имплицирајући „неки [за сад недовољно анализирани] [[Patofiziologija|патофизиолошки процес]]” уместо ''болести'' при чему се мисли на „специфичне ентитете болести као што је дефинирано дијагностичким критеријима који су већ испуњени”. Ово је тешко [[Denotation|денотативно]] квантификовати, али објашњава зашто [[Cognitive synonymy|когнитивна синонимија]]<ref name="Stanojević_2009">{{Citation |last=Stanojević |first=Maja |year=2009 |title= Cognitive synonymy: a general overview |journal=Facta Universitatis, Linguistics and Literature series |volume=7 |issue=2 |pages=193-200 |url=http://facta.junis.ni.ac.rs/lal/lal200902/lal200902-05.pdf |doi= |postscript=.}}</ref> није непроменљива.

;Синдром
:[[Синдром]] је асоцијација неколико [[Знаци болести|медицинских знака]], [[симптом]]а, или других карактеристика које се често заједно јављају. Неки синдроми, као што је [[Даунов синдром]],<ref name=Patt2009>{{cite journal|last=Patterson|first=D|title=Molecular genetic analysis of Down syndrome.|journal=Human Genetics|date=Jul 2009|volume=126|issue=1|pages=195–214|pmid=19526251|doi=10.1007/s00439-009-0696-8}}</ref><ref name=Wei2010>{{cite journal|last=Weijerman|first=ME|author2=de Winter, JP|title=Clinical practice. The care of children with Down syndrome.|journal=European journal of pediatrics|date=Dec 2010|volume=169|issue=12|pages=1445–52|pmid=20632187|doi=10.1007/s00431-010-1253-0|pmc=2962780}}</ref> имају само један узрок; за њих, називи „синдром” и „болест” могу да буду синонимни. На пример, Шарко–Мари–Тутов синдром се исто тако назива [[Charcot–Marie–Tooth disease|Шарко–Мари–Тутовом болешћу]]. Други, као што је [[Parkinsonian syndrome|Паркинсонијски синдром]],<ref name=Aminoff_2005>{{cite book |vauthors=Aminoff MJ, Greenberg DA, Simon RP | title = Clinical Neurology | publisher = Lange: McGraw-Hill Medical | edition = 6th | pages = 241–5 |year = 2005 | isbn = 0-07-142360-5 }}</ref><ref>{{cite book|author1=Bradley J. Robottom|author2=William J. Weiner|author3=Lisa M. Shulman |authorlink1=Parkinsonism |title=International Neurology: A Clinical Approach|publisher=Blackwell Publishing Ltd.|isbn=978-1-405-15738-4|pages=152–158|chapter=42}}</ref><ref>{{cite journal |vauthors=Christine CW, Aminoff MJ | title = Clinical differentiation of parkinsonian syndromes: prognostic and therapeutic relevance | journal = Am. J. Med. | volume = 117 | issue = 6 | pages = 412–9 | year = 2004 | pmid = 15380498 | doi = 10.1016/j.amjmed.2004.03.032}}</ref> имају вишеструке могуће узроке. На пример, [[акутни коронарни синдром]] није болест већ је манифестација било које од неколико билести, као што је [[Срчани удар|инфаркт миокарда]] секундаран [[Коронарна артеријска болест|коронарној артеријској болести]]. Код низа других синдрома, [[idiopathy|узрок]] није познат. Познато име синдрома често остаје у употреби чак и када се пронађе основни узрок, или када постоји више различитих могућих примарних узрока.


=== Типови телесних система ===
=== Типови телесних система ===


;Ментални
;Ментални
:[[Душевна болест|Ментално оболење]] је широк, генерички назив за категорију оболења који може да обухвата афективну или [[Емоција|емоционалну]] непостојаност, поремећаје понашања, когнитивне дисфункције или оштећења. Специфичне болести познате као менталне болести укључују [[Klinička depresija|клиничку депресију]], генерализоване [[Анксиозни поремећаји|анксиозне поремећаје]], [[Схизофренија|схизофренију]], и [[хиперкинетички поремећај]], између осталог. Менталне болести могу бити биолошког (нпр. анатомског, хемијског или генетског) или психолошког (нпр. трауматског или конфликтног) порекла. Оне могу да утичу на способност оболеле особе да ради или учи и могу да имају негативан утицај на интерперсоналне односе. Термин [[Insanity|лудило]] је технички кориштен као правни израз.
:[[Mental disorder|Mental illness]] is a broad, generic label for a category of illnesses that may include affective or [[emotion]]al instability, behavioral dysregulation, cognitive dysfunction or impairment. Specific illnesses known as mental illnesses include [[major depressive disorder|major depression]], generalized [[anxiety disorder]]s, [[schizophrenia]], and [[attention deficit hyperactivity disorder]], to name a few. Mental illness can be of biological (e.g., anatomical, chemical, or genetic) or psychological (e.g., trauma or conflict) origin. It can impair the affected person's ability to work or study and can harm interpersonal relationships. The term [[insanity]] is used technically as a legal term.

;Органски
;Органски
:Органска болест је она која је узрокована физичком или физиолошком променом неких ткива или органа тела. Овај термин понекад не обухвата инфекције. Он се често користи као контраст менталних поремећаја. Њиме могу да буду обухваћени емоционални и бихевиорални поремећаји ако су они настали услед промена физичких структура или функција тела, као што је случај након можданог удара или трауматске повреде мозга, али не и ако су се јавили због [[Psychosocial|психосоцијалних]] проблема.<ref name=Woodward>{{citation|title=Psychosocial Studies: An Introduction |first=Kath|last=Woodward|year=2015|publisher=Routledge|location=New York, NY|isbn=978-1-315-86782-3|pages=3–4, 7–8}}</ref>
:An organic disease is one caused by a physical or physiological change to some tissue or organ of the body. The term sometimes excludes infections. It is commonly used in contrast with mental disorders. It includes emotional and behavioral disorders if they are due to changes to the physical structures or functioning of the body, such as after a stroke or a traumatic brain injury, but not if they are due to [[psychosocial]] issues.


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 4. фебруар 2018. у 04:00

Болесна девојка, насликао Микаел Анкер

Болест (лат. morbus) се може дефинисати на разне начине. Према једном мишљењу, то је свако одступање од стања здравља и има своје карактеристичне симптоме и захвата цео организам или је ограничен на поједине органе.[1] Постоји и дефиниција да је болест поремећај нормалних, физиолошких збивања у организму под утицајем различитих штетних чинилаца или пак, да је болест поремећај грађе и функције ћелија разних ткива, органа и органских система. Најједноставније и можда најприхватљивије је гледиште по којем је болест термин који означава сва збивања у организму која одступају од природног тока живота.

Болести се могу поделити на наследне, урођене и стечене. Наследне су оне болести које се наслеђују од родитеља или ранијих предака, а преносе се путем хромозома. Примери ових болести су хемофилија (која се од мајке преноси на мушку децу), хиперхолестеролемија, хромозомопатија и сл. Урођене болести настају за време трудноће под утицајем различитих штетних фактора. Овде се убрајају урођене срчане мане, урођене аномалије и малфорације, урођене анемије итд. Стечене болести се развијају током живота појединца, од рођења до смрти. Узроци њиховог настанка су многобројни и разнолики, а многи од њих ни до данас нису откривени. У познате узрочнике се убрајају физички агенси (топлота, хладноћа, јонизујуће и магнетно зрачење, механичке силе, електрицитет), хемијски фактори (киселине, базе, отрови, тешки метали, инсектициди, детерџенти, лекови), биолошки узрочници (бактерије, вируси, паразити, гљивице), неправилна исхрана, стрес и психички доживљаји и многи други. Болести које настају као последица неправилног узимања лекова или њихових пропратних и нежељених дејстава називају се јатрогене болести (грч. iatros = лекар).

Чиниоци који су повезани са настанком неког обољења, односно који нису непосредни узрочници болести али су у позитивној корелацији са њеним настанком, развојем и појавом компликација, називају се фактори ризика. На пример, фактори ризика за срчана обољења су гојазност, повишен крвни притисак, пушење, стрес, шећерна болест и др. Идентификација легитимних фактора ризика може резултирати корисним превентивним мерама, као што је мотивисање особе да добије здраво количину физичке вежбе.[2]

Медицинска дисциплина која проучава узроке болести назива се етиологија (лат. etiologia), а механизмом настанка и развојем болести се бави патогенеза (лат. pathogenesis).[3]

Почетак болести може бити изненадан (мождани удар, акутни инфаркт миокарда) или постепен (малигни тумори, каријес, туберкулоза). Постоји подела болести на акутне и хроничне. Акутне болести настају нагло и трају одређени временски период, док је настанак хроничних болести обично постепен и оне могу да трају дуго (понекад и цео живот). Прелаз између ова два облика чине субакутне болести.

Болест је праћена субјективним сметњама или симптомима (лат. symptoma morbi) и знацима (лат. signum morbi). Уобичајена је подела симптома на неспецифичне (опште) и специфичне. Први су заједнички за широку лепезу обољења (умор, повишена температура, главобоља), док се други јављају само код једне или пак мањег броја болести. Патогномонични симптоми су изразито специфични за поједине болести и њихово присуство омогућава лако постављање дијагнозе. У знакове болести се убрајају осипи, црвенила, отоци, жутица, увећање крајника итд. Синдром (лат. syndroma) представља скуп различитих симптома и знакова, који се појављују као једна клиничка слика.

Исход болести може бити тројак: излечење без последица (лат. sanatio ad integrum), излечење са извесним променама и последицама (лат. residua morbi) и смрт (лат. exitus letalis).[4] Као резултат основне болести се могу јавити и друга, још тежа обољења која се називају компликација (лат. complicatio). Поновно јављање исте болести се назива рецидив или релапс (лат. recidivum, relapsus). Термин ремисија (лат. remissio) означава привидно излечење болести, а непотпуно излечење и период опоравка се зове реконвалесценција (лат. reconvalescentio). Рехабилитација (лат. rehabilitatio) представља отклањање или ублажавање извесних поремећаја, који настају као резултат болести.

Поступак препознавања и утврђивања болести се назива дијагноза (лат. diagnosis), а иста се поставља на основу симптома и знакова, односно помоћу анамнезе, физичког прегледа и допунских дијагностичких поступака.

Болести биљака

Болести биљака су предмет изучавања фитопатологије. Изазивају их бактерије (бактериозе), гљиве (микозе) и вируси (вирозе). Већина биљних болести може проузроковати и велику материјалну штету, па се интензивно проучавају у циљу заштите биљака и животне средине.

Болести животиња

Болести домаћих животиња не разликују се пуно од болести људи. Многе су заједничке и често се преносе од животиња на људе (тзв. зоонозе). Нарочиту важност имају заразне и паразитне болести. Њихово сузбијање регулисано је законом, због штета које наносе привреди и због опасности по здравље људи. Од болести које нападају коње важна је сакагија, а веома су чести разни поремећаји органа за варење (колике). Код крава су честе туберкулоза, бруцелоза, простретл, шуштавац и пироплазмоза, а доста штете наносе обољења органа за варење (нарочито надув). Козе првенствено оболевају од бруцелозе, а овце од богиња, пироплазмозе, шуге и паразитских болести неких унутрашњих органа (метиљавост). Свиње оболевају од куге, црвеног ветра и бруцелозе. Код паса и мачака у нашим крајевима најважније је беснило, а код пернате живине куга, колера и тифус. Дивље животиње могу такође страдати од разних болести: нпр. зечеви од туларемије, пчеле од пчелињег легла, итд.

Терминологија

Концепти

У многим случајевима, термини као што су болест, поремећај, морбидитет и оболење се користе наизменично.[5] Постоје међутим ситуације кад се специфични термини сматрају преферентним.

Болест
Термин болест широко се односи на било коју појаву која нарушава нормално функционисање тела. Из тог разлога, болести су асоциране са дисфункционалним радом телесних нормалних хомеостатичких процеса.[6] Често се термин болест користи у специфичном контексту инфективне болести, које су клинички евидентне болести проистекле услед присуства патогених микробних агенаса, укључујући вирусе, бактерије, гљивице, протозое, мултићелијске организме, и аберантне протеине познате као приони. Инфекција која не производи и неће произвести клинички очигледан поремећај нормалног функционисања, као што је присуство нормалних бактерија и квасаца у цревима,[7][8][9][10] или узгредни вирус,[11] се не сматра болешћу. У контрасту с тим, инфекција која је асимптоматска током инкубационог периода, али за коју се очекује да ће произвести симптоме касније, се обично сматра болешћу. Неинфективне болести су све друге болести, укључујући већину форми канцера, болести срца, и генетичких болести.[12]
Стечена билест
болест која почиње у некој тачки током нечијег живота, за разлику од болести која је била присутна већ при рођењу, која се назива конгениталном болешћу. „Стечена” може да звучи као да је „задобијена путем заразе”, мада то једноставно значи да је стечена након рођења. Такође звучи као да се ради о секундарној болести, иако стечена болест може да буде примарна болест.
Акутна болест
болест краткотрајне природе (акутна); овај термин понекад такође означава фулминантну природу
Хронична болест
болест која је дугорочно стање (хронична)
Конгенитална болест
болест која је присутна при рођењу. Она је обично, генетичка и може да буде наследна. Она исто тако може да буде резултат вертикално пренесене инфекције са мајке, као што је сида.
Генетичка болест
болест која је узрокована генетичком мутацијом. Она је често наслеђена, мада су неке мутације рандомне и de novo.
Наследна или наслеђена болест
тип генетичке болести узроковане мутацијом која је наследна (и може постојати у породицама).
Јатрогена болест
Стање болести узроковано медицинском интервенцијом.
Идиопатска болест
болест чији узрок је непознат. Како је медицинска наука напредовала, многе болести чији су узроци били раније потпуне мистерије су донекле објашњени (на пример, разјашњено да је аутоимуност узрок неких форми дијабетес мелитуса типа 1, мада још увек нису разјашњени сви молекуларни детаљи тог процеса), или чак екстензивно објашњене (на пример, кад је дошло до сазнања да су чиреви на желуцу често асоцирани са Хеликобактер пилори инфекцијом).
Неизлечива болест
болест која не може да буде излечена.
Примарна болест
болест која је јавља као основни узрок оболења, за разлику од секундарне болести, која је последица неке друге болести.
Секундарна болест
болест која је последица или компликација неке друге болести или основног узрока (главног узрока). Бактеријске инфекције могу да буду примарне (особа је била здрава, али онда су стигле бактерије), или секундарне вирусним инфекцијама или опекотинама, које су предиспониране стварањем отворене ране или ослабљеном имунитета (бактерије се другачије не би успостојале).
Терминална болест
болест са смрћу као неизбежним резултатом
Оболења
Оболење се генерално користи као синоним за болест.[13] Међутим, овај термин се повремено користи у специфичном смислу пацијентовог лично искуства његове или њене болести.[14][15] У том моделу, могуће је да особа има болест иако није болесна (да има објективно одредиво, али асимптоматично, медицинско стање, као што је подклиничка инфекција), и да буде оболела без да је болесна (као што је кад особа доживљава нормална искуства као медицинско стање, или медикализује ситуације невезане с болешћу у свом животу — на пример, особа која се не осећа добро као резултат осрамоћења, и која интерпретира те осећаје као оболење пре него нормалне емоције). Симптоми болести често нису директни резултат инфекције, већ колекција еволуираних одговора—болесног понашања тела — које помаже у чишћењу инфекција. Такви аспекти болести могу да обухватају летаргију, депресију, губитак апетита, поспаност, хипералгезију, и неспособност концентрисања.[16][17][18]
Поремећај
У медицини, поремећај је функционална абнормалност или немир. Медицински поремећаји могу се сврстати у менталне поремећаје,[19][20][21] физичке поремећаје, генетичке поремећаје,[22] емоционалне и бихевиоралне поремећаје,[23][24] и функционалне поремећаје. Термин поремећај се често сматра неутралнијим и мање стигматизујућим од појма болест или оболење, и зато је преферирана терминологија у неким околностима.[25] У случају менталног здравља, термин ментални поремећај се користи као начин признавања сложених интеракција биолошких, друштвених и психолошких фактора у психијатријским стањима. Међутим, термин поремећај се исто тако користи у многим другим областима медицине, првенствено за идентификацију физичких поремећаја који нису узрокофани инфективним организмима, као што су метаболички поремећаји.[26][27]
Здравствено стање
Здравствено стање је широк термин који обухвата све болести, озледе, поремећаје, или непатолошка стања за која се нормално примењују медицински третмани, као што је трудноћа или порођај. Док термин здравствено стање генерално обухвата менталне болести, у неким контекстима се термин специфично користи за означавање било којег оболења, повреде, или болести изузев менталних оболења. Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје (ДСМ), широко кориштени психијатријски приручник који дефинише све менталне поремећаје, користи термин опште здравствено стање за све болести, оболења и повреде, осим менталних поремећаја.[28] Овакав начин примене се исто тако често среће у психијатријској литератури. Неке полисе здравственог осигурања исто тако дефинишу здравствено стање као било које оболење, повреду, или болест изузев психијатријских оболења.[29]
Будући да је неутралнији од термина као што је болест, термин здравствено стање, овај термин понекад преферирају особе са здравственим проблемима које они не сматрају штетним. С друге стране, због наглашавања медицинске природе стања, овај термин се понекад одбија, као што то чине пропоненти покрета аутистичких права.
Морбидност
Морбидност (од латинског morbidus, са значењем 'болестан, нездрав') је болестно стање, инвалидност, или лоше здравље због било ког разлога.[30] Термин се може односити на постојање било којег облика болести, или на меру у којој здравствено стање утиче на пацијента. Код тешко болесних пацијената, ниво морбидитета се често мери помоћу ИЦУ бодовног система.[31][32] Коморбидитет[33][34] је симултано присуство два или више медицинских стања, као што су схизофренија и злоупотреба психоактивних супстанци.
У епидемиологији и актуарској науци, термин „стопа морбидитета” се може односити на било стопу учесталости, или преваленције болести или медицинског стања.[35] Ова мера болести је контрастна са стопом смртности стања, која је пропорција људи умрлих током датог временског интервала. Стопе морбидитета се користе у актуарским професијама, као што су здравствено осигурање, животно осигурање и одигурање дугорочне неге, за одређивање коректних корисничких премија. Стопе морбидитета помажу осигуравачима да предвиде вероватноћу да ће осигураник задобити или оболети од било које од разматраних болести.
Патоза или патологија
Патоза (множина патозе) је синонимна са болешћу. Реч патологија исто тако има тај смисао, у коме је обично користе лекари у медицинској литератури, мада неки едитори преферирају да користе термин патологија у његовим другим значењима. Понека блага конотативна сенка узрокује преферентну употребу патологије или патозе имплицирајући „неки [за сад недовољно анализирани] патофизиолошки процес” уместо болести при чему се мисли на „специфичне ентитете болести као што је дефинирано дијагностичким критеријима који су већ испуњени”. Ово је тешко денотативно квантификовати, али објашњава зашто когнитивна синонимија[36] није непроменљива.
Синдром
Синдром је асоцијација неколико медицинских знака, симптома, или других карактеристика које се често заједно јављају. Неки синдроми, као што је Даунов синдром,[37][38] имају само један узрок; за њих, називи „синдром” и „болест” могу да буду синонимни. На пример, Шарко–Мари–Тутов синдром се исто тако назива Шарко–Мари–Тутовом болешћу. Други, као што је Паркинсонијски синдром,[39][40][41] имају вишеструке могуће узроке. На пример, акутни коронарни синдром није болест већ је манифестација било које од неколико билести, као што је инфаркт миокарда секундаран коронарној артеријској болести. Код низа других синдрома, узрок није познат. Познато име синдрома често остаје у употреби чак и када се пронађе основни узрок, или када постоји више различитих могућих примарних узрока.

Типови телесних система

Ментални
Ментално оболење је широк, генерички назив за категорију оболења који може да обухвата афективну или емоционалну непостојаност, поремећаје понашања, когнитивне дисфункције или оштећења. Специфичне болести познате као менталне болести укључују клиничку депресију, генерализоване анксиозне поремећаје, схизофренију, и хиперкинетички поремећај, између осталог. Менталне болести могу бити биолошког (нпр. анатомског, хемијског или генетског) или психолошког (нпр. трауматског или конфликтног) порекла. Оне могу да утичу на способност оболеле особе да ради или учи и могу да имају негативан утицај на интерперсоналне односе. Термин лудило је технички кориштен као правни израз.
Органски
Органска болест је она која је узрокована физичком или физиолошком променом неких ткива или органа тела. Овај термин понекад не обухвата инфекције. Он се често користи као контраст менталних поремећаја. Њиме могу да буду обухваћени емоционални и бихевиорални поремећаји ако су они настали услед промена физичких структура или функција тела, као што је случај након можданог удара или трауматске повреде мозга, али не и ако су се јавили због психосоцијалних проблема.[42]

Референце

  1. ^ „Disease at Dorland's Medical Dictionary”. 
  2. ^ Lenzer, Jeanne (14. 8. 2012). „Blood pressure drugs for mild hypertension: Not proven to prevent heart attacks, strokes, or early death”. Slate. Архивирано из оригинала 15. 8. 2012. г. Приступљено 16. 8. 2012. 
  3. ^ Marcantonio, Matteo; Pascoe, Emily; Baldacchino, Frederic (2017). „Sometimes Scientists Get the Flu. Wrong…!”. Trends in Parasitology. 33 (1): 7—9. 
  4. ^ „What is the deadliest disease in the world?”. WHO. 16. 5. 2012. Приступљено 7. 12. 2014. 
  5. ^ „Mental Illness—Glossary”. US National Institute of Mental Health. Архивирано из оригинала 28. 5. 2010. г. Приступљено 18. 4. 2010. 
  6. ^ „Regents Prep: Living Environment: Homeostasis”. Oswego City School District Regents Exam Prep Center. Архивирано из оригинала 25. 10. 2012. г. Приступљено 12. 11. 2012. 
  7. ^ Saxena, R.; Sharma, V.K (2016). „A Metagenomic Insight Into the Human Microbiome: Its Implications in Health and Disease”. Ур.: D. Kumar; S. Antonarakis. Medical and Health Genomics. Elsevier Science. стр. 117. ISBN 978-0-12-799922-7. doi:10.1016/B978-0-12-420196-5.00009-5. 
  8. ^ Quigley EM (2013). „Gut bacteria in health and disease”. Gastroenterol Hepatol (N Y). 9: 560—69. PMC 3983973 Слободан приступ. PMID 24729765. 
  9. ^ Sommer F, Bäckhed F (2013). „The gut microbiota – masters of host development and physiology”. Nat Rev Microbiol. 11 (4): 227—38. PMID 23435359. doi:10.1038/nrmicro2974. 
  10. ^ Faderl M; et al. (април 2015). „Keeping bugs in check: The mucus layer as a critical component in maintaining intestinal homeostasis”. IUBMB Life. 67 (4): 275—85. PMID 25914114. doi:10.1002/iub.1374. 
  11. ^ Mongini PK, Rosenberg LT (јануар 1976). „Inhibition of lymphocyte trapping by a passenger virus in murine ascitic tumors: characterization of lactic dehydrogenase virus (LDV) as the inhibitory component and analysis of the mechanism of inhibition”. J. Exp. Med. 143 (1): 100—13. PMC 2190100 Слободан приступ. PMID 1244415. doi:10.1084/jem.143.1.100. 
  12. ^ „Non-Communicable Diseases Deemed Development Challenge of ‘Epidemic Proportions’ in Political Declaration Adopted During Landmark General Assembly Summit”. United Nations. Department of Public Information. 19. 9. 2011. Приступљено 14. 3. 2014. 
  13. ^ „illness”. Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers. Elsevier. 2007. Приступљено 6. 11. 2017 — преко medical-dictionary.thefreedictionary.com. 
  14. ^ Emson HE (април 1987). „Health, disease and illness: matters for definition”. CMAJ. 136 (8): 811—3. PMC 1492114 Слободан приступ. PMID 3567788. 
  15. ^ McWhinney IR (април 1987). „Health and disease: problems of definition”. CMAJ. 136 (8): 815. PMC 1492121 Слободан приступ. PMID 3567791. 
  16. ^ Hart BL (1988). „Biological basis of the behavior of sick animals”. Neurosci Biobehav Rev. 12 (2): 123—137. PMID 3050629. doi:10.1016/S0149-7634(88)80004-6. 
  17. ^ Johnson R (2002). „The concept of sickness behavior: a brief chronological account of four key discoveries”. Veterinary Immunology and Immunopathology. 87 (3–4): 443—450. PMID 12072271. doi:10.1016/S0165-2427(02)00069-7. 
  18. ^ Kelley KW, Bluthe RM, Dantzer R, Zhou JH, Shen WH, Johnson RW, Broussard SR (2003). „Cytokine-induced sickness behavior”. Brain Behav Immun. 17 (Suppl 1): S112—118. PMID 12615196. doi:10.1016/S0889-1591(02)00077-6. 
  19. ^ Gazzaniga, M.S., & Heatherton, T.F. (2006). Psychological Science. New York: W.W. Norton & Company, Inc.
  20. ^ Office of the Surgeon General; Center for Mental Health Services; National Institute of Mental Health (1999). „The Fundamentals of Mental Health and Mental Illness” (PDF). Mental Health: A Report of the Surgeon General. National Institute of Mental Health. стр. 26—50. ISBN 978-0-16-050300-9. 
  21. ^ NIMH (2005) Teacher's Guide: Information about Mental Illness and the Brain Архивирано 2007-10-12 на сајту Wayback Machine Curriculum supplement from The NIH Curriculum Supplements Series
  22. ^ „Genetic link to 4,000 diseases”. Архивирано из оригинала 2014-12-23. г. 
  23. ^ „Categories of Disability Under IDEA”. parentcenterhub.org. Приступљено 22. 10. 2015. 
  24. ^ „Students with Emotional Disturbance: Eligibility and Characteristics”. cecp.air.org. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 22. 10. 2015. 
  25. ^ Sefton, Phil. „Condition, Disease, Disorder”. AMA Style Insider. American Medical Association. Архивирано из оригинала 21. 3. 2016. г. Приступљено 22. 7. 2016. 
  26. ^ „Metabolic Disorders: MedlinePlus”. www.nlm.nih.gov. Приступљено 27. 7. 2015. 
  27. ^ Graef, John W.; Wolfsdorf, Joseph I.; Greenes, David S. (2008). Manual of Pediatric Therapeutics. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 9780781771665. 
  28. ^ American Psychiatric Association Task Force on DSM-IV (2000). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (4th изд.). Washington, DC: American Psychiatric Association. ISBN 978-0-89042-025-6. 
  29. ^ „Expat Insurance Glossary by The Insurance Page”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2008. г. Приступљено 20. 11. 2008. 
  30. ^ „morbidity”. Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers. Elsevier. 2007. Приступљено 6. 11. 2017 — преко medical-dictionary.thefreedictionary.com. 
  31. ^ Strand K, Flaatten H (2008). „Severity scoring in the ICU: a review.”. Acta Anaesthesiol Scand. 52 (4): 467—78. PMID 18339152. doi:10.1111/j.1399-6576.2008.01586.x. 
  32. ^ Soares M, Fontes F, Dantas J, Gadelha D, Cariello P, Nardes F, et al. (2004). „Performance of six severity-of-illness scores in cancer patients requiring admission to the intensive care unit: a prospective observational study.”. Crit Care. 8 (4): R194—203. PMC 522839 Слободан приступ. PMID 15312218. doi:10.1186/cc2870. 
  33. ^ Valderas, Jose M.; Starfield, Barbara; Sibbald, Bonnie; Salisbury, Chris; Roland, Martin (2009). „Defining Comorbidity: Implications for Understanding Health and Health Services”. Annals of Family Medicine. 7 (4): 357—63. PMC 2713155 Слободан приступ. PMID 19597174. doi:10.1370/afm.983. 
  34. ^ Maj, M (2005), „'Psychiatric comorbidity': an artefact of current diagnostic systems?”, Br J Psychiatry, 186 (3): 182—184, PMID 15738496, doi:10.1192/bjp.186.3.182. 
  35. ^ Kenneth J. Rothman (21. 6. 2012). Epidemiology: An Introduction. Oxford University Press. стр. 53. ISBN 978-0-19-975455-7. 
  36. ^ Stanojević, Maja (2009), „Cognitive synonymy: a general overview” (PDF), Facta Universitatis, Linguistics and Literature series, 7 (2): 193—200. 
  37. ^ Patterson, D (јул 2009). „Molecular genetic analysis of Down syndrome.”. Human Genetics. 126 (1): 195—214. PMID 19526251. doi:10.1007/s00439-009-0696-8. 
  38. ^ Weijerman, ME; de Winter, JP (децембар 2010). „Clinical practice. The care of children with Down syndrome.”. European journal of pediatrics. 169 (12): 1445—52. PMC 2962780 Слободан приступ. PMID 20632187. doi:10.1007/s00431-010-1253-0. 
  39. ^ Aminoff MJ, Greenberg DA, Simon RP (2005). Clinical Neurology (6th изд.). Lange: McGraw-Hill Medical. стр. 241—5. ISBN 0-07-142360-5. 
  40. ^ Bradley J. Robottom; William J. Weiner; Lisa M. Shulman. „42”. International Neurology: A Clinical Approach. Blackwell Publishing Ltd. стр. 152—158. ISBN 978-1-405-15738-4. 
  41. ^ Christine CW, Aminoff MJ (2004). „Clinical differentiation of parkinsonian syndromes: prognostic and therapeutic relevance”. Am. J. Med. 117 (6): 412—9. PMID 15380498. doi:10.1016/j.amjmed.2004.03.032. 
  42. ^ Woodward, Kath (2015), Psychosocial Studies: An Introduction, New York, NY: Routledge, стр. 3—4, 7—8, ISBN 978-1-315-86782-3 

Литература

  • Ивковић-Лазар Т, Ковач Т, Лепшановић Л, Пејин Д, Поповић К, Табори Ђ, Тепавчевић П, Трифуновић С, Живановић М: Практикум физичке дијагностике са основама интерне пропедевтике, Нови Сад. 2001. ISBN 978-86-7197-173-7.

Спољашње везе

Болест на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Болест&oldid=17647901”