Норман Борлоуг

С Википедије, слободне енциклопедије

Норман Борлоуг
Лични подаци
Датум рођења(1914-03-25)25. март 1914.
Место рођењаКреско (Ајова),  САД
Датум смрти12. септембар 2009.(2009-09-12) (95 год.)[1]
Место смртиДалас, Тексас,  САД
Научни рад
Познат поЗеленој револуцији
Награде

Норман Ернест Борлоуг (Креско, Ајова, 25. март 1914. - Далас, Тексас, 13. септембар 2009),[3] амерички агроном, "отац" Зелене Револуције и добитник Нобелове награде за мир 1970,[4] као признање за његов допринос светском миру кроз повећање залиха хране.

Борлоуг је дипломирао у шумарство 1937. и докторирао у области биљне патологије и генетике са Универзитета у Минесоти 1942. Он је радио на пољопривредним истраживањима у центру ЦИММИТ у Мексику, где је развио полу-патуљасте сорте пшенице високог приноса отпорне на болести.[1][2] Средином 20. века Борлоуг је предводио уношење ових високо родних сорти у комбинацији са савременим техникама пољопривредне производње у Мексико, Пакистан и Индију. Као резултат тога, Мексико је постао нето извозник пшенице до 1963. Између 1965. и 1970. приноси пшенице су се скоро удвостручили у Пакистану и Индији, што је значајно побољшало сигурност хране у тим земљама.[5]

Борлоуга су често називали „оцем Зелене револуције“[6][7] и приписује му се спашавање више од милијарду људи широм света од смрти узрокованом глађу.[8][9][10][11] Према Џану Дагласу, извршном асистенту председника Светске фондације за храну, извор овог броја је чланак Грега Истербрука из 1997. године „Заборављени доброчинитељ човечанства“. У чланку се наводи да је „облик пољопривреде који Борлоуг проповеда можда спречио милијарду смртних случајева.“[12] Добитник је Нобелове награде за мир 1970. године као признање за његов допринос светском миру кроз повећање залиха хране.

Касније у животу помогао је у примени ових метода повећања производње хране у Азији и Африци.[13]

Рани живот, образовање и породица[уреди | уреди извор]

Борлоуг је рођен од оца Хенрија Оливера (1889–1971) и мајке Кларе (Вала) Борлоуг (1888–1972) на фарми његове баке и деде у Сауду 1914. године, као прво од четворо деце. Његове три сестре биле су Палма Лилијан (Бехренс; 1916–2004), Шарлота (Калберт; р. 1919) и Хелен (р. 1921). Од седме до деветнаесте година радио је на породичној фарми од 106-ацре (43 ха) западно од Противина, Ајова, пецао, ловио и узгајао кукуруз, зоб, мачји реп, говеда, свиње и пилиће. Похађао је једноучитељску сеоску школу са једном учионицом звану Нови Орегон #8 у Хауард округу, до осмог разреда.

Данас је та школска зграда, изграђена 1865. године, у власништву Фондације за наслеђе Нормана Борлоуга у оквиру „Пројекта Борлоугова оставштина“.[14] Борлоуг је био члан фудбалског, бејзболског и рвачког тима у средњој школи Креско, где га је његов тренер рвања, Дејве Бартелма, непрестано охрабривао да „да 105%”.[15]

Борлоуг је своју одлуку да напусти фарму и настави школовање приписао хитном дедовом охрабривању да учи: Нелс Олсон Борлоуг (1859–1935) му је једном рекао, „мудрије је да напуниш своју главу сад, ако касније желиш да напуниш стомак."[16] Када се Борлоуг 1933. пријавио за пријем на Универзитет у Минесоти, пао је на пријемном испиту, али је прихваћен на новооснованом двогодишњем Општем колеџу. Након два семестра прешао је на шумарски програм Пољопривредног факултета. Као члан универзитетског рвачког тима Универзитета у Минесоти, Борлоуг је стигао до полуфинала велике десетке и промовисао спорт у средњим школама у Минесоти на пријатељским мечевима широм државе.

Рвање ме је научило неким вредним лекцијама ... Увек сам мислио да могу да се носим са најбољин на свету. То ме учинило жилавим. Много пута сам се ослањао на ту снагу. Можда је то неприкладна потпора, али ја сам тако направљен.[17]

Смрт[уреди | уреди извор]

Борлоуг је умро од лимфома у 95. години, 12. септембра 2009. године, у свом дому у Даласу.[3][18]

Борлоугова деца објавила су саопштење у коме се каже: „Желели бисмо да његов живот буде модел за промену у животима других и да допринесе даљим напорима да се оконча људска беда за цело човечанство.”[19]

Премијер Индије Манмохан Синг и председница Индије Пратиба Патил одали су почаст Борлоугу рекавши: „Борлоугов живот и достигнуће сведочанство су о далекосежном доприносу који велики интелект, упорност и научна визија једног човека могу дати миру и напретку човека.”[20]

Организација за храну и пољопривреду (ФАО) Уједињених нација описала је Борлоуга као „врхунског научника чији се рад парира делима других великих научних добротвора човечанства у 20. веку”],[21] а Кофи Анан, бивши генерални секретар Уједињених нација, рекао је: „Док славимо дуг и изванредан живот др Борлога, славимо и дуге и продуктивне животе које су његова постигнућа омогућила толиким милионима људи широм света ... наставићемо да будемо инспирисани његовом трајном преданошћу сиромашнима, оскуднима и рањивима у нашем свету."[22]

Књиге и предавања[уреди | уреди извор]

Борлоуг са секретарицом за пољопривреду Сједињених Држава Ан M. Венеман у поред рођенданске торте припремљене за његов 90. рођендан.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Swaminathan, M. S. (2009). „Obituary: Norman E. Borlaug (1914–2009) Plant scientist who transformed global food production”. Nature. 461 (7266): 894. Bibcode:2009Natur.461..894S. ISSN 0028-0836. PMID 19829366. S2CID 36572472. doi:10.1038/461894a. 
  2. ^ а б Phillips, R. L. (2013). „Norman Ernest Borlaug. 25 March 1914 – 12 September 2009”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 59: 59—72. S2CID 75211546. doi:10.1098/rsbm.2013.0012. 
  3. ^ а б „Nobel Prize winner Norman Borlaug dies at 95”. Associated Press. 13. 9. 2009. Приступљено 17. 9. 2012. 
  4. ^ „The Nobel Peace Prize 1970”. NobelPrize.org. Приступљено 8. 9. 2019. 
  5. ^ "Borlaug, father of ‘Green Revolution’, dead", DAWN.com. 14 September 2009. Retrieved 27 May 2015.
  6. ^ Scott Kilman and Roger Thurow. „Father of 'Green Revolution' Dies”. The Wall Street Journal. Приступљено 5. 6. 2013. 
  7. ^ Dowswell, C. (15. 10. 2009). „Norman Ernest Borlaug (1914–2009)”. Science. 326 (5951): 381. PMID 19833952. S2CID 36826133. doi:10.1126/science.1182211. 
  8. ^ „Norman Borlaug”. scienceheroes.com. Приступљено 5. 6. 2013. 
  9. ^ MacAray, David (15. 10. 2013). „The Man Who Saved a Billion Lives”. The Huffington Post. 
  10. ^ The phrase "over a billion lives saved" is often cited by others in reference to Norman Borlaug's work.
  11. ^ „Hearings”. Agriculture.senate.gov. Архивирано из оригинала 2011-11-06. г. 
  12. ^ Easterbrook, Gregg (јануар 1997). „Forgotten benefactor of humanity”. The Atlantic. Приступљено 25. 10. 2016. 
  13. ^ Enriquez, Juan (септембар 2007). „Why Can't We Grow New Energy?”. TED. Приступљено 18. 9. 2012. 
  14. ^ State Historical Society of Iowa. 2002. FY03 HRDP/REAP Grant Application Approval
  15. ^ „Father of the Green Revolution – He Helped Feed the World!”. 
  16. ^ „Iowa Rep. Tom Latham Pays Tribute to Dr. Borlaug”. The World Food Prize. 20. 3. 2008. Архивирано из оригинала 3. 7. 2008. г. Приступљено 18. 9. 2012. 
  17. ^ University of Minnesota. 2005.„Borlaug and the University of Minnesota”. Архивирано из оригинала 2005-03-10. г. Приступљено 2005-06-18. 
  18. ^ „Nobel Prize-winning scientist Norman Borlaug, father of the 'green revolution,' dies at age 95”. 
  19. ^ Associated Press in Dallas (2009-09-13). „Norman Borlaug, the Nobel winner who fed the world, dies aged 95”. The Guardian. London. Приступљено 2009-09-15. 
  20. ^ „PM pays tribute to Father of Green Revolution Borlaug”. Rediff. 14. 9. 2009. Приступљено 2009-09-15. 
  21. ^ „UN food agency pays tribute to 'father' of Green Revolution”. United Nations. 14. 9. 2009. Приступљено 2009-09-15. 
  22. ^ „Tributes to Dr. Norman E. Borlaug from around the world”. World Food Prize. 2009-09-14. Архивирано из оригинала 2009-10-03. г. Приступљено 2009-09-15. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Norman Borloug на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Norman_Borloug&oldid=27675871”