Jermeni u Rusiji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jermeni u Rusiji
Zastava Jermenije
Ivan Lazarev
Valerian Madatov
Mihail Loris-Melikov
Evgeni Vahtagnov
Armen Džigarkanian
Evgenij Petrosjan
Karen Šahnazarov
Garik Ljubević
Margarita Simonovna
Ukupna populacija
1.182.388 (popis 2010. godine), procena do 2.500.000 (2002)[1]
Regioni sa značajnom populacijom
Krasnodarska Pokrajina281.680 (2010)
Stavropoljska Pokrajina161.324 (2010)
Moskva106.466 (2010)
Rostovska oblast110.727 (2010)
Moskovska oblast63.306 (2010)
Sankt Peterburg19.971 (2010)
Republika Krim8.769 (2001)
Sevastopolj1.319 (2001)
Jezici
Jermenski i ruski
Religija
Hrišćani, pretežno Jermenska apostolska crkva[2][3]
Srodne etničke grupe
Indoevropljani

Jermeni u Rusiji ili Ruski Jermeni (jerm. Ռուսաստանահայեր) stanovnici su Rusije jermenskog porekla. Prema popisu iz 2010. godine, u Rusiji je bilo više od 1.182.000 Jermena[4], 2001. godine - preko 1.130.000, a 1989. godine - preko 532.000[5], odnosno 0,86% od ukupnog broja stanovnika Rusije prema zvaničnom popisu stanovništva[6]. Prema "Uniji Jermena Rusije", broj jermenske dijaspore u Rusiji premašuje 2,5 miliona ljudi (2002)[1]. U nekoliko njegovih govora, ruski predsednik Vladimir Putin, pozivajući se na broj Jermena u Rusiji, ukazao je na broj od "oko 3 miliona ljudi". Oko polovine ruskih Jermena živi kompaktno u tri južne regije Ruske Federacije, u Krasnodaru, Stavropoljskoj Pokrajini i Rostovskoj oblasti.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rani period[uredi | uredi izvor]

Jermeni su nastanjivali područje Rusije još od kasnog sredneg veka, kada su različite zanatlije i trgovci naselili Rusiju, odnosno Krim i Severni Kavkaz kako bi uspostavili trgovinske veze i sproveli trgovinu.

Ruska Imperija[uredi | uredi izvor]

Značajan broj Jermena već je živeo u Ruskoj Imperiji pre dvadesetih godina 19. veka. Posle uništavanja poslednjih nezavisnih jermenskih država u srednjem veku, plemstvo se dezintegriše i odlazi. Takvi Jermeni su se našli u većini gradova Zakavkazja, na početku 19. veka. Jermenski trgovci su sproveli svoju trgovinu u celom svetu. Godine 1778, carica Rusije Katarina Velika pozvala je jermenske trgovce sa Krima u Rusiju i oni su uspostavili naselje u blizini grada Rostov na Donu[7] . Ruske vladajuće klase pozdravile su preduzetničke veštine Jermena kao podsticaj ekonomiji. Imidž Jermena kao "žilavih trgovca" već je bio široko rasprostranjen. Jermeni su bili mnogo veštiji u prilagođavanju novim ekonomskim uslovima nego njihovi susedi sa Zakavkazja, Gruzijci i Azeri. Oni su postali najmoćniji element u opštinskom životu Tbilisija, a krajem 19. veka počeli su da kupuju zemlje iz gruzijskih plemstva. Jermenski preduzetnici su nakon 1870. godine imali velike investicije i ulagali u proizvodnju ulja u Bakuu u Azerbejdžanu[8].

Broj Jermena u Rusiji[uredi | uredi izvor]

Prema Sindikatu ruskih Jermena, danas u Rusiji živi 2,5 miliona Jermena. Prema istom izvoru, oko 850.000 su imigranti iz Jermenije, 350.000 iz Azerbejdžana i 250.000 iz Gruzije, uključujući 100.000 iz Abhazije i 180.000 lica iz srednje Azije, uglavnom iz Tadžikistana i Turkmenistana[9]. Ruska vlada ohrabruje Jermene da emigriraju i sarađuju u Rusiji, pružajući im finansijski podsticaj ukoliko to učine[10]. Jermeni u Rusiji imaju jednu od najviših stopa obrazovnog dostignuća. Prema popisu iz 2002. godine, 21,4% Jermena ima višu školu, 31,8% ima "srednje Stručno" obrazovanje, a 46,1% ima srednju školu[11].

Rang Oblast 1897 1959[12] 1970[13] 1979[14] 1989[15] 2002[16] 2010[17]
1 Krasnodarska Pokrajina 13,926[18] 78,176 98,589 120,797 182,217 274,566 281,680
2 Stavropoljska Pokrajina 5,385[19] 25,618 31,096 40,504 72,530 149,249 161,324
3 Moskva 1,604[20] 18,379 25,584 31,414 43,989 124,425 106,466
4 Rostovska oblast 27,234[21] 49,305 53,620 56,902 62,603 109,994 110,727
5 Moskovska oblast 5,353 5,683 7,549 9,245 39,660 63,306
6 Volgogradska oblast 2,898 4,229 6,784 26,974 27,846
7 Saratovska oblast 168[22] 1,046 1,815 3,531 6,404 24,976 23,841
8 Samarska oblast 1,027 1,629 2,216 4,162 21,566 22,981
9 Sankt Peterburg 753[23] 4,897 6,628 7,995 12,070 19,164 19,971
10 Južna Osetija 2,093[24] 12,012 13,355 12,912 13,619 17,147 16,235
11 Adigeja 3,013 5,217 6,359 10,460 15,268 15,561

Moskva[uredi | uredi izvor]

Ruski popis iz 2010. godine popisao je broj 106.466 moskovskih Jermena. Još 63,306 Jermena živelo je u Moskvi u to doba. Postoje razne procene o broju Jermena u Moskvi: 400.000,[25] 600.000[26], 1.000.000[27][28]. Moskva se često smatra najvećom jermenskom zajednicom van Jermenije.

Sankt Peterburg[uredi | uredi izvor]

Godine 1708. prvi Jermeni došli su u Sankt Peterburg, a 1710. godine u gradu već postoje "jermenske kancelarije". 1730. godine, pod rukovodstvom sveštenika Ivan Šeristanova organizovana je prva županija Jermenske apostolske crkve. Tokom 20. veka broj Jermena u Sankt Peterburgu je porastao sa 1.759 ljudi 1926. godine na 19.164, 2002. godine[16]. Prema sovjetskom popisu 1989. godine, 47% Jermena govori jermenski kao maternji jezik, ali zna tečno i ruski, a 52% govori ruski kao maternji jezik. Oko polovine Jermena ima višu stručnu spremu[29]. Prema rečima šefa zajednice Jermena u Rusiji, oko 100.000 Jermena živi u regionu Sankt Peterburga. Postoje 2 jermenske crkve, verska škola Havatamk i štamparija[30].

Krasnodar[uredi | uredi izvor]

Krasnodarska Pokrajina je mesto jedne od najvećih zajednica jermenske dijaspore[traži se izvor]. Prema ruskom popisu iz 2002. godine, bilo je 274.566 Jermena. 211.397 ih je govorilo jermenski kao maternji jezik, a 6.948 je imalo jermensko državljanstvo. Prema procenama, oko 500.000, 700.000 ili 1.000.000 Jermena je živelo u Krasnodarskoj Pokrajini[31][32][33].Jermeni su koncentrisani i u Sočiju (80.045 - 125.000)[34][35][36], gradu Krasnodaru[37] (28.022 - 70.000), Armaviru (18.262 - 50.000), gradu Tuapse (18,194), gradu Novorosijsk (12,092 - 40,000), Apseronskom distriktu u Krasnodaru (10,659) i u gradu Anapa (8,201)[38][37][39].

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Portret rusko-jermenskog generala Valeriana Madatova, 1820. godine
    Portret rusko-jermenskog generala Valeriana Madatova, 1820. godine
  • Obeležavanje godišnjice genocida nad Jermenima
    Obeležavanje godišnjice genocida nad Jermenima
  • Protesti u Moskvi povodom pomilovanja Ramila Safarova
    Protesti u Moskvi povodom pomilovanja Ramila Safarova
  • Jermenska crkva u Moskvi
    Jermenska crkva u Moskvi
  • Jermenska crkva Svete Katarine u Sankt Peterburgu
    Jermenska crkva Svete Katarine u Sankt Peterburgu

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b V Rossii proživaet bolee 2,5 mln armяn // RIA Novosti, 16.12.2002
  2. ^ Arena - Atlas of Religions and Nationalities in Russia Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. decembar 2017). Sreda.org
  3. ^ „Arena v PDF : Nekommerčeskaя Issledovatelьskaя Služba "Sreda"”. Sreda.org. Arhivirano iz originala 02. 12. 2013. g. Pristupljeno 20. 4. 2014. 
  4. ^ „Informacionnыe materialы ob okončatelьnыh itogah Vserossiйskoй perepisi naseleniя 2010 goda”. Arhivirano iz originala 30. 04. 2020. g. Pristupljeno 08. 09. 2017. 
  5. ^ „Lica Rossii. Proekt IA Rosbalt”. Arhivirano iz originala 07. 02. 2011. g. Pristupljeno 08. 09. 2017. 
  6. ^ „Armяne — 6-я po čislennosti naciя v Rossii”. Arhivirano iz originala 26. 06. 2012. g. Pristupljeno 08. 09. 2017. 
  7. ^ Suny. Armenian People. str. 110
  8. ^ Suny, Ronald Grigor (1993). „Images of Armenians in the Russian Empire”. Looking Toward Ararat: Armenia in Modern History. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20773-9. 
  9. ^ V Rossii proživaet bolee 2,5 mln armяn (na jeziku: ruski). RIA "Novosti". 16. 12. 2002. Pristupljeno 21. 7. 2012. 
  10. ^ „Armenia Urges Russia to Discourage Armenian Migration”. Asbarez.com. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  11. ^ „Narodы Rossii. Atlas kulьtur i religiй”. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  12. ^ „Demoskop Weekly - Priloženie. Spravočnik statističeskih pokazateleй.”. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  13. ^ „Demoskop Weekly - Priloženie. Spravočnik statističeskih pokazateleй.”. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  14. ^ „Demoskop Weekly - Priloženie. Spravočnik statističeskih pokazateleй.”. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  15. ^ „Demoskop Weekly - Priloženie. Spravočnik statističeskih pokazateleй.”. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  16. ^ a b National composition of population for regions of the Russian Federation Arhivirano 2007-02-17 na sajtu Wayback Machine
  17. ^ (jezik: ruski) Nacionalьnый sostav naseleniя po subъektam Rossiйskoй Federacii Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. jun 2012)
  18. ^ (jezik: ruski) Kubanskaя oblastь
  19. ^ (jezik: ruski) Stavropolьskaя guberniя
  20. ^ (jezik: ruski) Moskovskaя guberniя
  21. ^ (jezik: ruski) Oblasь Voйska Donskogo
  22. ^ (jezik: ruski) Saratovskaя guberniя
  23. ^ (jezik: ruski) g. Sankt-Peterburg
  24. ^ (jezik: ruski) Terskaя oblastь - Vladikavkazskiй okrug
  25. ^ (jezik: ruski) V Rossii armяn "oblaskali i dali im ohotu"
  26. ^ (jezik: ruski) V Rossii proživaet bolee 2,5 mln armяn
  27. ^ (jezik: ruski) Skolьko russkih ostalosь v Moskve?
  28. ^ Armenian population in the world Arhivirano 2013-05-11 na sajtu Wayback Machine
  29. ^ „Biznes Sankt - Peterburga - Informaciя o organizacii”. Arhivirano iz originala 14. 07. 2010. g. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  30. ^ Տերտերյանը "վերադարձավ" Հայրավանք // Havatamk, #8, (2015). str. 6, by Samvel Danielyan
  31. ^ Կրասնոդարի երկրամասում 500 հազար հայ է բնակվում. Armenpress (na jeziku: jermenski). 20. 1. 2003. Pristupljeno 30. 9. 2013. 
  32. ^ Կրասնոդարի հայերի գլխավոր խնդիրը հայապահպանությունն է, ասում է համայնքի ղեկավարը. PanARMENIAN.Net (na jeziku: jermenski). 8. 6. 2012. Pristupljeno 30. 9. 2013. 
  33. ^ Savva, Mikhail (2007). „Armяne Krasnodarskogo kraя v kontekste sovremennoй migracionnoй situacii [Krasnodar Krai Armenians in the context of the recent migration situation]” (PDF) (na jeziku: ruski). Noravank Foundation. Pristupljeno 2. 5. 2013. 
  34. ^ Schreck, Carl (5. 5. 2006). „Sochi's Armenian Diaspora Weeps”. The Moscow Times. Arhivirano iz originala 30. 5. 2014. g. „With 125,000 ethnic Armenians in Sochi, out of a total of 400,000 people...” 
  35. ^ „V Rossii proživaet bolee 2,5 mln armяn [Over 2.5 million Armenians live in Russia]” (na jeziku: ruski). RIA Novosti. 15. 12. 2003. Pristupljeno 2. 5. 2013. 
  36. ^ Sočinskaя Gorodskaя Administraciя (2002 g.) (na jeziku: ruski). Pristupljeno 30. 9. 2013. 
  37. ^ a b (jezik: ruski) NASELENIE KRASNODARSKOGO KRAЯ
  38. ^ Konovalova, Evgeniя (12. 02. 2007). Armяne na Kubani: migrantы ili mestnыe žiteli? (na jeziku: ruski). ЮGA.ru. Pristupljeno 19. 07. 2012. 
  39. ^ „People speak Armenian in Armavir”. A1plus. 25. 01. 2011. Pristupljeno 19. 07. 2012. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јермени_у_Русији&oldid=27757260”