Džordž Kluni

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džordž Kluni
Džordž Kluni (2016)
Lični podaci
Puno imeDžordž Timoti Kluni
Datum rođenja(1961-05-06)6. maj 1961. (62 god.)
Mesto rođenjaLeksington, Kentaki, SAD
Porodica
SupružnikTalija Balsam (1989—1993)
Amal Alamudin (2014—)
PartneriSelin Balitran (1996—1999)
Lisa Snoudon (2000—2005)
Elizabeta Kanalis (2009—2011)
Veza do IMDb-a

Džordž Timoti Kluni (engl. George Timothy Clooney; Leksington, 6. maj 1961) američki je glumac, režiser, producent i scenarista. Dobitnik je Zlatnog globusa za najboljeg glumca u sporednoj ulozi i Oskara za najboljeg sporednog glumca za ulogu u filmu Sirijana.

Kluni je glumačku karijeru počeo 1978, ali je široj javnosti postao poznat tek 1994, zahvaljujući ulozi doktora Daglasa Rosa u seriji Urgentni centar. Ta uloga mu je kasnije obezbedila mesto u mnogim visokobudžetnim i komercijalno uspešnim filmovima. Neki od njih su bili Betmen i Robin, Igraj svoju igru, Igraj svoju igru 2, Igraj svoju igru 3, Majkl Klejton i U vazduhu. Kritičari su pohvalili i filmove koje je režirao. Tako je film Ispovest opasnog uma bio u konkurenciji za Zlatnog medveda, dok je drama Laku noć i srećno bila nominovana za Oskar za najbolji film.

Džordž Kluni je poznat kao aktivista i borac za ljudska prava. Protivio se Ratu u Iraku i zalagao da se rešenje za Darfurski konflikt nađe mirnim putem. Bio je organizator i voditelj teletona Nada za Haiti, koji je obezbedio znatnu finansijsku pomoć postradalima u zemljotresu 2010. godine.

Godine 2012. dobio je Zlatni globus za najboljeg glavnog glumca u drami, za ulogu u filmu Potomci.

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Džordž Timoti Kluni je rođen u Leksingtonu, Kentaki. Njegov otac je bio voditelj, a majka Mis Amerike. Sa očeve strane ima irsko poreklo (Kluni je irsko prezime), i njegovi roditelji su bili veoma posvećeni katolici.[1] Kluni je krenuo u osnovnu školu Blessed Sacrament School u Fort-Mičelu (Kentaki), ali se ubrzo premestio u St. Michael's School u Kolambusu (Ohajo). Danas kaže da ga za taj period vežu veoma ružne uspomene, jer je imao Belovu paralizu pa su ga deca često ismevala zbog ukočenog lica.[2] Kada je završio osnovnu školu, roditelji su mu se preselili u Avgustu (Kentaki), gde je pohađao višu školu Augusta High School i trenirao bejzbol i košarku. Završio je žurnalistiku na Northern Kentucky Univerzitetu, pa upisao Univerzitet Cincinnati ali ga je ubrzo napustio.[3] Pre nego što je dobio prvu ulogu, radio je kao prodavac muških odela.[4] Džordž ima stariju sestru Adeliju, a njegova tetka je bila pevačica Rozmari Kluni, čiji je suprug bio glumac Hoze Ferer.

Karijera[uredi | uredi izvor]

1978—1993: Prve uloge[uredi | uredi izvor]

Prvo pojavljivanje pred kamerama, Kluni je imao kao statista. To je bilo 1978. godine, u TV-seriji Centennial, koja je snimana u njegovom rodnom gradu. Prvu veću ulogu dobio je tek 1984, u sitkomu Urgentni centar. Igrao je majstora u seriji The Facts of Life i Bobija Hopkinsa u The Golden Girls. Prvu veliku sporednu ulogu dobio je 1988, u seriji Rozen. Glumio je još i u serijama Baby Talk i Sisters, kao i u komediji Povratak paradajza-ubica.

1994—1999: Urgentni centar[uredi | uredi izvor]

Sa ulogom Daglasa Daga Rosa u seriji Urgentni centar, Klunijeva glumačka karijera kreće uzlaznom putanjom. Daglas Ros je bio glavni lik do šesnaeste epizode pete sezone, nakon čega je izbačen iz serije. Producenti su to uradili jer je Kluni izrazio želju da se posveti i drugim projektima. Za vreme emitovanja serije, Džordžu su prvi put u karijeri nuđene glavne uloge u većim filmovima i od strane afirmisanih režisera. Tako je 1996. prihvatio glavnu ulogu u hororu Od sumraka do svitanja Roberta Rodrigeza i Kventina Tarantina, te u romantičnoj komediji Jednog lepog dana sa Mišel Fajfer u glavnoj ulozi. Sledeće godine pridružuje se Nikol Kidman u akcionom trileru Mirotvorac, a Džoel Šumaker ga bira za ulogu Betmena u svom filmu Betmen i Robin. Ovo je bio bioskopski hit, koji je naravno ostvario veliki komercijalni uspeh, ali su ga kritičari nazvali promašajem! Sam Džordž Kluni je kasnije za ovaj film rekao da je to bilo samo bacanje novca.[5] Godine 1998, igrao je sa Dženifer Lopez u romantičnoj drami Veoma opasna romansa, koju je režirao Stiven Soderberg. Kluni i Soderberg su tada počeli saradnju koja je trajala narednih deset godina. Poslednji Klunijev film u 20. veku je bio ratni Tri kralja, sa Markom Volbergom u sporednoj ulozi. Ovo ostvarenje na satiričan način prikazuje američko uplitanje u sukobe na Bliskom istoku.

2000—2004: Komercijalni uspeh — Deni Oušn[uredi | uredi izvor]

Prvi film u kom je Džordž Kluni igrao posle Tri kralja, bio je naučnofantastični Savršena oluja. Ovo je bio hit u bioskopima širom sveta, gde je zaradio više od 325.000.000 dolara. Potom je dobio ulogu Evereta u filmu O, brate, gde si? braće Koen. Ovaj film je zaradio tek nešto više od 70.000.000 dolara, ali je zato Kluni nagrađen Zlatnim globusom za najboljeg glavnog glumca u komediji — prvom velikom nagradom u njegovoj karijeri. Stiven Soderberg ga je sledeće godine izabrao za ulogu Denija Oušna, u svojoj krimi-komediji Igraj svoju igru, rimejku istoimenog filma iz 1960. Deni je vođa grupe profesionalnih pljačkaša, koji planiraju da obiju trezor koji dele tri kazina iz Las Vegasa. Ova uloga je Kluniju donela međunarodnu slavu. Zarada filma se procenjuje na oko 450.000.000 dolara, što ga čini komercijalno najuspešnijim filmom u Klunijevoj karijeri. Iste godine igrao je Devlina u blokbasteru Deca špijuni.

Džordž Kluni je imao rediteljski debi 2002. godine, sa filmom Ispovest opasnog uma. Kritičari su veoma pohvalili njegov rad, a film je bio nominovan za Zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu. Sledeće godine Deca špijuni je dobio nastavak — Deca špijuni: Igra je gotova. Deca špijuni 2 je imao nešto veći komercijalni uspeh od svog prethodnika, a Džordž je ponovio ulogu Devlina. I Igraj svoju igru je takođe dobio drugi deo 2004. Stiven Soderberg je ponovo okupio Oušnovih jedanaest u filmu Ponovo u igri. Iako je zaradio nešto više od 362.000.000 dolara (manje od prvog dela), ovaj film je za razliku od Igraj svoju igru dobio pohvale kritike i nominaciju za nagradu filmske kritike za najbolji glumački ansambl.

2005—2009: Uspeh kod filmskih kritičara[uredi | uredi izvor]

Godine 2005, Džordž Kluni je režirao i napisao scenario za biografsku dramu Laku noć i srećno o konfliktu između novinara Edvarda Maroua i senatora Džozefa Makartija. Glumio je u filmu Sirijana — drami zasnovanoj na beleškama Roberta Bera, agenta Centralne obaveštajne agencije o njegovim aktivnostima na Bliskom istoku. Kluni je na snimanju imao ozbiljnu povredu glave, što je rezultovalo operacijom, no sve se isplatilo na dodelama Oskara 2006, gde je dobio Oskar za najboljeg sporednog glumca za drugi, i bio nominovan za Oskar za najboljeg režisera i najbolji originalni scenario za prvi film. Laku noć i srećno je još bio i u konkurenciji za Oskar za najbolji film 2005. godine. Tako je postao prva osoba u istoriji filma koja je iste godine bila nominovana za Oskar za režiju za jedan i za Oskar za glumu za drugi film.

Kluni je 2006. igrao u film-noaru Dobri Nemac Stivena Soderberga. U avgustu iste godine osnovao je producentsku kuću Smoukhaus pikčers“ (Smokehouse Pictures). U januaru dve godine kasnije ponovo je bio nominovan za Oskar za najboljeg glavnog glumca za ulogu u filmu Majkl Klejton. Potom je režirao film Prljava igra i igrao Harija u Spaliti posle čitanja — krimi-komediji Itana i Džoela Koena. Godine 2009, pozajmio je glas gospodinu Liscu u crtanom filmu Fantastični gospodin Lisac i bio u ulozi Lina u drami Ljudi koji zure u koze. U decembru je bio nominovan za Zlatni globus, Nagradu BAFTA, kao i za Oskar i mnoge druge nagrade, za ulogu Rajana Bingama u filmu U vazduhu.

2010—danas[uredi | uredi izvor]

Džordž Kluni je 2010. godine igrao u trileru Amerikanac. U leto 2011. završeni su filmovi Martovske ide i Potomci, u kojima je on u glavnoj ulozi. U Londonu je krajem 2011. sa Sandrom Bulok snimio naučnofantastični film Gravitacija.

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Ljubavni život[uredi | uredi izvor]

Džordž Kluni i Elizabeta Kanalis 2009.

Džordž Kluni je bio u vezi sa brojnim poznatim ženama. Prva od njih bila je pevačica i glumica Keli Preston. Zabavljali su se 1988, nakon što se ona razvela od Kevina Gejdža. Kluni joj je tada poklonio prase po imenu Maks, ali je sam nastavio da se brine o njemu pošto su raskinuli već sledeće godine.[6] Iste godine, 15. decembra, venčao se sa glumicom Talijom Balsam. Razveli su se 1993, nakon čega je Kluni izjavio da se više nikad neće ženiti. Tri godine kasnije, u Francuskoj je počeo da se viđa sa Selin Balitran i ona se ubrzo preselila kod njega u Kaliforniju. Raskinuli su 1999, a ubrzo potom Džordž je započeo vezu sa glumicom Lisom Snoudon. Bili su zajedno pet godina, a ona je posle rekla da je njegova popularnost koristila njenoj karijeri.[6] Na snimanju drame Ispovest opasnog uma upoznao je glumicu Kristu Alen i sa njom se zabavljao dve godine, kada je upoznao britanskog modela Saru Larson.[6] Ona je bila sa njim na motociklu kada su doživeli saobraćajnu nesreću, a zajedno su se pojavili i na dodeli Oskara 2008. Već sledeće godine, na premijeri filma Ljudi koji zure u koze, Kluni je počeo da izlazi sa italijanskom manekenkom Elizabetom Kanalis. Ova veza je trajala do juna 2011, kada se par iznenada razišao. Elizabeta je par dana kasnije viđena na jahti svog bivšeg dečka.[7]

Po pisanju novina, Kluni se zabavljao i sa Lusi Lu, Rene Zelveger i Šarliz Tron.[6] Uprkos svim ovim vezama, njegovo seksualno opredeljenje se često dovodi u pitanje.[8][9][10][11] Kluni je neretko nazivan najpoželjnijim neženjom.[12][13][14]

U septembru 2014. godine venčao se u Veneciji sa Amal Amaludin, poznatom britansko-libanskom advokaticom. Par je u junu 2017. godine dobio blizance, devojčicu Elu i dečaka Aleksandra.[15]

Politika i aktivizam[uredi | uredi izvor]

Godine 2003, Džordž Kluni se pobunio protiv invazije SAD na Irak uz reči: Neprijatelja više ne možete poraziti oružjem. Umesto toga stvarate čitave generacije ljudi željnih osvete. Naši protivnici pribegavaju automobilima-bombama i samoubilačkim napadima, jer ne iznalaze drugi način za pobedu... Mi više nikoga ne možemo pobediti. Na pitanje odakle veza između Sadama Huseina i bin Ladena, ili između 11. septembra i Rata u Iraku, odgovorio je: Nije nepatriotski naše lidere smatrati odgovornim za to.[16] Osim ovog, protivio se i mešanju NATO snaga u sukobe u Darfuru, i zamolio egipatske vlasti da pruže zaštitu brojnim žrtvama nasilja u toj oblasti.[17] Tri godine kasnije proveo je deset dana u Sudanu i Čadu, snimajući dokumentarni film Darfur sada, s ciljem da prikaže koliko je situacija u tom regionu napeta i dramatična.[18]

Džordž Kluni 2007. godine

Kluni je zajedno sa koleginicom Šeron Stoun, izrazio protest povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.[19]

Zajedno sa Bredom Pitom, Džordž je 2010. osnovao organizaciju Ne na naše oči i pokrenuo teleton Nada za Haiti te zahvaljujući tome prikupio nekoliko miliona dolara za pomoć žrtvama zemljotresa na Haitiju.[20]

Džordž Kluni se deklariše kao liberal[21] i podržava brak između istopolnih osoba.[22][23] Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Ban Ki-Mun, imenovao ga je 2008. za izaslanika svetske organizacije za mir.[24]

Saobraćajne nesreće[uredi | uredi izvor]

Džordž i njegova tadašnja devojka Sara Larson doživeli su nesreću dok su se vozili na njegovom motoru Harli Dejvidson, koji je udario u automobil. U petak, 21. septembra 2007, primljeni su u bolnicu Palisejds u Nort Bergenu, gde je ustanovljeno da je Kluni polomio rebro. Larsonova je prošla sa povredom dva nožna prsta.[25] Godinu dana kasnije, Džordž je svojim automobilom okrznuo automobil jedne žene. Kada je kasnije otišla da ga preuzme sa popravke, umesto starog dobila je potpuno novi auto sa porukom na šofer-šajbni: Jako mi je žao. Nadam se da ćete mi oprostiti. Džordž Kluni.[26]

Kućni ljubimci[uredi | uredi izvor]

Kluni je 1988. kupio vijetnamsko prase kao poklon za svoju devojku Keli Preston, i dao joj ime Maks. Međutim, kada su raskinuli Keli mu je vratila poklon koji je u međuvremenu porastao. Svinja je živela u posebnoj prostoriji u njegovoj kući na Beverli Hilsu. Pošto je često upadala u kadar kada je davao intervjue kod kuće, prozvali su je Maks zvezda. Maks mu je spasla život 1994. godine kada ga je probudila neposredno pred zemljotres u Nortridžu.[27] Jedan od Klunijevih prijatelja je slučjano udario kolima 2001. godine i ozbiljno je povredio.[28] Maks je ipak umrla pet godina kasnije, prirodnom smrću. Imala je 130 kilograma. Džordž je posle nabavio dva buldoga, Bada i Lua. Do danas su oba umrla — jedan od ujeda zvečarke.[29]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Filmografija Džordža Klunija
Godina Naziv Uloga Nagrade
1987 Povratak u školu strave Oliver
(Oliver)
Combat Academy Major Vuds
(Maj. Woods)
1988 Povratak paradajza ubica Met Stivens
(Matt Stevens)
1992 Unbecoming Age Mek
(Mac)
1993 Žetva Transvestit
(Transvestite)
1996 Od sumraka do svitanja Set Geko
(Seth Gecko)
Jednog lepog dana Džek Tejlor
(Jack Taylor)
1997 Mirotvorac Tomas
(Thomas)
Betmen i Robin Brus Vejn / Betmen
(Bruce Wayne / Batman) 		nominovan — Zlatna malina za najgori par (sa Krisom O’Donelom)
1998 Tanka crvena linija kapetan Boske
(Captain Bosche)
Veoma opasna romansa Džek
(Jack)
1999 Tri kralja major Arči Gejts
(Major Archie Gates)
2000 Savršena oluja Bili
(Billy)
O, brate, gde si? Everet
(Everett) 		Zlatni globus za najboljeg glavnog glumca (komedija)
2001 Igraj svoju igru Deni Oušn
(Danny Ocean)
Deca špijuni Devlin
(Devlin)
2002 Ispovest opasnog uma Džim Bird
(Jim Byrd)
Solaris Kris Kelvin
(Chris Kelvin)
Dobrodošli u Kolinvud Džerzi
(Jerzy)
2003 Razvedi me, zavedi me Majls
(Miles)
Deca špijuni: Igra je gotova Devlin
(Devlin)
2004 Igraj svoju igru 2 Deni Oušn
(Danny Ocean)
2005 Laku noć i srećno Fred Frendli
(Fred Friendly) 		nominovan — Nagrada BAFTA za najboljeg glumca u sporednoj ulozi
nominovan — Nagrada Udruženja filmskih glumaca za najbolju filmsku postavu
Sirijana Bob Barns
(Bob Barnes) 		Oskar za najboljeg sporednog glumca
Zlatni globus za najboljeg sporednog glumca
nominovan — Nagrada BAFTA za najboljeg glumca u sporednoj ulozi
nominovan — Nagrada Udruženja filmskih glumaca za najboljeg glumca u sporednoj ulozi
2006 Dobri Nemac Džejk
(Jake)
2007 Majkl Klejton Majkl Klejton
(Michael Clayton) 		nominovan — Oskar za najboljeg glavnog glumca
nominovan — Nagrada BAFTA za najboljeg glumca u glavnoj ulozi
nominovan — Zlatni globus za najboljeg glavnog glumca (drama)
nominovan — Nagrada Udruženja filmskih glumaca za najboljeg glumca u glavnoj ulozi
Igraj svoju igru 3 Deni Oušn
(Danny Ocean)
2008 Prljava igra Džimi Koneli
(Jimmy Connelly)
Spaliti posle čitanja Hari
(Harry)
2009 Fantastični gospodin Lisac gospodin Lisac
(Mr. Fox) 		(glas)
Ljudi koji zure u koze Lin Kasejdi
(Lyn Cassady)
U vazduhu Rajan Bingam
(Ryan Bingham) 		nominovan — Oskar za najboljeg glavnog glumca
nominovan — Nagrada BAFTA za najboljeg glumca u glavnoj ulozi
nominovan — Zlatni globus za najboljeg glavnog glumca (drama)
nominovan — Nagrada Udruženja filmskih glumaca za najboljeg glumca u glavnoj ulozi
2010 Amerikanac Džek
(Jack)
2011 Martovske ide Majk Moris
(Mike Morris)
Potomci Met King
(Matt King) 		Zlatni globus za najboljeg glavnog glumca (drama)
nominovan — Oskar za najboljeg glavnog glumca
nominovan — Nagrada BAFTA za najboljeg glumca u glavnoj ulozi
nominovan — Nagrada Udruženja filmskih glumaca za najboljeg glumca u glavnoj ulozi
2012 Gravitacija Met Kovalski
(Matt)
2016 Igra novca Li Gejts
(Lee Gates)
2022 Karta za raj Dejvid
(David)
2023 Fleš Brus Vejn / Betmen
(Bruce Wayne / Batman)

Познати глумци са којима је сарађивао[uredi | uredi izvor]

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „CNN.com — Transcripts”. Приступљено 16. 7. 2011. 
  2. ^ „Famous People Series — Bell's Palsy — George Clooney | BELL'S PALSY SYMPTOMS INFORMATION AND HELP”. Архивирано из оригинала 1. 5. 2011. г. Приступљено 16. 7. 2011. 
  3. ^ „George Clooney: the last great movie ... — Google Books”. Приступљено 16. 7. 2011. 
  4. ^ „The Politics of George Clooney, Actor and Liberal Political Activist”. Архивирано из оригинала 17. 07. 2011. г. Приступљено 16. 7. 2011. 
  5. ^ „Clooney Was Then Cast As Batman In Joel Schumachers Batman Amp Robin | George Clooney Gossip”. Архивирано из оригинала 5. 4. 2016. г. Приступљено 7. 7. 2011. 
  6. ^ а б в г „George Clooney Dating History”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2012. г. Приступљено 12. 7. 2011. 
  7. ^ „Elizabeta Kanalis 'tuguje' za Klunijem na jahti bivšeg dečka | SrbijaNet”. Архивирано из оригинала 10. 7. 2011. г. Приступљено 12. 7. 2011. 
  8. ^ „Blic Online | Kluni nije gej, ali neće brak i decu”. Приступљено 12. 7. 2011. 
  9. ^ „B92 — Život — Vesti — "Džordž Kluni nije gej"”. Приступљено 12. 7. 2011. 
  10. ^ „Nezamislivo! Džordž Kluni gej? | Scandal.rs”. Архивирано из оригинала 25. 5. 2011. г. Приступљено 12. 7. 2011. 
  11. ^ „Matt Damon: "Of Course" George Clooney is Gay — Matt Damon”. Архивирано из оригинала 9. 8. 2011. г. Приступљено 12. 7. 2011. 
  12. ^ „Gloria”. Архивирано из оригинала 26. 05. 2020. г. Приступљено 12. 7. 2011. 
  13. ^ „Vesti online / Džordž Kluni”. Приступљено 12. 7. 2011. 
  14. ^ „Otkriven razlog raskida Džordž Klunija i Elizabete — Film — Svet — Vesti — Svet Plus”. Архивирано из оригинала 18. 09. 2011. г. Приступљено 12. 7. 2011. 
  15. ^ „Џорџ и Амал Клуни добили близанце”. rts.rs. Приступљено 31. 10. 2019. 
  16. ^ „Kluni optužuje demokrate zbog Iraka | Mondo”. Приступљено 11. 7. 2011. [мртва веза]
  17. ^ „Džordž Kluni pomaže žrtvama u Darfuru | Mondo”. Приступљено 11. 7. 2011. [мртва веза]
  18. ^ „Cele|bitchy » Blog Archive » George Clooney & Mia Farrow visit Darfur, Clooney visits Irish troops”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2012. г. Приступљено 11. 7. 2011. 
  19. ^ „Džordž Kluni i Šeron Stoun brane Kosovo”. Приступљено 11. 7. 2011. 
  20. ^ „RTCG — Radio Televizija Crne Gore — Nacionalni javni servis — Stradalo i do 200.000 ljudi”. Приступљено 11. 7. 2011. 
  21. ^ „The Politics of George Clooney, Actor and Liberal Political Activist”. Архивирано из оригинала 17. 07. 2011. г. Приступљено 11. 7. 2011. 
  22. ^ „George Clooney Gay Marriage Defense”. Архивирано из оригинала 23. 04. 2010. г. Приступљено 11. 7. 2011. 
  23. ^ „George Clooney News — Morning Buzz: George Clooney on Gay Marriage — Celebuzz”. Архивирано из оригинала 6. 10. 2010. г. Приступљено 11. 7. 2011. 
  24. ^ „Glumac Džordž Kluni izaslanik UN za mir — Domino magazin”. Приступљено 11. 7. 2011. 
  25. ^ „Džordž Kluni polomio rebro | Studio 88”. Архивирано из оригинала 20. 08. 2011. г. Приступљено 20. 7. 2011. 
  26. ^ „Blic Online | Kluni okrznuo obožavateljkin auto pa joj kupio novi”. Приступљено 20. 7. 2011. 
  27. ^ „George mourns Max the pig as he attends L.A. premiere, George Clooney, Cate Blanchett, Cindy Crawford, George”. Приступљено 23. 8. 2011. 
  28. ^ „Clooney: A true friend to the piggish — USATODAY.com”. Приступљено 23. 8. 2011. 
  29. ^ „George Clooney”. Архивирано из оригинала 5. 9. 2009. г. Приступљено 23. 8. 2011. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џорџ_Клуни&oldid=27668450”