Ватра — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 1: Ред 1:
{{рут}}{{друго значење2|Ватра}}
{{друго значење2|Ватра}}
{{multiple image
{{multiple image
|align=right
|align=right
Ред 5: Ред 5:
|width=250
|width=250
|image1=Large bonfire.jpg
|image1=Large bonfire.jpg
|caption1=Ватре на отвореном којом гори [[дрво]]<ref>{{cite report |first= M |last= Plucinski |first2= J |last2= Gould |first3= G |last3= McCarthy |first4= J |last4= Hollis |date = June 2007|title = The Effectiveness and Efficiency of Aerial Firefighting in Australia: Part 1 |url = http://www.bushfirecrc.com/research/downloads/Aerial-Suppression-Report-Final-web.pdf |format= PDF | publisher = Bushfire Cooperative Research Centre |isbn= 0-643-06534-2 |accessdate= 4 March 2009 }}</ref><ref>{{cite journal |first= Jesus |last= San-Miguel-Ayanz |first2= Nicolas |last2= Ravail |first3= Vaino |last3= Kelha |first4= Anibal |last4= Ollero |title= Active Fire Detection for Fire Emergency Management: Potential and Limitations for the Operational Use of Remote Sensing |url= http://grvc.us.es/publica/revistas/documentos/R-050.05ActiveFire.pdf |archive-url= https://wayback.archive-it.org/all/20090320072940/http://grvc.us.es/publica/revistas/documentos/R-050.05ActiveFire.pdf |dead-url= yes |archive-date= 20 March 2009 |format= PDF |journal= Natural Hazards |year= 2005 |volume= 35 |pages= 361–376 |doi= 10.1007/s11069-004-1797-2 |accessdate= 5 March 2009 |issue= 3 |df= dmy-all |citeseerx= 10.1.1.475.880 }}</ref><ref>{{cite journal | last=van Wagtendonk | first = Jan W | year = 1996 | title = Use of a Deterministic Fire Growth Model to Test Fuel Treatments | url = http://www.werc.usgs.gov/yosemite/vii_c43.pdf | format = PDF | journal = Sierra Nevada Ecosystem Project: Final Report to Congress, Vol. II, Assessments and Scientific Basis for Management Options | pages = 1155–1166 | accessdate = 5 February 2009}}</ref>
|caption1=Катре на отвореном којом гори [[дрво]]
|image2=Feu-de-paille-couverture.ogg
|image2=Feu-de-paille-couverture.ogg
|caption2=Паљење и гашење гомиле дрвеног триња
|caption2=Паљење и гашење гомиле дрвеног триња
Ред 14: Ред 14:
'''Ватра''' или ''огањ'' је брза [[оксидо-редукција|оксидација]] материје у [[exothermic|егзотермном]] хемијском процесу [[сагоревање|сагоревања]], при чему се ослобађа [[топлота]] и [[светлост]] и разни реакциони [[Produkt (hemija)|продукти]].<ref name="Козара">Група аутора, Приручни лексикон, Знање, Загреб,1959.</ref><ref>{{Cite journal | url = http://www.nwcg.gov/pms/pubs/glossary/pms205.pdf | title = Glossary of Wildland Fire Terminology | date = November 2009 | publisher = National Wildfire Coordinating Group | accessdate = 2008-12-18}}</ref> Спорији оксидативни прицеси као што су [[рђа]]ње или [[варење]] нису обухваћени дефиницијом ватре. У зависности од материјала тај процес може да буде и буран при чему се ослобађаја велика количина топлоте праћена високим [[температура]]ма и [[експлозија]]ма, а материјал мења своје хемијске особине. Да би ватра могла да се одржи, потребни су [[гориво]], [[кисеоник]] и температура. Укидањем било којег од та три фактора, сагоревање престаје, што [[ватрогасац|ватрогасци]] имају у виду при гашењу [[пожар]]а.
'''Ватра''' или ''огањ'' је брза [[оксидо-редукција|оксидација]] материје у [[exothermic|егзотермном]] хемијском процесу [[сагоревање|сагоревања]], при чему се ослобађа [[топлота]] и [[светлост]] и разни реакциони [[Produkt (hemija)|продукти]].<ref name="Козара">Група аутора, Приручни лексикон, Знање, Загреб,1959.</ref><ref>{{Cite journal | url = http://www.nwcg.gov/pms/pubs/glossary/pms205.pdf | title = Glossary of Wildland Fire Terminology | date = November 2009 | publisher = National Wildfire Coordinating Group | accessdate = 2008-12-18}}</ref> Спорији оксидативни прицеси као што су [[рђа]]ње или [[варење]] нису обухваћени дефиницијом ватре. У зависности од материјала тај процес може да буде и буран при чему се ослобађаја велика количина топлоте праћена високим [[температура]]ма и [[експлозија]]ма, а материјал мења своје хемијске особине. Да би ватра могла да се одржи, потребни су [[гориво]], [[кисеоник]] и температура. Укидањем било којег од та три фактора, сагоревање престаје, што [[ватрогасац|ватрогасци]] имају у виду при гашењу [[пожар]]а.


Ватра је топла због конверзије слабе [[двострука веза|двоструке везе]] молекула кисеоника, -{O}-<sub>2</sub>, у јаче везе продуката сагоревања [[угљен диоксид]]а и воде, при чему се [[heat of combustion|ослобађа енергија]] (418 -{kJ}- по 32 граму -{O}-<sub>2</sub>); the bond energies of the [[fuel]] play only a minor role here.<ref name="Schmidt-Rohr 15">{{cite journal | last1 = Schmidt-Rohr | first1 = K | year = 2015 | title = Why Combustions Are Always Exothermic, Yielding About 418 kJ per Mole of O<sub>2</sub> | doi = 10.1021/acs.jchemed.5b00333 | journal = J. Chem. Educ. | volume = 92 | issue = 12| pages = 2094–99 | bibcode = 2015JChEd..92.2094S }}</ref> At a certain point in the combustion reaction, called the ignition point, flames are produced. The ''[[flame]]'' is the visible portion of the fire. Flames consist primarily of carbon dioxide, water vapor, oxygen and nitrogen. If hot enough, the gases may become ionized to produce [[Plasma (physics)|plasma]].<ref>{{cite web | url = http://chemistry.about.com/od/chemistryfaqs/f/firechemistry.htm | title = What is the State of Matter of Fire or Flame? Is it a Liquid, Solid, or Gas? | publisher = About.com | accessdate = 2009-01-21 | last = Helmenstine | first = Anne Marie | postscript = <!--None-->}}</ref> Depending on the substances alight, and any impurities outside, the [[color]] of the flame and the fire's [[Intensity (heat transfer)|intensity]] will be different.
Ватра је топла због конверзије слабе [[двострука веза|двоструке везе]] молекула кисеоника, -{O}-<sub>2</sub>, у јаче везе продуката сагоревања [[угљен диоксид]]а и воде, при чему се [[heat of combustion|ослобађа енергија]] (418 -{kJ}- по 32 граму -{O}-<sub>2</sub>); енергије веза [[гориво|горива]] играју само маљу улогу овде.<ref name="Schmidt-Rohr 15">{{cite journal | last1 = Schmidt-Rohr | first1 = K | year = 2015 | title = Why Combustions Are Always Exothermic, Yielding About 418 kJ per Mole of O<sub>2</sub> | doi = 10.1021/acs.jchemed.5b00333 | journal = J. Chem. Educ. | volume = 92 | issue = 12| pages = 2094–99 | bibcode = 2015JChEd..92.2094S }}</ref> У одређеној тачки реакције сагоревања, која се назива [[Tačka paljenja|тачком паљења]], настаје пламен. ''[[Пламен]]'' је видљива порција ватре. Пламенови се састоје првенствено од угљен диоксида, [[Водена пара|водене паре]], кисеоника и азота. Ако су довољно топли, гасови могу да постану јонизовани чиме формирају [[Плазма (физика)|плазму]].<ref>{{cite web | url = http://chemistry.about.com/od/chemistryfaqs/f/firechemistry.htm | title = What is the State of Matter of Fire or Flame? Is it a Liquid, Solid, or Gas? | publisher = About.com | accessdate = 2009-01-21 | last = Helmenstine | first = Anne Marie | postscript = }}</ref> У зависности од запаљене супстанце, и спољашњих нечистоћа, [[боја]] пламена и њен [[Intensity (heat transfer)|интензитет]] ће бити различити.<ref>{{vcite journal |last=Keeley |first=J E |title=Fire intensity, fire severity and burn severity: a brief review and suggested usage |url=http://www.werc.usgs.gov/seki/pdfs/K2009_Fire%20severity%20terminology.pdf |format=PDF |journal=International Journal of Wildland Fire |date=2009 |volume=18 |issue=1 |pages=116–26 |doi=10.1071/WF07049 }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.nifc.gov/fire_policy/pdf/strategy.pdf |format=PDF |title=Interagency Strategy for the Implementation of Federal Wildland Fire Management Policy |date=20 June 2003 |publisher=National Interagency Fire Council |accessdate=21 December 2008 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090514200510/http://www.nifc.gov/fire_policy/pdf/strategy.pdf |archivedate=14 May 2009 |df= }}</ref><ref>{{cite book |last=Lyons |first =John W |title=The Chemistry and Uses of Fire Retardants |publisher=John Wiley & Sons, Inc. |date=6 January 1971 |location=United States of America |isbn=978-0-471-55740-1}}</ref>


Ватра у свом најчешћем облику може да доведе до [[пожар]]а,<ref>{{cite journal | url = http://www.vetmed.wsu.edu/org_nws/NWSci%20journal%20articles/1998%20files/Special%20addition%201/v72%20p66%20Alvarado%20et%20al.PDF | format = PDF | title = Modeling Large Forest Fires as Extreme Events | last = Alvarado | first = Ernesto | last2 = Sandberg | first2 = David V | last3 = Pickford | first3 = Stewart G (Special Issue 1998) | journal = Northwest Science | volume = 72 | pages = 66–75 | accessdate = 6 February 2009 | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090226080558/http://www.vetmed.wsu.edu/org_nws/NWSci%20journal%20articles/1998%20files/Special%20addition%201/v72%20p66%20Alvarado%20et%20al.PDF | archivedate = 26 February 2009 | df = dmy-all }}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.bushfirecrc.com/events/downloads/Forum-report-final-from-printer.pdf | format = PDF | title = Are Big Fires Inevitable? A Report on the National Bushfire Forum | date = 27 February 2007 | place = Parliament House, Canberra | publisher = Bushfire CRC | accessdate = 9 January 2009 | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090226080559/http://www.bushfirecrc.com/events/downloads/Forum-report-final-from-printer.pdf | archivedate = 26 February 2009 | df = dmy-all }}</ref><ref>{{cite web |title=Automatic remote surveillance system for the prevention of forest fires |format=PDF |url=http://www.coagbushfireenquiry.gov.au/subs_pdf/47_2_edwards_firewatch_tech_desc.pdf |publisher=Council of Australian Governments (COAG) Inquiry on Bushfire Mitigation and Management |accessdate=10 July 2009 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090515025527/http://www.coagbushfireenquiry.gov.au/subs_pdf/47_2_edwards_firewatch_tech_desc.pdf |archivedate=15 May 2009 |df=dmy-all }}</ref> који потенцијално може да узрокује физичка оштећења путем [[сагоревање|сагоревања]]. Ватра је важан процес који утиче на еколошке системе широм света. Позитивни ефекти ватре укључују подстицање раста и одржавање различитих еколошких система.<ref>{{cite book |last=Grove|first=A T|last2=Rackham|first2=Oliver|authorlink2 = Oliver Rackham |title=The Nature of Mediterranean Europe: An Ecological History|url=https://books.google.com/?id=trcsOyzKvRwC&dq=The+nature+of+Mediterranean+Europe:+An+ecological+history&printsec=frontcover|accessdate=17 July 2009|publisher=Yale University Press|place=New Haven, CT|year=2001 |isbn=978-0300100556}}</ref><ref>{{cite web | title = Community Involvement in and Management of Forest Fires in South East Asia | url = http://www.fao.org/forestry/11241-0-0.pdf | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070730211840/http://www.asiaforests.org/doc/resources/fire/pffsea/Report_Community.pdf | archivedate = 30 July 2007 | format = PDF | year = 2002 | publisher = Project FireFight South East Asia | last = Karki | first = Sameer | accessdate = 13 February 2009}}</ref><ref>{{cite journal | url = https://www.firelab.utoronto.ca/pubs/2008_martell_sun.pdf | format = PDF | last = Martell | first = David L | last2 = Sun | first2 = Hua | title = The impact of fire suppression, vegetation, and weather on the area burned by lightning-caused forest fires in Ontario | journal = Canadian Journal of Forest Research | issue = 6 | year = 2008 | pages = 1547–1563 | doi = 10.1139/X07-210 | volume = 38 | accessdate = 26 June 2009 | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090325095126/https://www.firelab.utoronto.ca/pubs/2008_martell_sun.pdf | archivedate = 25 March 2009 | df = dmy-all }}</ref>
Ватра у свом најчешћем облику can result in [[conflagration]], which has the potential to cause physical damage through [[burning]]. Fire is an important process that affects ecological systems around the globe. The positive effects of fire include stimulating growth and maintaining various ecological systems.


Негативни учинци ватре обухватају hazard to life and property, atmospheric pollution, and water contamination.<ref>Lentile, ''et al.'', 319</ref> If fire removes [[Soil erosion#Vegetative cover|protective vegetation]], heavy [[rainfall]] may lead to an increase in [[Soil erosion#Rainfall and runoff|soil erosion by water]].<ref>{{cite journal | last1 = Morris | first1 = S. E. | last2 = Moses | first2 = T. A. | year = 1987 | title = Forest Fire and the Natural Soil Erosion Regime in the Colorado Front Range | url = | journal = Annals of the Association of American Geographers | volume = 77 | issue = 2| pages = 245–54 | doi=10.1111/j.1467-8306.1987.tb00156.x}}</ref> Also, when vegetation is burned, the [[nitrogen]] it contains is released into the atmosphere, unlike elements such as [[potassium]] and [[phosphorus]] which remain in the [[Wood ash|ash]] and are quickly recycled into the soil. This loss of nitrogen caused by a fire produces a long-term reduction in the fertility of the soil, which only slowly recovers as nitrogen is "[[Nitrogen fixation|fixed]]" from the atmosphere by [[lightning]] and by [[Legume|leguminous]] plants such as [[clover]].
Негативни учинци ватре обухватају хазард по живот и својину, загађење атмосфере, и контаминацију воде.<ref>Lentile, ''et al.'', 319</ref> Ако ватра уклони [[Soil erosion#Vegetative cover|заштитну вегетацију]], тешке [[Киша|падавине]] могу да доведу до повећања [[Soil erosion#Rainfall and runoff|земљишне ерозије]] водом.<ref>{{cite journal | last1 = Morris | first1 = S. E. | last2 = Moses | first2 = T. A. | year = 1987 | title = Forest Fire and the Natural Soil Erosion Regime in the Colorado Front Range | url = | journal = Annals of the Association of American Geographers | volume = 77 | issue = 2| pages = 245–54 | doi=10.1111/j.1467-8306.1987.tb00156.x}}</ref> Исто тако, кад вегетација сагори,[[азот]] који она садржи се ослобађа у атмосферу, за разлику од елемената као што су [[калијум]] и [[фосфор]], који се задржавају у [[Wood ash|пепелу]] и бивају брзо рециклирани у земљиште. Овај губитак азота узрокован ватром производи дуготрајну редукцију плодности земљишта, у коме се веома споро врши повраћај азота процесом „[[Nitrogen fixation|фиксирања]]” из атмосфере дејством [[муња]] и помоћу биљки [[Махунарке|махунарки]], као што је [[детелина]].


Људи су користили ватру у [[fire worship|rituals]], in agriculture for clearing land, for cooking, generating heat and light, for signaling, propulsion purposes, [[smelting]], [[forging]], [[incineration]] of waste, [[cremation]], and as a weapon or mode of destruction.
Људи су користили ватру у [[fire worship|ритуалима]], у пољопривреди за чишћење земљишта, за кување, генерисање топлоте и светла, за сигнализацију, у погонске сврхе, [[smelting|таљење]] руде, [[forging|ковање]] метала, [[incineration|спаљивање]] отпада, [[cremation|кремирање]], и као оружје или начин уништења.


== Ватра као појава ==
== Ватра као појава ==
Ред 104: Ред 104:


У доба Антике ватра је била симбол богиње Хестије, и римској митологији Весте.
У доба Антике ватра је била симбол богиње Хестије, и римској митологији Весте.
[[Хестија]], богиња домаћег огњишта, била је кћерка титана [[Хрон (Титан)|Хрона]]. По рођењу отац ју је прогутао, у страху од губитка власти. Као божанско биће Хестија је живела у утроби оца све док је није ослободио њен најмлађи брат [[Зевс]]. Култ огњишта негован је у свакој кући, отац породице обављао је дужност богињиног свештеника. Заједничко огњиште целе Грчке симболисала је Хестија у [[Делфи]]ма. Била је заштитница насеља, државе, богиња слоге и реда.<ref>Срејовић Д. Цермановић-Кузмановић А. Речник грчке и римске митологије, СКЗ (1987). pp. 478.</ref>
[[Хестија]], богиња домаћег огњишта, била је кћерка титана [[Хрон (Титан)|Хрона]]. По рођењу отац ју је прогутао, у страху од губитка власти. Као божанско биће Хестија је живела у утроби оца све док је није ослободио њен најмлађи брат [[Зевс]]. Култ огњишта негован је у свакој кући, отац породице обављао је дужност богињиног свештеника. Заједничко огњиште целе Грчке симболисала је Хестија у [[Делфи]]ма. Била је заштитница насеља, државе, богиња слоге и реда.<ref name="Srejovic" >Срејовић Д. Цермановић-Кузмановић А. Речник грчке и римске митологије, СКЗ (1987).</ref>{{rp|p. 478}}


Римска богиња ватре и огњишта била је [[Веста]], заштитница породице, а у ширем смислу, и целог града Рима и римске држава. Као заштитница Рима имала је на Форуму кружни храм који је подсећао на огњиште и у којем је чувана вечита ватра о којој су се старале Весталке, које су у храму биле под заветом вечне невиности. Мушкарцима је био забрањен улаз у храм.<ref>Срејовић Д. Цермановић-Кузмановић А. Речник грчке и римске митологије, СКЗ (1987). pp. 87.</ref> Постојала је још једна загонетна староиталска богиња о чијем су се култу старале Весталке - [[Кака (митологија)|Кака]]. Да би се објаснио њен култ смишљена је прича да је открила [[Херкул]]у сколниште где су сакривена украдена говеда. Као накнаду у Риму је у њену част одржавана стална ватра.<ref>Срејовић Д. Цермановић-Кузмановић А. Речник грчке и римске митологије, СКЗ (1987). pp. 189.</ref>
Римска богиња ватре и огњишта била је [[Веста]], заштитница породице, а у ширем смислу, и целог града Рима и римске држава. Као заштитница Рима имала је на Форуму кружни храм који је подсећао на огњиште и у којем је чувана вечита ватра о којој су се старале Весталке, које су у храму биле под заветом вечне невиности. Мушкарцима је био забрањен улаз у храм.<ref name="Srejovic" />{{rp|p. 87}} Постојала је још једна загонетна староиталска богиња о чијем су се култу старале Весталке - [[Кака (митологија)|Кака]]. Да би се објаснио њен култ смишљена је прича да је открила [[Херкул]]у сколниште где су сакривена украдена говеда. Као накнаду у Риму је у њену част одржавана стална ватра.<ref name="Srejovic" />{{rp|p. 189}}


Код Словена је био јако развијен култ ватре, који се временом преобразио у култ огњишта. У вези са овим култом је и спаљивање покојника чијим обредом се душа умрлог заједно са димом ватре подизала ка небу где се налазило вечно обитавалиште умрлих.<ref>С. Петровић, Систем српске митологије, Ниш 2000, 146.</ref>
Код Словена је био јако развијен култ ватре, који се временом преобразио у култ огњишта. У вези са овим култом је и спаљивање покојника чијим обредом се душа умрлог заједно са димом ватре подизала ка небу где се налазило вечно обитавалиште умрлих.<ref>С. Петровић, Систем српске митологије, Ниш 2000, 146.</ref>
Ред 127: Ред 127:
* {{cite journal |author1=Lentile, Leigh B. |author2=Holden, Zachary A. |author3=Smith, Alistair M. S. |author4=Falkowski, Michael J. |author5=Hudak, Andrew T. |author6=Morgan, Penelope |author7=Lewis, Sarah A. |author8=Gessler, Paul E. |author9=Benson, Nate C |title=Remote sensing techniques to assess active fire characteristics and post-fire effects |url=http://www.treesearch.fs.fed.us/pubs/24613 |year=2006 |journal=International Journal of Wildland Fire |issue=15 |volume=3 |pages=319–345 |doi= 10.1071/WF05097}}
* {{cite journal |author1=Lentile, Leigh B. |author2=Holden, Zachary A. |author3=Smith, Alistair M. S. |author4=Falkowski, Michael J. |author5=Hudak, Andrew T. |author6=Morgan, Penelope |author7=Lewis, Sarah A. |author8=Gessler, Paul E. |author9=Benson, Nate C |title=Remote sensing techniques to assess active fire characteristics and post-fire effects |url=http://www.treesearch.fs.fed.us/pubs/24613 |year=2006 |journal=International Journal of Wildland Fire |issue=15 |volume=3 |pages=319–345 |doi= 10.1071/WF05097}}
* Kosman, Admiel: [http://www.haaretz.com/weekend/magazine/sacred-fire-1.329892 Sacred fire]. In: Thu, 13. 1. 2011.
* Kosman, Admiel: [http://www.haaretz.com/weekend/magazine/sacred-fire-1.329892 Sacred fire]. In: Thu, 13. 1. 2011.
*{{cite web |last=Billing|first=P| url = http://www.dse.vic.gov.au/CA256F310024B628/0/97892B7CD0C75AB3CA2572230047B454/$File/Research+Report+20.pdf | title = Otways Fire No. 22 – 1982/83 Aspects of fire behaviour. Research Report No.20 | publisher = Victoria Department of Sustainability and Environment | format = PDF |date = June 1983| accessdate = 26 June 2009}}

* {{cite journal | url = http://www.fs.fed.us/pnw/pubs/journals/pnw_2004_costa001.pdf | last = de Souza Costa | first = Fernando | last2 = Sandberg | first2 = David | format = PDF | title = Mathematical model of a smoldering log | journal = Combustion and Flame | issue = 139 | year = 2004 | pages = 227–238 | accessdate = 6 February 2009}}

*{{cite journal | url = http://fire.feric.ca/36152002/EvaluationOfThreeWildfireSmokeDetectionSystem.pdf | title = Evaluation of three wildfire smoke detection systems | format = PDF | date = June 2004 | journal = Advantage | volume = 5 | issue = 4 | accessdate = 13 January 2009 | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090226080558/http://fire.feric.ca/36152002/EvaluationOfThreeWildfireSmokeDetectionSystem.pdf | archivedate = 26 February 2009 | df = dmy-all }}
* {{cite web | url = http://www.nifc.gov/nicc/administrative/nmac/correspond/FireOpsPlan.pdf |format=PDF| title = Federal Fire and Aviation Operations Action Plan | date = 18 April 2005 | publisher = National Interagency Fire Center | accessdate = 26 June 2009}}
* {{cite web | last = Finney | first = Mark A | title = FARSITE: Fire Area Simulator—Model Development and Evaluation | url = http://www.firemodels.org/downloads/farsite/publications/fireareaall.pdf | format = PDF | publisher = US Forest Service | date = March 1998 | accessdate = 5 February 2009 | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090226080606/http://www.firemodels.org/downloads/farsite/publications/fireareaall.pdf | archivedate = 26 February 2009 | df = dmy-all }}
* {{cite web | format = PDF | url = http://www.bushfire.nsw.gov.au/file_system/attachments/State08/Attachment_20050308_44889DFD.pdf | title = Fire. The Australian Experience | publisher = NSW Rural Fire Service | accessdate = 4 February 2009 | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080722125603/http://www.bushfire.nsw.gov.au/file_system/attachments/State08/Attachment_20050308_44889DFD.pdf | archivedate = 22 July 2008 | df = dmy-all }}
* {{cite web | url = http://www.nwcg.gov/pms/pubs/glossary/pms205.pdf | title = Glossary of Wildland Fire Terminology | publisher = National Wildfire Coordinating Group | format = PDF |date = November 2008| accessdate = 18 December 2008}}
* {{cite journal | title = Science Basis for Changing Forest Structure to Modify Wildfire Behavior and Severity | format = 2.79 MB PDF | url = http://www.fs.fed.us/rm/pubs/rmrs_gtr120.pdf | last = Graham | first = Russell | last2 = McCaffrey | first2 = Sarah | last3 = Jain | first3 = Theresa B | journal = General Technical Report RMRS-GTR-120 |date = April 2004| place = Fort Collins, CO: United States Department of Agriculture, Forest Service, Rocky Mountain Research Station | accessdate = 6 February 2009}}
*{{vcite journal |last1=McKenzie |first1=D |last2=Gedalof |first2=Z |last3=Peterson |first3=D L |last4=Mote |first4=P |title=Climatic change, wildfire, and conservation |journal=Conservation Biology |volume=18 |issue=4 |date=2004 |pages=890–902 |doi=10.1111/j.1523-1739.2004.00492.x |url=http://www2.for.nau.edu/courses/pzf/FireEcolMgt/McKenzie_ConBio2004.pdf |format=PDF }}
* {{cite web | url = http://www.nifc.gov/preved/comm_guide/wildfire/FILES/PDF%20%20FILES/Linked%20PDFs/2%20Wildland%20fire%20overview.PDF | format = PDF | title = National Wildfire Coordinating Group Communicator's Guide for Wildland Fire Management: Fire Education, Prevention, and Mitigation Practices, Wildland Fire Overview | publisher = National Wildfire Coordinating Group | accessdate = 11 December 2008 | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080917201358/http://www.nifc.gov/preved/comm_guide/wildfire/FILES/PDF%20%20FILES/Linked%20PDFs/2%20Wildland%20fire%20overview.PDF | archivedate = 17 September 2008 | df = dmy-all }}
* {{cite web |last=Nepstad|first=Daniel C |url=http://www.worldwildlife.org/climate/Publications/WWFBinaryitem7658.pdf |format=PDF |title=The Amazon's Vicious Cycles: Drought and Fire in the Greenhouse |publisher=World Wide Fund for Nature (WWF International)| year=2007|accessdate=9 July 2009
}}
* {{cite journal |last=Olson |first=Richard Stuart |last2=Gawronski |first2=Vincent T |title=The 2003 Southern California Wildfires: Constructing Their Cause(s)|accessdate=15 July 2009|journal=Quick Response Research Report|volume=173 |year=2005|url=http://www.colorado.edu/hazards/research/qr/qr173/qr173.pdf|format=PDF
}}
* {{cite journal |last=Pausas |first=Juli G |first2=Jon E |last2=Keeley |title=A Burning Story: The Role of Fire in the History of Life |journal=BioScience |volume=59 |pages=593–601 |issn=0006-3568 |doi=10.1525/bio.2009.59.7.10 |url=http://www.werc.usgs.gov/seki/pdfs/K2009_Pausas_Burning%20Story.pdf |format=PDF |date= 2009 |issue=7 }}
* {{cite conference | first = Eric | last = Peuch | editor = Butler, B W | editor2 = Alexander, M E | contribution = Firefighting Safety in France | contribution-url = http://www.iawfonline.org/summit/2005%20Presentations/2005_pdf/Peuch.pdf | format = PDF | title = Eighth International Wildland Firefighter Safety Summit – Human Factors – 10 Years Later | date = 26–28 April 2005 | place = Missoula, Montana | publisher = The International Association of Wildland Fire, Hot Springs, South Dakota | url = http://www.iawfonline.org/summit/2005%20Presentations/2005_pdf/Peuch.pdf | conference = | access-date = 27 September 2007 | archive-url = https://web.archive.org/web/20070928172017/http://www.iawfonline.org/summit/2005%20Presentations/2005_pdf/Peuch.pdf | archive-date = 28 September 2007 | dead-url = yes | df = dmy-all }}
* {{cite journal |last=Pitkänen |first=Aki |last2=Huttunen |first2=Pertti |last3=Jungner |first3=Högne |last4=Meriläinen |first4=Jouko |last5=Tolonen |first5=Kimmo |title=Holocene fire history of middle boreal pine forest sites in eastern Finland|url=http://www.sekj.org/PDF/anbf40/anbf40-015.pdf|format=PDF |journal=Annales Botanici Fennici| pages=15–33|volume=40|issn=0003-3847|date=28 February 2003
}}
* {{cite journal | last=van Wagtendonk | first=Jan W | year=2007 | title=The History and Evolution of Wildland Fire Use | format = PDF | journal=Fire Ecology | volume=3 | issue=2 | pages=3–17 | url=http://www.fireecology.net/Journal/pdf/Volume03/Issue02/003.pdf | accessdate=24 August 2008 | doi=10.4996/fireecology.0302003 }}
{{refend}}
{{refend}}


Верзија на датум 22. октобар 2018. у 01:25

За друге употребе, погледајте Ватра (вишезначна одредница).
Ватре на отвореном којом гори дрво[1][2][3]
Паљење и гашење гомиле дрвеног триња
Мапа ватре приказује локације активно горуће ватре широм света на месечној основи, формирана према подацима умерено резолуцијског спектрорадиометра (MODIS)[4][5] на Тера сателиту организације НАСА.[6][7][8] Боје се базиране на броју ватри (а не њиховој величини) уочених унутар области од 1.000 квадратних километара. Бели пиксели указују на висок број ватри, на чак и по 100 пожара на подручју од 1.000 квадратних километара дневно. Жути пиксели означавају области са до 10 пожара, наранџасти 5 пожара и црвене површине до једног пожара дневно.
Ватра

Ватра или огањ је брза оксидација материје у егзотермном хемијском процесу сагоревања, при чему се ослобађа топлота и светлост и разни реакциони продукти.[9][10] Спорији оксидативни прицеси као што су рђање или варење нису обухваћени дефиницијом ватре. У зависности од материјала тај процес може да буде и буран при чему се ослобађаја велика количина топлоте праћена високим температурама и експлозијама, а материјал мења своје хемијске особине. Да би ватра могла да се одржи, потребни су гориво, кисеоник и температура. Укидањем било којег од та три фактора, сагоревање престаје, што ватрогасци имају у виду при гашењу пожара.

Ватра је топла због конверзије слабе двоструке везе молекула кисеоника, O2, у јаче везе продуката сагоревања угљен диоксида и воде, при чему се ослобађа енергија (418 kJ по 32 граму O2); енергије веза горива играју само маљу улогу овде.[11] У одређеној тачки реакције сагоревања, која се назива тачком паљења, настаје пламен. Пламен је видљива порција ватре. Пламенови се састоје првенствено од угљен диоксида, водене паре, кисеоника и азота. Ако су довољно топли, гасови могу да постану јонизовани чиме формирају плазму.[12] У зависности од запаљене супстанце, и спољашњих нечистоћа, боја пламена и њен интензитет ће бити различити.[13][14][15]

Ватра у свом најчешћем облику може да доведе до пожара,[16][17][18] који потенцијално може да узрокује физичка оштећења путем сагоревања. Ватра је важан процес који утиче на еколошке системе широм света. Позитивни ефекти ватре укључују подстицање раста и одржавање различитих еколошких система.[19][20][21]

Негативни учинци ватре обухватају хазард по живот и својину, загађење атмосфере, и контаминацију воде.[22] Ако ватра уклони заштитну вегетацију, тешке падавине могу да доведу до повећања земљишне ерозије водом.[23] Исто тако, кад вегетација сагори,азот који она садржи се ослобађа у атмосферу, за разлику од елемената као што су калијум и фосфор, који се задржавају у пепелу и бивају брзо рециклирани у земљиште. Овај губитак азота узрокован ватром производи дуготрајну редукцију плодности земљишта, у коме се веома споро врши повраћај азота процесом „фиксирања” из атмосфере дејством муња и помоћу биљки махунарки, као што је детелина.

Људи су користили ватру у ритуалима, у пољопривреди за чишћење земљишта, за кување, генерисање топлоте и светла, за сигнализацију, у погонске сврхе, таљење руде, ковање метала, спаљивање отпада, кремирање, и као оружје или начин уништења.

Ватра као појава

Стварање пламена

Главни чланак: Сагоревање
Тетраедар ватре.[24]

Стварање пламена при сагоревању није обавезна карактеристика сагоревања сваког материјала. Уколико чврста супстанца не испарава на температури која се постиже сагоревањем, неће се видети пламен. Такав је случај са гвожђем када гори у кисеонику. Интензитет светлости потиче заправо од усијања гвожђа. Чврсте супстанце које испаравају на температури која се постиже сагоревањем, попут фосфора и сумпора, горе са приметним пламеном[25].

Ватра почиње када се запаљиви материјал, у комбинацији са довољном количином оксидатора као што је гас кисеоник или друго кисеоником богато једињење (мада некисеонични оксидатори постоје), изложи извору топлоте или температури амбијента изнад тачке паљења за мешавину горива и оксидатора, и када се може одржати стопа брзе оксидација којом се формира ланчана реакција. Ово се обично назива тетраедром ватре.[26][27] Ватра не може да постоји без свих тих елемената на једном месту и у одговарајућој пропорцији. На пример, запаљива течност ће почети да гори једино ако су гориво и кисеоник у одговарајућим пропорцијама. Неким смешама горива и кисеоника је неопходан катализатор, супстанца која не бива конзумирана, кад је додата у било коју хемијску реакцију током сагоревања, али која омогућава реактантима да лакше сагоревају.

Након паљења, ланчана реакција се мора одвијати тако да ватра може да одржава властиту топлоту путем даљег ослобађања топлотне енергије у процесу сагоревања. Неопходно је и да ватра може да се шири, до чега долази ако постоји континуиран приступ оксидатору и гориву.

Ако је окисидатор кисеоник из окружујућег ваздуха, присуство гравитационе силе, или неке сличне силе узроковане убрзањем, је неопходно да се произведе конвекција, којом се уклањају производи сагоревања и доноси кисеоник у ватру. Без гравитације, ватра се брзо окружује сопственим производима сагоревања и неоксидирајућим гасовима из ваздуха, чиме се ускраћује приступ кисеонику, те долази до гашења ватре. Због тога је ризик од ватре у свемирској летелици мали, кад она кружи у инерцијалном лету.[28][29] Ово није случај ако се кисеоник испоручује у ватру неким процесом, а не топлотном конвекцијом.

Ватра се може угасити уклањањем једног од елемената тетраедра ватре. Примера ради може се размотрити пламен природног гаса, као што је горионик шпорета. Ватра се може угасити било којим од следећих приступа:

  • искључивање напајања гасом, чиме се уклања извор горива;
  • комплетно покривање пламена, чиме се гуши пламен јер сагоревање користи доступни оксидатор (кисеоник из ваздуха) и потискује га из области око пламена помоћу CO2;
  • примена воде, чиме се уклања топлота из ватре брже него што ватра може да је ослободи (слично томе, снажно дување на пламен може у потпуности да одвоји топлоту тренутно горећег гаса од његогово извора горива), или
  • примена ретардантних хемикалија као што је халон на пламен, које ретардирају саму хемијску реакцију све док сама брзина сагоревања није преспора за одржавање ланчане реакције.

У контрасту с тим, ватра се интензивира повећањем свеукупне брзине сагоревања. Методе да се то оствари укључују балансирање улаза горива и оксидатора у стехиометријским пропорцијама, повећање улазне количине горива и оксидатора у виду те балансиране смеше, повећање температуре амбијента тако да топлота саме ватре може лакше да одржва сагоревање, или унос катализатора; нереактантског медијума у коме гориво и оксидатор могу лакше да реагују.

Пламен

Главни чланак: Пламен
Види још: Тест пламеном
Пламен свеће
Северозападни крунски експеримент, Канада[30]
Слика ватре снимљена са експозитуром од 1/4000 секунде
Ватра је под утицајем гравитације. Лево: Пламен на Земљи; Десно: Пламен на Међународној свемирској станици.

Пламен је смеша реагујућих гасова и чврстог материјала која емитује видљиво, инфрацрвено, и понекад ултраљубичасто светло, чији фреквентни спектар зависи од хемијске композиције горућег материјала и интермедијарних реакционих продуката. У многим случајевима, као што је сагоревање органске материје, на пример дрвета, или некомплетно сагоревање гаса, ужарене чврсте честице зване чађ производе познати црвено-наранџасти сјај 'ватре'. Та светлост има континуирани спектар. Комплетно сагоревање гаса производи тамно плаву боје због емисије зрачења на појединачним таласнима дужинама услед различитих електронских транзиција у побуђеним молекулима формираним у пламену. Обично је обухваћен кисеоник, мада водонично сагоревање хлора исто тако поризводи пламен, и при томе се формира хлороводоник (HCl). Них друге комбинација производи пламен, неке од којих су, флуор у водоник, и хидразин и азот тетроксид. Пламенови водоника и хидразина/диметилхидразина су слично бледо плави, док сагоревање елемента бора и његових једињења, која су тестирана средином 20. века као високо енергетско гориво за млазне и ракетне моторе, емитује интензивно зелени пламен, што је довело до неформалног надимка „зелени змај”.

Сјај пламена је сложен. Зрачење црног тела се емитује из чађи, гаса и честица горива, иако су честице чађи сувише мале да би се понашале као савршена црна тела. Исто тако присутна је емисија фотона услед силаска атома и молекула са својих побуђених орбитала у гасовима. Већи део зрачења се емитује у видљивим и инфрацрвеним опсезима. Боја зависи од температуре зрачења црног тела и хемијског састава емисионог спектра. Доминантна боја пламена се мења са температуром. Фотографија шумског пожара у Канади је одличан пример ове варијације. Близу тла, где се већина сагоревања одвија, ватра је бела, што је најтоплија могућа боја за органски материјал уопште, или жута. Изнад жуте регије, боја се мења у наранџасту, која је хладнија, а затим у црвену, која је још хладнија. Изнад црвене регије, сагоревање се више не одвија, а честице угљеника су видљиве као црни дим.

Уобичајена дистрибуција пламена под нормалном гравитацијом зависи од конвекције, тако да чађ тежи да се попне до врха пламена, као што је случај са свећом при нормалним гравитационим условима, што га чини жутим. При микрогравитацији или нултој гравитацији,[31] попут окружења у дубокој васиони, више не долази до конвекције, и пламен постаје сферичан, са тенденцијом да постане плавији и ефикаснији (иако се лако гаси, уколико се стално не помера, пошто се CO2 формиран сагоревањем не распршује једнако брзо при микрогравитацији, и има тенденцију гушења пламена). Постоји неколико могућих објашњења за ову разлику, од којих је највероватније да је температура довољно равномерно распоређена да се не ствара чађ и да долази до потпуног сагоревања.[32] Експерименти које је спровела НАСА су показали да дифузиони пламенови у микрогравитацији омогућавају да се више чађи комплетно оксидује након што је формирана него у дифузним пламеновима на Земљи, услед серије механизама који се другачије понашају при микрогравитацији у одрносу на нормалне гравитационе услове.[33] Ова открића имају могуће примене у примењеној науци и индустрији, посебно у погледу ефикасности горива.

У моторима са унутрашњим сагоревањем, разни кораци су предузети да се елиминише пламен. Метод зависи углавном од тога да ли је гориво уље, дрво или високоенергетско гориво као што је млазно гориво.

Боја пламена

Палидрвце у пламену

Боја пламена се разликује у зависности од врсте материјала/супстанце која гори. Ово својство се може искористити у аналитичкој хемији. Сумпор гори на ваздуху плавим пламеном, силицијум-хидрид бледозеленим, ацетилен светложућкастим, а соли стронцијума карминцрвеном бојом пламена[25].

„Конструкција“ пламена

Пламен свеће је пламен са двоструким омотачем.

Осим што може имати различити облик, пламен може имати и различиту „конструкцију“. Она зависи од природе гаса који сагорева. Позната су два типа пламена: са једним омотачем и са двоструким омотачем.

Пламен са једним омотачем је најпростија врста пламена. Састоји се из два конуса: унутрашњег несагорелог гаса и спољашњег у коме се дешава хемијска реакција, а као пример може послужити сагоревање водоника у кисеонику.

Пламен са двоструким омотачем је типичан за сагоревање угљоводоника. Ово је сложенији тип пламена, јер је сложенији низ реакција које се у њему врше. Бунзенова грејалица нема овакав пламен[25].

Луминозност пламена

Док водоник гори једва видљивим пламеном на дневној светлости, неке друге супстанце дају пламен чија је светлост јасна и веома јака. Такав је случај код незасићених угљоводоника као што је етилен. Некада се сматрало да је то зато што такав пламен садржи усијане честице чврстих супстанци (Девијева теорија о чврстој честици) и постојање таквих честица приликом сагоревања свеће је успешно доказано 1875. године помоћу Соретове оптичке пробе. Данас се зна да ипак сваки светлији пламен не садржи усијане честице. Дејви је у току својих експеримената показао да се луминозност пламена повећава са притиском, а смањује са разређивањем. Франкланд је поставио теорију да луминозност најпре потиче од усијања тешких угљоводоника него од присуства чврстих честица. Међутим, као противаргумент овој теорији је чињеница да када се промени притисак атмосфере и сами тешки угљоводоници дају мутни пламен који садржи чврсте супстанце. Осим притиска, на луминозност утиче и температура. Температура у чистом кисеонику је већа, јер у ваздуху се налази и азот који разблажује. Тако је пламен фосфор-водоника у чистом кисеонику засењујуће сјајан. Такође, фосфор гори у хлору много светлијим пламеном када је хлор врео него када је хладан[25].

Температура пламена

Пламен бунзенове грејалице.

Температура пламена зависи од врсте горива, али зависи и од конструкције пламена, што значи да није једнака температура на сваком делу пламена Бунзенове грејалице, на пример. Паљење папира се дешава на 184 °C, сагоревање дрвета на 250 °C, а пламен природног гаса достиже 660 °C.[34]

Температура пламена са честицама угљеника које емитују светлост се може одредити према боји те светлости:[35]

  • Црвена
    • Тек да може да се види: 525 °C (977 °F)
    • Слаба: 700 °C (1290 °F)
    • Боја трешње, слаба: 800 °C (1470 °F)
    • Боја трешње, пуна светлост: 900 °C (1650 °F)
    • Боја трешње, чиста: 1000 °C (1830 °F)
  • Наранџаста
    • Загасита: 1100 °C (2010 °F)
    • Чиста: 1200 °C (2190 °F)
  • Бела
    • Беличаста: 1300 °C (2370 °F)
    • Јасна: 1400 °C (2550 °F)
    • Бљештава: 1500 °C (2730 °F)

Ватра као почетак цивилизације

У почетку су људи ватру користили само онакву какву су је налазили у природи, без знања о томе како да је створе и одрже.

Прва вештина која се везује за настанак човека је вероватно вештина обраде камена. Пре око 2.000.000 година појавио се припадник рода Хомо (Homo). Споразумевао се крицима и покретима руку, а карактерисала га је вештина прављења оруђа. Назван вешти човек или Хомо хабилис, овладао је обрадом камена, са којом је повезана је и вештина овладавања ватром, будући да свако окресивање ослобађа варнице, али је тек Хомо Еректус пре око 500.000 - 400.000 година открио начин да варницу из камена одржи и преобрази у ватру. Сматра се да је тада ватра доместификована, тј. припитомљена.

Најстарија ватришта у Европи, археолошки су документована нагорелим облуцима. Употреба ватре подразумева и увођење многих правила у вези с њеним одржавањем, на којима се заснивају сва каснија веровања и ритуали везани за огњиште.

Ватра је променила живот првих људи, изменила је исхрану, умањила опасност од хладноће, страх од мрака, смањила ризик од напада дивљих животиња, продужила време индивидуалног деловања и друштвеног окупљања, допринела развоју говора, језика и комуникације, традиција, маште и стварању атмосфере погодне за настанак првих легенди и митова. Прва веровања везана за ватру и огњиште датују се најкасније пре око 400.000 година.[36]

У доба Антике ватра је била симбол богиње Хестије, и римској митологији Весте. Хестија, богиња домаћег огњишта, била је кћерка титана Хрона. По рођењу отац ју је прогутао, у страху од губитка власти. Као божанско биће Хестија је живела у утроби оца све док је није ослободио њен најмлађи брат Зевс. Култ огњишта негован је у свакој кући, отац породице обављао је дужност богињиног свештеника. Заједничко огњиште целе Грчке симболисала је Хестија у Делфима. Била је заштитница насеља, државе, богиња слоге и реда.[37]‍:p. 478

Римска богиња ватре и огњишта била је Веста, заштитница породице, а у ширем смислу, и целог града Рима и римске држава. Као заштитница Рима имала је на Форуму кружни храм који је подсећао на огњиште и у којем је чувана вечита ватра о којој су се старале Весталке, које су у храму биле под заветом вечне невиности. Мушкарцима је био забрањен улаз у храм.[37]‍:p. 87 Постојала је још једна загонетна староиталска богиња о чијем су се култу старале Весталке - Кака. Да би се објаснио њен култ смишљена је прича да је открила Херкулу сколниште где су сакривена украдена говеда. Као накнаду у Риму је у њену част одржавана стална ватра.[37]‍:p. 189

Код Словена је био јако развијен култ ватре, који се временом преобразио у култ огњишта. У вези са овим култом је и спаљивање покојника чијим обредом се душа умрлог заједно са димом ватре подизала ка небу где се налазило вечно обитавалиште умрлих.[38]

Референце

  1. ^ Plucinski, M; Gould, J; McCarthy, G; Hollis, J (јун 2007). The Effectiveness and Efficiency of Aerial Firefighting in Australia: Part 1 (PDF) (Извештај). Bushfire Cooperative Research Centre. ISBN 0-643-06534-2. Приступљено 4. 3. 2009. 
  2. ^ San-Miguel-Ayanz, Jesus; Ravail, Nicolas; Kelha, Vaino; Ollero, Anibal (2005). „Active Fire Detection for Fire Emergency Management: Potential and Limitations for the Operational Use of Remote Sensing” (PDF). Natural Hazards. 35 (3): 361—376. CiteSeerX 10.1.1.475.880 Слободан приступ. doi:10.1007/s11069-004-1797-2. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 3. 2009. г. Приступљено 5. 3. 2009. 
  3. ^ van Wagtendonk, Jan W (1996). „Use of a Deterministic Fire Growth Model to Test Fuel Treatments” (PDF). Sierra Nevada Ecosystem Project: Final Report to Congress, Vol. II, Assessments and Scientific Basis for Management Options: 1155—1166. Приступљено 5. 2. 2009. 
  4. ^ „MODIS Components”. Приступљено 11. 8. 2015. 
  5. ^ „MODIS Design”. Приступљено 11. 8. 2015. 
  6. ^ „NASA: TERRA (EOS AM-1)”. nasa.gov. Приступљено 2011-01-07. 
  7. ^ Maurer, John (новембар 2001). „Overview of NASA's Terra satellite”. hawaii.edu (University of Hawai'i). Приступљено 2011-01-07. 
  8. ^ Stevens, Nicki F.; Garbeil, Harold; Mouginis-Mark, Peter J. (2004-01-22). „NASA EOS Terra ASTER: Volcanic topographic mapping and capability” (PDF). Hawai'i Institute of Geophysics and Planetology. Приступљено 2011-01-07. 
  9. ^ Група аутора, Приручни лексикон, Знање, Загреб,1959.
  10. ^ „Glossary of Wildland Fire Terminology” (PDF). National Wildfire Coordinating Group. новембар 2009. Приступљено 2008-12-18. 
  11. ^ Schmidt-Rohr, K (2015). „Why Combustions Are Always Exothermic, Yielding About 418 kJ per Mole of O2”. J. Chem. Educ. 92 (12): 2094—99. Bibcode:2015JChEd..92.2094S. doi:10.1021/acs.jchemed.5b00333. 
  12. ^ Helmenstine, Anne Marie. „What is the State of Matter of Fire or Flame? Is it a Liquid, Solid, or Gas?”. About.com. Приступљено 2009-01-21. 
  13. ^ Fire intensity, fire severity and burn severity: a brief review and suggested usage [PDF]. International Journal of Wildland Fire. 2009;18(1):116–26. doi:10.1071/WF07049.
  14. ^ „Interagency Strategy for the Implementation of Federal Wildland Fire Management Policy” (PDF). National Interagency Fire Council. 20. 6. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 5. 2009. г. Приступљено 21. 12. 2008. 
  15. ^ Lyons, John W (6. 1. 1971). The Chemistry and Uses of Fire Retardants. United States of America: John Wiley & Sons, Inc. ISBN 978-0-471-55740-1. 
  16. ^ Alvarado, Ernesto; Sandberg, David V; Pickford, Stewart G (Special Issue 1998). „Modeling Large Forest Fires as Extreme Events” (PDF). Northwest Science. 72: 66—75. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 2. 2009. г. Приступљено 6. 2. 2009. 
  17. ^ „Are Big Fires Inevitable? A Report on the National Bushfire Forum” (PDF). Parliament House, Canberra: Bushfire CRC. 27. 2. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 2. 2009. г. Приступљено 9. 1. 2009. 
  18. ^ „Automatic remote surveillance system for the prevention of forest fires” (PDF). Council of Australian Governments (COAG) Inquiry on Bushfire Mitigation and Management. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 5. 2009. г. Приступљено 10. 7. 2009. 
  19. ^ Grove, A T; Rackham, Oliver (2001). The Nature of Mediterranean Europe: An Ecological History. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0300100556. Приступљено 17. 7. 2009. 
  20. ^ Karki, Sameer (2002). „Community Involvement in and Management of Forest Fires in South East Asia” (PDF). Project FireFight South East Asia. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 7. 2007. г. Приступљено 13. 2. 2009. 
  21. ^ Martell, David L; Sun, Hua (2008). „The impact of fire suppression, vegetation, and weather on the area burned by lightning-caused forest fires in Ontario” (PDF). Canadian Journal of Forest Research. 38 (6): 1547—1563. doi:10.1139/X07-210. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 3. 2009. г. Приступљено 26. 6. 2009. 
  22. ^ Lentile, et al., 319
  23. ^ Morris, S. E.; Moses, T. A. (1987). „Forest Fire and the Natural Soil Erosion Regime in the Colorado Front Range”. Annals of the Association of American Geographers. 77 (2): 245—54. doi:10.1111/j.1467-8306.1987.tb00156.x. 
  24. ^ The Fire Triangle Архивирано 2012-04-06 на сајту Wayback Machine, Hants Fire brigade, accessed June 2009
  25. ^ а б в г Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  26. ^ „Wildland Fire Facts: There Must Be All Three”. National Park Service. Приступљено 30. 8. 2018. 
  27. ^ „What is a fire illuminate shape? triangle”. FireRescue1. Приступљено 2017-02-14. 
  28. ^ NASA Johnson (29. 8. 2008). „Ask Astronaut Greg Chamitoff: Light a Match!”. Приступљено 30. 12. 2016 — преко YouTube. 
  29. ^ Inglis-Arkell, Esther. „How does fire behave in zero gravity?”. Приступљено 30. 12. 2016. 
  30. ^ „The Science of Wildland fire”. National Interagency Fire Center. Архивирано из оригинала 5. 11. 2008. г. Приступљено 21. 11. 2008. 
  31. ^ Spiral flames in microgravity Архивирано 2010-03-19 на сајту Wayback Machine, National Aeronautics and Space Administration, 2000.
  32. ^ CFM-1 experiment results Архивирано 2007-09-12 на сајту Wayback Machine, National Aeronautics and Space Administration, April 2005.
  33. ^ LSP-1 experiment results Архивирано 2007-03-12 на сајту Wayback Machine, National Aeronautics and Space Administration, April 2005.
  34. ^ Челонер, Џ. 2001. Визуелни речник физике. „NNK International“: Београд.
  35. ^ "A Book of Steam for Engineers", The Stirling Company, 1905
  36. ^ Цермановић Кузмановић А, Срејовић Д. Лексикон религија и митова древне Европе, Савремена администрација, Београд, 1992
  37. ^ а б в Срејовић Д. Цермановић-Кузмановић А. Речник грчке и римске митологије, СКЗ (1987).
  38. ^ С. Петровић, Систем српске митологије, Ниш 2000, 146.

Литература

Спољашње везе

Ватра на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ватра&oldid=20991236”