Bitlsi

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Bitlsi
The Beatles
The Fabs.JPG
Podaci
Mesto Ujedinjeno Kraljevstvo
Žanr rok, pop
Aktivni period 19601970.
19941996. (bez Lenona)
Izdavačka kuća Parlophone, Apple, Odeon, Vee-Jay
Capitol, United Artists, Atco, Swan, Tollie
Bivši članovi
Džon Lenon
Pol Makartni
Džordž Harison
Ringo Star

Bitlsi (engl. The Beatles) su bili engleski rok i pop bend iz Liverpula. Komercijalno su najuspešnija i kritički najpriznatija postava u istoriji popularne muzike, sa ukupno 1,1 milijardom prodatih ploča[traži se izvor od 02. 2014.]. U mnogim izborima, slove i za najuspešniju rok-grupu svih vremena.[1] [2][3]

Postavu u kojoj su Bitlsi svirali sve vreme od kraja 1962. godine (kada je bend konačno oformljen), činili su:

  • Džon Lenon - ritam gitara, solo gitara, klavir, ponegde i bas-gitara.
  • Pol Makartni - bas-gitara, solo gitara, klavir, ponegde i bubnjevi;
  • Džordž Harison - solo gitara, bas-gitara, ritam gitara, ponegde i analogni sintisajzer;
  • Ringo Star - bubnjevi i svi perkusionistički instrumenti.[4]

Svi članovi benda su, zavisno od autorstva i aranžmana pesme, izvodili glavni vokal, odnosno prateće vokale. Takođe, shodno potrebama, česta su bila i gostovanja raznih drugih izvođača - od kojih su neka bila toliko značajna, da bi ti izvođači poneli naziv „peti Bitls“.[4]

Sa začecima u skiflu i rokenrolu pedesetih, grupa se kasnije ostvarila u mnogim žanrovima - od pop balada do psihodeličnog roka.[4]

Mada su Lenon i Makartni bili glavni pisci pesama i kompozitori, Harison i Star su značajno doprineli sazrevanju grupe. Džordž Martin je bio producent gotovo svih ploča grupe,[5] a veliki deo zasluga za uspeh pripada i menadžeru Brajanu Epštajnu, koji je preuzeo „Bitlse“ kao svoje prve klijente, a inače tek jednu od mnogih sličnih mladih rok-grupa, te napravio od njih senzaciju.[6]

Nastanak grupe (1957—1962)[uredi]

Konačnom formiranju grupe prethodilo je mnogo faza, kojima su se Bitlsi menjali, počev od Lenonove amaterske grupe „Kverimen“, iz 1957. godine, koja je od pravih instrumenata jedino imala bendžo[7] Član Kverimena, Ivan Von[8], upoznao je frontmena i pevača grupe, Džona Lenona sa Polom Makartnijem, kome se svideo stilski pravac grupe (naročito afinitet prema stilu Elvisa Preslija), a na neki način, svojim skromnim znanjem na gitari, on je ucenio ostale članove da prime njega, kao i njegovog druga iz gimnazije - Džordža Harisona, takođe gitaristu[9][10][11]. Par meseci kasnije, neuspešni nastupi Kverimena, naterali su Lenona da rasformira grupu i nastavi saradnju samo sa Makartnijem. Nedugo potom, njima se ponovo pridružuju Harison, a i dvojica novajlija - bubnjar Pit Best i basista Stjuart Satklif. I pored neiskustva, „Bitlsi“ 1961. godine borave nekoliko meseci u Hamburgu, u Zapadnoj Nemačkoj, gde najviše napreduju i niz, pokazaće se uspešnih, koncerata u lokalu „Carski podrum“ (Kaiserkeller) prekida hapšenje Harisona zbog nedozvoljenog boravka van Engleske (u to vreme je bio maloletan) i rada bez dozvole, kao i hapšenje Makartnija i Besta zbog podmetanja požara u stanu.[12] Grupa ubrzo nastavlja sa nastupima u liverpulskom klubu „Kafe Kavern klab“, bez Satklifa, koji je hteo da završi studije umetnosti, pa ga na mestu basiste zamenjuje Makartni.[12] Ubrzo postaju najpopularniji muzičari u gradu. Satklif umire naredne godine, od izliva krvi u mozak, verovatno izazvanog tučom, u kojoj je učestvovao i Lenon.[12] Vlasnik prodavnice ploča, Brajan Epstajn, postaje krajem 1961. njihov menadžer. On šalje njihove demo snimke u „Deka Rekords“. Tu ga odbijaju, pogrešno procenjujući da gitare izlaze iz mode, što postaje jednim od najvećih poslovnih promašaja u istoriji.[13] Producent „Emi-Parlofona“, Džordž Martin, pristaje da objavi prvi singl grupe — „Love Me Do“ — koji se pojavljuje u prodavnicama 5. oktobra 1962. godine. Dan uoči snimanja, Besta zamenjuje Ringo Star, jer po Martinovim rečima, prvi nije ispunio EMI-jeve kriterijume. Na prvom snimanju, iako je već bio pozvan Star, sa Bitlsima je radio studijski bubnjar Endi Vajt.[14] 11. januara 1963. godine, izlazi i drugi singl: „Please, Please Me“.[15] Početkom 1963. godine, Bitlsi ugovaraju snimanje prvog LP-albuma, takođe nazvanog „Please Please Me“-. Album je objavljen 22. marta iste godine.[16]

Bitlmanija (1963-66)[uredi]

Videti članak Bitlmanija

Jedna od slika „Bitlsa“ iz 1964. godine, kad su bili u vrhu popularnosti

"Bitlsi“ su postali senzacija u Velikoj Britaniji krajem 1963. Ovaj fenomen je britanska štampa nazvala „Bitlmanija“. To se manifestovalo hordama mladih žena koje su vrištale i padale u nesvest na pojavu grupe. „Bitlmanija“ se proširila na Severnu Ameriku početkom 1964, i popularnost grupe se proširila na veći deo sveta. U sledećih pet godina, njihova muzika je napredovala od očigledne jednostavnosti prvih hitova (kao „She Loves You“ i „I Want to Hold Your Hand“) do umetnički ambicioznih (kao što su albumi "Revolver", „Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ i "Abbey Road". Pisanjem sopstvenih pesama, istraživanjem mogućnosti studija za snimanje i nastojanjima da se postigne vrhunski kvalitet svakog snimka koji su napravili, Bitlsi su imali ogroman uticaj na popularnu muziku. Postali su predmet neprestanog proučavanja novinara, koje obuhvata i njihovu kasniju ulogu simbola mladalačke supkulture 1960-ih.

1963.[uredi]

Albumi u periodu 1963-66, zasebno, nisu specifični kao oni kasniji. Druga britanska ploča, „With The Beatles“, koja je izbačena 22. novembra, bila je veoma slična prvoj. Prvi američki albumi su se sastojali od pesama sa britanskih izdanja, samo drugačije naslovljenih, a razlog tome je bio u stavu „Kapitola“, američkog partnera „Emi-Parlofona“, da Bitlsi nisu za američko tržište. Naravno, zbog tih početnih poteškoća ploče nisu imale veliki uspeh. Na planu koncerata, veći deo 1963. godine „Bitlsi“ provode na evropskoj turneji.

1964.[uredi]

Nakon evropske, Bitlsi su se uputili i na američku turneju, koja je postala veoma uspešna, kao i njihovo gostovanje u „Šouu Eda Salivena“ - najgledanijoj emisiji u SAD svih vremena, koje se dogodilo 9. februara 1964. godine [17]. Posle veoma zapaženih koncerata na tlu Severne Amerike, „Bitlsi“ se vraćaju u Veliku Britaniju, gde ih dočekuju kao heroje. Usledio je album „A Hard Day's Night“, snimljen uz istoimeni film-mjuzikl, gde su članovi grupe tumačili glavne uloge. Film o jednom danu u životu rok-benda postao je vrlo popularan, a na prvo mesto top-liste probila se pesma „Can`t Buy Me Love“[18] Već od tog vremena, grupa je faktički bez pauze na turnejama širom sveta, dok se kratki boravci u Britaniji koriste za snimanje novih albuma.

1965.[uredi]

Posle narednog albuma, Beatles For Sale, usledili su album i istoimeni film u boji, Help!, u kome grupu progoni indijska sekta. Ovaj projekat obeležava više pesama, među kojima se izdvaja i najslušaniji i najobrađivaniji hit svih vremena, "Yesterday" Popularnost grupe u to vreme toliko narasta, da ih britanska kraljica odlikuje zvanjem „Članova britanske imperije“ (MBE) 12. juna.[19] (ovo zvanje, Lenon će vratiti 4 godine kasnije, zbog nezadovoljstva britanskim učešćem u pojedinim ratovima). Dva sledeća albuma, „Rubber Soul“ i „Revolver“, objavljeni 30. decembra 1965, odnosno 5. avgusta 1966, donose vidna sazrevanja u shvatanju rok-muzike, naginjanje ka psihodeliji i istraživanje novih studijskih mogućnosti. U to vreme, „Bitlsi“ su već radili pod uticajem droga.[20]

1966.[uredi]

1966. godina predstavlja prekretnicu u radu grupe: „Bitlmanija“ je počela da pokazuje i svoje negativne strane- koncerti su bivali sve kraći, po mnogima kvalitativno slabiji, a buka obožavalaca je onemogućila "Bitlse" da se koncentrišu na samu muziku. 4. marta te godine, londonska štampa prenosi izjavu Džona Lenona u kojoj on tvrdi da su Bitlsi popularniji od Isusa.[21]. Ovaj intervju, prenosi američka štampa, te on u tada još konzervativnom društvu Sjedinjenih država odjekuje poput bombe: mnogi obožavaoci se sada odriču grupe i organizuju se javna spaljivanja ploča. Uprkos tome, početkom leta otpočinje prva svetska, koja uključuje i tada već treću američku turneju. Posle katastrofalnih koncerata na Filipinima, gde je tamošnje državno rukovodstvo otvoreno uzurpiralo članove grupe i njihov menadžment, postalo je jasno da nešto mora da se menja [22]. Tada je otpočela i pomenuta američka turneja, koja je donela najveće moguće bezbednosne rizike. To kulminira na koncertu u Memfisu, kada je u sali eksplodirala petarda, što je prekinulo nastup[23]. Protivno volji Epštajna, koji se zalagao za nastavak turneje, „Bitlsi“ odlučuju da održe oproštajni koncert u San Francisku 29. avgusta i posvete se studijskom radu.[24]

Studijski rad i psihodelija[uredi]

1967.[uredi]

Bitlsi će svakako ostati upamćeni i po tome što su predvodili psihodeličnu generaciju. Istraživanja novih mogućnosti pod uticajem droga, pre svega LSD-a i indijske muzike, karakteristično je za albume „Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ i „Magical Mystery Tour“. To su ujedno i prvi albumi objavljeni istovremeno i u Britaniji i u gotovo celom svetu (uključujući SAD, pa i bivšu Jugoslaviju)[25]. Smrt menadžera Brajana Epstajna, zbog predoziranja drogama[6], uslovila je osnivanje koncerna „Epl“- namenjenog raznim aktivnostima u psihodeličnom društvu, od kojih je najznačajnija muzičko-izdavačka delatnost.[26] [27] Loš menadžment ove kompanije, jedan je od razloga kasnijeg razilaska grupe[28].

Album „Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ je doživeo enorman uspeh, usvojen je kao psihodelična klasika, a u mnogim izborima, smatra se najznačajnijim rok-albumom ikada [29]. Prvi svetski satelitski TV prenos - „Mondovizija“ (takođe nazvana i „Naš svet"), uključila je učešće muzičara iz celog sveta. Veliku Britaniju su predstavljali „Bitlsi“ (nastupajući zajedno sa još nekim muzičarima) pesmom - „All You Need is Love“.[30] Naredni album,"Magical Mystery Tour" praćen istoimenim (inače grupinim trećim) filmom, zbog loše koncepcije britanskog izdanja, sa dve EP-ploče, doživeo je propast. Kasnije je usvojena američka verzija (1 LP) kao prihvatljivija. Film je propao zbog širokoj publici nezanimljivog scenarija (magičnih avantura Bitlsa u autobusu) i premijere u crno-beloj tehnici na BBC-ju, što je upropastilo celokupno emitovanje zbog karakterističnih psihodeličnih efekata u boji, koji nisu mogli da se vide[31]. Takođe, film je emitovan bez pesme "I Am the Walrus", zbog navodno nepristojnog teksta.

1968.[uredi]

Posle nekoliko objavljenih singlova, rada na pesmama za kasnije projekte, početkom 1968. godine, svi Bitlsi, sa suprugama, devojkama i drugim poznanicima odlaze u indijski kamp „Rišikeš“, gde kod Mahareši Jogija uče transcedentalnu meditaciju[32]. Prvo Star i Makartni, pa onda i ostali članovi grupe napuštaju kamp, odbacujući učenje. Po povratku u London, otpočinje rad na novom projektu, što po prvi put od nastanka donosi probleme i međusobne nesuglasice. Lenon insistira da u studiju bude prisutna njegova nova verenica, Joko Ono, prema kojoj drugi članovi nemaju pozitivno mišljenje [33]. Napetost kulminira kada Ringo Star privremeno napušta grupu 22. avgusta 1968. godine.[34] Po njegovom povratku, dogovoreno je da grupa prvi put radi na pesmi čiji je on autor. Konačno, posle čak 6 meseci rada, 22. novembra 1968, na dva LP-a, grupa objavljuje album „The Beatles“, poznat i kao „White Album“ zbog belog omota, na kome se samo nalazio naziv grupe u sivoj boji. Sadržao je 28 pesama. Interesantno je da se ni jedna pesma sa albuma nije izdvojila kao zaseban hit. To je nadomešteno nekolicinom singlova objavljenih širom sveta, sa pesmama prvobitno predviđenim za "White Album", među kojima se izdvaja Makartnijeva balada "Hey Jude" (sa Lenonovom pesmom "Revolution" na b-strani), koja se 16 nedelja zadržava na britanskim top-listama, od čega 2 nedelje na prvom mestu. Nedugo potom, objavljen je i crtani film/album Yellow Submarine, koji zbog svega 4 nove i 2 stare pesme, uz B-stranu sa Martinovim instrumentalima, doživljava debakl [35].

Raspad[uredi]

Jedan od poslednjih postera „Bitlsa“ iz 1969. godine.

1969.[uredi]

Loša atmosfera se prenela i na naredni projekat, "Get Back", koji je više od godinu dana kasnije objavljen kao poslednji album grupe - „Let It Be“, 8. maja 1970. Ideja, koju je inicirao Makartni, bila je da grupa u studiju svira kao da nastupa uživo, a pritom bi filmske kamere beležile sve kao dokumentarac.

Kamera je beležila bend koji se raspada[36]. Već nakon dva dana, grupa je po prvi put počela da razmatra mogućnost otvorenog razlaza, kako svedoči studijski inženjer Džef Emerik. Tenzije su bile velike, naročito između Makartnija i Harisona, koji takođe nije mogao da podnese još jedno prisustvo Joko Ono u studiju, koja se opet nije odvajala od Lenona, dok je sam Lenon sa svoje strane bio potpuno kreativno i izvođački pasivan[37]. 10. januara Harisonu je bilo dosta napete atmosfere i višegodišnjeg potcenjivanja njegovog doprinosa grupi (kako pesama, tako i načina sviranja gitare), pa je napustio bend[37]. Grupa je po prvi put morala da radi bez njega, što je narednih dana dalo veoma slabe rezultate. Nakon jednog poslovnog sastanka sa ostatkom „Bitlsa“, Harison se vratio 22. januara i sa sobom doveo klavijaturistu Bilija Prestona[38], ali čak ni njegov dobronamerni i konstruktivni karakter nije mnogo pomogao da se popravi atmosfera, mada su tokom celog januara, koliko je trajao ovaj projekat, „Bitlsi“ izvežbavali i snimali na desetine pesama[38]. U nedostatku dogovora, umesto planiranog velikog promo-koncerta, „Bitlsi“ sviraju na krovu svoje korporacije, ali i taj koncert za slučajne prolaznike prekida policija[39]. Narednih meseci, "Bitlsi" su se tek sporadično okupljali, dorađujući nedovršene pesme.

Poslednji put, grupa je zajedno radila na snimanju albuma "Abbey Road“, objavljenog 26. septembra 1969. godine. Rascep u grupi tada je bio vidan, i naslutivši skori kraj, Makartni, koji je još jednom bio inicijator projekta, kontaktirao je Džordža Martina i zamolio da snimaju još jedan album baš kao što su to nekada činili, obećavši i da će tada već nezainteresovani Lenon prisustvovati.[40] Na intervjuima za projekat „Antologija“, trojica preživelih „Bitlsa“ su sredinom 90-ih izjavljivala da su bili više nego svesni da to može biti poslednji zajednički projekat grupe, pa su odlučili da ga završe u velikom stilu. Tokom rada na tom albumu postaje veoma očito da su svi članovi grupe postali izuzetni individualci, a pojedinačne ideje koje su se profilisale dok su radili na paralelnim projektima tokom tih meseci, svedoče o njihovoj međusobnoj kreativnoj različitosti.

Još tokom rada na albumu, Lenon predlaže njujorškog advokata Alena Klajna za novog menadžera grupe. Harison i Star ga prihvataju, ali kada je nakon jedne studijske aktivnosti dato Makartniju da potpiše njegov angažman, on je najpre odugovlačio, da bi konačno odbio da potpiše, čime je po nepisanom pravilu u grupi, stavio veto na Klajnov angažman[41]. Ubrzo je za menadžera predložio svog tasta, Li Istmena[41]. Ipak, do konačnog raspada, grupu će de facto voditi Klajn[41]. Među poznavaocima i istoričarima grupe, ne postoji konsenzus o trenutku raspada grupe. Iako je Lenon privatno napustio bend još sredinom septembra 1969. (uz reči: „...u svakom slučaju, ja napuštam grupu. Bilo mi je dosta. Želim razvod“) i više nikad nije nastupao za "Bitlse", prihvatio je da o tome ne obaveštava medije dok se poslovna situacija ne reši.[42][43]. Ipak, "Bitlsi" će se posle toga više od pola godine sporadično okupljati bez Lenona kako bi priveli kraju nedovršene projekte.

1970.[uredi]

Početkom januara 1970. godine, Makartni, Harison i Star (poznati pod nazivom „Tritlsi"[44]) su poslednji put zajednički radili na pojedinim pesmama zaostalim sa projekta "Get Back"[45]. Harison i Star su nastavili da sporadičnim dosnimavanjima za projekat "Get Back", koji je u međuvremenu preimenovan u "Let it Be", a na kome je posle više neuspešnih pokušaja oživljavanja, angažovan producent Fil Spektor[46]. 1. aprila, Ringo Star je završio bubnjarsku deonicu u pesmi "The Long and Winding Road", što je zvanično poslednji doprinos nekog od "Bitlsa" radu na sasvim zajedničkom albumu. Ironično, upravo će prepotentna Spektorova orkestracija ove pesme biti jedan od razloga kasnije Makartnijeve burne pravne reakcije spram ostatka grupe.[46] Makartni je zvanično objavio u intervjuu 10. aprila 1970. da „Bitlsi“ više neće objavljivati albume zajedno[47]. Ipak, u svom drugom intervjuu krajem te godine, rekao je da je odluku da napusti grupu doneo još odmah nakon novogodišnjih praznika 1970., odmah nazvavši Lenona, koji je odgovorio da sad postoje „njih dvojica koji su mentalno shvatili kakva je situacija“. 31. decembra 1970. godine, Makartni je sudu i zvanično podneo zahtev za raskid zvaničnog partnerstva, međutim ovaj spor je okončan tek 1974. godine, kada su se Lenon i Makartni u Njujorku privatno nagodili o budućnosti kompanije "Epl“. [48]. To je ipak umnogome ostavilo otvoreno pitanje autorstva nad gotovo svim pesmama ove dvojice autora, jer su one po znatno ranijem dogovoru bile potpisivane sa „Lenon/Makartni“, čak iako bi ih (kao što je to često kasnije bio slučaj) realizovao samo jedan autor.[49]

Posle raspada[uredi]

Vidi još Džon Lenon, Pol Makartni, Džordž Harison i Ringo Star

Džon Lenon[uredi]

Lenon je nastavio uspešnu karijeru, većinom nastupajući zajedno sa suprugom, Joko Ono. On je 70-ih bio najčuveniji „Bitls“, pre svega zbog svojih pacifističkih stavova, ali i veoma zapažene muzičke karijere[42]. Pored starijeg sina, Džulijana, koga je dobio u prvom braku sa Sintijom Pauel još 1962. godine, iz braka sa Joko Ono je dobio i mlađeg sina, Šona. 8. decembra 1980. godine, na zaprepašćenje svetske javnosti, Lenona je ubio Mark Dejvid Čepmen u Njujorku, ispred zgrade u kojoj je živeo[50]. Čepmen je ispalio 5 metaka u leđa Lenonu, a potom seo na trotoar i mirno se predao policiji, dok je Lenon umro na putu do bolnice[51].

Pol Makartni[uredi]

Makartni je drugi najpopularniji „Bitls“ u periodu posle raspada grupe. Do 1980ih radio sa grupom "Wings", u kojoj je bila i njegova supruga, Linda. Posle razilaska te grupe, nastavlja veoma uspešnu solo-karijeru. Na uvek jako posećenim koncertima, izvodi većinom pesme „Bitlsa“, koje je sam pisao. 1998. godine, britanska kraljica mu je dodelila titulu viteza, pa mu je dodat prefiks „ser“. Iste godine od raka je preminula njegova supruga Linda. 2003. godine se oženio sa bivšom manekenkom Heder Mils. Ovaj brak je bio kratkog veka; mediji su napadali Milsovu da se udala za rokera isključivo radi materijalne dobiti. Brak je okončan razvodom 2006. godine.[52]. 2011. godine, Makartni se verio sa dugogodišnjom devojkom, Nensi Ševel.[53]. Venčali su se 9. oktobra iste godine.[54] U međuvremenu, Majkl Džekson je otkupio gotovo sva izdavačka prava na pesme „Bitlsa“, što je pokvarilo nekada dobre odnose između njega i Makartnija.[55]

Džordž Harison i Ringo Star[uredi]

Harison je nastavio karijeru poznatog gitariste, kompozitora i filmskog producenta. Sarađivao je sa „Letećim Cirkusom Monti Pajtona“, Erikom Kleptonom, Eltonom Džonom i Ringo Starom. Otkriven mu je tumor jetre, od koga je umro 29. novembra 2001. godine[56]. Star je, sarađujući sa dosta muzičara, nastavio karijeru uspešnog bubnjara, čak i glumca.

Odnosi i saradnja među bivšim članovima grupe[uredi]

Odnosi među bivšim članovima grupe, veoma su varirali tokom decenija posle raspada. Ringo Star je ostao u dobrim odnosima sa svim članovima grupe, a prijateljske odnose je negovao najviše sa Harisonom, sa kojim je često nastupao sve do gitaristine smrti. Odnosi između Harisona i Lenona su u početku bivali skladni, da bi par nedelja pre Lenonove smrti došlo do njihovog iznenadnog prekida- naime, u Harisonovoj autobiografiji, Lenon prema sopstvenom mišljenju nije dovoljno zastupljen[57]. Posle početnog prekida, odnosi između Makartnija i Harisona su se sve više popravljali i bili u konstantnom usponu do Harisonove smrti[58]. Najproblematičniji su svakako bili odnosi između dvojice lidera grupe, Lenona i Makartnija. Posle raspada, oni su bili u potpunom prekidu, da bi se u narednim godinama popravljali, što je 1974. godine dovelo čak i do zajedničkog rada na nikada zvanično objavljenom albumu "A Toot and a Snore in '74"[59]

1994. godine, u Holu slavnih u Njujorku je otkrivena Lenonova bista (bista „Bitlsa“ kao grupe, otkrivena je još 1988. godine), a tom prilikom je Joko Ono predala Makartniju amaterske snimke Lenonove dve pesme iz 1977. godine, za koje je tvrdila da bi Lenon voleo da ih Makartni čuje [60]. Okupivši ostatak grupe u svoj studio, počelo je pripremanje tih, kao i drugih starijih snimaka, objavljenih i neobjavljenih, za dotada najveću i prvu zvaničnu kolekciju „Bitlsa“,"Antologija“. Ovaj album objavljivan je u tri dela, 1995-96. godine. S obzirom da je Džordž Martin odbio da producira ovu kolekciju (navodeći kao razlog svoj slabiji sluh), Harison je angažovao svog producenta, koji je očistio šum na Lenonove dve pesme (snimljene za klavirom), naknadno je dosnimljen materijal cele grupe i objavljene su (sa spotovima) "Free as a Bird" i "Real Love". Cela kolekcija je objavljena i u video formatu, uz prateći najobuhvatniji dokumentarni film o grupi, na kome su radili svi tada živi članovi, Džordž Martin i drugi saradnici. Ipak, ni posle toga grupa nije prestala da pobuđuje pažnju javnosti. Makartni i Star su još jednom nastupili zajedno u novembru 2002. godine, na „Koncertu za Džordža“, tj. humanitarnom nastupu, posvećenom prvoj godišnjici smrti Džordža Harisona, 29. novembra 2002. godine, doduše u društvu više eminentnih umetnika i prijatelja, kao što su Erik Klepton, Monti Pajton,...[61] Džordž Martin je u leto 2006. godine objavio kompilaciju "Love", koja sadrži kako kompletno digitalno remasterizovane pesme u sistemu Dolby 5.1, tako i njihove obrade. 2010. godine, preostala dvojica „Bitlsa“ su nastupili zajedno na koncertu u Njujorku, povodom bubnjarevog 70. rođendana[62]. Takođe, Star je prisustvovao i Makartnijevom trećem venčanju.[54]

Kontroverze[uredi]

  • „Bitlsi“ su koristili droge u velikoj meri, delom iz kreativističkih pobuda. Smatrani su predvodnicima „psihodelične“ generacije. Džon Lenon i Joko Ono su 1968. godine hapšeni zbog posedovanja veće količine opijata u svojoj kući u Londonu. Čak i posle raspada grupe, pojedini članovi su nastavili da koriste narkotike u manjoj ili većoj meri: Lenon je imao problema sa heroinom sve do kraja života, a Makartni je 1980. godine uhapšen i deportovan iz Japana zbog posedovanja marihuane[20].
  • „Pol je mrtav“ je fenomen koji je obelodanjen 1969. godine. Jedan američki di-džej je tom prilikom otkrio kako je proučavao tekstove i muziku, kao i omote albuma „Bitlsa“, zahvaljujući čemu je zaključio kako je Pol Makartni zapravo poginuo 1966. godine u teškoj saobraćajnoj nesreći. „Bitlsi“ su, prema ovom mitu, tada zaključili kako bi bilo isuviše opasno to obelodanjivati, pa je napravljen izbor za Polovog dvojnika na kome je pobedio izvesni policajac po imenu Vilijam Kembel- minorne fizičke razlike između Makartnija i Kempbela su bile, navodno, otklonjene plastičnom hirurgijom. Ipak, prema legendi, grupa je ostavila mogućnost da publika otkrije ove detalje: na omotima albuma "Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band" i "Abbey Road", u velikom broju tekstova, kao i u snimcima pojedinih pesama: ukoliko se slušaju pažljivo ili unazad. Svi članovi grupe su ovo više puta demantovali, ali ova teorija i danas ima mnoge pristalice.[63]
  • Džon Kolman je u svojoj knjizi „Komitet 300" optužio „Bitlse“ da nisu bili autori, već puki izvođači muzike, koju je za njih komponovao naučnik i muzikolog Teodor Adorno. Prema ovoj teoriji, to je činjeno da bi se na naučnoj osnovi mladim ljudima odvlačila pažnja sa bitnih društvenih tema.[64]

Diskografija[uredi]

Zvanična diskografija grupe- LP albumi objavljeni na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva[uredi]

Godina Naziv albuma
1963. Please Please Me
1963. With the Beatles
1964. A Hard Day's Night
1964. Beatles for Sale
1965. Help!
1965. Rubber Soul
1966. Revolver
1967. Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band
1967. Magical Mystery Tour (Double EP)
1968. The Beatles
1969. Yellow Submarine
1969. Abbey Road
1970. Let It Be

Reference[uredi]

  1. ^ „The 10 best rock bands ever - Entertainment - Music - TODAY.com“. Today.msnbc.msn.com. 30. 3. 2004. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  2. ^ „100 Greatest Artists: The Beatles“. Rolling Stone Приступљено 22. 11. 2013.. 
  3. ^ Čeština. „List of best-selling music artists - Wikipedia, the free encyclopedia“. En.wikipedia.org Приступљено 22. 11. 2013.. 
  4. ^ a b v „songs, albums, history, profiles, places, photos and more“. The Beatles Bible Приступљено 22. 11. 2013.. 
  5. ^ „George Martin Portfolio - Internet Beatles Album“. Beatlesagain.com Приступљено 22. 11. 2013.. 
  6. ^ a b „Brian Epstein biography“. The Beatles Bible Приступљено 22. 11. 2013.. 
  7. ^ ”The Beatles Anthology” DVD (2003) (Episode 1 - 0:14:29) Lennon talking about his mother teaching him "Ain't That a Shame".
  8. ^ „Ivan Vaughan: Information from“. Answers.com Приступљено 22. 11. 2013.. 
  9. ^ ”The Beatles Anthology” DVD (2003) (Episode 1 - 0:21:56) McCartney talking about Harrison being in the band.
  10. ^ Miles (1997), str. 47.
  11. ^ Spitz (2005), str. 126–127.
  12. ^ a b v „The Beatles in Hamburg - Wikipedia, the free encyclopedia“. Wapedia.mobi. 4. 11. 2013. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  13. ^ „The Biggest Blunders In Music History | CityNews.ca“. Citytv.com. 12. 3. 2008. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  14. ^ „The Beatles - Love Me Do“. Jpgr.co.uk Приступљено 22. 11. 2013.. 
  15. ^ „Please Please Me (song) - Wikipedia, the free encyclopedia“. En.wikipedia.org Приступљено 22. 11. 2013.. 
  16. ^ Thompson 2008, strane 283
  17. ^ „9 February 1964: The Beatles' first Ed Sullivan Show appearance“. The Beatles Bible. 9. 2. 1964. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  18. ^ The Beatles (2000). The Beatles Anthology. San Francisco: Chronicle Books. ISBN 0-8118-2684-8. Badman, Keith (2000). The Beatles Off The Record.
  19. ^ „12 June 1965: press conference about the MBE announcement“. The Beatles Bible. 12. 6. 1965. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  20. ^ a b „The Beatles and drugs“. The Beatles Bible Приступљено 22. 11. 2013.. 
  21. ^ „4 March 1966: John Lennon: "We're more popular than Jesus"“. The Beatles Bible. 4. 3. 1966. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  22. ^ „5 July 1966: The Beatles leave the Philippines“. The Beatles Bible. 5. 7. 1966. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  23. ^ „19 August 1966: Live: Mid-South Coliseum, Memphis“. The Beatles Bible. 19. 8. 1966. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  24. ^ „29 August 1966: The Beatles' final concert in Candlestick Park, San Francisco“. The Beatles Bible. 29. 8. 1966. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  25. ^ „Beatles Vinyl-Yugoslavia“. Beatlesvinyl.com Приступљено 22. 11. 2013.. 
  26. ^ 7 December 1967: The Apple Boutique opens | The Beatles Bible
  27. ^ 19 April 1968: Apple Corps advertises for new talent | The Beatles Bible
  28. ^ Alistair Taylor | The Beatles Bible
  29. ^ 500 Greatest Albums of All Time: The Beatles, 'Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band' | Rolling Stone
  30. ^ 25 June 1967: The Beatles on Our World: All You Need Is Love | The Beatles Bible
  31. ^ 26 December 1967: Magical Mystery Tour is premièred on BBC 1 | The Beatles Bible
  32. ^ Maharishi Mahesh Yogi | The Beatles Bible
  33. ^ Yoko Ono | The Beatles Bible
  34. ^ 22 August 1968: Ringo Starr quits The Beatles | The Beatles Bible
  35. ^ 17 January 1969: UK LP release: Yellow Submarine | The Beatles Bible
  36. ^ 2 January 1969: Get Back/Let It Be sessions: day one | The Beatles Bible
  37. ^ а б 10 January 1969: George Harrison quits The Beatles | The Beatles Bible
  38. ^ а б Get Back/Let It Be sessions: complete song list | The Beatles Bible
  39. ^ 30 January 1969: The Beatles' rooftop concert | The Beatles Bible
  40. ^ Abbey Road | The Beatles Bible
  41. ^ а б в Allen Klein | The Beatles Bible
  42. ^ а б John Lennon biography | The Beatles Bible
  43. ^ Arts | The Times
  44. ^ Last Album: Let It Be or Abbey Road? | Page 2 | Fab forum | The Beatles Bible
  45. ^ 4 January 1970: Recording: Let It Be - The Beatles' last session as a group | The Beatles Bible
  46. ^ а б The Long And Winding Road | The Beatles Bible
  47. ^ 10 April 1970: Paul McCartney announces The Beatles' split | The Beatles Bible
  48. ^ 31 December 1970: Paul McCartney files a lawsuit to dissolve The Beatles' partnership | The Beatles Bible
  49. ^ Lewisohn, Mark (1988). The Beatles Recording Sessions. New York: Harmony Books. ISBN 0-517-57066-1.
  50. ^ December 8, 1980: The Day John Lennon Died by Keith Elliot Greenberg | The Beatles Bible
  51. ^ John Lennon Shot BBC NEWS 1980 - YouTube
  52. ^ Blic Online | Pol Makartni razvod plaća 140 miliona dolara
  53. ^ Blic Online | Verio se Pol Makartni
  54. ^ а б Oženio se Pol Makartni | Spektakl | Novosti.rs
  55. ^ snopes.com: Michael Jackson and Beatles Songs
  56. ^ George Harrison biography | The Beatles Bible
  57. ^ Google Books search
  58. ^ The Death of George Harrison
  59. ^ BootlegZone : John Lennon & Paul McCartney - A Toot And A Snore In 74
  60. ^ Free As A Bird | The Beatles Bible
  61. ^ "Great Performances" Concert for George (TV episode 2003) - IMDb
  62. ^ Paul McCartney Gives Ringo Starr 'Birthday' Present Onstage in New York - Spinner
  63. ^ The ‘Paul is dead’ myth | The Beatles Bible
  64. ^ Beatles, Rock'n'roll & Mind Control

Литература[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :