Конотоксин

С Википедије, слободне енциклопедије
Алфа конотоксински прекурзор
α-Конотоксин PnIB из C. pennaceus, дисулфидне везе су приказане жуто. (1АКГ​)
Идентификатори
СимболToxin_8
ПфамПФ07365
ИнтерПроИПР009958
ПРОСИТЕПДОЦ60004
СЦОП1мии
СУПЕРФАМИЛY1мии
ОПМ суперфамилија157
ОПМ протеин1акг
Омега конотоксин
Шематски диаграм тродимензионалне структуре ω-конотоксина МВИИА (зиконотида). Дисулфидне везе су приказане жутом бојом. (1ДW5​)
Идентификатори
СимболConotoxin
ПфамПФ02950
ИнтерПроИПР004214
СЦОП2ццо
СУПЕРФАМИЛY2ццо
ОПМ суперфамилија120
ОПМ протеин1фyг

Конотоксин је једна од група неуротоксичних пептида изолованих из отрова морског купастог пужа, рода Цонус.

Конотоксини садрже 10 до 30 аминокиселина. Они типично имају једну или више дисулфидних веза. Конотоксини имају више механизама дејства, већина којих није подробно истражена. Знатан број пептида из ове групе модулише активност јонских канала.[1] Током последњих неколико деценија конотоксини су били предмет фармаколошких истраживања.[2]

Типови и биолошке активности конотоксина[уреди | уреди извор]

Постоји пет група конотоксина са познатим дејствима: α(алфа)-, δ(делта)-, κ(капа)-, μ(ми)-, и ω(омега)- типови. Сваки од пет типова конотоксина делује на раличитој биолошкој мети.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Терлау Х, Оливера БМ (2004). „Цонус веномс: а рицх соурце оф новел ион цханнел-таргетед пептидес”. Пхyсиол. Рев. 84 (1): 41—68. ПМИД 14715910. дои:10.1152/пхyсрев.00020.2003. 
  2. ^ Оливера БМ, Теицхерт РW (2007). „Диверситy оф тхе неуротоxиц Цонус пептидес: а модел фор цонцертед пхармацологицал дисцоверy.”. Мол Интерв. 7 (5): 251—60. ПМИД 17932414. дои:10.1124/ми.7.5.7. 
  3. ^ Ницке А, Wоннацотт С, Леwис РЈ (2004). „Алпха-цонотоxинс ас тоолс фор тхе елуцидатион оф струцтуре анд фунцтион оф неуронал ницотиниц ацетyлцхолине рецептор субтyпес”. Еур. Ј. Биоцхем. 271 (12): 2305—2319. ПМИД 15182346. дои:10.1111/ј.1432-1033.2004.04145.x. 
  4. ^ Леиполд Е, Хансел А, Оливера БМ, Терлау Х, Хеинеманн СХ (2005). „Молецулар интерацтион оф делта-цонотоxинс wитх волтаге-гатед содиум цханнелс”. ФЕБС Летт. 579 (18): 3881—3884. ПМИД 15990094. дои:10.1016/ј.фебслет.2005.05.077. 
  5. ^ Схон КЈ, Стоцкер M, Терлау Х, Стüхмер W, Јацобсен Р, Wалкер C, Гриллеy M, Wаткинс M, Хиллyард ДР, Граy WР, Оливера БМ (1998). „каппа-Цонотоxин ПВИИА ис а пептиде инхибитинг тхе схакер К+ цханнел”. Ј. Биол. Цхем. 273 (1): 33—38. ПМИД 9417043. дои:10.1074/јбц.273.1.33. 
  6. ^ Ли РА, Томаселли ГФ (2004). „Усинг тхе деадлy му-цонотоxинс ас пробес оф волтаге-гатед содиум цханнелс”. Тоxицон. 44 (2): 117—122. ПМЦ 2698010Слободан приступ. ПМИД 15246758. дои:10.1016/ј.тоxицон.2004.03.028. 
  7. ^ Ниелсен КЈ, Сцхроедер Т, Леwис Р (2000). „Струцтуре-ацтивитy релатионсхипс оф омега-цонотоxинс ат Н-тyпе волтаге-сенситиве цалциум цханнелс”. Ј. Мол. Рецогнит. 13 (2): 55—70. ПМИД 10822250. дои:10.1002/(СИЦИ)1099-1352(200003/04)13:2<55::АИД-ЈМР488>3.0.ЦО;2-О. Архивирано из оригинала (абстрацт) 13. 08. 2011. г. Приступљено 30. 01. 2013. 
  8. ^ Боwерсоx СС, Лутхер Р (1998). „Пхармацотхерапеутиц потентиал оф омега-цонотоxин МВИИА (СНX-111), ан Н-тyпе неуронал цалциум цханнел блоцкер фоунд ин тхе веном оф Цонус магус”. Тоxицон. 36 (11): 1651—1658. ПМИД 9792182. дои:10.1016/С0041-0101(98)00158-5. 
  9. ^ Проммер Е (2006). „Зицонотиде: а неw оптион фор рефрацторy паин”. Другс Тодаy. 42 (6): 369—78. ПМИД 16845440. дои:10.1358/дот.2006.42.6.973534. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Цонотоxинс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
  • Baldomero "Toto" Olivera. „iBioSeminar on Conus Peptides”. The American Society for Cell Biology. Архивирано из оригинала 27. 11. 2012. г. Приступљено 30. 01. 2013. 
  • Kaas Q, Westermann JC, Halai R, Wang CK, Craik DJ. „ConoServer”. Institute of Molecular Bioscience, The University of Queensland, Australia. Приступљено 2. 6. 2009. „A database for conopeptide sequences and structures