Пређи на садржај

Рубин — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
.
ознака: везе до вишезначних одредница
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|Разноликост корунда, минерала, драгог камења}}
{{друго значење2|Рубин}}
{{друго значење2|Рубин}}
{{Infobox mineral
{{Кутијица за минерале
|boxbgcolor = #b31b1d
| име =Рубин
|boxtextcolor = #ffffff
| категорија =[[драго камење|драги камен]]
| name = Рубин
| слика =Cut Ruby.jpg
| image = File:Corundum-215330.jpg
| ширина_слике = 290п
| imagesize = 260px
| опис_слике = Изглед брушеног рубина
| alt =
| формула =Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>
| caption = Кристал рубина из [[Додома (регион)|Додома арегиона]], [[Танзанија]]
| молска_маса =
| category = Варијетет [[Oxide mineral|оксидног минерала]]
| боја =црвена
| formula = [[aluminium oxide|алуминијум оксид]] са [[хром]]ом, [[|Al{{sub|2}}O{{sub|3}}:Cr]]
| хабитус =
| molweight =
| система =[[ромбоедарски систем]]
| strunz =
| ближњење =
| dana =
| цепљивост =
| system = [[Хексагонална кристална система|Тригоналан]]
| прелом =шкољкаст(конкоидалан) до нераван
| class = Хексагонални скаленоедар ({{overline|3}}-{m}-) <br/>[[Hermann–Mauguin notation|Х-М симбол]]: ({{overline|3}} 2/-{m}-)
| мосова_скала =9
| symmetry = -{''R''}-{{overline|3}}c<ref>[http://webmineral.com/data/Corundum.shtml Corundum data on Webmineral] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071001144657/http://webmineral.com/data/Corundum.shtml |date=October 1, 2007 }}</ref>
| сјај =
| unit cell =
| сјајполирањем =
| индекс =
| color =
| colour = Наранџасто црвена до јако љубичасто црвене.
| огреб = бео
| habit = Завршене табуларне хексагоналне призме
| густина =4,0-4,1 g/cm³
| twinning =
| растворљивост =не показује
| cleavage = Нема правог расцепа
| fracture = Конхоидна, расцепкана
| tenacity = Крт
| mohs = 9,0
| luster = Субадамантин, стакласт, бисеран (на раздвајањима)
Subadamantine, vitreous, pearly (on partings)
| streak = Бео
| diaphaneity = Транспарентан, провидан
| gravity = 3,97–4,05
| density =
| polish =
| opticalprop = Једноосни/−
| refractive = n{{sub|ω}}=1,768–1,772 <br/>n{{sub|ε}}=1,760–1,763
| birefringence = 0,008 до 0,010
| pleochroism = Јака: љубичасто-црвена – наранџасто-црвена
| 2V =
| dispersion = 0,018
| extinction =
| length fast/slow =
| fluorescence = Црвен под дугим таласима
| absorption =
| melt =
| fusibility =
| diagnostic =
| solubility =
| impurities = -{Cr}-. (понекад :-{Ti, Fe}-)
| alteration =
| other =
| prop1 =
| prop1text =
| references =<ref>[https://www.gemdat.org/gem-3473.html Ruby on Gemdat.org] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210903162228/https://www.gemdat.org/gem-3473.html |date=September 3, 2021 }}</ref>
}}
}}


'''Рубин''' је црвени [[драго камење|драги камен]], један од варијетета минерала [[корунд]]а ([[алуминијум оксид]]). Боја му варира од ружичасте до црвене, боје крви. На латинском црвена боја је -{ruber}-. Природни рубини су изузетно ретки. Постоји још једна врста драгога камена [[сафир]], који такође представља један варијетет корунда. Сматра се једним од четири највреднија драга камена, заједно са сафиром, [[смарагд]]ом и [[дијамант]]ом.
'''Рубин''' је црвени [[драго камење|драги камен]], један од варијетета минерала [[корунд]]а ([[алуминијум оксид]]). Боја му варира од ружичасте до црвене, боје крви. На латинском црвена боја је -{ruber}-. Природни рубини су изузетно ретки. Постоји још једна врста драгога камена [[сафир]], који такође представља један варијетет корунда. Сматра се једним од четири највреднија драга камена, заједно са сафиром, [[смарагд]]ом и [[дијамант]]ом.<ref>[https://books.google.com/books?id=crc7ZtRHItgC&pg=PA1 ''Precious Stones''] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20171218182752/https://books.google.com/books?id=crc7ZtRHItgC&pg=PA1 |date=December 18, 2017 }}, Max Bauer, p. 2</ref> Реч рубин потиче од -{''ruber''}-, што на [[Латински језик|латинском]] значи црвено. Боју рубину даје елемент [[хрома]].


== Карактеристике ==
== Карактеристике ==
[[Датотека:Cut Ruby.jpg|250п|мини|лево|Изглед брушеног рубина]]
[[Хемијска формула]] рубина је -{Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}- и представља [[варијетет]] [[корунд]]а. Рубини имају тврдоћу 9 по [[Tvrdoća po Mosovoj skali|Мосовој скали]] тврдоће. Од драгог камења само је дијамант тврђи. Сви природни рубини имају нечистоће, било да су нечистоће у боји или [[инклузија|инклузије]] рутила. Познаваоци драгог камења помоћу нечистоћа рутила откривају да ли су рубини природни или синтетички. Црвена [[боја]] потиче од малих количина [[хром]]а који рубин садржи. Рубин је црвени варијетет корунда, који је алуминијум оксид. Плави варијетет корунда је [[сафир]]. Огреб је бео код оба варијетета. Бледоцрвени корунд се не назива рубин, већ ружичасти сафир. Рубин производи често ефекат који је познат као [[астеризам (ефекат)|астеризам]].
[[Датотека:Rubis gisements.jpg|thumb|лево|250п|Главне земље које производе рубине]]

[[Хемијска формула]] рубина је -{Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}- и представља варијетет [[корунд]]а. Рубини имају тврдоћу 9 по [[Tvrdoća po Mosovoj skali|Мосовој скали]] тврдоће. Од драгог камења само је дијамант тврђи. Сви природни рубини имају нечистоће, било да су нечистоће у боји или [[инклузија|инклузије]] рутила. Познаваоци драгог камења помоћу нечистоћа рутила откривају да ли су рубини природни или синтетички. Црвена [[боја]] потиче од малих количина [[хром]]а који рубин садржи. Рубин је црвени варијетет корунда, који је алуминијум оксид. Плави варијетет корунда је [[сафир]]. Огреб је бео код оба варијетета. Бледоцрвени корунд се не назива рубин, већ ружичасти сафир. Рубин производи често ефекат који је познат као [[астеризам (ефекат)|астеризам]].

== Физичка својства ==
[[Image:Corundum.png|thumb|left|250п|Кристална структура рубина]]
{{рут}}
Rubies have a [[hardness]] of 9.0 on the [[Mohs scale of mineral hardness]]. Among the natural gems only [[moissanite]] and [[diamond]] are harder, with diamond having a Mohs hardness of 10.0 and moissanite falling somewhere in between corundum (ruby) and diamond in hardness. Sapphire, ruby, and pure corundum are α-alumina, the most stable form of Al{{sub|2}}O{{sub|3}}, in which 3 electrons leave each aluminium [[ion]] to join the regular octahedral group of six nearby O{{sup|2−}} ions; in pure corundum this leaves all of the aluminium ions with a very stable configuration of no unpaired electrons or unfilled energy levels, and the crystal is perfectly colorless.

[[Image: Ruby model.jpg|thumb|десно|250п|Crystal structure of ruby showing the substitution of Al{{sup|3+}} ions (blue) with Cr{{sup|3+}} (red). The substitution density of Cr{{sup|3+}} ions in this model is approximately 2%, approximating the maximum doping normally encountered.<ref>[https://www.miramodus.com/images.shtml Images of molecular models from Miramodus]</ref>]]

When a chromium atom replaces an occasional aluminium atom, it too loses 3 electrons to become a chromium{{sup|3+}} ion to maintain the charge balance of the Al{{sub|2}}O{{sub|3}} crystal. However, the Cr{{sup|3+}} ions are larger and have [[Electron configuration#Ionization of the transition metals|electron orbitals]] in different directions than aluminium. The octahedral arrangement of the O{{sup|2−}} ions is distorted, and the energy levels of the different orbitals of those Cr{{sup|3+}} ions are slightly altered because of the directions to the O{{sup|2−}} ions.<ref name=causes>{{cite web | url= http://www.webexhibits.org/causesofcolor/6AA.html | title= Ruby: causes of color | access-date= 28 Mar 2016 | url-status= live | archive-url= https://web.archive.org/web/20160321193313/http://www.webexhibits.org/causesofcolor/6AA.html | archive-date= March 21, 2016 | df= mdy-all }}</ref> Those energy differences correspond to absorption in the ultraviolet, violet, and yellow-green regions of the spectrum.

[[Image:Ruby transmittance.svg |thumb|250п|Transmittance of ruby in optical and near-IR spectra. Note the two broad violet and yellow-green absorption bands and one narrow absorption band at the wavelength of 694 nm, which is the wavelength of the ruby laser.]]

If one percent of the aluminium ions are replaced by chromium in ruby, the yellow-green absorption results in a red color for the gem.<ref name=causes/> Additionally, absorption at any of the above wavelengths stimulates [[fluorescence|fluorescent]] emission of 694-nanometer-wavelength red light, which adds to its red color and perceived [[Lustre (mineralogy)|luster]].<ref>{{Cite web|title=Ruby Crystal Fluorescence|url=https://physicsopenlab.org/2020/06/15/ruby-crystal-fluorescence/|access-date=2021-05-04|website=PhysicsOpenLab|language=en-US}}</ref> The chromium concentration in artificial rubies can be adjusted (in the crystal growth process) to be ten to twenty times less than in the natural gemstones. [[Theodore Maiman]] says that "because of the low chromium level in these crystals they display a lighter red color than gemstone ruby and are referred to as '''pink ruby'''."<ref name="maiman18">{{cite book |doi=10.1007/978-3-319-61940-8|title=The Laser Inventor|series=Springer Biographies|year=2018|isbn=978-3-319-61939-2}}</ref>

===Versus pink sapphire===
Generally, gemstone-quality corundum in all shades of red, including pink, are called rubies.<ref name="matlins">{{cite book|last=Matlins|first=Antoinette Leonard|title=Colored Gemstones|year=2010|publisher=Gemstone Press|isbn=978-0-943763-72-9|page=203|url=https://books.google.com/books?id=4UANp6MCTSQC|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160502140108/https://books.google.com/books?id=4UANp6MCTSQC|archive-date=May 2, 2016|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite book|last=Reed|first=Peter|title=Gemmology|year=1991|publisher=Butterworth-Heinemann|isbn=0-7506-6449-5|page=337|url=https://books.google.com/books?id=t-OQO3Wk-JsC|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170102012607/https://books.google.com/books?id=t-OQO3Wk-JsC|archive-date=January 2, 2017|df=mdy-all}}</ref> However, in the United States, a minimum color saturation must be met to be called a ruby; otherwise, the stone will be called a [[sapphire|pink sapphire]].<ref name="matlins" /> Drawing a distinction between rubies and pink sapphires is relatively new, having arisen sometime in the 20th century. Often, the distinction between ruby and pink sapphire is not clear and can be debated.<ref>{{cite web|last=Wise|first=Richard G|title=Gemstone Connoisseurship; The Finer Points, Part II|url=http://www.secretsofthegemtrade.com/articles_5_2.htm|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20120426082627/http://www.secretsofthegemtrade.com/articles_5_2.htm|archive-date=April 26, 2012|df=mdy-all}}</ref> As a result of the difficulty and subjectiveness of such distinctions, trade organizations such as the International Colored Gemstone Association (ICGA) have adopted the broader definition for ruby which encompasses its lighter shades, including pink.<ref>{{cite web|last=Hughes|first=Richard W.|title=Walking the line in ruby & sapphire|url=http://www.ruby-sapphire.com/ruby_sapphire_borders.htm|publisher=ruby-sapphire.com|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20120113084826/http://www.ruby-sapphire.com/ruby_sapphire_borders.htm|archive-date=January 13, 2012|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite web|last=Federman|first=David|title=Pink Sapphire|url=http://www.modernjeweler.com/web/online/Colored-Gemstone-Gem-Profiles/Pink-Sapphire/1$530|publisher=Modern Jeweler|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20120131101220/http://www.modernjeweler.com/web/online/Colored-Gemstone-Gem-Profiles/Pink-Sapphire/1$530|archive-date=January 31, 2012|df=mdy-all}}</ref>


== Третирање у јувелирству ==
== Третирање у јувелирству ==
Ред 32: Ред 83:
Цену рубина највише одређује њихова боја. Највише се цени црвена боја, коју називају црвена [[голуб]]ије крви. Након боје цени се јасноћа.
Цену рубина највише одређује њихова боја. Највише се цени црвена боја, коју називају црвена [[голуб]]ије крви. Након боје цени се јасноћа.


== Појава и рударство ==
== Лежишта рубина ==
Historically, rubies have been mined in Thailand, in the [[Pailin]] and [[Samlout District]] of [[Cambodia]], as well as in [[Afghanistan]], [[Australia]], [[Brazil]], [[Colombia]], India, [[Namibia]], [[Japan]], and Scotland; after the [[Second World War]] ruby deposits were found in [[Madagascar]], [[Mozambique]], Nepal, Pakistan, [[Tajikistan]], [[Tanzania]], and [[Vietnam]].<ref>{{cite web |url=http://www.gemsociety.org/article/ruby-sapphire-identifying-origin-understanding-value-rarity-gem-corundum/ |title=Archived copy |access-date=2014-12-23 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20141230213525/http://www.gemsociety.org/article/ruby-sapphire-identifying-origin-understanding-value-rarity-gem-corundum/ |archive-date=December 30, 2014 |df=mdy-all }}</ref>

The [[Republic of North Macedonia]] is the only country in mainland Europe to have naturally occurring rubies. They can mainly be found around the city of [[Prilep]]. Macedonian rubies have a unique raspberry color. The ruby is also included on the Macedonian coat of arms.<ref>{{cite news|title=This is the New Coat of Arms of Republic of Macedonia |url=http://www.independent.mk/articles/12107/This+is+the+New+Coat+of+Arms+of+Republic+of+Macedonia|access-date=30 March 2017|work=Independent.mk|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20170330175849/http://www.independent.mk/articles/12107/This+is+the+New+Coat+of+Arms+of+Republic+of+Macedonia|archive-date=March 30, 2017|df=mdy-all}}</ref> A few rubies have been found in the U.S. states of [[Montana]], [[North Carolina]], [[South Carolina]] and [[Wyoming]].

[[Spinel]], another red gemstone, is sometimes found along with rubies in the same gem gravel or marble. Red spinels may be mistaken for rubies by those lacking experience with gems. However, the finest red spinels can have values approaching that of an average ruby.<ref>{{Cite book|author1=Wenk, Hans-Rudolf |author2=Bulakh, A. G. |title=Minerals: their constitution and origin|year=2004 |publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge, U.K. |isbn=0-521-52958-1 |pages=539–541 |url=https://books.google.com/books?id=0GAvKQJ2JuwC&pg=RA1-PA541}}</ref>

In [[Azad Kashmir|Pakistani Kashmir]] there are vast proven reserves of millions of rubies, worth up to half a billion dollars.<ref>{{cite news|title=Rubies, the buried treasures of Pakistani Kashmir |url=https://www.france24.com/en/20171015-rubies-buried-treasures-pakistani-kashmir|publisher=[[France24]]}}</ref> However, as of 2017 there was only one mine (at Chitta Katha) due to lack of investment.<ref>{{cite news|author=Caroline Nelly Perrot|title=Rubies, the buried treasures of Pakistani Kashmir |url=https://phys.org/news/2017-10-rubies-treasures-pakistani-kashmir.html}}</ref> In [[Afghanistan]], rubies are mined at Jegdalek.<ref>{{cite magazine|title=The dangerous world of Pakistan's gem trade |url=https://www.macleans.ca/news/world/pakistans-blood-stones/|magazine=[[Maclean's]]}}</ref> In 2017 the [https://www.greenlandruby.gl/responsible-source/ Aappaluttoq mine] in Greenland began running.<ref>{{Cite web|title=About Us – Greenland Ruby|url=https://www.greenlandruby.gl/about-us/|access-date=2021-02-10|website=www.greenlandruby.gl}}</ref> The rubies in Greenland are said to be among the oldest in the world at approximately 3 billion years old.<ref>{{Cite web|title=Greenlandic Gems – Greenland Ruby|url=https://www.greenlandruby.gl/greenlandic-gems/|access-date=2021-02-10|website=www.greenlandruby.gl}}</ref> The Aappaluttoq mine in Greenland is located 160 kilometers south of Nuuk, the capital of Greenland. The rubies are traceable from mine to market.<ref>{{Cite web|title=Responsible Source – Greenland Ruby|url=https://www.greenlandruby.gl/responsible-source/|access-date=2021-02-10|website=www.greenlandruby.gl}}</ref>

=== Лежишта рубина ===
Рубини се највише налазе у
Рубини се највише налазе у
* [[Мјанмар]]у,
* [[Мјанмар]]у,
Ред 41: Ред 101:
* деловима [[Сједињене Америчке Државе|САД]].
* деловима [[Сједињене Америчке Државе|САД]].
Неки од најлепших рубина нађени су у области [[Могок]] у [[север]]ном Мјанмару, али у последње време тамо се нашло мало добрих рубина.
Неки од најлепших рубина нађени су у области [[Могок]] у [[север]]ном Мјанмару, али у последње време тамо се нашло мало добрих рубина.

==Синтеза и имитација==

In 1837, Gaudin made the first synthetic rubies by fusing [[potash alum]] at a high temperature with a little chromium as a pigment. In 1847, [[Jacques-Joseph Ebelmen|Ebelmen]] made white sapphire by fusing [[alumina]] in boric acid. In 1877, [[Edmond Frémy]] and industrial glass-maker Charles Feil made crystal [[corundum]] from which small stones could be cut. In 1887, Fremy and [[Auguste Verneuil]] manufactured artificial ruby by fusing BaF{{sub|2}} and Al{{sub|2}}O{{sub|3}} with a little chromium at [[Incandescence|red heat]]. In 1903, Verneuil announced he could produce synthetic rubies on a commercial scale using this flame fusion process, later also known as the [[Verneuil process]].<ref>{{cite web|url = http://www.farlang.com/gemstones/bahadur_handbook_of_precious_stones/page_067|title = Bahadur: a Handbook of Precious Stones|year = 1943|access-date = 2007-08-19|url-status = live|archive-url = https://web.archive.org/web/20070927020704/http://www.farlang.com/gemstones/bahadur_handbook_of_precious_stones/page_067|archive-date = September 27, 2007|df = mdy-all}}</ref> By 1910, Verneuil's laboratory had expanded into a 30 furnace production facility, with annual gemstone production having reached {{convert|1000|kg|lb|-3}} in 1907.


== Феномени ==
== Феномени ==
Ред 47: Ред 111:
== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Литература ==
* http://www.gemstone.org/gem-by-gem/english/ruby.html
* https://web.archive.org/web/20070509234346/http://mineral.galleries.com/minerals/gemstone/ruby/ruby.htm
* http://www.mindat.org/min-3473.html


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Ruby}}
{{Commons category|Ruby}}
* [http://www.gemstone.org/gem-by-gem/english/ruby.html International Colored Stone Association's ruby overview page]
* [http://webmineral.com/data/Corundum.shtml Webmineral crystallographic and mineral info]
* [http://www.gemstone.org/gem-by-gem/english/ruby.html Ruby passion]
* [http://www.mindat.org/min-3473.html Ruby]


{{Минерали}}
{{Минерали}}
{{Authority control}}


[[Категорија:Драго камење]]
[[Категорија:Драго камење]]

Верзија на датум 25. новембар 2021. у 05:31

За друге употребе, погледајте Рубин (вишезначна одредница).
Рубин
Кристал рубина из Додома арегиона, Танзанија
Опште информације
КатегоријаВаријетет оксидног минерала
Формулаалуминијум оксид са хромом, [[|Al2O3:Cr]]
Кристалне системеТригоналан
Кристална класаХексагонални скаленоедар (3m)
Х-М симбол: (3 2/m)
Просторна групаR3c[1]
Идентификација
БојаНаранџасто црвена до јако љубичасто црвене.
Кристални хабитусЗавршене табуларне хексагоналне призме
ЦепљивостНема правог расцепа
ПреломКонхоидна, расцепкана
ЧврстинаКрт
Тврдоћа по Мосу9,0
СјајностСубадамантин, стакласт, бисеран (на раздвајањима) Subadamantine, vitreous, pearly (on partings)
ОгребБео
ПровидностТранспарентан, провидан
Специфична тежина3,97–4,05
Оптичке особинеЈедноосни/−
Индекс преламањаnω=1,768–1,772
nε=1,760–1,763
Двојно преламање0,008 до 0,010
ПлеохроизамЈака: љубичасто-црвена – наранџасто-црвена
Дисперзија0,018
Ултравиолетна флуоресценцијаЦрвен под дугим таласима
Уобичајене нечистоћеCr. (понекад :Ti, Fe)
Референце[2]

Рубин је црвени драги камен, један од варијетета минерала корунда (алуминијум оксид). Боја му варира од ружичасте до црвене, боје крви. На латинском црвена боја је ruber. Природни рубини су изузетно ретки. Постоји још једна врста драгога камена сафир, који такође представља један варијетет корунда. Сматра се једним од четири највреднија драга камена, заједно са сафиром, смарагдом и дијамантом.[3] Реч рубин потиче од ruber, што на латинском значи црвено. Боју рубину даје елемент хрома.

Карактеристике

Изглед брушеног рубина
Главне земље које производе рубине

Хемијска формула рубина је Al2O3 и представља варијетет корунда. Рубини имају тврдоћу 9 по Мосовој скали тврдоће. Од драгог камења само је дијамант тврђи. Сви природни рубини имају нечистоће, било да су нечистоће у боји или инклузије рутила. Познаваоци драгог камења помоћу нечистоћа рутила откривају да ли су рубини природни или синтетички. Црвена боја потиче од малих количина хрома који рубин садржи. Рубин је црвени варијетет корунда, који је алуминијум оксид. Плави варијетет корунда је сафир. Огреб је бео код оба варијетета. Бледоцрвени корунд се не назива рубин, већ ружичасти сафир. Рубин производи често ефекат који је познат као астеризам.

Физичка својства

Кристална структура рубина

Rubies have a hardness of 9.0 on the Mohs scale of mineral hardness. Among the natural gems only moissanite and diamond are harder, with diamond having a Mohs hardness of 10.0 and moissanite falling somewhere in between corundum (ruby) and diamond in hardness. Sapphire, ruby, and pure corundum are α-alumina, the most stable form of Al2O3, in which 3 electrons leave each aluminium ion to join the regular octahedral group of six nearby O2− ions; in pure corundum this leaves all of the aluminium ions with a very stable configuration of no unpaired electrons or unfilled energy levels, and the crystal is perfectly colorless.

Crystal structure of ruby showing the substitution of Al3+ ions (blue) with Cr3+ (red). The substitution density of Cr3+ ions in this model is approximately 2%, approximating the maximum doping normally encountered.[4]

When a chromium atom replaces an occasional aluminium atom, it too loses 3 electrons to become a chromium3+ ion to maintain the charge balance of the Al2O3 crystal. However, the Cr3+ ions are larger and have electron orbitals in different directions than aluminium. The octahedral arrangement of the O2− ions is distorted, and the energy levels of the different orbitals of those Cr3+ ions are slightly altered because of the directions to the O2− ions.[5] Those energy differences correspond to absorption in the ultraviolet, violet, and yellow-green regions of the spectrum.

Transmittance of ruby in optical and near-IR spectra. Note the two broad violet and yellow-green absorption bands and one narrow absorption band at the wavelength of 694 nm, which is the wavelength of the ruby laser.

If one percent of the aluminium ions are replaced by chromium in ruby, the yellow-green absorption results in a red color for the gem.[5] Additionally, absorption at any of the above wavelengths stimulates fluorescent emission of 694-nanometer-wavelength red light, which adds to its red color and perceived luster.[6] The chromium concentration in artificial rubies can be adjusted (in the crystal growth process) to be ten to twenty times less than in the natural gemstones. Theodore Maiman says that "because of the low chromium level in these crystals they display a lighter red color than gemstone ruby and are referred to as pink ruby."[7]

Versus pink sapphire

Generally, gemstone-quality corundum in all shades of red, including pink, are called rubies.[8][9] However, in the United States, a minimum color saturation must be met to be called a ruby; otherwise, the stone will be called a pink sapphire.[8] Drawing a distinction between rubies and pink sapphires is relatively new, having arisen sometime in the 20th century. Often, the distinction between ruby and pink sapphire is not clear and can be debated.[10] As a result of the difficulty and subjectiveness of such distinctions, trade organizations such as the International Colored Gemstone Association (ICGA) have adopted the broader definition for ruby which encompasses its lighter shades, including pink.[11][12]

Третирање у јувелирству

Квалитет рубина је могуће побољшати одређеним третманом. Најчешће се загрева на око 1800°C чиме се уклања део нечистоћа (примеса) њиховим распадом. Други мање прихватљив третман је испуњавање фрактура такозваним оловним стаклом, чиме се повећава транспарентност камена. На тај начин рубин, који није био употребљив за израду накита постаје прикладан. Цену рубина највише одређује њихова боја. Највише се цени црвена боја, коју називају црвена голубије крви. Након боје цени се јасноћа.

Појава и рударство

Historically, rubies have been mined in Thailand, in the Pailin and Samlout District of Cambodia, as well as in Afghanistan, Australia, Brazil, Colombia, India, Namibia, Japan, and Scotland; after the Second World War ruby deposits were found in Madagascar, Mozambique, Nepal, Pakistan, Tajikistan, Tanzania, and Vietnam.[13]

The Republic of North Macedonia is the only country in mainland Europe to have naturally occurring rubies. They can mainly be found around the city of Prilep. Macedonian rubies have a unique raspberry color. The ruby is also included on the Macedonian coat of arms.[14] A few rubies have been found in the U.S. states of Montana, North Carolina, South Carolina and Wyoming.

Spinel, another red gemstone, is sometimes found along with rubies in the same gem gravel or marble. Red spinels may be mistaken for rubies by those lacking experience with gems. However, the finest red spinels can have values approaching that of an average ruby.[15]

In Pakistani Kashmir there are vast proven reserves of millions of rubies, worth up to half a billion dollars.[16] However, as of 2017 there was only one mine (at Chitta Katha) due to lack of investment.[17] In Afghanistan, rubies are mined at Jegdalek.[18] In 2017 the Aappaluttoq mine in Greenland began running.[19] The rubies in Greenland are said to be among the oldest in the world at approximately 3 billion years old.[20] The Aappaluttoq mine in Greenland is located 160 kilometers south of Nuuk, the capital of Greenland. The rubies are traceable from mine to market.[21]

Лежишта рубина

Рубини се највише налазе у

Неки од најлепших рубина нађени су у области Могок у северном Мјанмару, али у последње време тамо се нашло мало добрих рубина.

Синтеза и имитација

In 1837, Gaudin made the first synthetic rubies by fusing potash alum at a high temperature with a little chromium as a pigment. In 1847, Ebelmen made white sapphire by fusing alumina in boric acid. In 1877, Edmond Frémy and industrial glass-maker Charles Feil made crystal corundum from which small stones could be cut. In 1887, Fremy and Auguste Verneuil manufactured artificial ruby by fusing BaF2 and Al2O3 with a little chromium at red heat. In 1903, Verneuil announced he could produce synthetic rubies on a commercial scale using this flame fusion process, later also known as the Verneuil process.[22] By 1910, Verneuil's laboratory had expanded into a 30 furnace production facility, with annual gemstone production having reached 1.000 kg (2.000 lb) in 1907.

Феномени

Понекад се у рубинима види звезда. Такви рубини се на одговарајући начин режу да би се најбоље показао тај ефекат.

Референце

  1. ^ Corundum data on Webmineral Архивирано октобар 1, 2007 на сајту Wayback Machine
  2. ^ Ruby on Gemdat.org Архивирано септембар 3, 2021 на сајту Wayback Machine
  3. ^ Precious Stones Архивирано децембар 18, 2017 на сајту Wayback Machine, Max Bauer, p. 2
  4. ^ Images of molecular models from Miramodus
  5. ^ а б „Ruby: causes of color”. Архивирано из оригинала 21. 3. 2016. г. Приступљено 28. 3. 2016. 
  6. ^ „Ruby Crystal Fluorescence”. PhysicsOpenLab (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-04. 
  7. ^ The Laser Inventor. Springer Biographies. 2018. ISBN 978-3-319-61939-2. doi:10.1007/978-3-319-61940-8. 
  8. ^ а б Matlins, Antoinette Leonard (2010). Colored Gemstones. Gemstone Press. стр. 203. ISBN 978-0-943763-72-9. Архивирано из оригинала 2. 5. 2016. г. 
  9. ^ Reed, Peter (1991). Gemmology. Butterworth-Heinemann. стр. 337. ISBN 0-7506-6449-5. Архивирано из оригинала 2. 1. 2017. г. 
  10. ^ Wise, Richard G. „Gemstone Connoisseurship; The Finer Points, Part II”. Архивирано из оригинала 26. 4. 2012. г. 
  11. ^ Hughes, Richard W. „Walking the line in ruby & sapphire”. ruby-sapphire.com. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. 
  12. ^ Federman, David. „Pink Sapphire”. Modern Jeweler. Архивирано из оригинала 31. 1. 2012. г. 
  13. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2014. г. Приступљено 2014-12-23. 
  14. ^ „This is the New Coat of Arms of Republic of Macedonia”. Independent.mk. Архивирано из оригинала 30. 3. 2017. г. Приступљено 30. 3. 2017. 
  15. ^ Wenk, Hans-Rudolf; Bulakh, A. G. (2004). Minerals: their constitution and origin. Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. стр. 539—541. ISBN 0-521-52958-1. 
  16. ^ „Rubies, the buried treasures of Pakistani Kashmir”. France24. 
  17. ^ Caroline Nelly Perrot. „Rubies, the buried treasures of Pakistani Kashmir”. 
  18. ^ „The dangerous world of Pakistan's gem trade”. Maclean's. 
  19. ^ „About Us – Greenland Ruby”. www.greenlandruby.gl. Приступљено 2021-02-10. 
  20. ^ „Greenlandic Gems – Greenland Ruby”. www.greenlandruby.gl. Приступљено 2021-02-10. 
  21. ^ „Responsible Source – Greenland Ruby”. www.greenlandruby.gl. Приступљено 2021-02-10. 
  22. ^ „Bahadur: a Handbook of Precious Stones”. 1943. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 2007-08-19. 

Спољашње везе

Рубин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рубин&oldid=24166766”