Ренесанса у Пољској — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Ренесанса}} |
|||
'''Ренесанса у Пољској''' ([[Пољски језик|пољ.]] ''Renesans, Odrodzenie''; буквално: препород) трајала је од касног 15. до касног 16. века и широко се сматра златним добом пољске културе. |
'''Ренесанса у Пољској''' ([[Пољски језик|пољ.]] ''Renesans, Odrodzenie''; буквално: препород) трајала је од касног 15. до касног 16. века и широко се сматра златним добом пољске културе. |
||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
Под управом династије [[Јагелони|Јагелона]], [[Круна Краљевине Пољске]] (од 1569. део [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-литванске заједнице]]) активно је учествовала у широкој европској [[Ренесанса|ренесанси]]. Вишенационална пољска држава доживела је период културног раста делимично захваљујући веку без великих ратова, осим сукоба у ретко насељеним источним и јужним пограничним подручјима. [[Протестантска реформација|Реформација]] се мирно ширила по целој земљи (подигнула [[Пољска браћа|пољску браћу]]), а услови живота су се побољшали, градови су расли, а извоз пољопривредних производа је обогатио становништво, посебно племство ([[Шљахта|шљахте]]), које је стекло доминацију у новом политичком систему [[Златн слобода|Златне слободе]]. |
Под управом династије [[Јагелони|Јагелона]], [[Круна Краљевине Пољске]] (од 1569. део [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-литванске заједнице]]) активно је учествовала у широкој европској [[Ренесанса|ренесанси]]. Вишенационална пољска држава доживела је период културног раста делимично захваљујући веку без великих ратова, осим сукоба у ретко насељеним источним и јужним пограничним подручјима. [[Протестантска реформација|Реформација]] се мирно ширила по целој земљи (подигнула [[Пољска браћа|пољску браћу]]), а услови живота су се побољшали, градови су расли, а извоз пољопривредних производа је обогатио становништво, посебно племство ([[Шљахта|шљахте]]), које је стекло доминацију у новом политичком систему [[Златн слобода|Златне слободе]]. |
||
== Преглед<ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/32917561|title=Polish renaissance literature : an anthology|last=Mikoś|first=Michael J.|date=1995|publisher=Slavica Publishers|isbn=0-89357-257-8|location=Columbus, Ohio|oclc=32917561}}</ref> == |
|||
== Преглед == |
|||
[[Ренесанса|Ренесансни]] покрет, чији је утицај настао у [[Италија|Италији]], проширио се широм [[Пољска|Пољске]] отприлике у 15. и 16. веку. Многи италијански уметници стигли су у земљу дочекани од стране пољских краљевских породица, укључујући уметнике као што су Франческо Фјорентино, Бартоломео Беречи, Санти Гучи, Матео Гучи, Бернардо Морандо, Ђовани Батиста ди Квадро и други, укључујући мислиоце и просветитеље као што је [[Филип Калимах]], трговце као што су породица Бонер и Монтелупи, и друге истакнуте личности које су се досељавале у Пољску од краја 15. века у потрази за новим приликама. Већина њих се настанила у [[Краков|Кракову]], пољској престоници до 1611. |
[[Ренесанса|Ренесансни]] покрет, чији је утицај настао у [[Италија|Италији]], проширио се широм [[Пољска|Пољске]] отприлике у 15. и 16. веку. Многи италијански уметници стигли су у земљу дочекани од стране пољских краљевских породица, укључујући уметнике као што су Франческо Фјорентино, Бартоломео Беречи, Санти Гучи, Матео Гучи, Бернардо Морандо, Ђовани Батиста ди Квадро и други, укључујући мислиоце и просветитеље као што је [[Филип Калимах]], трговце као што су породица Бонер и Монтелупи,<ref name=":1">{{Citation|title=PL/SQL Fundamentals|url=http://dx.doi.org/10.1007/978-1-4302-3208-7_1|publisher=Apress|date=2010|accessdate=2022-04-01|isbn=978-1-4302-3207-0|pages=1–14|first=Josh|last=Juneau|first2=Matt|last2=Arena}}</ref> и друге истакнуте личности које су се досељавале у Пољску од краја 15. века у потрази за новим приликама. Већина њих се настанила у [[Краков|Кракову]], пољској престоници до 1611. |
||
[[Датотека:Jan Kochanowski with Ursula.png|лево|мини|[[Јан Кохановски]], песник и прозни писац, са својом вољеном ћерком]] |
[[Датотека:Jan Kochanowski with Ursula.png|лево|мини|[[Јан Кохановски]], песник и прозни писац, са својом вољеном ћерком]] |
||
У [[Пољска|Пољској]] су аплаудиране ренесансне вредности достојанства човека и снаге његовог разума. Многа дела су преведена на пољски и латински са класичног [[Латински језик|латинског]], [[Грчки језик|грчког]] и [[Хебрејски језик|хебрејског]], као и са савремених језика попут италијанског. [[Јагелонски универзитет|Академија у Кракову]], један од најстаријих светских универзитета, уживала је у својој златној ери између 1500. и 1535. године, са 3.215 студената који су дипломирали у првој деценији 16. века – рекорд који није надмашен све до касног 18. века. Период пољске ренесансе, који је подржавао интелектуална настојања, изнедрио је многе изванредне уметнике и научнике. Међу њима је било [[Никола Коперник]] који је у свом ''[[De_revolutionibus_orbium_coelestium]]'' представио [[Хелиоцентрични систем|хелиоцентричну]] теорију универзума, Мациеј Миецховита, аутор од ''Tractatus de duabus Sarmatis'' – најтачнијег до данас [[Географија|географског]] и [[Етнографија|етнографског]] приказа [[Источна Европа|источне Европе]]; [[Бернард Ваповски]], [[Картографија|картограф]] чије су се карте тог региона појавиле у [[Клаудије Птолемеј|Птоломејевој]] ''[[Географија (Птолемеј)|Географији]]''; [[Марћин Кромер]] који је у свом ''De origine et rebus gestis Polonorum libri...'' описао и [[Историја Пољске|историју]] и [[Географија Пољске|географију]] Пољске ; [[Андрзеј Фрицз Модрзевски]], филозоф који се бавио управљањем; [[Миколај Реј]], који је популаризовао употребу пољског језика у поезији; и [[Јан Кохановски]], чије су га песме на пољском уздигле у ред најистакнутијих пољских песника. |
У [[Пољска|Пољској]] су аплаудиране ренесансне вредности достојанства човека и снаге његовог разума.<ref name=":0" /> Многа дела су преведена на пољски и латински са класичног [[Латински језик|латинског]], [[Грчки језик|грчког]] и [[Хебрејски језик|хебрејског]], као и са савремених језика попут италијанског.<ref name=":0" /> [[Јагелонски универзитет|Академија у Кракову]], један од најстаријих светских универзитета, уживала је у својој златној ери између 1500. и 1535. године, са 3.215 студената који су дипломирали у првој деценији 16. века – рекорд који није надмашен све до касног 18. века. Период пољске ренесансе, који је подржавао интелектуална настојања, изнедрио је многе изванредне уметнике и научнике. Међу њима је било [[Никола Коперник]] који је у свом ''[[De_revolutionibus_orbium_coelestium]]'' представио [[Хелиоцентрични систем|хелиоцентричну]] теорију универзума, Мациеј Миецховита, аутор од ''Tractatus de duabus Sarmatis'' – најтачнијег до данас [[Географија|географског]] и [[Етнографија|етнографског]] приказа [[Источна Европа|источне Европе]]; [[Бернард Ваповски]], [[Картографија|картограф]] чије су се карте тог региона појавиле у [[Клаудије Птолемеј|Птоломејевој]] ''[[Географија (Птолемеј)|Географији]]''; [[Марћин Кромер]] који је у свом ''De origine et rebus gestis Polonorum libri...'' описао и [[Историја Пољске|историју]] и [[Географија Пољске|географију]] Пољске ; [[Андрзеј Фрицз Модрзевски]], филозоф који се бавио управљањем; [[Миколај Реј]], који је популаризовао употребу пољског језика у поезији; и [[Јан Кохановски]], чије су га песме на пољском уздигле у ред најистакнутијих пољских песника.<ref name=":1" /><ref name=":2">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/32917561|title=Polish renaissance literature : an anthology|last=Mikoś|first=Michael J.|date=1995|publisher=Slavica Publishers|isbn=0-89357-257-8|location=Columbus, Ohio|oclc=32917561}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Grzebień|first=Ludwik|date=2020-03-16|title=Duchowieństwo polskiego Odrodzenia a książka : na marginesie czterech książek o bibliotekach personalnych|url=http://dx.doi.org/10.31743/abmk.6783|journal=Archiwa, Biblioteki i Muzea Kościelne|volume=21|pages=295–302|doi=10.31743/abmk.6783|issn=2545-3491}}</ref> |
||
[[Датотека:De revolutionibus orbium coelestium.jpg|мини|[[Никола Коперник|Коперник]], ''De revolutionibus orbium coelestium'']] |
[[Датотека:De revolutionibus orbium coelestium.jpg|мини|[[Никола Коперник|Коперник]], ''De revolutionibus orbium coelestium'']] |
||
Млади Пољаци, посебно синови племства ([[шљахта]]), који су завршили било коју од преко 2.500 парохијских школа, гимназија и неколико академија ([[Јагелонски универзитет|Краковска академија]], Вилнуска академија, Замошћанска академија ), често су путовали у иностранство да би завршили своје образовање. Пољски мислиоци, попут Анџеја Фрича Моџевског, Јоханеса Дантискуса или Јана Ласког, одржавали су контакте са водећим европским филозофима ренесансе, као што су [[Tomas Mor|Томас Мор]], [[Еразмо Ротердамски|Еразмо]] и [[Филип Меланхтон]]. Пољска не само да је учествовала у размени главних културних и научних идеја и развоја [[Западна Европа|западне Европе]], већ је такође ширила [[Zapadnjačka kultura|западно наслеђе]] на исток међу [[Источни Словени|источнословенским]] народима. На пример, [[Штампарство|штампарски]] процес, [[латиница]] и уметност са слоговном [[Версификација|версификацијом]] у [[Поезија|поезији]], посебно у [[Белорусија|Белорусији]] и [[Украјина|Украјини]] (преко [[Национални универзитет Кијево-могиљанска академија|Кијевско-Мохиљанске академије]]), одакле је је пренет у [[Русија|Русију]] ([[Велика московска кнежевина|Московско војводство]]), која је почела да појачава своје везе са [[Западна Европа|западном Европом]] после [[Монголска инвазија на Кијевску Русију|монголске инвазије на Кијевску Русију]]. Прве четири штампане [[Ћирилица|ћириличне]] књиге на свету објављене су у [[Краков|Кракову]], 1491. године, код штампара Швајполта Фиола. |
Млади Пољаци, посебно синови племства ([[шљахта]]), који су завршили било коју од преко 2.500 парохијских школа, гимназија и неколико академија ([[Јагелонски универзитет|Краковска академија]], Вилнуска академија, Замошћанска академија ), често су путовали у иностранство да би завршили своје образовање.<ref name=":1" /> Пољски мислиоци, попут Анџеја Фрича Моџевског, Јоханеса Дантискуса или Јана Ласког, одржавали су контакте са водећим европским филозофима ренесансе, као што су [[Tomas Mor|Томас Мор]], [[Еразмо Ротердамски|Еразмо]] и [[Филип Меланхтон]].<ref name=":1" /><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/27108484|title=Peter the Great|last=Lee|first=Stephen J.|date=1993|publisher=Routledge|isbn=0-415-09279-5|location=London|oclc=27108484}}</ref> Пољска не само да је учествовала у размени главних културних и научних идеја и развоја [[Западна Европа|западне Европе]], већ је такође ширила [[Zapadnjačka kultura|западно наслеђе]] на исток међу [[Источни Словени|источнословенским]] народима.<ref name=":1" /> На пример, [[Штампарство|штампарски]] процес, [[латиница]] и уметност са слоговном [[Версификација|версификацијом]] у [[Поезија|поезији]],<ref name=":1" /><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/38752907|title=The Cambridge companion to modern Russian culture|date=1998|others=Nicholas Rzhevsky|isbn=0-521-47218-0|edition=1st ed|location=Cambridge|oclc=38752907}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/244767717|title=Straddling borders : literature and identity in Subcarpathian Rus'|last=Rusinko|first=Elaine|date=2003|publisher=University of Toronto Press|isbn=978-1-4426-8022-7|location=Toronto, Ont.|oclc=244767717}}</ref> посебно у [[Белорусија|Белорусији]] и [[Украјина|Украјини]] (преко [[Национални универзитет Кијево-могиљанска академија|Кијевско-Мохиљанске академије]]),<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/42854150|title=The Russian empire in the eighteenth century : searching for a place in the world|last=Kamenskiĭ|first=A.|date=1997|publisher=M.E. Sharpe|others=David Mark Griffiths|isbn=0-585-01978-9|location=Armonk, N.Y.|oclc=42854150}}</ref> одакле је је пренет у [[Русија|Русију]] ([[Велика московска кнежевина|Московско војводство]]),<ref name=":1" /> која је почела да појачава своје везе са [[Западна Европа|западном Европом]] после [[Монголска инвазија на Кијевску Русију|монголске инвазије на Кијевску Русију]].<ref>{{Cite web|url=http://dx.doi.org/10.7717/peerj.10804/fig-4|title=Figure 4: Distribution of major <i>Alonella</i> clades (both original and sequences retrieved from NCBI GenBank).|website=dx.doi.org|access-date=2022-04-01}}</ref> Прве четири штампане [[Ћирилица|ћириличне]] књиге на свету објављене су у [[Краков|Кракову]], 1491. године, код штампара Швајполта Фиола.<ref name=":2" /> |
||
== Уметност == |
== Уметност == |
||
[[Датотека:Stanisław Samostrzelnik, Św Stanisław.jpg|лево|мини|Краљ [[Жигмунд II Август|Жигмунд II]] и бискуп Пјотр Томицки клечећи пред Св. Станиславом, лист из ''Hours of Sigismund I'' од Станислава Самострзелника, 1535.]] |
[[Датотека:Stanisław Samostrzelnik, Św Stanisław.jpg|лево|мини|Краљ [[Жигмунд II Август|Жигмунд II]] и бискуп Пјотр Томицки клечећи пред Св. Станиславом, лист из ''Hours of Sigismund I'' од Станислава Самострзелника, 1535.]] |
||
Подстицаји за развој уметности и архитектуре били су бројни. Краљ [[Жигмунд Пољски|Жигмунд I Стари]] |
Подстицаји за развој уметности и архитектуре били су бројни. Краљ [[Жигмунд Пољски|Жигмунд I Стари]], који се попео на престо 1507. године, био је спонзор многих уметника и започео је велики пројекат – под фирентинским архитектом Бартоломеом Беречијем – преуређење древне резиденције пољских краљева, [[замка Вавел]], у модерани Ренесансну резиденцију.<ref name=":1" /> Жигмундовој ревности за ренесансу није одговарао само његов син, [[Жигмунд II Август]], већ и многи богати племићи и грађани који су такође желели да покажу своје богатство, утицај и културну памет.<ref name=":1" /> Године 1578. канцелар [[Јан Замојски]] започео је изградњу [[Идеални град|идеалног ренесансног града]], спонзоришући стварање [[Замошћ|Замошћа]] (града названог по њему), који је убрзо постао важан административни, трговачки и образовни град ренесансне [[Пољска|Пољске]].<ref name=":1" /> Два највећа савремена пољска града – [[Краков]] (који је привукао многе италијанске архитекте) и [[Данциг]] (који је привукао углавном архитекте из [[Њемачка|Немачке]] и [[Холандија|Холандије]]) – вероватно су највише добили у тој ери, али су многи други градови такође приметили нове ренесансне конструкције.<ref name=":1" /> |
||
Ренесансно сликарство су у Пољској представили многи уметници имигранти, као што су [[Лука Кранах Старији|Лукас Кранах]], Ханс Дирер и Ханс фон Кулмбах, а бавили су се и пољски сликари као што је Мартин Кобер (дворски сликар краља [[Стефан Батори|Стефана Баторија]] ). Радови портретиста створили су импресивну галерију, посебно репрезентативну за оне који су могли да приуште да буду овековечени у њима. |
Ренесансно сликарство су у Пољској представили многи уметници имигранти, као што су [[Лука Кранах Старији|Лукас Кранах]], Ханс Дирер и Ханс фон Кулмбах, а бавили су се и пољски сликари као што је Мартин Кобер (дворски сликар краља [[Стефан Батори|Стефана Баторија]] ).<ref name=":1" /> Радови портретиста створили су импресивну галерију, посебно репрезентативну за оне који су могли да приуште да буду овековечени у њима.<ref name=":1" /> |
||
[[Датотека:Kober Anna Jagiellon in coronation robes.jpg|мини|Портрет пољске краљице [[Ана Јагелонска|Ане Јагелоне]]<nowiki/>ске, Мартина Кобера, 1576]] |
[[Датотека:Kober Anna Jagiellon in coronation robes.jpg|мини|Портрет пољске краљице [[Ана Јагелонска|Ане Јагелоне]]<nowiki/>ске, Мартина Кобера, 1576]] |
||
Центар музичке културе била је краљевска резиденција у [[Краков|Кракову]], где је краљевски двор угостио многе стране и домаће извођаче. Најзначајнија дела ренесансе у Пољској укључују композиције, обично за [[Лаута|лауту]] и [[оргуље]], и вокалне и инструменталне, од игара, преко полифоне музике, до верских [[Ораторијум|ораторијума]] и [[миса]]. Јан од Лублина је 1540. објавио ''Tablature'' у којој је сакупио најпознатије европске комаде за оргуље. Николај Краковиенсис (Миколај Краковски) је компоновао многе [[Миса|мисе]], [[Мотет|мотете]], песме, игре и предигре. Миколај Гомулка је био аутор музичког извођења песама [[Јан Кохановски|Кохановског]] (''Melodies for the Polish Psalter''). Најпознатији пољски композитор био је Вацлав Шамотул, признат као један од изузетних ренесансних композитора. |
Центар музичке културе била је краљевска резиденција у [[Краков|Кракову]], где је краљевски двор угостио многе стране и домаће извођаче.<ref name=":1" /> Најзначајнија дела ренесансе у Пољској укључују композиције, обично за [[Лаута|лауту]] и [[оргуље]], и вокалне и инструменталне, од игара, преко полифоне музике, до верских [[Ораторијум|ораторијума]] и [[миса]]. <ref name=":1" />Јан од Лублина је 1540. објавио ''Tablature'' у којој је сакупио најпознатије европске комаде за оргуље.<ref name=":1" /> Николај Краковиенсис (Миколај Краковски) је компоновао многе [[Миса|мисе]], [[Мотет|мотете]], песме, игре и предигре.<ref name=":1" /> Миколај Гомулка је био аутор музичког извођења песама [[Јан Кохановски|Кохановског]] (''Melodies for the Polish Psalter'').<ref name=":1" /> Најпознатији пољски композитор био је Вацлав Шамотул, признат као један од изузетних ренесансних композитора.<ref name=":1" /> |
||
=== Значајни пољски ренесансни уметници === |
=== Значајни пољски ренесансни уметници === |
||
| Ред 24: | Ред 24: | ||
== Књижевност == |
== Књижевност == |
||
Прву штампарију поставио је у [[Краков|Кракову]] 1473. немачки штампар Каспер Штраубе из [[Баварска|Баварске]]. Између 1561. и 1600. године, седамнаест штампарија у [[Пољска|Пољској]] је издавало преко 120 наслова годишње, са просечним издањем од 500 примерака. Први потпуни превод Библије на пољски начинио је 1561. Јан Леополита (Леополитина Библија). Отприлике у то време објављен је први пољски [[Правопис|правописни]] речник (Станислав Муржиновски, 1551); умножиле су се и граматике и речници. Пољска ренесанса је била [[Мултилингвизам|двојезична]], говор [[Шљахта|шљахте]] био је мешавина [[Пољски језик|пољског]] и [[Латински језик|латинског]], а разни аутори су осцилирали између пољског, латинског и мешавине ова два ([[макаронски језик]]). |
Прву штампарију поставио је у [[Краков|Кракову]] 1473. немачки штампар Каспер Штраубе из [[Баварска|Баварске]].<ref name=":2" /> Између 1561. и 1600. године, седамнаест штампарија у [[Пољска|Пољској]] је издавало преко 120 наслова годишње, са просечним издањем од 500 примерака.<ref name=":2" /> Први потпуни превод Библије на пољски начинио је 1561. Јан Леополита (Леополитина Библија).<ref name=":2" /> Отприлике у то време објављен је први пољски [[Правопис|правописни]] речник (Станислав Муржиновски, 1551); умножиле су се и граматике и речници. Пољска ренесанса је била [[Мултилингвизам|двојезична]], говор [[Шљахта|шљахте]] био је мешавина [[Пољски језик|пољског]] и [[Латински језик|латинског]], а разни аутори су осцилирали између пољског, латинског и мешавине ова два ([[макаронски језик]]). |
||
[[Датотека:Nagrobek Zygmunta Starego i Zygmunta Augusta.jpg|мини|Гробови последњих Јагелонаца у Сигисмундовој капели , хваљени као „најлепши пример тосканске ренесансе северно од Алпа]] |
[[Датотека:Nagrobek Zygmunta Starego i Zygmunta Augusta.jpg|мини|Гробови последњих Јагелонаца у Сигисмундовој капели , хваљени као „најлепши пример тосканске ренесансе северно од Алпа<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/213091034|title=Lasers in the conservation of artworks : LACONA VI proceedings : Vienna, Austria, Sept. 21-25, 2005|date=2007|publisher=Springer|others=J. Nimmrichter, Wolfgang Kautek, M. Schreiner|isbn=978-3-540-72130-7|location=Berlin|oclc=213091034}}</ref><ref>{{Cite journal|date=1950|title=Slavonic Encyclopaedia. Edited by <italic>Joseph S. Roucek</italic>, University of Bridgeport. (New York: Philosophical Library. 1949. Pp. xi, 1445.)|url=http://dx.doi.org/10.1086/ahr/55.2.366|journal=The American Historical Review|doi=10.1086/ahr/55.2.366|issn=1937-5239}}</ref>]] |
||
Књижевност је напредовала даље од доминације религиозних тема. Они су и даље били присутни, што се види у бројним преводима Библије, а најпознатија је [[Вујекова Библија]] Јакуба Вујека, објављена 1599. Племству је, међутим, било стало више од религиозних тема, а дела пољске ренесансе одражавала су њихове материјалне и духовне вредности (види [[сарматизам]]). Савремена поезија је величала врлину властелинског живота. На пример, Реј је славио живот и положај сеоског племића, док је [[Јан Кохановски|Кохановски]] писао о задовољствима и лепоти живота на селу, окружен природом. Књижевни облици су варирали, од [[ода]], [[Буколичка књижевност|пасторале]] и [[Сонет|сонета]] до [[Елегија|елегије]], [[Сатира|сатире]] и [[Романса (поезија)|романсе]]. |
Књижевност је напредовала даље од доминације религиозних тема.<ref name=":2" /> Они су и даље били присутни, што се види у бројним преводима Библије, а најпознатија је [[Вујекова Библија]] Јакуба Вујека, објављена 1599. Племству је, међутим, било стало више од религиозних тема, а дела пољске ренесансе одражавала су њихове материјалне и духовне вредности (види [[сарматизам]]).<ref name=":2" /> Савремена поезија је величала врлину властелинског живота. На пример, Реј је славио живот и положај сеоског племића, док је [[Јан Кохановски|Кохановски]] писао о задовољствима и лепоти живота на селу, окружен природом.<ref name=":2" /> Књижевни облици су варирали, од [[ода]], [[Буколичка књижевност|пасторале]] и [[Сонет|сонета]] до [[Елегија|елегије]], [[Сатира|сатире]] и [[Романса (поезија)|романсе]].<ref name=":2" /> |
||
== Наука и технологија == |
|||
Научници из тог периода су Јан Ласки (''John Lasco)'',<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/19325840|title=Renaissance culture in Poland : the rise of humanism, 1470-1543|last=Segel|first=Harold B.|date=1989|publisher=Cornell University Press|isbn=0-8014-2286-8|location=Ithaca, N.Y.|oclc=19325840}}</ref> евангелистички реформатор, Мациеј Меицховита (''Maciej Miechowita'')<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/796384437|title=Acta conventus neo-latini upsaliensis : proceedings of the fourteenth International Congress of Neo-Latin Studies (Uppsala 2009)|date=2012|publisher=Brill|others=Astrid Steiner-Weber|isbn=978-90-04-22743-9|location=Leiden|oclc=796384437}}</ref>, писац и универзитетски наставник, [[Никола Коперник]], астроном познат на пољском као ''Mikołaj Kopernik'', Ваврзимани Гослицки (''Laurentius Grimaldius Gosliscius''), политички мислилац и филозоф; [[Марћин Кромер]], писац и географ; Андрзеј Фрицз Модрзевски, писац и филозоф; Пјотр Скарга, језуитски политички реформатор; Јозеф Струс, лекар, научник, градоначелник [[Познањ|Познања]]; и многи други.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/968340946|title=Made in Poland : the Women and Men Who Changed the World|last=Miltiades Varvounis|date=2016|isbn=978-1-5245-9664-4|location=[Dartford]|oclc=968340946}}</ref> |
|||
== Архитектонски токови и периоди == |
== Архитектонски токови и периоди == |
||
Пољска [[Архитектура ренесансе|ренесансна архитектура]] је подељена на три главна периода. Први период (1500–1550) се често назива „италијанским“, јер су већину ренесансних грађевина у то доба саградили италијански архитекти које је позвало пољско племство углавном из [[Фиренца|Фиренце]] . Током другог периода (1550–1600), ренесансни стил је постао уобичајен и укључивао је утицаје холандске верзије ренесансе, као и почетке [[Маниризам|маниристичког]] стила. У трећем периоду (1600–1650), маниризам је постао популаран, са првим запаженим примерима [[Барок|барока]] (види такође, [[Барок у Пољској]]). |
Пољска [[Архитектура ренесансе|ренесансна архитектура]] је подељена на три главна периода.<ref>Harald Busch, Bernd Lohse, Hans Weigert, ''Baukunst der Renaissance in Europa. Von Spätgotik bis zum Manierismus'', Frankfurt af Main, 1960 |
||
Wilfried Koch, ''Style w architekturze'', Warsaw 1996 |
|||
Tadeusz Broniewski, ''Historia architektury dla wszystkich'' Wydawnictwo Ossolineum, 1990 |
|||
Mieczysław Gębarowicz, ''Studia nad dziejami kultury artystycznej późnego renesansu w Polsce'', Toruń 1962</ref> Први период (1500–1550) се често назива „италијанским“, јер су већину ренесансних грађевина у то доба саградили италијански архитекти које је позвало пољско племство углавном из [[Фиренца|Фиренце]] . Током другог периода (1550–1600), ренесансни стил је постао уобичајен и укључивао је утицаје холандске верзије ренесансе, као и почетке [[Маниризам|маниристичког]] стила. У трећем периоду (1600–1650), маниризам је постао популаран, са првим запаженим примерима [[Барок|барока]] (види такође, [[Барок у Пољској]]). |
|||
=== Први период === |
=== Први период === |
||
[[Датотека:Wawel Krakow June 2006 001.jpg|лево|мини|Двориште [[замка Вавел]] представља пример првог периода пољске ренесансе]] |
[[Датотека:Wawel Krakow June 2006 001.jpg|лево|мини|Двориште [[замка Вавел]] представља пример првог периода пољске ренесансе]] |
||
Године 1499. [[замак Вавел]] је делимично изгорео у пожару. Краљ [[Александар Јагелон]] је 1504. именовао Еберхарда Розембергера за главног архитекту обнове. Касније су га заменили Франческом Флорентином, архитектом италијанског порекла, а после његове смрти Бартоломеом Беречијем и Бенедиктом од Сандомира. Као резултат њиховог рада, Краљевски дворац је претворен у ренесансну резиденцију у фирентинском стилу. У истом периоду изграђени су или обновљени у новом стилу и други дворци и резиденције, укључујући [[Джевица (Војводство лођско)|Джевицу]] (саграђена 1527–1535), [[Шидловјец]] (обновљена 1509–1532), [[Огрођењец|Огродзиениец]] (обновљена 1532–1547 ) и најзначајније, Пиескова Скала, обновљена 1542–1580. |
Године 1499. [[замак Вавел]] је делимично изгорео у пожару. Краљ [[Александар Јагелон]] је 1504. именовао Еберхарда Розембергера за главног архитекту обнове. Касније су га заменили Франческом Флорентином, архитектом италијанског порекла, а после његове смрти Бартоломеом Беречијем и Бенедиктом од Сандомира. Као резултат њиховог рада, Краљевски дворац је претворен у ренесансну резиденцију у фирентинском стилу. У истом периоду изграђени су или обновљени у новом стилу и други дворци и резиденције, укључујући [[Джевица (Војводство лођско)|Джевицу]] (саграђена 1527–1535), [[Шидловјец]] (обновљена 1509–1532), [[Огрођењец|Огродзиениец]] (обновљена 1532–1547 ) и најзначајније, Пиескова Скала, обновљена 1542–1580.<ref>{{Cite journal|last=Ćwiąkała|first=Paweł|last2=Puniach|first2=Edyta|last3=Jarosz|first3=Monika|last4=Kmak|first4=Kamil|date=2015|title=The Surveying inventory of Kraków-Częstochowa upland’s rocks illustrated with the example of the Hercules’ Club (Maczuga Herkulesa) in Pieskowa Skała.|url=http://dx.doi.org/10.7494/geom.2015.9.1.15|journal=Geomatics and Environmental Engineering|volume=9|issue=1|pages=15|doi=10.7494/geom.2015.9.1.15|issn=1898-1135}}</ref> |
||
У првом периоду пољске ренесансе цркве су још увек грађене углавном у готичком стилу. У то време само су нове капеле око старих цркава грађене у новом стилу. Најистакнутију од њих, Сигисмундову капелу у [[Вавелска катедрала|Вавелској катедрали]], саградио је 1519–33. Бартоломео Беречи. |
У првом периоду пољске ренесансе цркве су још увек грађене углавном у готичком стилу. У то време само су нове капеле око старих цркава грађене у новом стилу. Најистакнутију од њих, Сигисмундову капелу у [[Вавелска катедрала|Вавелској катедрали]], саградио је 1519–33. Бартоломео Беречи.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/678476664|title=Fall of stara ves.|last=Bickel|first=Alan M.|date=2003|publisher=Infinity Pub|isbn=0-7414-1757-X|location=[Place of publication not identified]|oclc=678476664}}</ref> |
||
=== Други период === |
=== Други период === |
||
[[Датотека:Poland-00542 - Old Town Hall (30364934345).jpg|мини|Градска вијећница у Познању, обновљена у готичком стилу од стране Ђованија Батисте ди Куадра, 1550–55.]] |
|||
Ренесансни стил је постао најчешћи широм Пољске у свом другом периоду. У северном делу земље, посебно у [[Померанија|Померанији]] и у [[Гдањск|Данцигу]] (Гдањск), радила је велика група уметника холандског порекла. Ренесансни стил у другим деловима Пољске варирао је у локалним условима, стварајући различите подстилове у сваком региону. Такође, присутни су били и неки елементи новог [[Маниризам|маниристичког]] стила. Архитектура овог периода подељена је на три регионална подстила: „италијански“ – углавном у јужном делу [[Пољска|Пољске]], при чему је најпознатији уметник тамо Санти Гучи, „холандски“ – углавном у [[Померанија|Померанији]] , и „стил [[Калиш]]–[[Лублин]]“ (калишко-лублински) у централној Пољској – са најзначајнијим примерима изграђеним у [[Калиш|Калишу]], [[Лублин|Лублину]] и [[Казимјеж Долни]]. |
Ренесансни стил је постао најчешћи широм Пољске у свом другом периоду. У северном делу земље, посебно у [[Померанија|Померанији]] и у [[Гдањск|Данцигу]] (Гдањск), радила је велика група уметника холандског порекла. Ренесансни стил у другим деловима Пољске варирао је у локалним условима, стварајући различите подстилове у сваком региону. Такође, присутни су били и неки елементи новог [[Маниризам|маниристичког]] стила. Архитектура овог периода подељена је на три регионална подстила: „италијански“ – углавном у јужном делу [[Пољска|Пољске]], при чему је најпознатији уметник тамо Санти Гучи, „холандски“ – углавном у [[Померанија|Померанији]] , и „стил [[Калиш]]–[[Лублин]]“ (калишко-лублински) у централној Пољској – са најзначајнијим примерима изграђеним у [[Калиш|Калишу]], [[Лублин|Лублину]] и [[Казимјеж Долни]].<ref>{{Citation|title=Introduction|url=http://dx.doi.org/10.1057/9781137319401.0005|publisher=Palgrave Macmillan|accessdate=2022-04-01|first=Sarah Annes|last=Brown|first2=Robert I.|last2=Lublin|first3=Lynsey|last3=McCulloch}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Dabrowski|first=Patrice M.|date=2020-09-22|title=„Odkrywamy powtórnie Bieszczady”. Idealizacja gór w PRL-u i jej oddźwięk|url=http://dx.doi.org/10.19195/2084-4107.13.17|journal=Góry, Literatura, Kultura|volume=13|pages=209–216|doi=10.19195/2084-4107.13.17|issn=2084-4107}}</ref> |
||
Широм Пољске изграђени су нови замци, који су носили нови четвороугаони облик који је окруживао двориште, са четири куле на угловима. Истакнути примери укључују: замак у Плаковицама (16. век), замак у [[Бжег|Бжегу]] (обновљен од готичког упоришта 1544–60), замак у [[Њеполомице]] ( обновљен након пожара 1550–71), замак у [[Баранов Сандомјерски|Баранов Сандомиер]] (саградио Санти Гучи 1591–1606) и замак у Красичину. |
Широм Пољске изграђени су нови замци, који су носили нови четвороугаони облик који је окруживао двориште, са четири куле на угловима. Истакнути примери укључују: замак у Плаковицама (16. век), замак у [[Бжег|Бжегу]] (обновљен од готичког упоришта 1544–60), замак у [[Њеполомице]] ( обновљен након пожара 1550–71), замак у [[Баранов Сандомјерски|Баранов Сандомиер]] (саградио Санти Гучи 1591–1606) и замак у Красичину.<ref>{{Cite journal|last=Kocańda|first=Paweł|date=2021|title=(review) J. T. Frazik. „Zamek w Krasiczynie” [„The castle in Krasiczyn”]. Przemyśl 2020: Przemyskie Centrum Kultury i Nauki ZAMEK, Towarzystwo Przyjaciół Nauk w Przemyślu, 200 pages, 200 figures.|url=http://dx.doi.org/10.15584/anarres.2021.16.12|journal=Analecta Archaeologica Ressoviensia|volume=16|pages=169–173|doi=10.15584/anarres.2021.16.12|issn=2084-4409}}</ref> |
||
Многи градови су подигли нове зграде у ренесансном стилу. Изграђена је нова [[Хала тканина у Кракову|Хала тканина]] у Кракову (сукноница). Градске куће су изграђене или обновљене у: [[Тарнов|Тарнову]], [[Сандомјеж]]<nowiki/>у, [[Хелм (град)|Хелму]] (срушене) и у [[Познањ|Познању]]. Такође, читави градови су често били редизајнирани. Примери ренесансног урбанистичког планирања преживели су до модерног доба у [[Шидловјец|Шидловјецу]] и [[Замошћ|Замошћу]]. |
Многи градови су подигли нове зграде у ренесансном стилу. Изграђена је нова [[Хала тканина у Кракову|Хала тканина]] у Кракову (сукноница). Градске куће су изграђене или обновљене у: [[Тарнов|Тарнову]], [[Сандомјеж]]<nowiki/>у, [[Хелм (град)|Хелму]] (срушене) и у [[Познањ|Познању]]. Такође, читави градови су често били редизајнирани. Примери ренесансног урбанистичког планирања преживели су до модерног доба у [[Шидловјец|Шидловјецу]] и [[Замошћ|Замошћу]]. |
||
| Ред 46: | Ред 56: | ||
Примери померанске ренесансе која се развила под утицајем [[Северна Европа|Северне Европе]], а не [[Италија|Италије]] су: Зелена капија у [[Гдањск|Гдањску]] (саграђена 1564–1568. од стране Ханса Крамера), Горска капија у [[Гдањск|Гдањску]] (завршио Вилем ван ден Блок 1588.), Велики Арсенал у [[Гдањск|Гдањску]] (саграђен 1602–1606. од стране Антониса ван Обергена ), и Старе градске куће у [[Гдањск|Гдањску]] (саграђен 1587–1595, вероватно Антониса ван Обергена). |
Примери померанске ренесансе која се развила под утицајем [[Северна Европа|Северне Европе]], а не [[Италија|Италије]] су: Зелена капија у [[Гдањск|Гдањску]] (саграђена 1564–1568. од стране Ханса Крамера), Горска капија у [[Гдањск|Гдањску]] (завршио Вилем ван ден Блок 1588.), Велики Арсенал у [[Гдањск|Гдањску]] (саграђен 1602–1606. од стране Антониса ван Обергена ), и Старе градске куће у [[Гдањск|Гдањску]] (саграђен 1587–1595, вероватно Антониса ван Обергена). |
||
Карактеристична лаицизација живота током ренесансе и реформације резултирала је тек мањим развојем сакралне архитектуре. Углавном су се капеле градиле у ренесансном стилу, али неке цркве су такође обновљене, укључујући: Катедралу у [[Плоцк|Плоцку]]; и Колегиј у [[Пултуск|Пултуску]] (обновио га је Јован Батиста из Венеције). Основано је само неколико нових цркава, као што је саборна црква Светог Томе у [[Замошћ|Замошћу]]. |
Карактеристична лаицизација живота током ренесансе и реформације резултирала је тек мањим развојем сакралне архитектуре. Углавном су се капеле градиле у ренесансном стилу, али неке цркве су такође обновљене, укључујући: Катедралу у [[Плоцк|Плоцку]]; и Колегиј у [[Пултуск|Пултуску]] (обновио га је Јован Батиста из Венеције). Основано је само неколико нових цркава, као што је саборна црква Светог Томе у [[Замошћ|Замошћу]].<ref>{{Citation|title=Manchester Collegiate Church, 1558–1660|url=http://dx.doi.org/10.7765/9781526161277.00011|publisher=Manchester University Press|date=2021-11-23|accessdate=2022-04-01}}</ref> |
||
=== Трећи период === |
=== Трећи период === |
||
[[Датотека:Gdańsk Zielona Brama.jpg|мини|Зелена капија у Гдањску]] |
|||
Пожар на [[Замак Вавел|Вавелу]] и премештање престонице у [[Варшава|Варшаву]] 1596. зауставили су развој ренесансе у [[Краков|Кракову]], као и у [[Гдањск|Данцигу]]. Такође, растућа моћ језуита и [[контрареформација]] дали су подстицај развоју [[Маниризам|маниристичке]] архитектуре и новог стила – барока (видети такође, [[Барок у Пољској]]). Најзначајнији пример маниристичке архитектуре у успону у Пољској је комплекс кућа у [[Казимјеж Долни]] и у [[Замошћ|Замошћу]]. |
Пожар на [[Замак Вавел|Вавелу]] и премештање престонице у [[Варшава|Варшаву]] 1596. зауставили су развој ренесансе у [[Краков|Кракову]], као и у [[Гдањск|Данцигу]]. Такође, растућа моћ језуита и [[контрареформација]] дали су подстицај развоју [[Маниризам|маниристичке]] архитектуре и новог стила – барока (видети такође, [[Барок у Пољској]]). Најзначајнији пример маниристичке архитектуре у успону у Пољској је комплекс кућа у [[Казимјеж Долни]] и у [[Замошћ|Замошћу]].<ref>{{Cite journal|last=Gizińska-Górna|first=Magdalena|date=2020-10-01|title=Status of Water Supply and Sanitation Infrastructure in Opole County (Lubelskie Voivodeship, Poland)|url=http://dx.doi.org/10.12911/22998993/125421|journal=Journal of Ecological Engineering|volume=21|issue=7|pages=141–151|doi=10.12911/22998993/125421|issn=2299-8993}}</ref> |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
* [[Пољско златно доба]] |
* [[Пољско златно доба]] |
||
* [[Лублинска ренесанса]] |
|||
* [[Маниристичка архитектура и скулптура у Пољској]] |
|||
* [[Историја Пољске за време династије Јагелона]] |
|||
* [[Војводски дворац, Шчећин]] |
|||
* [[Војводство Помераније]] |
|||
== Извори == |
== Извори == |
||
<references responsive="" /> |
|||
[[Категорија:Ренесанса]] |
[[Категорија:Ренесанса]] |
||
[[Категорија:Пољска култура]] |
[[Категорија:Пољска култура]] |
||
Верзија на датум 1. април 2022. у 21:40
| Ренесанса |
|---|
 |
| Теме |
| Региони |
Ренесанса у Пољској (пољ. Renesans, Odrodzenie; буквално: препород) трајала је од касног 15. до касног 16. века и широко се сматра златним добом пољске културе.
Под управом династије Јагелона, Круна Краљевине Пољске (од 1569. део Пољско-литванске заједнице) активно је учествовала у широкој европској ренесанси. Вишенационална пољска држава доживела је период културног раста делимично захваљујући веку без великих ратова, осим сукоба у ретко насељеним источним и јужним пограничним подручјима. Реформација се мирно ширила по целој земљи (подигнула пољску браћу), а услови живота су се побољшали, градови су расли, а извоз пољопривредних производа је обогатио становништво, посебно племство (шљахте), које је стекло доминацију у новом политичком систему Златне слободе.
Преглед[1]
Ренесансни покрет, чији је утицај настао у Италији, проширио се широм Пољске отприлике у 15. и 16. веку. Многи италијански уметници стигли су у земљу дочекани од стране пољских краљевских породица, укључујући уметнике као што су Франческо Фјорентино, Бартоломео Беречи, Санти Гучи, Матео Гучи, Бернардо Морандо, Ђовани Батиста ди Квадро и други, укључујући мислиоце и просветитеље као што је Филип Калимах, трговце као што су породица Бонер и Монтелупи,[2] и друге истакнуте личности које су се досељавале у Пољску од краја 15. века у потрази за новим приликама. Већина њих се настанила у Кракову, пољској престоници до 1611.
У Пољској су аплаудиране ренесансне вредности достојанства човека и снаге његовог разума.[1] Многа дела су преведена на пољски и латински са класичног латинског, грчког и хебрејског, као и са савремених језика попут италијанског.[1] Академија у Кракову, један од најстаријих светских универзитета, уживала је у својој златној ери између 1500. и 1535. године, са 3.215 студената који су дипломирали у првој деценији 16. века – рекорд који није надмашен све до касног 18. века. Период пољске ренесансе, који је подржавао интелектуална настојања, изнедрио је многе изванредне уметнике и научнике. Међу њима је било Никола Коперник који је у свом De_revolutionibus_orbium_coelestium представио хелиоцентричну теорију универзума, Мациеј Миецховита, аутор од Tractatus de duabus Sarmatis – најтачнијег до данас географског и етнографског приказа источне Европе; Бернард Ваповски, картограф чије су се карте тог региона појавиле у Птоломејевој Географији; Марћин Кромер који је у свом De origine et rebus gestis Polonorum libri... описао и историју и географију Пољске ; Андрзеј Фрицз Модрзевски, филозоф који се бавио управљањем; Миколај Реј, који је популаризовао употребу пољског језика у поезији; и Јан Кохановски, чије су га песме на пољском уздигле у ред најистакнутијих пољских песника.[2][3][4]
Млади Пољаци, посебно синови племства (шљахта), који су завршили било коју од преко 2.500 парохијских школа, гимназија и неколико академија (Краковска академија, Вилнуска академија, Замошћанска академија ), често су путовали у иностранство да би завршили своје образовање.[2] Пољски мислиоци, попут Анџеја Фрича Моџевског, Јоханеса Дантискуса или Јана Ласког, одржавали су контакте са водећим европским филозофима ренесансе, као што су Томас Мор, Еразмо и Филип Меланхтон.[2][5] Пољска не само да је учествовала у размени главних културних и научних идеја и развоја западне Европе, већ је такође ширила западно наслеђе на исток међу источнословенским народима.[2] На пример, штампарски процес, латиница и уметност са слоговном версификацијом у поезији,[2][6][7] посебно у Белорусији и Украјини (преко Кијевско-Мохиљанске академије),[8] одакле је је пренет у Русију (Московско војводство),[2] која је почела да појачава своје везе са западном Европом после монголске инвазије на Кијевску Русију.[9] Прве четири штампане ћириличне књиге на свету објављене су у Кракову, 1491. године, код штампара Швајполта Фиола.[3]
Уметност
Подстицаји за развој уметности и архитектуре били су бројни. Краљ Жигмунд I Стари, који се попео на престо 1507. године, био је спонзор многих уметника и започео је велики пројекат – под фирентинским архитектом Бартоломеом Беречијем – преуређење древне резиденције пољских краљева, замка Вавел, у модерани Ренесансну резиденцију.[2] Жигмундовој ревности за ренесансу није одговарао само његов син, Жигмунд II Август, већ и многи богати племићи и грађани који су такође желели да покажу своје богатство, утицај и културну памет.[2] Године 1578. канцелар Јан Замојски започео је изградњу идеалног ренесансног града, спонзоришући стварање Замошћа (града названог по њему), који је убрзо постао важан административни, трговачки и образовни град ренесансне Пољске.[2] Два највећа савремена пољска града – Краков (који је привукао многе италијанске архитекте) и Данциг (који је привукао углавном архитекте из Немачке и Холандије) – вероватно су највише добили у тој ери, али су многи други градови такође приметили нове ренесансне конструкције.[2]
Ренесансно сликарство су у Пољској представили многи уметници имигранти, као што су Лукас Кранах, Ханс Дирер и Ханс фон Кулмбах, а бавили су се и пољски сликари као што је Мартин Кобер (дворски сликар краља Стефана Баторија ).[2] Радови портретиста створили су импресивну галерију, посебно репрезентативну за оне који су могли да приуште да буду овековечени у њима.[2]
Центар музичке културе била је краљевска резиденција у Кракову, где је краљевски двор угостио многе стране и домаће извођаче.[2] Најзначајнија дела ренесансе у Пољској укључују композиције, обично за лауту и оргуље, и вокалне и инструменталне, од игара, преко полифоне музике, до верских ораторијума и миса. [2]Јан од Лублина је 1540. објавио Tablature у којој је сакупио најпознатије европске комаде за оргуље.[2] Николај Краковиенсис (Миколај Краковски) је компоновао многе мисе, мотете, песме, игре и предигре.[2] Миколај Гомулка је био аутор музичког извођења песама Кохановског (Melodies for the Polish Psalter).[2] Најпознатији пољски композитор био је Вацлав Шамотул, признат као један од изузетних ренесансних композитора.[2]
Значајни пољски ренесансни уметници
Међу најистакнутијим пољским ренесансним писцима и уметницима, чија су остварења постала значајан део пољског наставног плана и програма, су песници Миколај Реј, Јан Кохановски, Шимон Шимоновић, Миколај Сеп Шаржински, Анџеј Кржицки и Јоханес Дантискус, писац Лукасз Горницки, композитор Вацлав из Шамотулија, композитор и певач Миколај Гомулка, вајар Јан Михаловић из Ужедова и сликари Станислав Самострзелник и Марцин Кобер. Уметници и архитекте који су се настанили у Пољској и постигли значајна признања за свој рад у земљи су: Ханс Дирер, Ханс (Сус) фон Кулмбах, Матео Гучи, Санти Гучи, Бартоломео Беречи, Бернардо Морандо, Ђовани Батиста ди Квадро и други.
Књижевност
Прву штампарију поставио је у Кракову 1473. немачки штампар Каспер Штраубе из Баварске.[3] Између 1561. и 1600. године, седамнаест штампарија у Пољској је издавало преко 120 наслова годишње, са просечним издањем од 500 примерака.[3] Први потпуни превод Библије на пољски начинио је 1561. Јан Леополита (Леополитина Библија).[3] Отприлике у то време објављен је први пољски правописни речник (Станислав Муржиновски, 1551); умножиле су се и граматике и речници. Пољска ренесанса је била двојезична, говор шљахте био је мешавина пољског и латинског, а разни аутори су осцилирали између пољског, латинског и мешавине ова два (макаронски језик).
Књижевност је напредовала даље од доминације религиозних тема.[3] Они су и даље били присутни, што се види у бројним преводима Библије, а најпознатија је Вујекова Библија Јакуба Вујека, објављена 1599. Племству је, међутим, било стало више од религиозних тема, а дела пољске ренесансе одражавала су њихове материјалне и духовне вредности (види сарматизам).[3] Савремена поезија је величала врлину властелинског живота. На пример, Реј је славио живот и положај сеоског племића, док је Кохановски писао о задовољствима и лепоти живота на селу, окружен природом.[3] Књижевни облици су варирали, од ода, пасторале и сонета до елегије, сатире и романсе.[3]
Наука и технологија
Научници из тог периода су Јан Ласки (John Lasco),[12] евангелистички реформатор, Мациеј Меицховита (Maciej Miechowita)[13], писац и универзитетски наставник, Никола Коперник, астроном познат на пољском као Mikołaj Kopernik, Ваврзимани Гослицки (Laurentius Grimaldius Gosliscius), политички мислилац и филозоф; Марћин Кромер, писац и географ; Андрзеј Фрицз Модрзевски, писац и филозоф; Пјотр Скарга, језуитски политички реформатор; Јозеф Струс, лекар, научник, градоначелник Познања; и многи други.[14]
Архитектонски токови и периоди
Пољска ренесансна архитектура је подељена на три главна периода.[15] Први период (1500–1550) се често назива „италијанским“, јер су већину ренесансних грађевина у то доба саградили италијански архитекти које је позвало пољско племство углавном из Фиренце . Током другог периода (1550–1600), ренесансни стил је постао уобичајен и укључивао је утицаје холандске верзије ренесансе, као и почетке маниристичког стила. У трећем периоду (1600–1650), маниризам је постао популаран, са првим запаженим примерима барока (види такође, Барок у Пољској).
Први период
Године 1499. замак Вавел је делимично изгорео у пожару. Краљ Александар Јагелон је 1504. именовао Еберхарда Розембергера за главног архитекту обнове. Касније су га заменили Франческом Флорентином, архитектом италијанског порекла, а после његове смрти Бартоломеом Беречијем и Бенедиктом од Сандомира. Као резултат њиховог рада, Краљевски дворац је претворен у ренесансну резиденцију у фирентинском стилу. У истом периоду изграђени су или обновљени у новом стилу и други дворци и резиденције, укључујући Джевицу (саграђена 1527–1535), Шидловјец (обновљена 1509–1532), Огродзиениец (обновљена 1532–1547 ) и најзначајније, Пиескова Скала, обновљена 1542–1580.[16]
У првом периоду пољске ренесансе цркве су још увек грађене углавном у готичком стилу. У то време само су нове капеле око старих цркава грађене у новом стилу. Најистакнутију од њих, Сигисмундову капелу у Вавелској катедрали, саградио је 1519–33. Бартоломео Беречи.[17]
Други период
.jpg)
Ренесансни стил је постао најчешћи широм Пољске у свом другом периоду. У северном делу земље, посебно у Померанији и у Данцигу (Гдањск), радила је велика група уметника холандског порекла. Ренесансни стил у другим деловима Пољске варирао је у локалним условима, стварајући различите подстилове у сваком региону. Такође, присутни су били и неки елементи новог маниристичког стила. Архитектура овог периода подељена је на три регионална подстила: „италијански“ – углавном у јужном делу Пољске, при чему је најпознатији уметник тамо Санти Гучи, „холандски“ – углавном у Померанији , и „стил Калиш–Лублин“ (калишко-лублински) у централној Пољској – са најзначајнијим примерима изграђеним у Калишу, Лублину и Казимјеж Долни.[18][19]
Широм Пољске изграђени су нови замци, који су носили нови четвороугаони облик који је окруживао двориште, са четири куле на угловима. Истакнути примери укључују: замак у Плаковицама (16. век), замак у Бжегу (обновљен од готичког упоришта 1544–60), замак у Њеполомице ( обновљен након пожара 1550–71), замак у Баранов Сандомиер (саградио Санти Гучи 1591–1606) и замак у Красичину.[20]
Многи градови су подигли нове зграде у ренесансном стилу. Изграђена је нова Хала тканина у Кракову (сукноница). Градске куће су изграђене или обновљене у: Тарнову, Сандомјежу, Хелму (срушене) и у Познању. Такође, читави градови су често били редизајнирани. Примери ренесансног урбанистичког планирања преживели су до модерног доба у Шидловјецу и Замошћу.
Примери померанске ренесансе која се развила под утицајем Северне Европе, а не Италије су: Зелена капија у Гдањску (саграђена 1564–1568. од стране Ханса Крамера), Горска капија у Гдањску (завршио Вилем ван ден Блок 1588.), Велики Арсенал у Гдањску (саграђен 1602–1606. од стране Антониса ван Обергена ), и Старе градске куће у Гдањску (саграђен 1587–1595, вероватно Антониса ван Обергена).
Карактеристична лаицизација живота током ренесансе и реформације резултирала је тек мањим развојем сакралне архитектуре. Углавном су се капеле градиле у ренесансном стилу, али неке цркве су такође обновљене, укључујући: Катедралу у Плоцку; и Колегиј у Пултуску (обновио га је Јован Батиста из Венеције). Основано је само неколико нових цркава, као што је саборна црква Светог Томе у Замошћу.[21]
Трећи период
Пожар на Вавелу и премештање престонице у Варшаву 1596. зауставили су развој ренесансе у Кракову, као и у Данцигу. Такође, растућа моћ језуита и контрареформација дали су подстицај развоју маниристичке архитектуре и новог стила – барока (видети такође, Барок у Пољској). Најзначајнији пример маниристичке архитектуре у успону у Пољској је комплекс кућа у Казимјеж Долни и у Замошћу.[22]
Види још
Извори
- ^ а б в Mikoś, Michael J. (1995). Polish renaissance literature : an anthology. Columbus, Ohio: Slavica Publishers. ISBN 0-89357-257-8. OCLC 32917561.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п Juneau, Josh; Arena, Matt (2010), PL/SQL Fundamentals, Apress, стр. 1—14, ISBN 978-1-4302-3207-0, Приступљено 2022-04-01
- ^ а б в г д ђ е ж з Mikoś, Michael J. (1995). Polish renaissance literature : an anthology. Columbus, Ohio: Slavica Publishers. ISBN 0-89357-257-8. OCLC 32917561.
- ^ Grzebień, Ludwik (2020-03-16). „Duchowieństwo polskiego Odrodzenia a książka : na marginesie czterech książek o bibliotekach personalnych”. Archiwa, Biblioteki i Muzea Kościelne. 21: 295—302. ISSN 2545-3491. doi:10.31743/abmk.6783.
- ^ Lee, Stephen J. (1993). Peter the Great. London: Routledge. ISBN 0-415-09279-5. OCLC 27108484.
- ^ The Cambridge companion to modern Russian culture. Nicholas Rzhevsky (1st ed изд.). Cambridge. 1998. ISBN 0-521-47218-0. OCLC 38752907.
- ^ Rusinko, Elaine (2003). Straddling borders : literature and identity in Subcarpathian Rus'. Toronto, Ont.: University of Toronto Press. ISBN 978-1-4426-8022-7. OCLC 244767717.
- ^ Kamenskiĭ, A. (1997). The Russian empire in the eighteenth century : searching for a place in the world. David Mark Griffiths. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe. ISBN 0-585-01978-9. OCLC 42854150.
- ^ „Figure 4: Distribution of major Alonella clades (both original and sequences retrieved from NCBI GenBank).”. dx.doi.org. Приступљено 2022-04-01.
- ^ Lasers in the conservation of artworks : LACONA VI proceedings : Vienna, Austria, Sept. 21-25, 2005. J. Nimmrichter, Wolfgang Kautek, M. Schreiner. Berlin: Springer. 2007. ISBN 978-3-540-72130-7. OCLC 213091034.
- ^ „Slavonic Encyclopaedia. Edited by <italic>Joseph S. Roucek</italic>, University of Bridgeport. (New York: Philosophical Library. 1949. Pp. xi, 1445.)”. The American Historical Review. 1950. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/55.2.366.
- ^ Segel, Harold B. (1989). Renaissance culture in Poland : the rise of humanism, 1470-1543. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press. ISBN 0-8014-2286-8. OCLC 19325840.
- ^ Acta conventus neo-latini upsaliensis : proceedings of the fourteenth International Congress of Neo-Latin Studies (Uppsala 2009). Astrid Steiner-Weber. Leiden: Brill. 2012. ISBN 978-90-04-22743-9. OCLC 796384437.
- ^ Miltiades Varvounis (2016). Made in Poland : the Women and Men Who Changed the World. [Dartford]. ISBN 978-1-5245-9664-4. OCLC 968340946.
- ^ Harald Busch, Bernd Lohse, Hans Weigert, Baukunst der Renaissance in Europa. Von Spätgotik bis zum Manierismus, Frankfurt af Main, 1960 Wilfried Koch, Style w architekturze, Warsaw 1996 Tadeusz Broniewski, Historia architektury dla wszystkich Wydawnictwo Ossolineum, 1990 Mieczysław Gębarowicz, Studia nad dziejami kultury artystycznej późnego renesansu w Polsce, Toruń 1962
- ^ Ćwiąkała, Paweł; Puniach, Edyta; Jarosz, Monika; Kmak, Kamil (2015). „The Surveying inventory of Kraków-Częstochowa upland’s rocks illustrated with the example of the Hercules’ Club (Maczuga Herkulesa) in Pieskowa Skała.”. Geomatics and Environmental Engineering. 9 (1): 15. ISSN 1898-1135. doi:10.7494/geom.2015.9.1.15.
- ^ Bickel, Alan M. (2003). Fall of stara ves. [Place of publication not identified]: Infinity Pub. ISBN 0-7414-1757-X. OCLC 678476664.
- ^ Brown, Sarah Annes; Lublin, Robert I.; McCulloch, Lynsey, Introduction, Palgrave Macmillan, Приступљено 2022-04-01
- ^ Dabrowski, Patrice M. (2020-09-22). „„Odkrywamy powtórnie Bieszczady”. Idealizacja gór w PRL-u i jej oddźwięk”. Góry, Literatura, Kultura. 13: 209—216. ISSN 2084-4107. doi:10.19195/2084-4107.13.17.
- ^ Kocańda, Paweł (2021). „(review) J. T. Frazik. „Zamek w Krasiczynie” [„The castle in Krasiczyn”]. Przemyśl 2020: Przemyskie Centrum Kultury i Nauki ZAMEK, Towarzystwo Przyjaciół Nauk w Przemyślu, 200 pages, 200 figures.”. Analecta Archaeologica Ressoviensia. 16: 169—173. ISSN 2084-4409. doi:10.15584/anarres.2021.16.12. soft hyphen character у
|journal=на позицији 4 (помоћ) - ^ Manchester Collegiate Church, 1558–1660, Manchester University Press, 2021-11-23, Приступљено 2022-04-01
- ^ Gizińska-Górna, Magdalena (2020-10-01). „Status of Water Supply and Sanitation Infrastructure in Opole County (Lubelskie Voivodeship, Poland)”. Journal of Ecological Engineering. 21 (7): 141—151. ISSN 2299-8993. doi:10.12911/22998993/125421.