Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/43

Imena članaka o godinama

Zdravo! Imamo mali problem s imenima članaka o godinama. Trenutno se kose sa Pravopisom srpskog jezika, jer se izostavlja tačka nakon broja godine. Takođe, primetio sam da se postoje nedoslednosti. Recimo, članak se zove 2000 bez tačke, a kategorija 2002. s tačkom. Ovakav pristup nije intuitivan za čitaoca.

Neintuitivnost se pogotovo odražava kod članaka o jednocifrenim, dvocifrenim i trocifrenim godinama. Na primer, korisnik traži članak o broju 12 (svojevrstan broj u književnosti, pozitivan prirodan broj u matematici). Kada u tražilicu otkuca brojčano „12”, biće upućen na članak o 12. godini nove ere. Ovo može da zbuni čitaoca i čak da ga navede na pogrešan zaključak da se godine pišu bez tačke.

Iz svega ovoga, možda ima smisla da premestimo članke dodajući tačku. Šta vi mislite? — Aca ^{💬 ● ❤️️} 19:59, 20. oktobar 2020. (CEST)

Ne bih menjao status kvo, na većini Vikipedija se koristi šema kao kod nas. Mi smo to praktično preuzeli sa Vikipedije na engleskom, ali prednost je praktična: u člancima se daleko više linkuje ka godinama, nego ka brojevima. Takođe, postoje preusmerenja sa "DžDžDžDž." na "DžDžDžDž", tako da ne vidim veliki problem u trenutnoj situaciji. — F± 23:28, 20. oktobar 2020. (CEST)

Svaki put kad vidim da neko napiše da je nešto što je u najužoj vezi sa pravopisom ovog jezika preuzeeto sa engleske vikipedije, prođe me blaga jeza. U prevodu, šta me briga što je to pravopisno neispravno, kad je nešto praktično — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:24, 21. oktobar 2020. (CEST)

Ne bi bio prvi put da se tako nešto odluči. — F± 22:31, 21. oktobar 2020. (CEST)

Mnogo toga je nekada urađeno pogrešno pa smo se kasnije hvatali za glavu. Daj da ugasimo projekat, ako je već kopija svega što se pojavi na Vikipediji na engleskom. — Lotom (razgovor) 07:00, 13. novembar 2020. (CET)

Pink (Srbija), Nova sport i ostalo

OK, da ne ratujem dalje izmenama... Da li bi neko drugi mogao da pogleda ovaj niz promena naslova članaka o medijskim kućama koji je @HoneymoonAve27 načinio u toku jučerašnjeg dana? Možda ja tu stvarno nešto bitno propuštam, pa neka neko drugi presudi. Pomenuću korisnike @Aca; @NikolaB, jer se najčešće bave pravopisnim pitanjima od aktivnijih urednika. — DJ0302 (razgovor) 01:13, 13. novembar 2020. (CET)

Članak Pink sam zaključao na starom naslovu dok se to ne raspravi. Isto može biti i sa ostalim spornim naslovima ako se mijenjaju iako je stavljena primjedba i pokrenuta rasprava. — Željko Todorović (razgovor) 15:02, 13. novembar 2020. (CET) s. r.

 Komentar: Ne znam kad je donesena odluka da se svi naslovi pišu izvorno. Sećam se da smo ustanovili da se naslovi muzičkih grupa, video-igara, softvera i kompanija s anglofonog područja pišu izvornikom zbog prepoznatljivosti. Pink je prepoznatljiv i u svom „ćirilizovanom” obliku ([1], [2], [3]) i nesumnjivo nema nikakvog razloga za ovakva premeštanja. Korisnik koji traži Novu sport, kako god da otkuca (Nova Sport, Nova Sport, NOVA SPORT, Nova sport) izaći će mu članak o ovom kanalu. Stoga, premeštanje je nepotrebno. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 10:13, 14. novembar 2020. (CET)

Pomenuti kolega odavno odstupa od standarda uređivanja bez pridavanja nekog značaja mišljenju drugih kolega urednika — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:04, 16. novembar 2020. (CET)

OK, prošlo je desetak dana, na istim smo stanovištima, pa sam ja vratio naslove članaka na prethodno stanje. Takođe, nije mi baš najjasnije zašto smo počeli da izbacujemo skraćenicu TV iz naslova članaka (čak i tamo gde je ona deo zvaničnog naziva medija — npr. Red TV). Jesmo li negde diskutovali već o tome? — DJ0302 (razgovor) 00:06, 23. novembar 2020. (CET)

Zašto više nije moguće premestiti Nova (hrvatski TV kanal) na samo Nova TV kao što je nekad i bilo? Onda bi trebali pisati i Nova S (srpski TV kanal), Nova BH (bosanski TV kanal) i sl. KCTarantula (razgovor) 12:11, 23. novembar 2020. (CET)

Naziv

Sugestija — Dajem sugestiju da se svi članci vezani za koronavirusnu bolest - koronavirus - Kovid-19 - COVID-19, srede na jedan naziv. Mnogo nepravilnih i pravilnih sinonima naziva mogu zbuniti čitaoce. — Crna Ruža (razgovor) 13:12, 9. januar 2021. (CET)

 Komentar: Zdravo, Crna Ružo! Hvala na predlogu! Međutim, može li se on sprovesti? Situacija je malo složenija. „Koronavirus” ili „virus korona” (atributivna konstrukcija (?!); Tanasić, 2020) naziv je za grupu virusa koji uzrokuju respiratorne bolesti, a „kovid 19” (Klajn, 2020) naziv je bolesti koju uzrokuje virus SARS-CoV-2 [očekujem da se ovo normira kao „sars-kov 2”, lol]. Dakle, nije reč o međuzamenljivim sinonimima, već o pojmovima s različitim značenjem. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 16:30, 9. januar 2021. (CET)

Hvala Aca: U potpunosti se slažem sa Vama. Stvar je malo zamršena sa tim terminima. Pozdrav — Crna Ruža (razgovor) 16:55, 9. januar 2021. (CET)

Koronavirusna bolest nije isto što i koronavirus ni Kovid-19 tako da nema razloga sve to stavljati u isti koš. — Acaalexaca (razgovor) 01:07, 10. januar 2021. (CET)

Pljevalja

Pošto nije ni ovaj Pljevlja ni ovo Pljevlja ni ovi Pljevlja a ni ove Pljevlja, nego ova Pljevlja — ž. r., jd. — pa se prema tome deklinira [Pljevlja, Pljevlje, Pljevlji, Pljevlju, /, Pljevljom, Pljevlji] i pravi pridjev [pljevljanski]; ime je valjda skraćeni oblik od manastirska pljevara, pa otuda pljevlja [ž. r. jd. ostaje]; ako je osnovni oblik toponima u ž. r. mn. — ove Pljevlje — onda je deklinacija Pljevlje, Pljevlji/Pljevalja, Pljevljima, Pljevlje, /, Pljevljima, Pljevljima i pridjev može biti pljevaljski, ali naslov članka govori drugačije (Special:Diff/23482196/23536826), može se botovski izmijenjati npr. Pljevalja→Pljevlje, Pljevljima→Pljevlji, Pljevlja→Pljevlju, pljevaljski→pljevljanski i ostali oblici.

Na Manastir Sveta Trojica#Istorija navodi se Pa i sam gradić Pljevlja, je nastao na mestu gde je bila "manastirska pljevara" (ostava za žitnu plevu). Zato se može zaključiti da je neko prosto izmislio nakardne deklinacije i pridjeve jer ako je to (ova) manastirska pljevara za žitnu pljevu (ono što se isplijevi) — jedini izvedeni oblik skraćivanjem i ostaje u ženskom rodu jednine: pljeva, pljevlja. U protivnom bi se glavni članak umjesto Pljevlja zvao Pljevlje. Ako se pretpostavi da je ovo s manastirom bilo davno, onda je možda mjesto neprecizno stvarno zvano Pljevlje sa e na kraju pa je otuda ova čudna deklinacija i pridjev (a pridjev svejedno može biti pljevljanski jer genitiv za takav oblik množine je i Pljevlji i Pljevalja, a pljevaljski zvuči nezgrapno i teško izgovorljivo — kao i sam genitiv Pljevalja, koji je sam starinski pa podržava prethodnu tvrdnju za e na kraju, i/ili ako ne starinski svakako rjeđi [kocaka!?]).

P2010 na 411. stranici navodi da je Pljevlja — „s. mn.” (srednji rod množine) i to je netačno jer ne može bez jednine biti množina (ako postoje ova neka srednja višebrojna Pljevlja moralo bi biti i ovo neko srednje jednobrojno Pljevlje, a toponim nema dva naziva tj. ovaj u jednini) i jer je taj toponim prirodno u ženskom rodu jednine (ova neka ženska jedna Pljevlja — kao varošica, prema pljevara; od pljevara se ne može izvesti ova neka srednja višebrojna Pljevlja jer bi onda to jedno bilo pljevlje ili neko pljevaro, takođe srednjeg roda, a ne pljevara). — 5.43.83.177 (razgovor) 03:08, 10. januar 2021. (CET) [u]

Pljevlja se oduvek menjala kao imenica srednjeg reda množine. Imenice bez jednine postoje, kao što su makaze, pantalone, itd.

https://www.opismenise.com/nedoumice/pljevlja-ili-pljevlje/ Đido (razgovor) 08:52, 6. januar 2022. (CET)

Madžarska prezimena i imena

@MareBG:

@Soundwaweserb:

@Željko Todorović:

@Acaalexaca:

@Aca:

@Lackope:

@Lotom:

@Vukan C:

@Jozefsu:

Tumačeći poslednji Pravopis srpskoga jezika, a posebno onaj deo koji se tiče prilagođenoga pisanja reči iz stranih živih jezika, uvideo sam da naš Pravopis jasno, izričito i nedvosmisleno kaže da se redosled prezime pa lično ime u nacijama koje tako pišu imena NE MENjA u našem jeziku. Dakle, Mao Cedung i Kim Džong se pišu tako, iako su Mao i Kim prezimena. Veliki je problem u našoj Vikipediji što kao izvor koristi anglosaksonski svet koji ima svoja pravila u koja se ne mešam. Ali ne možemo pi njima suditi. Elem, Madžarska imena se pišu prezime plus lično ime, a ne obrnuto, i Pravopis to izričito piše da se i u našem jeziku to mora poštovati. Dakle, sve Madžare treba prepraviti tako da piše prezime pa lično ime. Ja bih tu, pošto je ovo revolucionarno, stavio kao neki infoboks (ne znam kako se to kaže, ono kad iznad samog teksta piše tiša: "ovo ima puno grešaka" ili "ovo je klica") da se stavi tekst sa ukazom na izvor Pravopisa da se u madžarskome slučaju uvek piše prvo prezime pa ime i staviti primer neki tipa: Puškaš Ferenc. To je jedini način, ako se pridržavate Pravopisa, a to bi trebalo da radite. Mogu pomoći oko menjanja, ali slabo znam oko ovih tehnikalija, možda ima lakši način. Pozdrav. Ničim neizazvan (razgovor) 19:27, 10. februar 2021. (CET)

Pod brojem jedan, ne kaže se madžarski već mađarski. Mađarska imena pisana u originalu moraju da poštuju norme mađarskog jezika, u transkripciji na srpski koriste se pravila srpskog jezika. Dakle ime plus prezime. Izuzetak su zbog ustaljenosti kineska, korejska i vijetnamska imena, gde ide prvo prezime. Na kraju krajeva i ruski pravopis insistira na obliku ime+prezime+patronim, a to opet nema veze sa srpskim jezikom ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:10, 11. februar 2021. (CET)

Agreed. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 13:43, 11. februar 2021. (CET)

Kolega je sve objasnio. — Acaalexaca (razgovor) 17:49, 11. februar 2021. (CET)

@Acaalexaca:

@NikolaB:

Zanimljivo je to da kada sam napravio članak o Dejvidu Ersu, došao mi je neki lik i promenio njegovo prezime u pravopisno nepravilno Ejrs. I kada ga je jedan urednik opomenuo, njegov odgovor je bio: "Po ovoj vrućini nisam siguran ni kako se zovem." I sada isti taj lik meni spočitava da li se kaže madžarski ili mađarski. (Postoji nešto što se zove lokalizam i njega, kao što vidite, koristim samo u raspravama, ali ne u pisanju članaka. I naravno da ću pisati madžarski gde god je to moguće.) I isti taj lik određuje šta je ustaljeno u srpski jezik, a šta nije. I isti taj lik tumači Pravopis kao da je hokej na ledu. Da li sada možda od hladnoće ne zna kako se zove? U t. 235 Pravopisa srpskoga jezika jasno piše da se "u našem izrazu redosled... po pravilu ne menja" (u odnosu na madžarski; i onda su dati primeri Feješ Klare i Petefi Šandora). Ja ništa sam ne izmišljam, samo citiram tuđe teze. Vi ako imate problem s tim tezama, ako imate veća akademska zvanja od autora Pravopisa, obratite se Matici srpskoj. Hvala. Ničim neizazvan (razgovor) 21:47, 11. februar 2021. (CET)

Postavio si pitanje, dobio si odgovor. Već sam rekao da i ruski jezik koristi istovetan oblik. Inače mi je jako drago zbog tvojih jakih memorijskih kapaciteta, ali svati da je sujeta jako loša stvar ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:17, 12. februar 2021. (CET)

Evo ja da postavim praktično pitanje. Uzeću za primer sportiste, Čabu Silađija, Lasla Đerea, počivšeg Zoltana Saba... Sve ljudi koji su rođeni u Srbiji i svojim doprinosom vezani za istu državu. S druge strane imaš reprezentativce Mađarske Filipa Holendera i Nemanju Nikolića koji su isto rođeni u Srbiji. I kako onda misliš to da primeniš a da bude iole smisleno i u ovim slučajevima? U zagradi svakako stoji i mađarski odnosno izvorno ime na tom jeziku kome se ne menja redosled. Kad se izvrši transkripcija na srpski jezik, logično je da se prvo navodi ime pa prezime. — Lotom (razgovor) 12:47, 12. februar 2021. (CET)

Uključujem se samo kratko (odsutan najviše zbog bolesti). Slažem se u svemu što je postavljeno kao savet za pravilo, ali dodajem svoje misli - na margini - pa zato slova umanjujem da se ne misli da sam protiv originalnog predloga.
Naravno da postoje osnovna pravila, kao način pisanja imena i prezimena (koji se razlikuje od jednog do drugog jezika). Ali smatram da nijedan jezik pa tako ni srpski ni moj mađarski nemaju neku knjigu – kao rečnik ili pravopis – koji je etalon (na isti striktni način kao metar) koji bi dao trajnu definiciju izgovora i pravila pisanja – ma koliko mi to želeli, a bilo bi odlično naročito za nas ovde na enciklopediji (prethodni komentar je dotakao složenost univerzalizacije). To je jednostavno zato jer se jezik konstantno menja. To je živ "element" koji se dinamično razvija. Nisam jezičar ali to može da potvrdi i profesor slavistike i svakodnevica. Niko danas više ne govori kao pre 5-6 decenija ili čak jednu mladu generaciju unazad. Danas je razvoj jezika brži nego pre pa čak i veštački (znači neprirodno) isforsiran: rečnici i razni akademski ukazi na svoj način doprinose tome, ali neće moći da "pobede" čoveka sa ulice koji će i dalje da govori "svoj" jezik (ne govorim o analfabetama već svima koji prođu škoslki sistem). Dobar primer – pro/kontra – forsiranja je srpsko-hrvatski, koga svi mrze više nego ikada (ja sam u njemu odrastao i na njemu učio elem ovde neću da otvorim tu ranu samo sam naveo primer!). Nakon raspada, napadamao hrvate kako prave namerno veštačke reči da bi se što više odvojili od nas. To isto rade i "naši" u istom cilju ali – vidimo da ne uspeva. Dva naroda se neće više mrzeti, niti će se ekstremno razlikovati kulturološki samo zbog jezika... I još nešto: pisati i reći "madžarski" umesto "mađarski" je vrlo neobično. Nikada nisam čuo taj izraz, barem ovde u Vojvodini gde ima najviše mađara pa bi bilo logično da je u upotrebi. Što ne znači da neće početi, kao što sam rekao jezik se stalno menja.–—Jozefsu^Razgovor 15:06, 13. februar 2021. (CET)

I moram da dodam pre nego što se moj komentar pogrešno (negativno umesto pozitivno) protumači, nisam nikoga kritikovao, samo pozivam (bolji izraz je molim) da se uvek pa i u jezičkim pitanjima postupa po principima logike i razuma. Da se koristi glava, jer perfekcionizam je pozitivan, ali preterivanje i cepidlačenje ne vodi uvek cilju. Bavio sam se prevođenjem i imao uvid u proces korekcije sa lektorima, nije sve tako jednostavno i crno-belo kako pišu velike knjige.–—Jozefsu^Razgovor 15:24, 13. februar 2021. (CET)

@Jozefsu:, @NikolaB:, je l ste sigurni? Ja kao izraziti hrišćanin ne smem da vređam Madžare, ako ste na to mislili. Iako smo se cepali kroz povest, imam veliko poštovanje prema njima jer su Srbima dali pravo da propovedaju veru našu hrišćansku, što Osmanlije nisu. Bog vam pomogao. Ničim neizazvan (razgovor) 18:07, 3. mart 2021. (CET)

@Ničim neizazvan: Ma kakvi uvreda, što se mene tiče! Nesporazum totalni :D Probaću da budem jasniji, kod nas - ponekad - hrvati kažu madžari, i mislim da lokalna stara srpska literatura to koristi, znači meni deluje arhaizam, ili me samo subjektivno iščuđava, to je sve. Nikakva uvreda. I mađari su srbe ponekad zvali raci, što je nekima bila uvreda, iako znači rascijani, što je arhaizam neki, nemam pojma... Moguće da je mađari proizvod srpskohrvatkog perioda, bilo je tu svakojakog mešanja, u pravu si. Ja pitam stare bunjevce koji sede na klupi jel razumete mađarski? a oni odgovaraju na čistom mađarskom "mi divanimo bunjevački" XD –37.35.13.210 (razgovor) 14:04, 4. mart 2021. (CET) --- To sam bio ja, ih bio sam slučajno izlogovan na drugom kompu. U potpunosti se slažem sa inicejlnim predlogom, ostalo je samo priča, ovako između nas korisnika. (Lečim se na koronu, neki bolovi pa sam skroz razbijen za ikakvu normalnu diskusiju.)—Jozefsu^Razgovor 14:27, 4. mart 2021. (CET)

Enklitika naša nasušna

Imamo malo veći problem s mestom enklitike u uvodnoj rečenici. Naime, pojedini softveri uopšte ne prikazuju tekst u zagradama. Recimo, pretraživači ovako ispisuju uvod članka o Njujorku. Enklitika se, kao što vidite, nalazi na pogrešnom mestu i tekst je poprilično nerazumljiv. Slično se događa i u pretpregledima stranica. Nažalost, algoritmi su im takvi da tekst u zagradama smatraju dopunskim materijalom i stoga ga ne ispisuju. Trebalo bi razmotriti ovo pitanje jer je vidljivo široj publici i trenutno se kosi s aktuelnim pravopisom i odlukama voljenog nam Odbora. Možda bismo mogli da se koristimo crtom, kao Vikipedija na ruskom i makedonskom jeziku, ili zarezom, kao u našim pisanim enciklopedijama. Šta vi mislite? — Aca ^{💬 ● ❤️️} 22:17, 21. februar 2021. (CET)

I ja sam baš razmišljao o ovom problemu. Zarez mi deluje kao prihvatljivo rešenje ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 09:11, 22. februar 2021. (CET)

Definitivno pre za zarez. Taj prikaz nam pravi problem, a enklitika svakako ne može iza zagrade. — Lotom (razgovor) 09:59, 22. februar 2021. (CET)

Ne vidim neki smisao da članke prilagođavamo pretraživaču u ovom segmentu. Članak se ne čita na guglu, tamo se vidi kratka informacija, uvod. Članak se čita na Vikipediji. Sutra pretraživač može odlučiti da prikazuje i zagrade ili može napraviti drugačiji prikaz gdje će sam razbacati uvod kako mu odgovara. Tako da mi nikada ne možemo upratiti pretraživač. Stoga je besmisleno izvršiti reviziju preko 600.000 članaka samo zarad pretraživača na kojeg nemamo uticaj i za koji ne znamo kako će sutra odlučiti da prikazuje uvodni dio članka. Ovdje je jedini problem što pretraživač ne ispisuje zagrade i mi to ne možemo riješiti. — Željko Todorović (razgovor) 12:32, 22. februar 2021. (CET) s. r.

@Željko Todorović: Pazi, mi ne možemo da pretpostavljamo čita li se članak na guglu ili ne. Svakako, odatle nam dolazi znatan deo pregleda. Kao što sam već naveo, problem se javlja i u kratkim pregledima članaka, koji su deo osnovne instalacije Medijavikija. Dakle, problem postoji i to je evidentno. Primetio sam da se problem javlja i pri čitanju ekrana; ni čitači ekrana ne govore tekst u zagradi. Dakle, morali bismo da nađemo neko rešenje, a nešto sumnjam da će softveri menjati svoje algoritme. Voljeni programeri ne mogu ni da naprave verziju Medijavikija kako valja, pa su eto 15. februara morali da otkažu uvođenje i odgode nove funkcije. Što se revizije članaka tiče, svakako bismo morali da je odradimo jer se negde enklitika nalazi iza zagrade, negde se koristi crtica i crta, a nedge zarez. Naravno, nije nužno pokretati bota da ispravlja sve, ali bi dobro bilo težiti k tome da rešimo ovo barem u novim člancima. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 13:32, 22. februar 2021. (CET)

Pomaže Bog. Ja samo ne znam šta znači zarez. Možda mislite na zapetu. Ovde što se tiče Njujorka, pogrešno je reći Njujork grad, to je strana sintagmatska konstrukcija. Treba reći: Grad Njujork je najveći grad... Moramo razligovati političku geografiju (reč grad se odnosi na administrativnu jedinicu) i prirodnu geografiju gde se reč grad odnosi na uži pojam. U političkoj geografij Obrenovac pripada Gradu Beogradu, a u prirodnoj geografiji Obrenovac je Obrenovac. :) Tako vam Bog pomogao. Pozdrav. (U početku je bila Reč, i Reč je bila kod Boga, i Reč je bila Bog. Ona je u početku bila kod Boga. Sve je postalo preko nje i bez nje nije postalo ništa. /Jn 1, 1/) Ničim neizazvan (razgovor) 18:56, 23. februar 2021. (CET)

@Ničim neizazvan: Ne pričamo ni o zarezu ni o Gradu Njujorku, već o enklitici. Umesto „Njujork je grad” ispisuje se tekst „Njujork grad je”. Možda sam loše formulisao problem, pa izgleda dvosmisleno. Izvinjavam se. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 00:01, 24. februar 2021. (CET)

Estetski mi leoše izgleda konstrukcija s crtom, ali svakako, ako se zarez koristi u našoj stručnoj literaturi, onda ga treba i ovde praktikovati. Podržavam u svakom slučaju. — Vukan ® 11:56, 24. februar 2021. (CET)

@Željko Todorović:, @Vukan C:... @Aca: u pravu si, tvoja rečenička konstrukcija je malo (više) konfuzna, ali nema veze, bitan je dijalog (ili, razgovor, ali Srbi ne vole svoj jezik). Stav većine lingvista je jasan -- kada koristimo zagrade reči u rečenici koje dolaze posle zagrade ostaju iste kao u "normalnoj" rečenici, bez zagrada. Međutim, kada se crtama i zapetama odvaja rečenica enklitika mora da ide posle glagola. Što se mene tiče, u ovim primerima kao što je Grad Njujork, zagrade su preopširne. Ja bih stavio samo jedan izvorni oblik u zagradu, onaj kojem počinje članak na srpskome jeziku, a u donjem pasusu ili podnaslovu pomenuti i iostale oblike i njihove originale. Što se tiče zapete, molim vas, koristite taj termin, najsrpskiji je kojega imamo. (Tu smo da se pomažemo, i ja sigurno pravim neke greške /one koje nisu kucačke/, ali se trudim da to ispravim kod mene i kod svih.) To je, po meni, jedan od zadataka ove Vikipedije. Da opismenimo narod, jer dosta čita ovu enciklopediju, a ne da koristimo varvarizme. Ono što ste uradili sa cepivima je nezamislivo i veoma mi je krivo. Ako je neko doktor medicinskih nauka ne mora da znači da je najpametniji na svetu. (Iako, sa iskrenim oduševljenjem, sam veoma zahvalan tom čoveku za sav doprinos, koji je veliki.) Nije sramota pisati srpskim jezikom. Bog vam pomogao. Ničim neizazvan (razgovor) 19:37, 24. februar 2021. (CET)

---

Iako malkice lično preferiram crtu, neka bude zapeta (ili zarez) jer su je urednici ovde podržali, a ona se upotrebljava i u enciklopedijama na srpskom. Uključiću ovo u neku od budućih smernica za uvode članaka. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 12:33, 3. mart 2021. (CET)

Izvinjavam se što se ranije nisam uključio. Možeš li navesti primere gde se zapeta upotrebljava u ovakvim situacijama u enciklopedijama? Lackope (razgovor) 17:06, 3. mart 2021. (CET)

@SimplyFreddie:, @Željko Todorović:, @Lackope:, @Vukan C:, @Aca: i @Lotom:,Šta mislite, da li posle zagrade ne bi trebalo da vršimo inverziju, već samo posle apozicije odnosno odvajanje zapetama? Meni to zvuči kao najrealnije, a tako bi trebalo da se piše jer se zagrade ne računaju u tekst? Ničim neizazvan (razgovor) 08:02, 10. mart 2021. (CET)

Pa u Pravopisu i nema jasno definisano da inverzija treba odmah posle zagrade. Generalno, protiv sam predloga koji je izneo pokretač rasprave, estetski nije zadovoljavajuće. Lackope (razgovor) 16:31, 15. mart 2021. (CET)

Wikipedia-e

Masovno premeštanje korisnika Željka Todorovića je u najmanju ruku smešno i nelegalno. Ako je neko mislio da sprda Vikipediju ovim, na dobrom je putu, pošto sam ja ogorčen. Ali i mnogo drugih korisnika mi se javilo, da ovo nema smisla šta se radi. Primer stranice Istorija Wikipedia-e, govori više od svih reči. Pre nego što se neko pozove na pravila i razne druge stvari, neka se prvo pozove na zdrav razum, neka vrati sva ona premeštanja jer ovo apsolutno nema nikakvog smisla.— Soundwaweserb (razgovor) 12:51, 1. mart 2021. (CET)

Ovo se nije smelo menjati bez dogovora zajednice ili barem pre obaveštenja na Trgu. Dobro znam za onaj dogovor oko originalnih imena muzičkih grupa, ali nešto se ne sećam da se o ovome pisalo. Projekat trenutno izgleda kao da ga vode pravopisni talibani. — MareBG (razgovor) 12:54, 1. mart 2021. (CET)

Konstatacija Ako je neko mislio da sprda Vikipediju ovim, na dobrom je putu protivna je smernici VP:PDN. Uveren sam da Željko nije imao nameru da „sprda Vikipediju”. Dalje, ne dopada mi se ovo oslovljavanje urednika „pravopisnim talibanima”. Realno, mnogo nedoumica je rešeno ovde ili na serveru na Diskordu. Svakako, vratio sam sve ove „Wikipedia-e” na staro. Kao što sam Željku pisao u razgovoru, pomenuću i ovde da su se oblici „Vikipedija”, „Vikimedija” i „Medijaviki” kao takvi ustalili (javljaju se u zvaničnom prevodu Medijavikija na srpski jezik) i nema apsolutno nikakve potrebe pisati ih izvorno. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 14:15, 1. mart 2021. (CET)

Ja samo radim po onome što je izglasano. Ukinuta je određena transkripcija u člancima i nigdje „Vikipedija” (što jeste transkripcija) nije navedena kao izuzetak niti je ijedan urednik ili više njih ovlašćeno da „zdravorazumski” pravi izuzetke. Mi da se kojim slučajem zovemo „fejsbuk” onda bi pristrasno rekli da je to izuzetak. Imate spisak urednika koji su glasali i izglasali takvu odluku (među njima nisam ja), tako da je na njima što su se odlučili na kvazihrvatske oblike Facebook-ovom, Instagram-u, Wikipedia-ini i sl. Ne razumijem ideju da nekom vikom pristrasno i ljubomorno zaštitimo svoju transkripciju Vikipedija, a sve ostale pustimo niz vodu. — Željko Todorović (razgovor) 15:48, 1. mart 2021. (CET) s. r.

@Željko Todorović: Pretpostavljam da je to ovo glasanje. Kako to da 9 (slovima devet) urednika može da odluči oko ovakvih pitanja. Glasanje se može poništiti, svakako treba neko od admina da pokrene da se to vrati kako je bilo ranije. Staviti van snage ovo pravilo dok se ne razreši situacija i zamolio bi da se ne preduzimaju masovne akcije. Administratori mogu da stave van snage pravila, pogotovo ona koja nisu u skladu sa plebiscitarnom voljom zajednice. Sve se može lepo rešiti.— Soundwaweserb (razgovor) 16:08, 1. mart 2021. (CET)

Meni nije problem zastati sa premještanjem/ispravljanjem ukoliko bi neko pokrenuo glasanje o poništenju odluke o pisanju izvornom grafijom. Ali ta odluka je na snazi i ljudi su prije mene istumbali desetine/stotine naslova rukovodeći se tom nakaradnom odlukom. Plus, po eventualnom poništenju trebalo bi ozbiljno pristupiti novoj raspravi o nekom minimalnom ograničenju transkripcije rukovodeći se pravopisom i „zdravim razumom”, a ne donositi odluke iz dokolice. — Željko Todorović (razgovor) 16:26, 1. mart 2021. (CET) s. r.

Ovo se svrstava među one slučajeve koji nikad neće biti rešeni, ili se to neće desiti u skorije vreme. U svakom slučaju, ove nakaradne oblike ne bi trebalo uvoditi bilo gde, posebno što sa druge strane imamo preveden veći deo interfejsa. Pošto smo, čini mi se, svi videli da ni to pravilo isključivanja transkripcije nije mnogo toga dobrog donelo, hajde da vidimo da li imamo konsenzus oko toga da se odluka stavi ad akta. Pa da vidimo šta ćemo dalje. Nema potrebe da pravimo ratove izmenama i razdor među zajednicom zbog nekih krajnje diskutabilnih odluka koje pritom donose štetu projektu. Imamo pravilo koje je usvojeno i tu admini ništa ne mogu, ako je takva bila volja zajednice. A ako se odlučimo na kombinovanje transkripcije i pisanja u originalu, što opet sigurno neće da se dopadne velikom delu zajednice, moraćemo i same razloge dobro da obrazložimo. — Lotom (razgovor) 16:53, 1. mart 2021. (CET)

Prvo,ova premeštanja na oblik Wikipedia, su vandalsko ponašanje i klasična provokacija da bi se isterao neki svoj inat. Drugo, to glasanje,ili bolje rečeno taj dogovor, je pokrenut da bi se izbegle višečlane nakaradne transkripcije tipa Nju kids on da blok i slično,koje izgledaju komično napisane ćirilicom. Bukvalno kao da engleski jezik pišemo Vukovom praksom ćiriličnim pismom. I to bi trebalo da se odnosi na sve pojmove (imena softvera, mizičkih singlova i albuma, filmova, kompanija i slično) koji nisu toliko odomaćeni i poznati u srpskom jeziku. Pojmovi koji su kao tuđice ušli u naš jezik i odomaćili se, nema potrebe da se pišu u origonalnom obliku. Iz savremene pop kulture takvi pojmovi svakako jesu Vikipedija, Fejsbuk, Majkrosoft, Jutjub itd. Američka pevačica može bez problema da se napiše na srpakom jeziku kao Madona, baš kao i britanska grupa Bitlsi, ali je svakako besmisleno pisati pesmu Like a Virgin u obliku Lajk a virdžin, odnosno House of Rising Sun kao Haus of rajzing san. Ukratko, Željko po običaju spinuje kada želi nešto da dokaže. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:53, 1. mart 2021. (CET)

Ti Nikola govoriš kao da je sve to što si napisao usvojeno. Ne, to sve što si napisao je odbačeno i usvojena je apsolutno netranskribovanje. Nisam ja Instagram prebacio na Instagram, Fejsbuk na Facebook, Majkrosoft na Microsoft. Ja sam u skladu sa odlukom nastavio tamo gdje su drugi počeli i na red je došla Vikipedija i brojni drugi pojmovi što se da vidjeti u mojim izmjenama. Nije donesena odluka da se transkripcija ne vrši npr. kod višečlanih naziva sa tri i više članova nego je donesena da se nikako ne vrši (ni kod jednog člana). Umjesto da se uvede minimum netranskribovanja uveden je maksimum i to nisam ja uradio. Lotom je pravilno konstatovao, ta odluka je usvojena i ona se ne otklanja burnom reakcijom već njenim poništenjem. To ima moju podršku ako se već anketiramo zarad konsenzusa. Ja ne znam kako neko zamišlja da na Vikipediji na srpskom jeziku ne može biti riječ koja se nalazi u Pravopisu srpskog jezika. — Željko Todorović (razgovor) 18:17, 1. mart 2021. (CET) s. r.

Za ovo pravilo prvi put čujem i nikako se ne mogu složiti sa njim. Generalno, Željko je u pravu, čovek je samo sledio pomenuto pravilo. Meni se čini, bez ljutnje, da se kolega Aca malo uživeo u ulozi nekoga ko bi uvodio nove standarde u srpskom jeziku. Prvo, pokreće glasanje da se prestane sa transkripcijom, da bi potom govorio šta može a šta ne da se transkribuje. Znači, kako su se već izjasnile neke kolege, pravilo staviti van snage. Lackope (razgovor) 19:10, 1. mart 2021. (CET)

Ako se ne varam, u to vreme smo imali znatan broj članaka o video igrama i muzičkim albumima koji nisu imali zvaničan srpski prevod, te je transkribovanje njihovih naziva izgledalo jako loše, i da smo po ugledu na vikipediju na ruskom jeziku pokušali da rešimo taj problem. Ne znam otkud se sad samo na tom spisku našao termin Vikipedija. Šta je sledeće, da neko prebaci i imenicu fudbal u original. Pravilo je dobro, ali ga treba precizirati ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:29, 1. mart 2021. (CET)

Ako pravilo nije precizirano, onda sigurno ne može biti dobro. Lackope (razgovor) 21:38, 1. mart 2021. (CET)

Nismo mi usvojili pravilo da se npr. složena višečlana imena ne transkribuju pa da pored tog kriterijuma još nešto preciziramo. Ukinuta je skroz transkripcija, šta se tu ima precizirati i šta je tu dobro? Druga stvar, mi nikada nismo imali problem sa transkripcijom stranih pjesama jer to niko nije ni transkribovao. Tako da pisati kako se u neku priču o ukidanju transkripcije ušlo jer se nije znalo kako transkribovati pjesme uopšte nema smisla. Problem transkripcije pjesama nikada nije postojao jer se to nikada nije ni radilo. Igrice i slične stvari nisu nikakav razlog da se skroz ukida transkripcija i njima prilagođava sav ostali sadržaj, ovo je opšta a ne gejming enciklopedija. — Željko Todorović (razgovor) 21:58, 1. mart 2021. (CET) s. r.

Skoro je i @SimplyFreddie:, ako se dobro sećam, prijavio problem promene kroz padeže, ali je za to pronađen kompromis da se samom rečeničnom konstrukcijom zaobiđu ovakvi slučajevi. Međutim, to je nekada neizvodljivo ili nepraktično jer tekst učini glomaznim. Uvek se postavlja pitanje koji su se nazivi kao takvi odomaćili u srpskom jeziku pošto je upliv raznih termina na godišnjem nivou veliki. Tako da bi trebalo u samim člancima na neki način trebalo obeležiti odnosno naglasiti zašto transkripcija jeste ili nije izvršena kao u ostalim slučajevima, jer čak i mi koji smo duže prisutni na projektu ponekad izgubimo iz vida neke od ovih radnih stranica. Sve ide ide u prilog tome da transkripciju za sada treba ograničiti na delimičnu, kako bi se izbegli svi besmisleni oblici. Ovako se vrtimo ukrug. — Lotom (razgovor) 22:04, 1. mart 2021. (CET)

Kao što rekoh, spinovanje naše nasušno. Gde stoji na tom famoznom glasanju da se ukidaju sve transkripcije? U prvoj rečenici piše: Ideja je bila da se imena softvera, kompanija, muzičkih grupa i video-igara pišu isključivo izvornom grafijom. Gde ovde Željko iskopa Vikipediju sam Bog zna, a posebno mi nije jasno ovo za ukidanje svih transkripcija. — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:49, 1. mart 2021. (CET)

1. Ako je neko mislio da sprda Vikipediju ovim, na dobrom je putu, isto sam ovo pomislio i sam. A za ovo "pravopisni talibani" sam se slatko nasmejao. Prvo, ne sumnjam zlu nameru gospodina @Željko Todorović:. Međutim, di on greši? On, kao i većina omladine na Vikipediji, smatra ortografiju kao egzatnu nauku -- 1 plus 1 je 2. To nije slučaj skoro ni sa jednom humanističkom naukom. Da, ako se učili u srednjoj školi ko je Ogist Kont -- ako niste, ima vremena -- on je to mislio i nije bio u potpunosti u pravu. Neegzaktnos prirodnih nauka možemo tumačiti i kroz primer SNS i SRS. Imali smo stranku SRS koja je osvajala oko 20-ak nasto na izborima, a kada se podelila na SNS i SRS počela je da uzima preko 50. Suprotno matematici. Dakle, sam pravopis odnosno ortografija je fleksibilna, i dosta se mora prilagođavati isto. Evo vam još jedan primer, omladino moja. Znate li da u našoj matičnoj državi, Srbiji, postoji optirlike Zakon o zastavi koji propisuje da se svako lice ima kazniti koje ističi DRŽAVNU zastavu (onu s grbom) umesto narodne (onu bez grba). Dakle, svako od vas ko ima istaknutu državnu zastavu negde na vidnome polju -- može platiti pet soma dinara. Ali, koji će vam policijski službenik pisati kaznu za to? On ima prava, ali to se u praksu ne dešava. (Da ne pričam koje je huljenje, po Zakonu, da se prostre peškir u obliku DRŽAVNE zastave i da se brišu neki delovi tela (npr. donja leđa) s njim. To je sve kažnjivo u teoriji, ali u praksi i ne baš. (Jedino ako ne spalite zastavu, ali to je druga priča.) Dakle to je Todorovićeva greška. Nemojmo ga na kolac nabijati, već hajde da razgovaramo o ovome.
2. Izvorni oblik trebea pisati, baš kako je to lepo gospodin @NikolaB:. primetio: Nju kids on da blok, Lajk a Vidžin itd. Tada vidimo da je neukusno bacati to u ćiriličko pismo. Međutim, oblici kao Daft pank, Njujork tajms itd. savršeno upadaju u naš jezik. I treba ih pisati našom ortografijom. Mislim da sam uporedio dobro ovaj slučaj sa Ajhmanom i paradoksom zla što bi rekla Hana Arent. (Pošto ima dosta ljudi koji ne kapiraju metafore, naravno da ne mislim da je naša Vikipedija nacistička niti da ste vi nacisti, nego samo u prenesenom značenju lepše da objasnim.) Ovde možete pročitate moju diskusiju sa gospodinom Todorovićem. Recimo @Pinki: ne shvata da se Ozna i Udba pišu ovako kao "normalne" reči, ali u nekoj crvenoj paranoji misli da ga ja bušim zato što je on komunista, a ja nisam. Nek pogleda Pravopis, razumem za omladinu da pravi neke greške u razmušljanju, ali on kao stariji čovek bi trebalo da zna. Čovek kao da ne shvata da je to totalitarističko državno uređenje sahranjeno 1990. godine i da se nikada više neće vratiti, da je na smetlištu istorije. Ali nije to problem, problem je svojeglavost jer neće da posluša čoveka koji se bavi ortografijom. Isto me buši sa izvorima. Ljudi, onlajn izvor je isto izvor. Ne postoji razlika između pisane reči i izgvorene. Audio-vizuelni sadržaji su takođe izvori, ali postoji nego, po mome sudu, problematično pravilo gde oni nisu izvori. A da pitam ja šta su? Po tome, Informer je bolji izvor nego TV Hram, recimo.
3. I @Lackope: je u pravu. Svi mi volimo @Aca:, iako nam ponekad ide na živce. (Iako mi malo-malo preti nekim banovanjem i nekim pravilima iz arhive koja su poprilično fleksibilna. Čim želim da se Aco javi, pomenem da na Vikipediji nEmA dObRe VoLje, i eto ga sa vezom ka pravilima. Ha-ha-ha!!!) Ali svakako poštujem taj entuzijazam kod mladih i zato će ova Vikipedija živeti, ali i on upada u tu igru bukvalnisanja, što sam gore opisao. I Ajhman je samo radio svoj posao. On je sprovodio legalne (ali ne i legitimne) zakone. Hana Arent je konstatovala da on uopšte nije zao privatno, ali je sprovodio zle zakone.
4. Tako je Nikola B., igrice nemaju zvaničan prevod na srpski jezik i one bi doista trebalo ići uvek u izvornome obliku! Isto tako, i knjige koje nisu prevedene na srpski, uvek se pišu izvorno da bi onaj koji zvanično prevodi imao širok spektar. Možda je neki naslov idiom. Zamislite da je Viki postojala ranije Džek ne bi bio sigurno Trbosjek, već Riper. Međutim, tada nije bilo mas-medija da iskvare prevremeno oblik i onda je neko seo i smislio neverovatan prevod. Neki naslovi, kao što znate, nisu baš bukvalno napisani. Volking ded bi preveli kao Hodajući mrtvaci, ali oni su sada perfektno prevedni kao Okruženi mrtvima. Zamislimo da je neko pravio stranicu na Viki o stripu čim je izašao, a pre nego što je preveden na srpski. Kako bi ga preveo?
5. Zaključak: Nemojmo loviti gospodina Todorovića kao vešticu. S druge strane, on i ostali treba da shvate da pitanje ortografije ne treba shvatati bukvalistički. Uvek sam vam na raspolaganju što se tiče toga jer se time i doista bavim. Hajdemo da razgovaramo pre nego što napravimo džumbus iz koga ne možemo da se izvučemo. Tako vam Bog pomogao. Ničim neizazvan (razgovor) 03:25, 2. mart 2021. (CET)

Da se razumemo ne mislim da je korisnik Željko Todorović imao lošu nameru samo da je ova ideja loša, iako mogu da razumem na kontu čega je promenio. Jedan je od najaktivnijih korisnika koji redovno patrolira i pregleda članke što dođe najbitnije, najteže i najzahtevnije na projektu. Izvinjavam se što sam promenio temu, kako god bilo ne slažem se sa ovom odlukom. — MareBG (razgovor) 12:15, 2. mart 2021. (CET)

Izglasano pravilo je u slučaju naziva grupa na stranim jezicima projektu donelo samo dobro i tu ne bi trebalo ništa dirati tj. trebalo bi ostaviti izvorni oblik kao obavezan, da ne bismo gubili mesece i godine na premeštanja, rasprave i precizno merenje The Odomaćenosti (stvarno imamo pametnija posla od toga). Prvo, teško je meriti odomaćenost takvih naziva, posebno kada govorimo o sastavima čija je popularnost na ovim prostorima manja, a nesporno prelaze prag značaja. Drugo, ako se u dominantnoj većini izvora na srpskom jeziku (zapravo, najčešće u svim) naziv neke grupe pojavljuje netranskribovan, onda tu nema ni O od odomaćenosti transkribovanog oblika. Odomaćenost transkripcije nekog naziva može da meri samo onaj ko se sa njim sreće dovoljno često. Treće, verujem da ne moram da objašavam koliko su besmislene situacije kada imamo srpsku grupu iz npr. Kragujevca koja svoj naziv, koji je na stranom jeziku, piše u izvorom obliku, a onda mi dođemo ovde i transkribujemo ga jer eto tako. Napastvovanje i jezika i zdravog razuma. Naravno, neophodno je uvesti obavezu vidljivog isticanja transkribovanog oblika u uvodu članka i pravljenja preusmerenja.

Za druge situacije može da se diskutuje. Ja bih uvek glasao za to da ostanemo na oblicima Vikipedija, Instagram, Tviter itd. Međutim, vezano i za druge teme, red bi bio da počnemo ozbiljnije da shvatamo i prihvatamo glasanja zajednice. Niko nikome ne brani da se uključi u glasanje i malo je bezveze osporavanje rezultata zato što se eto neko nije setio da glasa ili mu je promaklo. Vikipedija jeste živi projekat i uređuje se konsenzusom zajednice, ali nije dobro da odluke o ovako krupnim pitanjima menjamo na svakih par meseci, zavisno od toga koja struja je tada aktivnija. Prvo, to je neozbiljno, a drugo — za primenu nekih odluka u praksi treba dosta vremena i onda večito imamo polovična rešenja, prelazne periode i nejasne smernice. — DJ0302 (razgovor) 13:19, 2. mart 2021. (CET)

Besmisleno je da imamo usvojenu odluku, a da se kolektivno pravimo kao da je nema ili da proizvoljno smišljamo izuzetke (i to baš smo ga smislili za mjesto na kojem „radimo”). Ja ću u toku dana pokrenuti Vikipedija:Glasanje/Predlog/Poništenje pravila o pisanju izvornom grafijom gdje se ova rasprava može nastaviti i rezultirati glasanjem. Potrebno je ili u potpunosti sprovesti usvojenu odluku i svuda iz tekstova i naslova izbaciti transkribovane oblike ili vratiti na stanje na kojem je bilo više od 15 godina. Ovako je napravljen samo gori problem, a proklamovani cilj je bio nekakva standardizacija Vikipedije do koje očigledno ne može doći nakaradnim rješenjima. — Željko Todorović (razgovor) 15:02, 2. mart 2021. (CET) s. r.

Pa dobro, ti i jesi u ovo menjanje naslova ušao s namerom da situaciju uguraš u ekstrem i stvoriš prostor za pokretanje inicijative o ukidanju odluke koju smatraš pogrešnom. Legitimna taktika, mada nemaju baš svi mogućnost da je praktikuju. Glasanje je bilo dovoljno vidljivo na projektu i u njemu je mogao učestvovati svako ko je bio zainteresovan, pod istim pravilima pod kojim se učestvuje u bilo kom drugom glasanju. Ja zaista ne vidim zašto će glasovi nekih devet drugih ljudi za poništenje imati veću težinu od glasova ovih devet ljudi za usvajanje. Umesto poništenja celokupne odluke, daleko je bolje da probamo da je doradimo, izmenimo i preciziramo u onim segmentima u kojim ne šljaka najbolje. Kompletnim poništenjem ćemo izgubiti i one pozitivne efekte koje je imala. Pritom, do koznakadašnjeg usvajanja neke nove preciznije odluke stvoriće se novi vakuum — postojaće rešenje koje ima visok stepen odokativnosti, slobodnog tumačenja, jezičke nakaradnosti i protiv koga je nezanemarljiv deo zajednice, pa nas čeka pakao sa ratom izmenama.

Stanje koje je bilo na snazi 15 godina je bilo jedna bušna kesetina i opstajalo je pukom inercijom. Od 100 nasumično izabranih urednika i posetilaca, 96 ne bi znalo da odgovori šta se po tom nekadašnjem stanju transkribuje, a šta ne. Da ne pominjem na šta su ličili naslovi i sadržaj članaka, šabloni, kategorije... Sada to sve izgleda neupredivo bolje i jasnije nego ranije (osim što imamo neke tehničke poteškoće u realizaciji, koje su više vezane za dvojnost pisama i konverziju, zna verovatno Aca o čemu pričam). — DJ0302 (razgovor) 18:07, 2. mart 2021. (CET)

Pokrenuo sam i zvaničnu raspravu o potpunom ili djelimičnom poništenju pravila o pisanju izvornom grafijom tako da se buduća diskusija o ovoj stvari treba nastaviti tamo. — Željko Todorović (razgovor) 20:40, 2. mart 2021. (CET) s. r.

Pogibeh dok sam pisao detaljno o primeni nekih postulata humanističkih nauka, što uključuje ortografiju, gore i opet me niste razumeli. Ljudi, ortografija je fleksibilna i ne može biti "zakonski" regulisana kao matematika. Dakle, mogu se dati samo smernice, a urednici članaka sami moraju imati "ćef" kad je prigodno ići u izvornu grafiju, a kad u prilagođenu. Evo po meni, Daft pank i Njujork tajms i te kako treba stavljati u našu ortografiju jer savršeno upadaju, dok Battlefield 3 treba ostaviti u izvornoj. Ničim neizazvan (razgovor) 23:19, 2. mart 2021. (CET)

Od rasprave o transkripciji dođosmo do poređenja s Ajhmanom… Neću više ovde komentarisati. U principu se slažem sa DJ0302-om i svoj stav sam izneo u službenoj raspravi. Svako dobro… — Aca ^{💬 ● ❤️️} 12:20, 3. mart 2021. (CET)

Kad smo već kod @Aca:, mogu da zamislim koji je frajer u srednjoj školi na časovima srpskoga jezika, kad se ovde „natrovao”, iz proverenih izvora, fakultetsko-akademskog pravopisa i gramatike. Ako nas sluša, zna maternji jezik sigurno više od svojih profesora! Pozdrav, uskoro uskačem u raspravu kad se dalje malo ode u raspravljanju. (Ja sam za Vikipediju, / Bio što je Stalley MMG-iju, Pusha G.O.O.D-iju / Kendrick Lamar TDE-iju, Yelawolf Shady-iju / Bio Jay Electronica Reksoni Jay-Z-iju / MGK Diddy-iju, Cory Guny YCMB-iju) Ničim neizazvan (razgovor) 18:41, 3. mart 2021. (CET)

Vikipedija logo, naslovna strana.

U logou Vikipedije pišete ruskom verzijom ćirilice. U natpisu "Slobodna enciklopedija" pogrešno su napisana slova d i p. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 195.122.211.182 (razgovor • doprinosi) | 09:06, 26. mart 2021.‎

Nisam ni primetio, ali se slažem. Danas bar to nije problem, budući da postoji dosta fontova sa srpskim kurzivnim oblicima (v. Google Fonts, Tipometar…). — Rančer (razgovor) 11:03, 1. april 2021. (CEST)

@Rančer:, ovu vezu (Ruski oblik kurzivnih slova (pogrešan font) na srpskoj vikipediji) je ostavio neki nepotpisani. Ničim neizazvan (razgovor) 11:58, 9. maj 2021. (CEST)

Svetionik 1. Maj (Argentina)

Da li ovo veliko m treba da bude malo? Vidim da je članak premešten sa takvog naziva na sadašnji pa bolje da proverimo. — Đorđe Stakić (r) 13:03, 6. maj 2021. (CEST)

@Djordjes:, naravno. U svakome slučaju triba ime meseca da bude malin slovom. Međutim, ovi datum/praznik triba prebacit u slova, bez rednoga broja. Dakle, Svetionik Prvi maj triba da se zove. Ako se datum odnosi na neki praznik ili ako je to zvanično ime svetionika. Tu dolazi do stislke figure sinegdoha totum pro parte. Za konkretno jedan objekat daje se uopšteno ime (zajednička imenica i od nji se pravi vlastita). Sad ne znam šta datum 1. 3. simvoliše u Argentini -- možda kao i u nas, možda neki puč, šta ja znam, -- ali ovo je najpravoslavnije rešenje. Ničim neizazvan (razgovor) 02:09, 7. maj 2021. (CEST)

Rodna ravnopravnost

i Gospođa ministarka... Ovo već i zvuči kao kod Nušića. Treba ispratiti, samo se bojim da se tu Odbor suštinski ništa i ne pita. — Lotom (razgovor) 09:32, 23. maj 2021. (CEST)

Odbor za standardizaciju srpskog jezika odavno je izgubio sav legitimitet, a njegove preporuke više ne poštuju ni ugledni srpski lingvisti. Iako se slažem s odlukom Odbora o rodno osetljivim oblicima, bilo je jasno da će kad-tad doći do ove situacije. Što se nas tiče, ne moramo poštovati zakone nijedne države. Dakle, zasad ništa ne menjati. Ako Odbor pod političkim pritiskom promeni odluku, onda menjati. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 10:51, 23. maj 2021. (CEST)

Pa mi ovdašnji urednici (koji smo da ne kažem šta) nasrćemo na srpski jezik i stručni odbor koji ga standardizuje jer je eto „odavno izgubio sav legitimitet”, a da neće država koja je sila. Nismo mi baš pozvani da se rugamo drugima po pitanju nepoštovanja standarda u jeziku. — Željko Todorović (razgovor) 17:39, 23. maj 2021. (CEST) s. r.

Ima još neko? Super jer bi trebalo. Kako smatrati legitimnim odbor čiji se predsednik potpisuje malim slovom i odbor koji ne zna napisati valjano datume, a povrh svega odbor koji nije uradio ništa kad je reč o normiranju, iliti „standardizaciji”, anglicizama, pa nam se sad u jezik uvlače nepotrebne strane reči, ali i cele konstrukcije koje nisu svojstvene srpskom standardu. Naravno, to je samo moj stav. Ipak, prinuđeni smo slušati njihove odluke bez obzira na to imaju li smisla ili ne, nažalost. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 18:29, 27. maj 2021. (CEST)

Inače, ovo je počelo, lele. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 18:29, 27. maj 2021. (CEST)

Vidim na Mondu, pre koji minut. I sad mi ovde treba da ratujemo sa kojekakvim pojavama, samo zbog toga što je neko rešio da se sprda sa čitavim jezikom. Možda bi trebalo da tražimo da se projekat ugasi i da svi nastavimo da pišemo na engleskom, jer nam je veliki procenat članaka preveden otuda. Anglicizama u jeziku koliko hoćeš. Što se kaže, ko zadnji izađe neka ugasi svetlo i zatvori vrata za sobom. Odbor ako ovo bude prepustio slučaju može slobodno da se raspusti. — Lotom (razgovor) 19:19, 27. maj 2021. (CEST)

Krenuli smo sa isprdavanjem jezika. Zakoni bilo koje države nemaju nikakvu težinu kada je reč o Vikipediji. Pravopis i dalje kaže da su imena zanimanja rodno neutralna i to je to. Zanima me samo kada će doneti zakon o rodno neutralnim nazivima zanimanja jer eto pojedine osobe se smatraju rodno nedefinisanim. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:28, 28. maj 2021. (CEST)

Predsjednik odbora se u imejl komunikaciji potpisao malim slovom jer sigurno ne zna da se prezimena pišu velikim slovom. Jedini zaključak do kojeg se može doći. Stoga je stručno tijelo za standardizaciju srpskog jezika ubuduće Trg na Vikipediji. — Željko Todorović (razgovor) 16:28, 28. maj 2021. (CEST) s. r.

Kolikogod mi bilo čudno da ne kažem isiljeno ovo istrajavanje na nekoj rodnoj neutralnosti koja ne postoji još u jeziku ipak neke stvari ovde pomenute moram da adresiram jer ih smatram čistom brljotinom u razmišljanju. Dakle, pravopis se može baviti propisivanjem pravila pisanja kao što mu ime kaže ali značenjem reči valjda se bavi leksikologija/leksikografija. Tako da nema šta da pravopis reguliše i propoveda da li su zanimanja rodno neutralna ili nisu... uostalom postoji gramatički rod a neutralni u tom smislu bi bio srednji. Barem najneutralniji od trenutno postojećih ako je uopšte tako nešto potrebno (a eto nekima je izgleda potrebno). Ali ovo: pravopis kaže rodno neutralna su zanimanja?! Ma važi. Baš me zanima šta bi rekla moj "osnovnoškolski učitelj" iz prvog razreda koja se zove Danica. — SlobodanKovačevićbiblbroKS 22:21, 28. maj 2021. (CEST)

Znači da rezimiramo, žena koja radi na porodiljskom odeljenju je babica, a muškarac koji radi taj isti posao bi trebao biti babac. Ne razumem to mešanje baba i žaba, ako su neki termini ustaljeni neka takvi i ostanu (učiteljica), ali zašto izmišljati toplu vodu i praviti jezičke karakondžule (otorinolaringološkinja) ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:06, 29. maj 2021. (CEST)

Karakondžulisanje ili ne razlog tome je dovoljno nevažan za bespotrebno diskutovanje ako se uzme u obzir koliko je alat kojim se služimo živa stvar: jezik, jel`te, i posledično enciklopedije pisane njime, su preživeli i veće potrese a neće ove bapce i babice pa makar ih miksali mešalicom za beton ili kalemili in vitro u laboratoriji i to sve đuture u sos metnuli i babe, i žabe, i krabe, i sve bilo džabe. Zar nije ovde bilo i Teoti(h)uakana, i raznih Ajafjalajekulova, da ne pričamo o En Bulin ili Sent Luši, pa se preživelo i jošte se doprinosi i vikipediše? Nekoj otorinolaringološkinji verovatno više prija tako, šta znam. Uostalom, nerazumevanje zašto se menja jezik je sekundarno u odnosu na to kako se menja. Ili to treba crtati? Možda angažovati nekog ženskog učitelja da se jako potrudi pa kad bude lepo nacrtaO kredama u boji možda topla voda ne bude potrebna. Ili će se opet izmišljati... pfff — SlobodanKovačevićbiblbroKS 14:42, 29. maj 2021. (CEST)

Miloš Kovačević tvrdi da ih niko nije zvao niti ih je bilo šta pitao pre izglasavanja ovog „zakona”. — Lotom (razgovor) 18:16, 2. jun 2021. (CEST)

Postoje neke pravne norme koje su, blago rečeno, idiotske. Kao takve narod ne želi da ih primenjuje. To je razlika između teorije i prakse. Npr. po zakonu u Srbiji niko ne sme da ističe i nosi državnu zastavu (naravno, osim organa javne uprave), već samo nardonu (slična je, samo nema grb). Kamoli da poseduje peškir sa likom državne zastave i da stavlja zadnjicu na istu posle kupanja. Kazna je od pet soma, ali -- da li to neko poštuje? Da li neko uopšte zna za to? Da li policijski službenici kažnjavaju ljude za to? (Da ne pričam starim torentašima o zakonima koji regulišu intelektualnu svojinu, ha-ha!) Slično mislim da je i sa ovim zakonom. Kao autoritarna država, glavni igrači žele da se dodvore liberalnim stranim silama na taj način što će, po njihovom mišljenju, donositi takve apsurdne zakone kao što je ovaj. Srbija ima gej premijera koja je, možda, najnebitnija osoba u Vladi. Zato smatram da ovaj zakon apsolutno ne treba da dotiče ovu zajednu. Recimo, ja 90 nasto vremena koristim samo muški oblik, retko kad ženski. Žene feminističke orjentacije verovatno smatraju da je to zločin i niko im ne brani -- neka koriste kako one misle, ali, kao što je dokazao Lotom, iza nas stoji jaka inkulzivna institucija kao što je Odbor, a iza njih stoji Vlada koja sutra može da padne. To je glavna razlika. Da remiziram: ne moramo se pridržavati glupih zakona ko pijan plota, ali moramo biti fleksibilni. Uzgred, sudija je imenica ženskoga roda, a sudac je muškoga. Kakav je apsurd praviti feminitiv od imenice ženskoga roda?! Jednostavno, jezik je živ, ne može se kalupiti, a na nama je da dokažemo da se ovakvo iživljavanje nad jezikom neće primiti (ili možda hoće). Pozdrav za sve dame, ali ako neko piše advokat Valerija Gavrilović to ne mora da znači da je fašista ili mizogeni skot. Ničim neizazvan (razgovor) 17:58, 11. avgust 2021. (CEST)

@Lotom: Što se mene tiče, ako se piše o ženi, onda sve smernice i imenice treba da budu u ženskom rodu. Sumanuto je pisati „učiteljica” i „čistačica” i to priznavati kao validne oblike, a ne priznavati imenice tipa „direktorka”, „ministarka” i „premijerka”. Mada sudeći po ovome što sam pročitao iznad, naročito u poruci tačno iznad, teško da će iko razumeti o čemu pričam. Ovaj zakon nije sprdnja već pokušaj da se žene priznaju kao jednake u svim sferama života, a ne samo u onima u kojima to muškarcima odgovara. ImStevan (razgovor) 20:54, 11. decembar 2021. (CET)

Sajt RTS-a, danas. — Lotom (razgovor) 13:29, 8. januar 2022. (CET)

Part tu, elektrik bugalu

@Lotom:@Ničim neizazvan:@Biblbroks:@NikolaB:@Željko Todorović:@Aca:@HoneymoonAve27: Da li možemo ponovo da pokrenemo ovu raspravu? Sam odbor je rekao „da treba ostaviti srpskom jeziku da svojim stvaralačkim mehanizmima prati promene u društvu, pa i pojavu većeg broja socijalnih femininativa” i da ako umemo to u obzir, nama na Vikipediji u pisanju treba da se dozvoli korišćenje feminutiva koji ne postoje u rečniku. Ne mogu u rečnik da se ubace reči koje ljudi ne koriste, a kako da ih koriste ako je zabranjena njihova upotreba? Kako odbor može da da sebi za pravo da govori da neka nova reč nije tačna, a propoveda razvijanje jezika? Nisu napravili promene u rečniku više od 10 godina. Ako ne razvijamo jezik, onda jezik ostaje paralizovan, a ljudi odbacuju njegova pravila i on polako umire. Smatram da treba napustiti normu Odbora za standardizaciju srpskog jezika i pričati i pisati na srpskom koji danas koristimo. U rečniku nema mnogo reči koje se koriste na srpskoj vikipediji, a ipak stoje, jer ne treba slušati neki skup proizvoljnih pravila koje je postavio odbor, nego slušati srpski jezik.

Druga stvar je, ako već ne idemo na sve, da se barem uvrste reči koje postoje u rečniku kao feminutivi. Npr. da ako imamo reč ministarka, tu reč i koristimo u infokutiji i članku. Izleda dosta ružno da se non stop skače iz jednog roda u drugi iako se radi o istoj reči. ImStevan (razgovor) 20:05, 12. decembar 2021. (CET)

Imenovanje članaka o nagradama

Skoro smo na ovu temu nešto diskutovali @SimplyFreddie: i ja, pa smo se složili da pitanje pokrenemo i ovde. Dakle, trenutno imamo četiri varijante ispisa za jedno te isto — muzičke nagrade sa kategorijama. Tu su (kao predstavnici): Nagrade Brit, Nagrada Gremi, Kju nagrade, Porin (nagrada). Ovo sve bi trebalo da bude standardizovano (ne samo za oblast muzike), jer između tih (grupa) nagrada nema nikakve razlike. Jasno je da je u duhu srpskog jezika da reč Nagrada stoji na početku, ali je recimo dilema da li bi ona u ovim slučajevima trebalo da bude u množini ili u jednini. Mi smo negde pri stavu da bi reč trebalo da bude u množini tamo gde postoje kategorije, a u jednini tamo gde ih nema. Shodno tome (i zdravom razumu), u članku o nekoj kategoriji ovih nagrada reč bi bila u jednini. Da li je to OK rešenje ili ima drugih predloga? Naravno, možemo da prodiskutujemo i o drugim nedoumicama vezanim za ovu temu, ako ih neko primeti. — DJ0302 (razgovor) 15:27, 9. jun 2021. (CEST)

 Komentar: Saglasan. Pod uticajem engleskog jezika, čest je slučaj inverzije redosleda imenice šireg značenja i ličnog naziva nagrade. Je li to opravdano? Ne verujem, jer čak i Prćić spominje taj fenomen u knjizi Engleski u srpskom. Dakle, s jezičke strane, preporuka je pisati Nagrade Toni, a ne Toni nagrade. Što se tiče odnosa između jednine i množine, mislim da je postojanje kategorija dobar pokazatelj. Primetio sam da se često kod nagrada koje se pišu u množini javlja skraćeni kolokvijalni naziv, poput „gremiji” za Nagrade Gremi. Ne bih podržao pisanje reči „nagrada” u zagradi. Naime, to može zbuniti čitaoca, naročito kad je reč o Nagradama Kju (Kju je ime časopisa koji ih dodeljuje). — Aca ^{💬 ● ❤️️} 16:16, 9. jun 2021. (CEST)

Nacionalna košarkaška asocijacija

Ovakav naslov članka o NBA ligi je potpuno neprepoznatljiv i ništa ne znači čitaocima koji govore srpski i ostale srodne jezike. Skraćenica NBA je bila sasvim dovoljna, čak je svejedno i da li je latinicom ili ćirilicom. Takođe bih skrenuo pažnju i na ime pevača Sema Kuka. U vašoj verziji on je Sam Kuk, iako verovatno nikada na srpskom jeziku čovek nije nazvan tako i oblik Sem svakako spada u ukorenjene. Tačno je da je to nadimak od Samjuel, ali to ne znači i da se može povlačiti analogija u transkripciji. Čak i Prćić za npr. Sammie navodi ekvivalent Semi, a ne Sami.

Urađeno. — Aca (razgovor) 19:05, 23. avgust 2021. (CEST)

Srpski rečnik novijih anglicizama

Izašao je Srpski rečnik novijih anglicizama s Prćićem na čelu, a u izdanju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Čak smo se i mi našli u rečniku, pod odrednicom vikipedist(a). ^^ — Aca (razgovor) 19:05, 23. avgust 2021. (CEST)

Republika Srpska: Miješanje politike u srpski jezik

Bacio sam pogled na predlog zakona u Srbiji nazvan „Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma” koji treba biti donesen povodom nekog srpskog jedinstva u identičnim tekstovima i u Srbiji i u Republici Srpskoj. Ono „identično” je bilo prisutno u medijima, međutim u predlozima zakona nema te identičnosti. Ono što mi je zapalo u oči jeste formiranje zvaničnih vladinih savjeta za srpski jezik.

• Srbija: „Vlada osniva Savet za srpski jezik, koji prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma, kao matičnog pisma i daje preporuke, predloge i stručna mišljenja radi unapređenja tog stanja. Savet se obrazuje na predlog ministarstva nadležnog za poslove kulture, posebnim aktom Vlade, kojim se utvrđuju i njegovi zadaci i sastav. U Savetu natpolovičnu većinu čine predstavnici jezičke struke koji se imenuju na predlog Odbora za standardizaciju srpskog jezika.”
• Republika Srpska: „O normiranju, njegovanju, unapređenju i zaštiti jezika srpskog naroda i ćiriličkog pisma brine se Savjet za standardizaciju jezika srpskog naroda i ćiriličkog pisma, u saradnji sa drugim kulturnim, naučnim i obrazovnim institucijama i ustanovama. Vlada Republike Srpske, na prijedlog ministarstva nadležnog za poslove kulture, imenuje Savjet, na period od četiri godine. Savjet broji sedam članova, od kojih su najmanje dva člana predstavnici Odbora za standardizaciju srpskog jezika.”

U Republici Srpskoj taj „identični” predlog zakona se zove „Zakon o zaštiti, očuvanju i upotrebi jezika srpskog naroda i ćiriličkog pisma” i sadrži katastrofalne odredbe da se formira Vladin Savjet za STANDARDIZACIJU! jezika koji se brine o NORMIRANjU! jezika. Ovakve nebuloze nema u predlogu Srbije već se vladin savjet konstituiše kao izvještajno tijelo koje daje predloge i prati stanje u jezičkoj oblasti (plus, naznačeno je da većinu članova delegira nama poznati Odbor). Kod Republike Srpske vladin savjet je taj koji prema nazivu STANDARDIZUJE! jezik (plus, tek dva od sedam članova delegira pravi i jedini savjet/Odbor za standardizaciju). Ovo su predlozi zakona koji idu po hitnom postupku (mislim da idu sutra) tako da će ova glupost u Republici Srpskoj vjerovatno i proći u ovom obliku. Zaista mi nije jasno da je nekim činovnicima u ministarstvu prosvjete Srpske koji su pisali zakon (koji bi trebali biti koliko-toliko upoznati sa nekim pojmovima) palo na pamet da spominju riječi normiranje i standardizovanje za jedno politički imenovano tijelo od Vlade, a da jezička struka nije na to reagovala i zahtijevala ispravku zakona (ili meni barem to nije poznato). A ovoliko i o nekoj identičnosti zakonodavstva Srbije i Srpske povodom srpskog jedinstva. — Željko Todorović (razgovor) 20:53, 14. septembar 2021. (CEST) s. r.

Veliko ili malo slovo kod pisanja nagrada

Ćao. Možda je glupo pitanje, ali da li se u sledećim rečenicama piše veliko ili malo slovo N? Pr. 1 Ona je dobila nagradu/Nagradu Oskar za sporednu žensku ulogu. Pr. 2 On je dobio nagradu/Nagradu Zoran Radmilović. Za Nobelovu nagradu mi je jasno da ide malo, ali šta kada je reč nagrada ispred? Na viki sam videla različitih upotreba. Još jednom sori na smaranju.

Ćao! Reč „nagrada” se piše velikim početnim slovom kad je sastavni deo naziva te nagrade. Na primer, Nagrada „Meša Selimović” ili Nagrada za životno delo. S druge strane, kad reč „nagrada” nije sastavni deo naziva, piše se malim početnim slovom. Na primer: Dobitnik je nagrade Žička hrisovulja. Što se tiče tvog prvog primera, ja bih potpuno izostavio tu reč: Dobila je Oskara za sporednu žensku ulogu. Ako ju je pak nužno napisati, staviti malo početno slovo: Dobila je nagradu Oskar za sporednu žensku ulogu. — Aca (razgovor) 09:32, 5. novembar 2021. (CET)

Ustaljeni srpski nazivi nekih bolesti, ispred latinskih

Pomaže Bog. Mislio sam da ustaljeni srpski nazivi bolesti bi trebalo da stoje u nazivu članaka i da oni budu dominantnije zastupljeni. Npr. siva mrena, bolje nego katarakta latinsko. Naravno, postupak u hedu članka treba da bude: domaći naziv + strani naziv + u zagradi izvorni naziv. Šta mislite? — Ničim neizazvan (razgovor) 02:52, 5. decembar 2021. (CET)

 Komentar: Zdravo, slažem se. Postoje članci gde na primer može da se koristi srpski naziv na primer Upala pluća a ne pneumonija ali samo zato što i doktori koriste takav naziv. Što se tiče o članku siva mrena ja bih ostavio katarakta zato što je više poznatija pod tim nazivom (nadam se da ne grešim) čak i u izvorima. Mislim da bi o ovome trebao @Intermedichbo da se izjasni. Acaalexaca (razgovor) 05:16, 5. decembar 2021. (CET)

 Komentar: Slažem se da treba primarno koristiti srpske nazive, mi lekari smo često skloni da koristimo ustaljene mediicinske nazive iz svakodnevne prakse, umesto srpskih. Međutim postoje neki medicinski nazivi koji su se ustalili u srpskom jeziku, kao na primer tumor, anksioznost, karcinom, alergija, diplopija, mioza, infarkt, midrijaza, edem, vakcina, oftalmologija, otorinolaringologija, pa takve nazive treba koristiti, kao i neke nazive za koje nema adekvatnih prevod u srpskom jeziku a ustaljeni su u svakodnevnoj upotrebi, npr rabdomioliza, anamneza, terapija, pneumotoraks, dermatohalaza, aneurizma, pituitarizam, mejbomografija, kiretaža, retrobulbarni blok, laringoskopija, hiperbarija, hipoksija, dispneja.... itd.— Dr Milorad Dimić (razgovor) 09:21, 5. decembar 2021. (CET)

@Intermedichbo:, u potpunosti sam saglasan! Međutim, dve stavke bih npr. ja pisao na srpskome: infarkt (srčani udar, /ako je to isto?!/) i karcinom (rak, ćelije raka). G. Dimiću, ne znam kako je u vašim udžbenicima, sigurno postoji uz definiciju neke bolesti, neki njen narodni naziv. Npr. Katarakta je bolest očiju..., u narodu je poznata i kao siva mrena. Ovo je važno jer je ovo doista vikipedija na (narodnom, Vukovom) srpskom jeziku, a ne na medicinskom ili stručnom. Ali, u potpunosti sam saglasan i sa g. Dimićem i sa pobratimom @Acaalexaca:! Pozdrav. — Ničim neizazvan (razgovor) 21:50, 5. decembar 2021. (CET)

Protiv. Katarakta, meningitis i ostale reči koje je dr Dimić naveo sastavni su deo leksike srpskog jezika, pa ovaj pokušaj njihovog progona može se posmatrati samo kao oblik jezičkog purizma, koji nije svojstven našem standardu. Sve te reči postoje u našem rečniku (RSJ; 26, 120, 462, 511, 512, 519, 613, 683, 884, 887, 922, 1288, 1324. stranica itd.) i ne vidim nikakav važeći razlog za njihovo izbegavanje. Naš jezik teži sažetosti izraza, pa je prirodno da ćemo biti priklonjeni jednostavnijim i kraćim pojmovima. Kako bi bilo da sad veb-sajt prekrstimo u mrežno mesto, meningitis u upala moždanih opni, a internet u svemrežje? Možda da se preimenujemo u Enciklopedija Znanjeriznica Brke Dorćolca? — Aca (razgovor) 14:43, 5. decembar 2021. (CET)

Gospodin Aca ponovo banalizuje stvari — mešajući enciklopediju s bolestima, govoreći da sam purista (konotativno: šovino-nacionalista), — pokušavajući da me ubaci u blato, na njegov teren, pa da opet budem grub, i da me opet blokira doživotno bez prava na prigovor (zaključana SzR). Naučio sam pouke, i zahvaljujem se g. Aci za ostavljeni komentar. Ja sam seljak iz Srbije i uvek insistiran na Vukovim narodnim jezikom, a ovako su protivnici (Sava Tekelija) Vuka govorili o našem, prelepom narodnom jeziku: Glup Srbljin budi, govedarski govori, / Onda si Vukov Srbljin. / Ako si lepše što perom napisao, / Neg što je baka izrekla krezuba, / Srbski to nije...”. Pozdrav svima, nek je hvaljen Isus Hristos. — Ničim neizazvan (razgovor) 21:50, 5. decembar 2021. (CET)

Zaista ne znam kojom veleumnom tehnikom si zaključio da je purizam jednak s nacionalšovinizmom. Mislim da ovde nikoga ne zanima šta si ti; u našem je interesovanju samo pisanje članaka i doprinošenje enciklopediji. I dalje mi nisi pružio nijedan valjani razlog zašto bi trebalo forsirati ono što ti zoveš „srpskim nazivima” spram dosadašnjih naslova. Od svega dosad iznesenog, smatram da je donekle jedino opravdano koristiti se terminom „rak” umesto „karcinom” zbog ekonomičnosti i učestalosti upotrebe (prema većini izvora). Za ostalo ne vidim opravdanje. Podsetiću da se infarkt ne vezuje isključivo za srce (što biva u razgovornom funkcionalnom stilu), nego i za ostale organe (poput pluća). Možda je najbolje da premestimo u srčka „jer je ovo doista vikipedija na (narodnom, Vukovom) srpskom jeziku” [sark.]. — Aca (razgovor) 00:54, 6. decembar 2021. (CET)

Gospodine, kao što sam rekao, nećete me uvesti na vaš teren, odnosno kaljugu. Samo ću Vam reći: taj čovek koga prozivate, Vuk, napravio je od narodnog naš književni jezik. Dakle, mi govorimo narodnim jezikom jer je on zbog Vuka postao književni. Proučite malo to. Pozdrav, slava živom Bogu. — Ničim neizazvan (razgovor) 01:18, 6. decembar 2021. (CET)

 Komentar: Jedan jezik se razvija i napreduje onoliko koliko je sposoban da se prilagođava i ide u korak sa vremenom. Tuđice su sastavni deo svakog jezika, čine ga raznovrsnijim i bogatijim. Nove stvari koje ulaze u jedno društvo iz nekih drugih svetova sa sobom nose i jezičko bogatstvo. Svaka verbalizovana strana skraćenica, svaka tuđica prilagođena ovom jeziku doprinosi jačanju jezika i povećanju fonda reči istog. Srpski jezik u XVI nije baš sličan srpskom jeziku u XVIII veku, a pogotovo se ne mogu porediti sa srpskim jezikom koji se govori danas, ni po leksici, a ni po fondu reči. U protivnom bi se osnovni fond od hiljadu reči koristio za opisivanje svega novoga, pa bi imali čupavi krompir za kivi, žutu slatku mrkvu za bananu ili kutiju sa pokretnim slikama. Naučni termini su sastavni deo svakog živog jezika i treba da imaju primat, posebno u enciklopedijskim sadržajima. To što je neki naziv star po poreklu ne znači i da je ispravan (infrakt, bremenitost ili kuljavost isl.). ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:31, 5. decembar 2021. (CET)

 Komentar: Načelno podržavam ovu inicijativu. Predlažem da se u dogovoru sa doktorom Dimićem i drugim urednicima suzi spisak članaka koje bismo mogli preimenovati. Na drugima bi se u uvodnik, ukoliko već ne postoji, mogao dodati srpski narodni naziv. — Sadkσ (riječi su vjetar) 00:05, 6. decembar 2021. (CET)

MTV Europe Music Awards / MTV Video Music Awards ili MTV evropske muzičke nagrade / MTV video muzičke nagrade?

Šta ćemo da radimo s ovim člancima? Meni deluje prilično problematično da nazivi ovih nagrada ostanu ovako, jer se u srpskom jeziku uvek prevodio naziv. Neki se verovatno sećaju i da je pokojni Treći kanal direktno prenosio dodelu još od devedesetih, a i neki odavde su dobijali nagradu, tako da prevedeni oblici imaju ozbiljnu ustaljenost u jeziku. Istina, prevedena konstrukcija nije baš u savršenom skladu s našim jezičkim pravilima + je problem što je ono European u jednom trenutku prebačeno u Europe, ali mi nekako neprevedeno rešenje baš deluje nezgodno i ne vidim šta njime dobijamo. Tim pre što nazive nagrada inače prevodimo. Kako bi se zvale kategorije? MTV Video Music Award za najbolji pop spot? Bez prevođenja uopšte? Bljaksi, a neće doprineti ni lakšoj pretrazi/prepoznatljivosti. Pritom, već dugo imamo MTV filmske nagrade kao preveden oblik. Valja ovo razrešiti nekako. Ja bih rizikovao s prevodom (eventualno MTV u MTV) — po cenu i da skršimo neko pravilo, jer savršenog rešenja verovatno neće biti. @Aca: @NikolaB: @SimplyFreddie: @HoneymoonAve27: @MareBG: @Željko Todorović: @Ničim neizazvan: i svi ostali koji imaju ideju, naravno... — DJ0302 (razgovor) 20:27, 10. decembar 2021. (CET)

 Komentar: Pozdrav. Naslove sam stavio po uzoru na članke na beloruskom, ruskom i ukrajinskom, a i jer mi ovako ima najviše smisla. Filmske nagrade je svakako potrebno premestiti jer je i sam naziv promenjen pre par godina iz „MTV Movie Awards” u „MTV Movie & TV Awards”. — HoneymoonAve27 (razgovor) 20:41, 10. decembar 2021. (CET)

Mislim da bi ovde prevod bio prirodniji. MTV je akronim koji se, pretpostavljam, izgovara prema engleskom alfabetu (jer potiče od izvorne engleske vlastite imenice). Stoga, preslovljavanje nije baš preporučeno (slično: BBC, Klajn). Stoga, s pravopisne strane imamo ove mogućnosti: „MTV-jeve evropske muzičke nagrade” ili Em-Ti-Vijeve evropske muzičke nagrade (verbalizovano; ovim postupkom se umnogome narušava prepoznatljivost skraćenice kojoj inače težimo). Slično važi i za drugu nagradu: MTV-jeve video muzičke nagrade ili Em-Ti-Vijeve video muzičke nagrade [crtica se ne piše nakon reči „video” jer se nakon toga nalazi sintagma]. — Aca (razgovor) 21:05, 10. decembar 2021. (CET)

 Komentar: Nisam saglasan sa gospodinom Acom. Teško pitanje preslovljavanje takvih sintagmi. Ovo bih ja prevodio. Dakle imaš dve celine, ako se ne varam (ja sam slab s Em-Ti-Vijem jer je to previše mekano za mene) — (1) Em-Ti-Vi Jurop i (2) muzičke nagrade. Dakle, ja bih išao inverzijom i rokao ovako: Muzičke nagrade Em-Ti-Vi Evropa (ili „Em-Ti-Vija Evrope”, bolje ovo prvo). Otprilike, ako je tačan moj postupak. Opšti pojam uvek triba stavljati ispred posebnoga. Što se tiče ovoga drgog, opet ih deli po članovima — Em-Ti-Vi, muzički spotovi (ako se ne varam), nagrade. Znači: Nagrade Em-Ti-Vija za muzičke spotove. Mada, naravno, gospodin Aca sve najbolje zna, verujem da će on dati baš najbolji oblik jer je on veliki meštar ove vikipedije i njegova je poslednja. Ko se ne povinuje tome zna se šta →... Hvala što si me se setio, evo pesma za Em-Ti-Vi. Slava Bogu živome. — Ničim neizazvan (razgovor) 08:02, 11. decembar 2021. (CET)

 Komentar: Pošto je akronim za Muzičku televiziju isti i na srpskom i na engleskom ne vidim potrebu za transkripcijom, tako da je svejedno da li stoji MTV ili MTV. Ostatak imena nagrade svakako prevesti jer nisu u pitanju potpuno nepoznati termini. MTV evropske nagrade (MTV nagrada za najbolji muzički spot, MTV nagrada za najbolju pop pesmu isl.). ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 10:37, 11. decembar 2021. (CET)

@NikolaB: Vidiš o tome nijesam razmišljao. Kao za Nacionalnu hokejašku ligu. Dakle, najbolji oblik bi onda bio Nagrade MTV za muzički spot i Muzičke nagrade MTV Evropa. — Ničim neizazvan (razgovor) 11:50, 11. decembar 2021. (CET)

@NikolaB i Ničim neizazvan: Akronim za dihlor-difenil-trihloretan je takođe DDT, ali P navodi da se DDT deklinira isključivo kao DDT-ja, DDT-ju itd. (kao i Klajn) jer se ustalio izgovor prema engleskom alfabetu. Ovde je, štaviše, to neosporno jer Pravopis ističe da imena međunarodnih organizacija, agencija i sl. koje su izvorno imenovane na engleskom jeziku treba spelovati prema izrovoru engleskog alfabeta. Drugo, Ničime, konstrukcije koje ti predlažeš svojom bi sintaksom implicirale da se nagrada zove MTV Europe. Međutim, ovde Em-Ti-Vi (Jurop/Evropa, ?) ima službu prisvojnog prideva. Prema sličnom principu ne kažemo Nagrada NIN, nego NIN-ova nagrada (iako je na engleskom: NIN Award). Dobro je pitanje da li treba „Evropa/Jurop” smatrati delom naziva samog kanala. S druge strane, kanal se zasigurno ne zove MTV Video, pa je u tom slučaju malo jasnija situacija. — Aca (razgovor) 14:17, 11. decembar 2021. (CET)

 Komentar: Saglasan sam sa Guglom koji kaže Evropske muzičke nagrade MTV-ja. Svakako treba prevesti na adekvatan način. — SimplyFreddie (razgovor) 11:44, 11. decembar 2021. (CET)

Mogućno, ali načelno treba izbegavati posesivni genitiv (žena Darka ⇒ Darkova žena ili, kao u gornjem primeru, nagrada NIN-a ⇒ NIN-ova nagrada). — Aca (razgovor) 14:17, 11. decembar 2021. (CET)

Pošto sam označen, da se i sam izjasnim. Ne bih ja tu ništa dirao. Ako smo ukinuli transkripciju jer je nekim korisnicima bila komplikovana, možemo i prevod jer je komplikovan. A i kako se veli, original je više tražen na pretraživaču. — Željko Todorović (razgovor) 15:38, 11. decembar 2021. (CET) s. r.

@HoneymoonAve27, Ničim neizazvan, NikolaB i SimplyFreddie: Zdravo! Malo sam istraživao o imenima ovih nagrada, prikupio slične primere i sročio sve na jedan list. Pogledajte ovo i ostavite svoj komentar ako želite. — Aca (razgovor) 23:12, 21. decembar 2021. (CET)

Skorija vest koja unosi dodatnu konfuziju među ove naše konstatacije... — SimplyFreddie (razgovor) 10:50, 22. decembar 2021. (CET)

Holandija i Nizozemska

Svi znamo da je Holandija definitivno rasprostranjenije ime za ovu državu u svakodnevnom govoru, ali čak i srpska stranica na Vikipediji priznaje ime Nizozemska kao sinonim. Da li bi bilo dobro da počnemo da koristimo ime Nizozemska kao poželjnije ime na srpskoj Vikipediji, s obzirom da Holandija (država) i Holandija (oblast) nisu ista stvar i ne bi ih trebalo mešati? Svi argumenti su dobrodošli, i za, i protiv. ImStevan (razgovor) 20:48, 11. decembar 2021. (CET)

Oko toga su se vodile oštre rasprave, ali je na kraju odlučeno da ostale Holandija zbog odluke Odbora za standardizaciju. (v. 1, 2, 3, 4). — Aca (razgovor) 21:51, 11. decembar 2021. (CET)

@Aca: Iskreno sam iznenađen, s obzirom na to da izgleda da veliki broj korisnika odbacuje odluke odbora i akademija po pitanju jezika, što se da videti u katastrofi koja se desila u odeljku o rodnoj ravnopravnosti ImStevan (razgovor) 11:45, 12. decembar 2021. (CET)

Nebinarnost

Tražeći po odeljcima o pravopisu, nigde nisam uspeo da nađem neke smernice o pisanju o osobama koje se ne oslovljavaju u muškom ili ženskom rodu, a tražeći na internetu, jedino spominjanje nebinarnih osoba od strane odbora za stand. srpskog je članak NVO Da se zna u kom su izneseni predlozi o tome kako bi se ovakva promena mogla sprovesti u srpskom. Naravno, odbor se pLaŠi cuz non-binary scary western propaganda hurr durr. Odbor nema rešenje, a ovo je enciklopedija koja sadrži i sadržaće članke o nebinarnim osobama. Da li bi trebalo standard koji izgleda da postoji (korišćenje imperfekta (?)) zapisati, ustanoviti pravila i da se ona poštuju ili da se nastavi sa anarhijskim pisanjem kako kome odgovara gde mora usmeno svakome da se objašnjava kako pisati članke? Hvala ImStevan (razgovor) 10:15, 14. decembar 2021. (CET)

Izmena: Napravio sam primer kako mislim da bi jedna stranica o nebinarnoj osobi trebala da izgleda. Sva pravila jezika su ispoštovana, kao i sva pravila ove Vikipedije. Ako neko ima drugačiji predlog iznošenja informacija sa potpunim izbegavanjem roda, molim da ga i iznesu.

Link predloga: Korisnik:ImStevan/Roksen

ImStevan (razgovor) 18:34, 14. decembar 2021. (CET)

U srpskom jeziku zanimanju ne poznaju rod, već su neutralna i sve osobe, bez obzira na rod i bez obzira na to da li su transrodne, treba da idu u istu kategoriju za taj pojam. Konkretan primjer, Končita Vurst ide u kategoriju Austrijski pevači bez obzira na to kako se osjeća i kojem polu pripada. Što se tiče teksta, trebalo bi staviti „austrijski je pjevač i dreg kraljica, kao što je na vikipediji na engleskom jeziku. Tako i za ostale primjere, nije na nama da određujemo šta je ko i kako se izjašnjava, samo pisati u neutralnom obliku i navoditi činjenice. Nemamo konkretno utvrđeno pravilo što se njih tiče, ali navesti šta su po zanimanju, dodati činjenicu kako se izjašnjavaju, umjetničko ili drugo ime ako su ga promijenili i to je to. -- Vux33 (razgovor) 14:56, 14. decembar 2021. (CET)

@Vux33: To nije tema. Tema je pisanje o nebinarnim osobama. Da ne treba pisati "Ona/On je održala/održao koncert 2016." ako neko nije osoba ženskog ili muškog roda nego "Nastupa na koncertu 2016." kako bi se izbegle rodne odrednice ljudi koji ih ne koriste (npr Roksen (pevačica)), kao na način na koji je pisan veliki deo članka o Demi Lovato.

A što se tiče kategorija, slažem se. Mislim da treba sve iz odeljka "Srpske pevačice" premestiti u kategoriju "Srpski pevači".ImStevan (razgovor) 15:16, 14. decembar 2021. (CET)

Ubuduće bi najbolje bilo da se u svim biografijama piše da je reč o živom biću. Roksen je rumunsko živo biće iz grupacije Homo sapijensa, a koje se bavi pevanjem. Ovde je počeo da se pravi ozbiljan jezički cirkus ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:22, 15. decembar 2021. (CET)

@NikolaB: Jel stvarno toliko teško razumeti da ima ljudi koji nisu muškarci i žene? Ako nazivaš moj predlog cirkusom, daj ozbiljan predlog ImStevan (razgovor) 13:58, 15. decembar 2021. (CET)

Ni u drugim evropskim jezicima nema „zvaničnog” rješenja za ovu novotariju (engleski, njemački, francuski, italijanski, španski). Prema tome koji kažu da je najbolje ne dirati ništa, ne izmišljati nove konstrukcije, sasvim su u pravu. Kada se upotrebljava on (imenička nelična zamjenica) pjevač (imenica), ne misli se konkretno na rod i pol, već na „njih” (imenice) pjevače, pisce, umjetnike, itd. Suviše bukvalno shvatate jezik, ne mora sve biti definisano po „polovima” da bi se ljudi mogli sporazumjevati. — Slaven Kosanović {razgovor} 13:41, 15. decembar 2021. (CET)

@Slaven Kosanović: Reč "they" u jednini je starija od reči "you" u jednini u engleskom jeziku. Imaju rešenje i pišu članke kao rodno neutralne kad se radi o ne-binarnoj osobi. I nisi adresirao moje pitanje na to kako bi se pisale obične rečenice. Ako je neko pevač (a nije muško) da li u celom članku da pišemo u muškom rodu? npr "Roksen je održao koncert", "Rodio se" itd. I da li bi onda u celom članku morali da pišemo "pevač" svaki put kad treba da koristimo rod? Ovaj pevač je donirao, ovaj pevač je nastupio itd na početku svake rečenice? ImStevan (razgovor) 13:58, 15. decembar 2021. (CET)

@ImStevan: they se na srpski prevodi kao On/Oni i Ona/One, zavisno od roda imenice. Prevodi se prilagođavaju jeziku na koji se prevodi. U srpskom, kao i u nekim drugim evropskim jezicima, upotreba (ne)lične zamjenice zavisi od roda imenice. Oni kojima je engleski maternji jezik često imaju problema kod učenja drugih jezika upravo iz tog razloga. Evo ovdje malo tome: Many languages use gender-specific pronouns to refer to a variety of objects that are obviously without gender. Many of the Romance languages, for instance, refer to objects as he or she, instead of the non-specific word it. Every object, animate and inanimate, is therefore ascribed a gender. This can be difficult for English speakers learning a foreign language, like French or Spanish, because with every new vocabulary word comes a corresponding pronoun. … Interestingly, though, the English language employs the word it as a gender-neutral term to refer to inanimate objects or animate objects that are not human beings. Additionally, you can use the gender-neutral they as a singular pronoun for individuals… (itd...) U našem slučaju, ako je Roksen umjetničko ime, onda On pjevač Roksen, naravno bez ovog pjevač, dakle On Roksen. Misli se na pjevača sa umjetničkim imenom Roksen, a ne konkretno na pol ili ne-pol osobe. Čak i da je Roksen ekser, a ne pjevač, u srpskom bi opet bio On ekser Roksen (odnosno On Roksen), a ne Ono ekser Roksen. — Slaven Kosanović {razgovor} 15:25, 15. decembar 2021. (CET)

@Slaven Kosanović: Ima smisla, ali da li je ovo pravo rešenje? Ajde da uzmemo za primer neki fiktivan članak o ženi koja se bavi epidemiologijom (aktuelna tema jelte). Mi bi smo ustanovili da je ona epidemiolog, i složićeš se da je epidemiolog imenica u muškom rodu. Mi ćemo nastaviti da pišemo članak koristeći ženske zamenice jer pišemo o toj ženi, a ne muške jer ne pišemo o tituli tj poslu/zanimanju epidemiologa. Isto tako, ako pišemo o nebinarnoj osobi, zar ne treba da se pozivamo na njihove lične zamenice pri pisanju (ili da se uopšte na njih ne pozivamo, kao u mom predlogu), a ne na njihovo zanimanje/posao/titulu? Situacija se još komplikuje ako osoba nema zanimanje ili je ono nepoznato, na primer Dana Zin, osoba poznata po tome što je prva osoba u SAD koja ima pasoš na kom umesto em ili ef piše iks (i ta osoba je bivši/a veteran/ka). Da li bi taj članak pisali u ženskom rodu, pozivajući se na imenicu "osoba", muškom pozivajući se na "bivši veteran" ili nešto treće? Jednostavno ne mislim da je ovo rešenje, iako razumem logiku iza načina koji predlažeš. Inače, ja ne predlažem neke nove konstrukcije van postojećih gramatičkih pravila, što možeš i da vidiš u linku moje originalne poruke. ImStevan (razgovor) 18:29, 15. decembar 2021. (CET)

@ImStevan: Kako god i šta god da pišeš, kod nas nema rodno neutralnog oblika (ne)lične zamjenice koja bi se odnosila na čovjeka ili životinju, pa ni predmete. Ili je muško ili je žensko, što bi rekli u narodu. Jovana je epidemiolog. Ona (Ko? Jovana.) je predvidjela pojavu virusa sve u 16… :) Jovan je epidemiolog… On (Ko? Jovan) nije imao pojma o virusu… :) Jovana (Ona) je velika lisica sa dugim repom. Jovan (On) nema ni rep… :) Kada se kod nas u govornom jeziku upotrijebi neutralni rod „Ono”, on je često u službi omalovažavanja. Recimo: „Ono” je pašče! (drugim riječima, „Ono nije ni čovjek ni životinja!”. Slično je, recimo i u španskom jeziku., i Španci imaju skoro isti izraz: „¡Aquello no es ni animal!” (Ono nije ni životinja!), kaže se za nepoštenog čovjeka… Englesko they se na srpski prevodi kao On/Oni i Ona/One… (Oni stolovi i stolice; one kruške i jabuke, itd). Nelična zamjenica u srpskom ima rod i on zavisi od imenice. Neodređene imenice u srpskom jeziku su rijetkost i obično se radi o zbirnim imenicama: pruće, smeće, itd… Sve profesije su ili muškog ili ženskog roda, najčešće muškog. Mi ne možemo biti Englezi, kad nismo Englezi. U evropskim jezicima ovo ima i svoje mitološke korjene. Većina pojava u pradavnom mitu su muške ili ženske, personifikacije prirodnih pojava… Bogovi, boginje, nimfe, satiri, kentauri i sl. Recimo bog rijeke je obično bio muškarac (izvor rijeke), a sama rijeka žensko, ili nimfa… U jeziku, za razliku od društva, ne možeš dekretom ili zakonom mijenjati čitavu istoriju i strukturu jezika. — Slaven Kosanović {razgovor} 20:22, 15. decembar 2021. (CET)

@Slaven Kosanović: Pa ni ne menjam, ali mora da postoji način pisanja o nebinarnim osobama. Nismo Englezi da pišemo kao na engleskom, ali nismo psiholozi (a nadam se ni transfobi) da određujemo drugim ljudima njihov rodni identitet. Ja nisam ni ponudio neku rodno neutralnu ličnu zamenicu, već samo nudim način pisanja koji iste izbegava kad je to potrebno. Ono što sam napisao je apsolutno u normama našeg jezika, bez izmišljanja i uvođenja nečeg novog, jer verujem da ljude treba oslovljavati sa poštovanjem, onako kako oni to žele. Iako ovaj način pisanja ne krši pravila jezika, rečeno mi je da pokrenem raspravu i nadam se da ćeš ovaj predlog i podržati, jer trenutno, što se mene tiče, članci kao što su Demi Lovato i Roksen (pevačica) ne bi trebalo da postoje zbog pogrešnih informacija, a bolje je nemati članak nego imati loš. ImStevan (razgovor) 21:02, 15. decembar 2021. (CET)

Citat: „Ubuduće bi najbolje bilo da se u svim biografijama piše da je reč o živom biću.” — Pitanje je koliko bi se i to održalo jer možemo pored nebinarnih osoba dobiti i nebinarne neosobe odnosno nebinarna neživa bića (svak se osjeća kako želi). — Željko Todorović (razgovor) 20:50, 15. decembar 2021. (CET) s. r.

@Željko Todorović: ovo je transfobija i molim ze suzdrži se od ovakvih poruka. :) ImStevan (razgovor) 21:03, 15. decembar 2021. (CET)

Slikovito ti objašnjavam da praviš problem gdje ga nema. U spornim stvarima muški oblik se uzima kao neutralan i ne može se po dubini jezika nikako smisliti neki neutralniji rod. Kod članaka kod nebinarnih osoba najlakše je staviti napomenu da je iskorišćen gramatički neutralan oblik nego izmišljati novi srpski jezik i gramatiku po vikipediji. — Željko Todorović (razgovor) 21:33, 15. decembar 2021. (CET) s. r.

@Željko Todorović: Nisi slikovito objašnjavao nego si bio transfobičan. Po 50. put, pokaži mi gde sam izmislio novi srpski u mom predlogu članka. Tvrdim da nema ama baš ništa sporno niti neki novi srpski u njemu. ImStevan (razgovor) 22:12, 15. decembar 2021. (CET)

Komentari kolege Todorovića izvjesno nijesu transfobični i nikakvo pravo nemaš da ga etiketiraš. Bolje formuliši argumente, nije te lako pratiti (a ovdje teško da ima niskonadarenih). — Sadkσ (riječi su vjetar) 22:21, 15. decembar 2021. (CET)

@Sadko: Citat: "Pitanje je koliko bi se i to održalo jer možemo pored nebinarnih osoba dobiti i nebinarne neosobe odnosno nebinarna neživa bića (svak se osjeća kako želi)". Ova poruka izvesno jeste primer transfobije i služi se istom logikom kojom "gej brakovi vode do brakova sa životinjama", a svoje argumente sam izneo više puta. ImStevan (razgovor) 23:24, 15. decembar 2021. (CET)

@Sadko: Opraštam mu jer vidim da je Stevan izgleda influenser i da je na Vikipediju došao onako u prolazu. Po internetima već piše da je srpska vikipedija leglo transfobije, dosta je ažuran. Kada se okonča rasprava bilo bi dobro da nas obavijesti koliko je lajkova dobio. — Željko Todorović (razgovor) 23:12, 15. decembar 2021. (CET) s. r.

Dakle imamo novi tom internet bespuća generacija dvehiljaditih prelivenih na Viki, mašala. Do skoro smo bili mizogeni, sada smo samo transfobični. Ah, prljavi dženosajderi, pardon, džendersajderi. — Sadkσ (riječi su vjetar) 23:22, 15. decembar 2021. (CET)

@ImStevan: Stevane, počeo si debatu pričom o nekom strahu od zapadne propagande, a nisi razmislio o tome da Amerika i anglosaksonska kultura, možda ne predstavljaju cijeli Zapad. Neki kod nas su suviše opsjednuti selektivno odabranim primjerima anglosaksonske kulture, a da možda nisu svjesni, pod 1. Amerika nije čitava Zapadna kultura, i pod 2. ima i oprečnih primjera drastične i dramatične diskriminacije u toj Americi i kod tih Engleza. Nije sve u „riječima i gramatičkim konstrukcijama”. Sumnjam da bi Larisi i Demi bilo drago da vide neki tekst o sebi na drugom jeziku koji gramatički „liči na ništa”. Možda se i varam. Ioanako se na srpskoj Vikipediji koristimo ograničenim rječnikom srpskog jezika od možda 1000 riječi, pa nam članci i ne izgledaju naročito zanimljivi za čitanje, te sad treba da skrešemo i to malo „bogatstva” na još suvoparnije konstrukcije, pa Zevs da nas vidi…, a Homer da se onesvijesti…, da ne govorim o našoj narodnoj književnosti. Bogatstvo u jezičkom izrazu je poštovanje samo po sebi. Meni bi bilo draže da me ocrne i ispsuju u nekom tekstu a da taj ima stila, nego da me dignu u nebesa koji ne umiju da pišu ili da me svedu na neke suvoparne „konstrukcije”. U svakom slučaju, istu debatu možeš voditi i na francuskoj ili španskoj Vikipediji, bez konkretnog jezičkog rješenja, jer ga nema na svim onim jezicima koji za skoro sve imenice, žive i nežive, imaju samo muški ili ženski rod. Što bi rekli Španci: O es hombre o es mujer, ¡no hay más! (Ili je muško ili je žensko, nema više!) Drugo je pitanje zašto bi u enciklopediji bio bitan pol ili seksualna orijentacija/neorijentacija bilo čije biografije pa da sad to bude centralna okosnica čitavog članka i uslovljava gramatičke konstrukcije opšteprihvaćene u jeziku. — Slaven Kosanović {razgovor} 22:35, 15. decembar 2021. (CET)

@Slaven Kosanović: debatu sam tako počeo zbog sledeće izjave Odbora:

Zanimljivo je da su nedavno inicirane i dublje, gramatičke promene u srpskom jeziku, kako bi se, uz muškarce i žene, mogle odgovarajuće označavati i "rodno nebinarne" ličnosti. Predlog je objavljen na sajtu NVO "Da se zna”, nevladine organizacije specijalizovane za borbu protiv "rodne diskriminacije”, inače poznate po dugotrajnom sudskom procesu koji je, zbog navodne diskriminacije, vodila protiv Vladimira Dimitrijevića. U tekstu se polazi od kretanja u engleskom jeziku, gde se zamenice za muški rod (he, him, his) ili za ženski (she, her, hers) sada dopunjuju ili supstituišu skovanim rodno neutralnim zamenicama (e, em, eir; ili: ze, hir, hirs). Za srpski jezik se predlaže spajanje muškog i ženskog nastavka glagolske konjugacije ili pridevske deklinacije, uz (arhaične i dijalekatske) zamenice „nj” i „njin”. Tako bi rečenica koja denotira nebinarne osobe, na rodnosenzitivnom jeziku glasila: „Išaola je juče do restorana jer je biola gladana”; ili: „Išaola je da se nađe s Vanjom na njinom poslu, pa je videola nj kako crta”.

U delu javnosti postoji strah da se s obavezom inkluzivnog diskursa u hu- manističkim i društvenim naukama više neće moći izricati opšti iskazi na jednostavan način, budući da se gotovo svaka rečenica može zlonamerno tumačiti kao isključujuća i uvredljiva. Na primer, onaj ko kaže: „Čovek ima dve ruke” možda može biti optužen da invalide bez ruku ili pak sijamske blizance s više ruku ne računa u ljude. Tako bi inkluzivan i nediskriminativan iskaz možda morao da glasi: „Čovek ima 0–4 ruke”. Neki drugi biseri tog teksta su "Otuda tolika sistemska podrška "džender ideologiji” (ideologia genderista) koja, odvajajući seksualnost od biološkog pola i rađanja, pojedinca čini suštinski nesigurnim, otuđenim, dezorijentisanim, usredsređenim na sopstvenu seksualnost i posledične sukobe s okruženjem – od porodice do društva-nacije." i "Glavna funkcija "dženderokratije” (gendercrazia), po Fuzaru, je ideološka – da zamagli i učini nevidljivim pretvaranje proletarijata u prekarijat (Fusaro, 2018, str. 354). Zbog toga "dženderističku teoriju kontinuirano podržavaju i finansiraju globokrati (globocrati) međunarodnih finansija i denacionalizujućeg kosmomerkan- tilizma” (cosmomercatismo; Fusaro, 2018, str. 290). Džender ideologija je, naime, idealna za "tehnokapitalizam” (tecnocapitalismo), budući da pomaže fragmentaciju i rastvaranje svih većih struktura u kojima bi radna snaga mogla da organizuje nekakav otpor kapitalu – od klasa do nacija". Ovo inače nije izjava nikakve političke stranke nego odbora za stand. srpskog jezika, verovali ili ne.

A ako mislite da im ne bi bilo drago da vide članke o sebi napisane tako, moj predlog je da se ovi članci vrate u nacrt. ImStevan (razgovor) 23:24, 15. decembar 2021. (CET)

Prvo i osnovno, ovo je enciklopedija čija dužnost je da prati ono što je već ustanovljeno. Dakle nismo naučna institucija koja treba da se bavi istraživačkim radom. Drugo, podelu ljudi kao živih bića po polu je odredila biologija, a ne nevladine organizacije. Ukratko, ili si muško ili si žensko. Kako se neko oseća u svojoj glavi je već njegova privatna stvar. Gorepomenuta Roksen je biološki gledano žena i to će i ostati sve dok se ne nakljuka testosteronom, odnosno dok iz svog organizma hirurškim putem ne ukloni sve tragove jednog ili drugog hormona. To je prosto biologija, odnosno priroda. A ona u svojoj glavi može da se identifikuje i sa kaktusom i da insistira da se tako oslovljava, to apsolutno nema nikakve veze sa njenim biološkim rodom. Na kraju krajeva, u svakom članku tog tipa se mogu uneti i takvi podaci kao zanimljivosti ili šta već. Ljudi dobijaju mesta u enciklopedijama zbog onoga čime se bave, a ne zbog svoje boje kože, seksualne ili verske orjentacije ili činjenice da li vole više pse ili ribice. Toliko od mene ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:04, 16. decembar 2021. (CET)

@ImStevan: Dobar dio nisu izjave Odbora nego Italijana Dijega Fusara koje su tu citirane. Dijego Fusaro je mladi italijanski filozof. On makar ima vlastite argumente, a ne tuđe. Inače, ne slažem se sa transkripciojom (gendercrazia), trebalo bi đenderkracija po italijanski, a ne po engleski, jer ju je konstruisao Italijan na italijanskom jeziku… :) Kad Englezi prebacuju tuđa imena na svoje onda je to kao u redu. Nek uče malo druge jezike. :) Italija, Francuska, Španija, to su jače kulture koje se ne daju tako lako zamajavati i koje svakodnevno vode rat protiv anglicizacije, iako to našim ljudima uopšte nije poznato, jer se kod nas ne prenosi. Sasvim je u pravu Fusaro najvećim dijelom u tome što govori u vezi kosmomerkantilizma i tehnokapitalizma, tu se potpuno slažemo on i ja. Ali te koncepte, nažalost, su već usvojili u svoju agendu globokrate, ako ćemo po srpski, a ne globokrati, iz Brisela. Neodređeni ili nebinarni su tolika manjina u svijetu, da po broju predstavljaju jedno zrno pijeska i manje od zran u Sahari. Mijenjati gramatiku čitavih jezika da bi se kao udovoljilo takvoj manjini, je više nego besmisleno. Osim toga svi nebinarni govore isto kao i mi sa sve muškim i ženskim rodovima imenica i zamjenica čak i kada govore o sebi. Slušao sam ih na evropskim TV programima u nekim debatama. Druga stvar, to je sasvim neizvodljivo ni u francuskom ni u italijanskom ni u španskom ni u srpskom pa ni u mnogim drugim jezicima. Već sam kazao, mi na srpskoj Vikipediji jedva da koristimo 1000 riječi po člancima, još nam sad nedostaje i da izmislimo neodređene pa da nas Zevs vidi, a Homer da se ubandači. Nikola je sasvim u pravu. — Slaven Kosanović {razgovor} 00:15, 16. decembar 2021. (CET)

@Slaven Kosanović:Znam da je citat, samo sam se zapitao odakle toliko šizofrenisanje od strane odbora.

@NikolaB: Biologija i psihologija priznaju rodne identitete i njih nisu smislile nevladine organizacije. Znam, šokantno. Za nekog ko se poziva na biologiju, istu ne poznaješ barem u ovoj sferi, s obzirom da biologija nema odgovor na to šta utiče na nečiji rodni identitet. Svetska zdravstvena organizacija je lepo sve objasnila pa ako ti nešto nije jasno, čitaj. Kao drugo, Roksen jeste biološki žena, ali srećom, članci se ne pišu po tome šta ko ima u gaćama ili koji su im predominantni testosteroni, nego po identitetu neke osobe. Ne znam zašto si uopšte potegnuo ovu temu, ali ako misliš da članke treba da uređujemo po tome da li neko ima kurac ili vaginu, pokreni raspravu. ImStevan (razgovor) 00:35, 16. decembar 2021. (CET)

Svetska zdravstvena organizacija je dugo vremena tvrdila i da je homoseksualizam bolest. Pa? Članke bi po tebi ipak trrbalo da uređujemo bazirano na psihi i ličnim stavovima pojedinaca. Mislim ako se neko oseća kao ameba ko smo mi da se tome protivimo. Mislim da si promašio poentu ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:51, 16. decembar 2021. (CET)

@ImStevan: Čitava tema nije bila beznačajna za jezičare mnogih zapadnih jezika (svi su se oglašavali povodom toga), pa ni za naš Odbor za standardizaciju, jer je ovdje bilo stvarno očigledno da je debata vještački stvorena i da neko troši ogromne milione da se ona održi u javnosti. Odjednom, niotkud, su se pojavili TV programi sa navodno neodređenim po čitavoj Evropi i u isto vrijeme. Kako kaže Fuzaro, đenderkracija tehnokapitalizma iz pozadine na djelu. Srećom, pojavom Korone-19, priča je stala i debate utihnule. Svakom intelektualcu na Zapadu je bilo jasno da se radi o očiglednom napadu na nacionalne kulture, i oni su se tako i izjasnili, koje novi tehnokapitalizam smatra preprekom za pravljenje većeg profita. Razbijanjem nacionalnih kultura, ovdje konkretno jezika, kroz vještačko stvaranje nekog „neodređenog muškarca i žene,” ljudi se postepeno pretvaraju u bezlične, neodređene robote koji će da slušaju samo velike svjetske korporacije i njihove finansijere kako treba da žive, rade, šta da kupuju i jedu. Međutim, ne radi se o nekoj zavjeri, već je očigledno da je dosadašnji model globalizacije pokazao svoje slabosti i ne može da pruži veći profit gladnim i žednim milijarderima kojima nikad dosta. Glad današnjih milijardera za JOŠ, nije nikakva zavjera već stvarnost koja se u različitim vidovima ponavlja kroz istoriju svijeta. Iza navodne „zastave slobode” je nerijetko „ropstvo” i ukidanje individualnog promišljanja vlastitog života. Nauka već odavno nije u službi novih znanja, već u službi profita i kapitala. Novac diriguje šta će se istraživati a šta ne, naručuju se raznolika istraživanja kao jela u restoranu, pa i mnoge teze posljednje nauke treba uzeti s dozom rezerve, naročito kod onih nauka gdje se do zaključaka ne dolazi isključivo matematičkim i eksperimentalnim dokazima, već statističkom analizom i sintezom. Ko ne vjeruje, ne mora, ali je tako. :) — Slaven Kosanović {razgovor} 02:22, 16. decembar 2021. (CET)

Bravo Slavene. Potpisujem sve od prve do poslednje reči ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 10:49, 16. decembar 2021. (CET)

Sava centar

Mislim da bi članak Centar Sava trebao da se premesti na naziv „Sava centar”. Iako je trenutni naslov pravilan, oni sami sebe zovu ovako. Ukoliko bi se sutra napravio „Neznam centar”, on bi se tako zvao i na Vikipediji, iako oblik nije pravilan. — HoneymoonAve27 (razgovor) 13:54, 19. decembar 2021. (CET)

@HoneymoonAve27: Slažem se, nemam šta da dodam. ImStevan (razgovor) 01:33, 2. januar 2022. (CET)

Premda bih mogao da iskažem svoje nezadovoljstvo činjenicom da takav naziv postoji kao zvaničan, slažem se. Treba da imenujemo stvari na projektu tako da odražavamo činjenično stanje stvari. Neptune 🕉 the Mystic 11:57, 2. januar 2022. (CET)

Pisanje o nebinarnim osobama — da okončamo ovu agoniju

U prethodnom periodu smo imali velike prepirke i nesuglasice u vezi s pisanjem članaka o nebinarnim osobama. Rasprave bi često otišle u toksičnom smeru, a na članku bi izbio uređivački rat. Ogorčen takvom situacijom, odlučio sam da u svom korisničkom prostoru iznesem predlog kako bi mogli (konačno) rešiti ovaj spor. Nastojao sam da smernice budu skladne sa samom normom srpskog jezika, ali i da ne predstavljaju jezičko inženjerstvo. Pogledajte i razmotrite moje predloge te slobodno iznesite svoje mišljenje. Hvala! — Aca (razgovor) 03:35, 2. januar 2022. (CET)

@Aca: Podržavam predlog. Narativni prezent nije nikakva gramatička tvorevina već nešto što se često koristi u jeziku, kako u pisanju, tako i u govoru. Smatram da je ovo najbolje rešenje koje prati smernice SANU. Što se tiče kategorija, da li to znači da sadržaj kategorija kao što je Kategorija:Srpske pevačice treba premestiti u Kategorija:Srpski pevači, ili je pravilno pošto je jedno potkategorija drugog? ImStevan (razgovor) 10:45, 2. januar 2022. (CET)

Takođe podržavam predlog. Nije da nešto često učestvujem u radnjama na ovome delu Vikipedije, ali kao kolega jezičar s drugoga projekta jednostavno sam morao da se oglasim Još bih hteo da kažem da je situacija s aoristom i imperfektom praktički jednaka i kod nas na zapadu, odnosno aorist je češći od imperfekta, no oba oblika svakako su stilski obiležena, pa je narativni prezent idealna forma u ovakvim situacijama.

Šta se tiče Stevanova pitanja, mislim da nije potrebno. Ovde govorimo o kategoriji u množini muškoga roda jer ne bi bilo korektno da pevačicu koja se deklariše kao nebinarna osoba uvrštavamo u kategoriju ženskoga roda (muški rod ovde deluje kao tzv. neutralizator). Ne bih rekao da u globalu ima ikakvih problema sa samom kategorijom o pevačicama. Neptune 🕉 the Mystic 11:53, 2. januar 2022. (CET)

@Neptune, the Mystic: Nisam mislio samo oko Roxen nego uopšteno, da li bi bilo bolje da se sve stavke iz kategorije pevačice prebace u kategoriju pevači u skladu sa smernicama SANU o zanimanjima u množini, isto i za kategoriju voditeljke itd. ImStevan (razgovor) 12:18, 2. januar 2022. (CET)

 Komentar: Oko takvih kategorija je već bilo rasprave nakon što je sve to izdeljeno na takav način. Trebalo bi da se sve to vrati pod jednu kategoriju ali je sve ostalo na tome. Pošto je posao oko kategorizacije obiman bilo bi poželjno postići neki dogovor oko podele posla. Nisu svuda moguće masovne izmene. — Lotom (razgovor) 13:16, 2. januar 2022. (CET)

 Komentar: Za početak krenimo od šablona za rodnu neutralnost koji koji je kriminalan i gde stoji da se osoba izjašnjava u obliku they??? Šta to treba da znači u srpskom jeziku i da li mi treba da prilagođavamo ovaj jezik engleskom i njegovim novotarijama? Zar nije logičnije da stoji da se ta i ta osoba prosto izjašnjava kao rodno neutralna, pošto termin they u srpskom jeziku ne označava apsolutno ništa. Narativni prezent je okej u ovom slučaju (kao i u mnogim drugim slučajevima) ali ne sme biti obavezujući i ne vidim zašto bi problem bio da se u članku na nekim mestima koristi i biološki rod. Izmišljanje nove reči koja bi označavala tako nešto je svakako nedopustivo sa naše strane. Što se tiče naziva zanimanja, posebno u kategorizacijama, tu mislim da ne bi trebalo biti ništa sporno i da za svako zanimanje postoji po jedna kategorija (pevač je pevač nebitno kog roda,vere ili koječega bio). Osobe dobijaju na enciklopedijskom značaju zbog svoga rada i doprinosa na raznim poljima, a ne zbog stavova lične prirode. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:07, 2. januar 2022. (CET)

@NikolaB: Slažem se da šablon treba promeniti, mislim da treba da piše da osoba ne koristi muške ili ženske lične zamenice. Inače, "they" u engleskom u jednini je starija reč od reči "you" u jednini, ne znam kakve novotarije spominješ. Što se tiče samog pisanja, rodni identitet osobe nas obavezuje da pišemo u skladu sa istim. Sigurno ne bismo pisali članak o Dani Internašonal u muškom rodu npr. samo zato što se Dana rodila u muškom telu. Rodni identitet osobe nije biološka činjenica i enciklopediju treba uskladiti i pisati sa tim na umu. Oslovljavanje osoba u muškom ili ženskom rodu ako oni nisu muškarac ili žena je nekorektno. Bio sam pristao na raniji predlog Slavena i Željka da, kako je muški rod neutralan, tako se piše, ali ostavljanje ženskog roda za nebinarne osobe koje ne žele da se izjašnjavaju istim je suludo. O osobama se piše zbog njihovih doprinosa i to non-stop ponavljaš, iako to ne doprinosi diskusiji. Ako se vodimo time da rod nije važan, možemo sve biografije na enciklopediji da prebacimo u ženski rod. ImStevan (razgovor) 15:09, 2. januar 2022. (CET)

 Komentar: Apsolutno sam saglasan sa @NikolaB:, odnosno sa akademikom I. Klajnom koji je slično pisao u koluimni za Nin. Ako nekoga ne mrzi, nek potražnji tu kolumnu na fejsu ili guglu, sve je objasnio. — Ničim neizazvan (razgovor) 13:38, 2. januar 2022. (CET)

 Komentar: Svaka čast na rešenju, odlično je. Ne slažem se samo sa delom o šablonu jer mislim da je nekako uvredljivo, s obzirom da se ni za transrodne osobe ne lepi šablon u fazonu „ova osoba je promenila rod”. — HoneymoonAve27 (razgovor) 15:35, 2. januar 2022. (CET)

@HoneymoonAve27: Šablon sam ja napravio prvobitno i tekst je glasio "ova osoba ne koristi muške ili ženske odrednice. Članak je pisan u rodno neutralnom, muškom rodu" koji je promenjen za svrhe ovog predloga, tako da nemoj mu zameriti :) ImStevan (razgovor) 15:44, 2. januar 2022. (CET)

Ti i dalje nikako da shvatiš da se muški rod kao rodno neutralan odnosi isključivo na zanimanja osoba (pedijatar, psiholog, sportista, političar). Ne možeš ličnu imenicu ženskog roda da oslovljavaš sa on (Tereza je kupio bicikl, dok je Petar iskoristila svoju platnu karticu za tu kupovinu). To jednostavno nije u duhu jezika. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:26, 2. januar 2022. (CET)

@NikolaB: Tereza kupuje bicikl tad i tad. Petar koristi svoju platnu karticu za tu kupovinu. Rešen problem kojeg nije ni bilo :) ImStevan (razgovor) 17:35, 2. januar 2022. (CET)

 Komentar: Pošto i ova rasprava ima tendencije da se oduži, ja bih se vratio na suštinu. Mi kao urednici ovog projekta ne možemo da izmišljamo termine koji kao takvi nisu usvojeni u srpskom jeziku. Lingvistička gimnastika koju mi ovde možemo da izvedemo ograničena je već postojećim normama i samo u okviru njih možemo da iskonstruišemo ono što bi u članku trebalo da piše. Mislim da šablon na vrhu članka nije dobro rešenje jer je to vid etikete, odnosno naznaka da sam članak ima neki problem, što ovde ne mora da bude slučaj. Jedino što je prihvatljivo je napomena, a da li će biti napravljena neka univerzalna ili će se pisati za pojedinačne slučajeve to već može da se odluči i konsenzusom. — Lotom (razgovor) 16:14, 2. januar 2022. (CET)

Hvala na komentarima! Mislim da su Nikola i Hani u pravu što se tiče šablona. Precrtao sam smernicu. Može se upotrebljavati napomena, kao što je Lotom napisao. Pala mi je na pamet ideja da samo stavimo komentar pri vrhu članka, kao što je urađeno ovde . Ako se ostali slažu, uneo bih to kao smernicu. @Ničim neizazvan: Bilo bi dobro staviti link do te kolumne jer ne možemo telepatski saznati sa čime se slažeš. — Aca (razgovor) 16:36, 2. januar 2022. (CET)

@Aca: Slažem se sa dodavanjem komentara na vrh izbora o stilu pisanja i uvođenja toga kao smernice. ImStevan ^razgovor 15:09, 3. januar 2022. (CET)

Zar nije rečeno da je i sam pojam „nebinarna osoba” uvredljiv i da ga ne treba koristiti? — Željko Todorović (razgovor) 18:39, 2. januar 2022. (CET) s. r.

@Željko Todorović: To niko nije rekao i niko to ne tvrdi ImStevan (razgovor) 18:49, 2. januar 2022. (CET)

ovde se prirodna težnja srpskog jezika ka rodovnom uklapanju tj. korišćenju ženskih oblika za zanimanja nazivala nvo i ljudskopravaškom propagandom, uz širenje žestoko uvredljivog i neprijateljskog tona prema osobama koje zastupaju drugačiji stav. išlo se do te mere da je neki moderatorski baja špartao i po člancima uklanjao u jednini navedene ženske oblike koje ovaj jezik već decenijama poznaje i koji su standardizovani deo jezika. s druge strane, u ovoj sada situaciji, koja je neuporedivo problematičnija i mnogo više ideološko-propagandističko-trendseterski konstrukt u potpunom neskladu s jezičkom praksom, svi potrčaše da malo izvitopere jezik do kog im je šatro stalo i nađu rešenje da se neko od nekih drugih cvetića u ovoj našoj šarenoj bašti ne nađe uvređenim. odjednom može i narativni prezent, mogu i hijeroglifi, pantomima, sve. samo ne mogu ženski oblici naziva zanimanja i grupisanje u skladu s njima. baš nekako tužna epizoda. i kontroverzna, ali pre svega tužna. :-( — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.222.109.180 (razgovor • doprinosi)

da još pomenem da sam na ovo skrenula pažnju još u nekoj ovdašnjoj anketi o položaju žena na v.p. i da se stanje od tada za tipa dve godine nimalo nije poboljšalo. i dalje se o ženskim oblicima zanimanja govori podrugljivo među dominantno muškim članovima, možda čak i žešće nego ranije, a sama praksa u člancima je još gora nego ranije. ali eto, da probamo i mi se izjasnimo na neki egzotičan način, možda nas uvaže. samo žene nikako. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.222.109.180 (razgovor • doprinosi)

@178.222.109.180: Zdravo! Cenim komentar koji si iznela, ali treba imati na umu da smo mi kao Vikipedija na srpskom ograničeni normom tog jezika. Nažalost, ponekad ženski oblici zanimanja nisu dovoljno integrisani u leksiku srpskog jezika i zato moramo pribeći neutralnim oblicima. Takođe, zamolio bih ako je to moguće da se usredsredimo na samo temu rasprave, a to je imenovanje nebinarnih osoba. Tačno je da je narativni prezent isplivao kao dobra mogućnost (da ne kažem i jedina). Imaš li neki drugi predlog? — Aca (razgovor) 19:25, 2. januar 2022. (CET)

Slažem se sa korišenjem narativnog prezenta i aorista, i sviđa mi se na primer kako je rešen članak o Demi Lovato. Takođe se slažem da bi bilo pametno spojiti kategorije tako da budu u muškom, odnosno “neutralnom” obliku. Tira11 (razgovor) 19:36, 2. januar 2022. (CET)

@Tira11: Članak o Demi je trenutno u neutralnom muškom rodu. Koji predlog podržavaš, taj ili narativni prezent (npr. Korisnik:ImStevan/Roksen) jer trenutno nije najjasnije šta misliš ImStevan (razgovor) 19:49, 2. januar 2022. (CET)

@ImStevan: Izvini, nisam se najbolje izrazila. Sviđa mi se rešenje sa narativnim prezentom.

za acu: pa upravo je i poenta u tome što je ovo postavljeno kao pitanje za koje se pošto-poto mora naći rešenje, a po ovom pitanju na koje skrećem pažnju se išlo cokulom u glavu i uz prateći glasan podsmeh plus etiketiranje koje niko nikada nije sprečio. zašto se nebinarne osobe u tekstu ne bi vodile po poslednjem definisanom rodu po kom su sebe određivale, uz napomenu da se izjašnjavaju kao nebinarne? integrisanost u jezik ovde nije argument, jer upravo je na tapetu slučaj koji ima nultu integrisanost u njemu, ali evo pokušavamo da ga na silu uguramo u fazonu kocka u okrugli otvor, dok istovremeno izbacujemo oblike koje srpski jezik, kao duboko ličan, čak i favorizuje. narativni prezent nije za enciklopedije i to nam je valjda svima jasno, ali ako se dozvoli ovde treba ga dozvoliti u bilo kom članku, jer je ovakvo odvajanje u suprotnosti s proklamovanim izjednačujućim načelom nebinarnosti. p.s. eno na vikipediji na engleskom recimo non-bajnari kategorisane majli sajrus, ali članak o njoj je svejedno u ženskom rodu. malo je glupo da svi mi svoje jezike prilagođavamo na osnovu toga na koju polnu ili rodnu nogu je neko ustao to jutro. ja ovde vidim pritisak da se neka tema nametne i ugura u javni govor. zašto da ne vidim, kada su neki drugi u nekim drugim jezički utemeljenijim inicijativama videli nvo i ljudskopravašku propagandu?

Ali Majli Sajrus nikad nije javno rekla da preferira rodno neutralne zamenice. U tome je stvar. Ona se izjašnjava kao rodno kolebljiva (džender fluid; engl. gender-fluid). S druge strane, licemerno mi je da tako otvoreno podržavate ženske oblike zanimanja, dok nebinarne osobe posmatrate kao „nvo i ljudskopravašku propagandu”. Zanimljiva pristrasnost. Tvrdite da „narativni prezent nije za enciklopedije”, ali na osnovu čega? Ni u jednoj gramatici koju posedujem ne postoji takvo tvrđenje. Klajn ga, štaviše, ne naziva narativnim nego „istorijskim”. Nadam se da ste svesni da pisanje u ženskom ili muškom rodu i te kako nema smisla jer se osoba tako ne izjašnjava. — Aca (razgovor) 20:45, 2. januar 2022. (CET)

@178.222.109.180: Daću sebi pravo da odgovorim iako nije poruka za mene. Rod nije zapisan u kamenu. Majli Sajrus jeste nebinarna ali koristi ženske zamenice i članak je napisan u skladu sa tim tj. sama gramatika članka ne treba da se menja. Biti nebinarna osoba nije neka 3. opcija nego spektar identiteta uključujući rodno promenljiv (gender fluid) i nema jednog pravila o identitetu nebinarnih osoba. "zašto se nebinarne osobe u tekstu ne bi vodile po poslednjem definisanom rodu po kom su sebe određivale" najjednostavniji odgovor koju ću dati je zato što smo mi vikipedijsti a ne psiholozi. Što se tiče ženskih zanimanja, delim tvoje žaljenje zbog manjka upotrebe istih svuda gde se to može uraditi, ali ni ja niti bilo koji drugi urednik ne možemo to da ispravimo jer vikipedija se vodi pravilima i smernicama SANU. Vodila se rasprava o tome par tema iznad, pa pogledaj. Takođe, da li možeš da se potpisuješ? Hvala. ImStevan (razgovor) 20:48, 2. januar 2022. (CET)

I na kraju dolazimo do toga da postajemo bojno polje različitih ideologija. Kiga briga šta piše u članku, bitno je da je ideologija zadovoljena. Zalažemo se za rodnu ravnopravnost, a insistira se na kategorijskom razdvajanju osoba istog zanimanja bazirano na polu. Sutra će se pojaviti opet neka grupa javnih ličnosti kojima će past na pamet neka nova kategorija ličnosti, pa onda opet sve iznova. I na kraju će najvažnija stvar u nečijoj biografiji biti ono što u stvari i ne bi trebalo da bude javno, dok će sama karijera postati sporedna vest. — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:14, 2. januar 2022. (CET)

Nebinarnost nije nikakav trend i ne bi trebalo o istom da se priča kao da jeste pa da "više neće biti in" sutra. ImStevan ^razgovor 22:24, 2. januar 2022. (CET)

Ja sam mislio da mi ovdje raspravljamo o osobama koje se sa stanovišta medicine ne mogu u potpunosti odrediti, te da se stoga radi o delikatnom pitanju. — Željko Todorović (razgovor) 00:00, 3. januar 2022. (CET) s. r.

Želeo bih da predlogu dodam rešenje sa hr. vikipedije (primer: https://hr.wikipedia.org/wiki/Demi_Lovato) a to je pisanje zanimanja u infokutiji i uvodu kao „pevanje, gluma, plesanje” umesto „pevač, glumac, plesač”. ImStevan ^razgovor 00:19, 3. januar 2022. (CET)

Ovo mi je svejedno. U načelu nije pogrešno pisati ni „pevač”, „glumac” i „plesač” jer se ti oblici smatraju kao neutralizatori. — Aca (razgovor) 15:30, 3. januar 2022. (CET)

Ne slažem se sa ovim jer mislim da se tako ne mogu pisati sva zanimanja (npr. tekstopisac - tekstopisanje?). — HoneymoonAve27 (razgovor) 19:43, 3. januar 2022. (CET)

@HoneymoonAve27: Pisanje teksta? ImStevan ^razgovor 21:46, 3. januar 2022. (CET)

Prijedlozi su dobri, samo se meni lično ne sviđa upotreba narativnog prezenta, nekako mi tekst djeluje bezveze i to ne bi trebalo da bude obavezujuće, ali podržaću prijedlog. -- Vux33 (razgovor) 12:08, 3. januar 2022. (CET)

@Vux33: Ako imaš neki drugi predlog, slobodno ga iznesi. Samo me interesuje, ako ne bi bilo obavezno da se ovako piše o osobama koje se ne izjašnjavaju kao muškarci ili žene...kako bi pisao? ImStevan ^razgovor 14:46, 3. januar 2022. (CET)

Glagolski oblici koji ne razlikuju rod jesu: infinitiv, prezent, aorist, imperfekat, futur prvi, imperativ i glagolski prilozi. Infinitivnom i imperativom ne mogu se sastavljati obaveštajne rečenice („Ona objaviti pesmu”, „Lovato, objavi pesmu!” [lol]). Upotreba futura prvog moguća je, ali bi implicirala da predviđamo buduće događaje. Rečenica ne može biti sačinjena samo od glagolskih priloga. Aorist i imperfekat su stilski obeleženi. Iz svega ovoga, nameće se istorijski prezent kao (možda jedino) primenljivo rešenje. — Aca (razgovor) 15:30, 3. januar 2022. (CET)

Najbolje bi bilo da umesto prostih glagolskih vremena koristimo epski deseterac, kako se nečije ime junačko ne bi ukaljalo. — Lotom (razgovor) 22:02, 3. januar 2022. (CET)

Upravo to ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:41, 3. januar 2022. (CET)

Napokon sam pročitao i članak o Demi Lovato, koji se ovde navodi kao primer kako bi članci ovog tipa trebalo da izgledaju. Izuzmemo li očajna prevodilačka umeća autora (nisam gledao ko je imao tu čast) članak je gramatički gledano kataklizmičan. Malo malo pa imamo "otkrića" tipa njegov album, njegova pesma, njegovo zalaganje.... Klasičan primer kako politika ima tendenciju da uništava sve čega se dočepa zarad jeftinih jednokratnih benefita. I tako Demetrija koja ne zna šta je, a zna da ne može da se identifikuje sa ženom, na srpskoj vikipediji postade ON. I piše se kako se Demi ljuti kad joj kažu da je žena jer ona to nije, pa da se ne bi ljutila i ne daj bože šlogirala kad bude čitala o sebi na ovoj vikipediji, odlučiše urednici da je krste sa ON. I autor članka sav ponosan na to ON svesno izbeže da napiše sve nagrade koje je ona dobijala u karijeri, a dobijala ih je zbog svoga rada, a ne zbog toga da li je ONA, ON ili TO. I gle čuda, Demi je između ostalih dobila i nagrade (i to nekoliko) za najbolju pevačicu (iliti ženskog izvođača), imala i neke nominacije za najbolju glumicu (opet famozni termin female).... Ali to su svakako nebitni podaci u poređenju sa opštenarodnom konstrukcijom Demetrija je objavio. Ali pravda je pravda, pa makar i Petar ukisalila kupus, a Ljubica smotao sarmu. Živele jezičke karakondžule, ili pak karakondžuli ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:41, 3. januar 2022. (CET)

@NikolaB: Uzet je za primer stari članak o Demi Lovato tj. onaj stil kojim je trenutno napisan na hr. vikipediji. Na srpskoj je pisano "on" po ranijim preporukama administratora u prethodnoj raspravi na ovu istu temu (dve teme iznad). Demetrija zna šta je, ti tvrdiš da ne zna šta je. Ne znam ni zašto omalovažavaš rad @HoneymoonAve27: kad je to bio konsenzus članova u raspravi u kojoj si i ti učestvovao. Ako je Petar žena, onda da, "Petar je ukiselila kupus" ili pak, "Petar kiseli kupus tad i tad". Takođe, molim te ne piši o Demetriji na način koji ne pokazuje nimalo poštovanja, jednostavno nije u duhu enciklopedije niti nije deo civilizovanih rasprava. ImStevan ^razgovor 23:42, 3. januar 2022. (CET)

Rečnik

Mislim da bi bilo dobro ostaviti link koji vodi do onlajn izdanja srpskog rečnika u zaglavlje ove stranice trga. ImStevan ^razgovor 23:36, 2. januar 2022. (CET)

@ImStevan: Nije baš dobra ideja jer bi predstavljalo kršenje autorskih prava, a i sam znaš koliko je Vikipedija osetljiva prema tom pitanju. — Aca (razgovor) 15:33, 3. januar 2022. (CET)

@Aca: Zar to ne bi bilo primenljivo da se sam rečnik nalazi na Vikipediji, a ne samo link koji vodi do njega? ImStevan ^razgovor 15:40, 3. januar 2022. (CET)

Tehnički je samo onlajn-izdanje rečnika neka vrsta piraterije. Tako mi je neko napomenuo na diskordu i otad sam prestao dodavati linkove do te lingvističke literature. — Aca (razgovor) 15:44, 3. januar 2022. (CET)

Imenovanje članka osobe koja je poznatija po svom nadimku

Pomaže Bog. Ovijeh dana me nekoliko puta pretili urednici višega čina (ja sam samo „običan urednik”), a ja samo radim posao unoformisanja članaka po uzoru na mnogo definisanija engleska pravila. Dakle, ne vandališem, niti ratujem izmenama, samo uniformišem članke, koje mi zapadnu za oko, i sređujem i ovako:

• Ime članka je po ustaljenom imenu
• U prvoj rečenici ide puno ime i prezime s rođenja
• U ostalim rečenicama se piše ustaljeno ime
• U infokutiju ide za naziv ustaljeno ime, a u odeljku za puno ime i nadimak se pišu ime pri rođenju i nadimci
• U apoziciju posle punoga imena i prezimena idu samo pseudonimi koji se apsolutno razlikuju od imena (Jovan Grunčić → Glavata Majmunčina, a ne: Tomislav → Tomo; Dragoslav → Dragan /Nikolić/)
• Rođeno ime ljudi koji sada imaju dijamentralno suprotan pseudnom, može se koristiti u tekstu u kojem se govori o ranom životu autora, sve dok nije postao to što jeste (Jovan Grunčić je rođen u Novome Sadu 1994. godine. U istom gradu je završio osnovnu školu. U tom periodu se upoznaje sa Nikolom Davićem (Volvoks Nosferatu)).

To je to, pošto se ovaj odeljak trga natrpava nekim nebitnim pitanjima (da ih ne imenujem, osudiće me da sam homofob /samo mi još to fali/, a nijesam) koja su jasna kao dan — to ne kažem ja, nego većina admina, a i akademika lingvista, — red je malo da se bacimo na (pravopisna) pitanja koja su od vitalnijeg značaja. Isto tako, sr.viki treba mnogo više posla s važnijim stvarima od toga — milion članaka čeka za čišćenje, ubacivanje izvora, članaka bez kategorija ili loše kategorisanih. Da ne pominjem članke gde su mrtve datoteke ili loše postavljene reference, kao što je npr. ovo. Patroliranja takođe fali, kao i novih članaka. A izgleda sam ja problem koji to sve radim, a drugi nijesu. Pozdrav, slava živome Bogu. — Ničim neizazvan (razgovor) 13:28, 4. januar 2022. (CET)

Komentari

Upravo suprotno, ti si taj koji sporovodi samovolju na projektu i ratuje na nekoliko članaka. — Pinki (razgovor) 15:48, 4. januar 2022. (CET)

Emoji sa podignutom obrvom ImStevan ^razgovor 05:03, 6. januar 2022. (CET)

 Komentar: Trg nije i ne smije biti prostor za prepucavanje. Sva pravila su veoma jasno definisana ovdje ergo nema potrebe za debatom ili raspravom. Nije tačno niti prema pravilima da nadimak prema kojem je osoba prepoznata ili prema kojem je imenovan članak ne smije biti pomenut u uvodniku, u okviru apozicije ili drugačije. Za pojedinačne slučajeve koristimo SZR. — Sadkσ (riječi su vjetar) 16:27, 4. januar 2022. (CET)

 Komentar: Ne možemo preuzimati pravila sa Vikipedija na engleskom jeziku i slepo ih ubacivati ovde, jer su u pitanju različiti jezici. Kod nas nadmici mogu doći od imena, prezimena ili na drugi način. Priprodno je da se oni nadmici koji idu od imena naovde odmah iza imena → Ivan Ivo, Momčilo Momo, Dragoslav Dragan... Zašto bi te i takve nadimke izbacivali iz uvoda!? — Pinki (razgovor) 09:39, 5. januar 2022. (CET)

Opterećuju uvod. Vidi koliko Ajs Nigrutin, Ničke 3000 i Glavata Majmunčina imaju pseudonima (koji po pravilu moraju u uvod). Isto tako prirodno je i iz engleskoga da Džozef → Džo itd. Za nadimke koji su izvedeni iz imena imamo mesta za svako ostalo spominjanje u tekstu, u infokutiji (ime infokutije) i u infokutiji (nadimak). Dakle, prirodno je da prepoznatljivi nadimci budu svuda ostalo, samo ne u uvodu teksta jer tu ipak uzimamo pravo ime. Dobar primer je Leka Ranković koji ima dva totalno različita nadimka koja nisu bliska ni između sebe ni sa imenom, što dodatno opterećuje uvod. Da ne spominjem da ga niko u životu nije zvao srpski Aleksandar, nego Leka. — Ničim neizazvan (razgovor) 13:05, 5. januar 2022. (CET)

Po čemu opterećuju uvod!? Meni je sasvim normalno da stoji Dragoslav Dragan Nikolić, Mimčilo Momo Kapor i slično. Ti ljudi koje navodiš imaju pseudnime i nadmike koji nisu izvedeni od imena, i kod njih može da stoji, poznatiji kao pa navođenje nadimaka. Leka je ranija izvedenica od imena Aleksandar, danas se češće koriste Aca ili Saša. Takođe, Ranković je taj nadimak koristio u kasnijim godinama, jer je u predratnom, ratnom i poratnom periodu bio najpoznatiji kao Marko. — Pinki (razgovor) 13:54, 5. januar 2022. (CET)

Tako je, ja se zato zalažem da on bude Leka Ranković. Lepo opterećuju uvod jer po pravilu iziskuju dodatne znakove interpunkcije, kao što su navodnici i crte, a i ovako je prenatrpana prva rečenica time. Svoje individualne stvari ne treba da namećemo drugima, i meni je normalno nešto drugo pa to nije opravdanje ili neki dokaz. Dakle, naslov treba po imenu prema kom su prepoznati, a puno ime samo u prvoj rečenici i u infokutiji za odeljak (puno ime). Može puno ime biti i kada se govori o ranome životu, ali to samo za one koji imaju pseudonim kao Ničke 3000, koga je jedan korisnik nazvao „Pičke”, i za to sam opet ja opomenut, a nedugo zatim i blokiran zauvek bez prava da se oglasim na SzR. Ali avaj, ja samo to radim zbog doslednosti i opterećivanja, pogotovo u slučajevima kao što je Leka Ranković. Odličan primer, dva nepovezana nadimka odvojena crtom u uvodnoj rečenici u kojoj postoje još nekoliko znakova interpunkcije pre tačke. Drugo, što se samo leke tiče: pročitaj Pravopis t. 182a, i vidi kako se označava Udba, Ozna itd. Ima ovde jedan admin koji se hvali poznavanjem ortografije, a samo se iživljava nad slabijim po činu, a ne sme da se izjasni kada ti kršiš te norme, a kamoli neko od admina. I onda ja nagrabusim. — Ničim neizazvan (razgovor) 14:04, 5. januar 2022. (CET)

Gaj Julije Cezar (ne Cezar Julije); Stefan Uroš I (ne Uroš Hrapavi); Stefan Dušan (ne Dušan Silni); Stefan Uroš V (ne Uroš Nejaki); Lazar Hrebeljanović ( ne Car Lazar); Vuk Branković (despot) (ne Zmaj Ognjeni Vuk); Petar I Karađorđević (ne Petar Oslobodioc ili kralj Petar...); Dragoljub Mihailović (ne Draža Mihailović i sl.); Josip Broz Tito (ne Tito Broz); Jovan Jovanović Zmaj (ne Zmaj Jovanović); Vladislav Petković Dis (ne Dis Petković); Svetlana Ražnatović (ne Ceca Ražnatović); Željko Ražnatović Arkan (ne Arkan Ražnatović); Dragan Stojković Piksi (ne Piksi Stojković); Vladimir Petrović Pižon (ne Pižon Petrović);
Izuzeci: Karađorđe Petrović (jer je i privatno tako predstavljen); te lista nekakvih manje/više prepoznatljivih muzičkih zvijezda i zvjezdica... Radovan ⁂ 14:58, 5. januar 2022. (CET)

 Komentar: Slažem se sa ovim. Npr. kada bih video članak pod nazivom „Dragoslav Dragan Nikolć”, pomislio bih da je ovo „Dragan” drugo ime čoveka, a ne nadimak ili slično. — HoneymoonAve27 (razgovor) 15:29, 5. januar 2022. (CET)

@HoneymoonAve27: nisi razumeo, ja ne kažem da članak treba da se zove Dragoslav Dragan Nikolić, već da u uvodnoj rečenici treba da stoji njegovo pravo ime Dragoslav i nadimak Dragan, po kome je poznat i koji mu je postao drugo ime. Takođe i za ostale primere koje sam naveo u uvodnoj rečenici treba ubaciti puno ime i nadimak. Imenovanje članaka može ići i po nadimcima, kao u konkretnom slučaju Dragana Nikolića ili Mome Kapora, ali ne trba preterivati kao u slučaju Aleksandra Rankovića, jer su nadimak Leka koristili njegovi prijatelji i bliži saradnici, a ne čitava javnost. — Pinki (razgovor) 12:19, 6. januar 2022. (CET)

@HoneymoonAve27:, svaka ti je na mestu. Sam bolje ne bih sročio. Apsolutno sam saglasan sa tobom! Sve ostalo opterećuje uvod, a gore sam napisao kakva je najbolja praksa koja ne opterećuje. Zamisli Miroljubu Petroviću da stavimo „glavurdan” jer „su ga tako zvali dok je bio mali.” — Ničim neizazvan (razgovor) 15:24, 6. januar 2022. (CET)

je(ste) bila (je)

Pozdrav svima,

Hteo bih da jednom za sva vremena rešim ovu dilemu unutar sebe (s obzirom na to da sam preko bare 22 godine) što se tiče konkretno ove činjenice koju @Ničim neizazvan primenjuje pa bih hteo da razrešim šta i kako se radi.

Dakle, vidim da on često puta postavi umesto bila je - jeste bila. Ono što je on postavio kao razlog izmene je validan razlog zašto menja ali mene zanima koji je način korektan (ako uopšte i postoji korektan način) jer nisam video da niko drugi primenjuje takav način izražavanja i pisanja.

Pitam iz dva razloga,

1. Ukoliko Ničim napravi takvu izmenu, ako takva izmena treba da se vraća, kao patroler, da znam šta da radim ili da je patroliram kao ispravnu ili da je vraćam kao neispravnu.
2. Pitam i za svoje (kao i tuđe) mnogobrojne članke da znam ako je pravilno da se kaže jeste bila ili jeste bio da onda popravljam sve moje članke pošto sam ja do sada to sve pisao u formatu bila je ili bio je

Hvala svima na pomoći i nadam se konstruktivnim odgovorima a ne iznošenju ličnih stavova.

Boki ^piši 17:12, 5. januar 2022. (CET)

 Komentar: Je je skraćeni oblik od jeste, može na oba načina da se upotrebljava i pravilno je oba. Kao i oblik bio je. Sve zavisi od stila autora, odnosno. Kao upotreba reči nakon i posle npr. [4] — Ničim neizazvan (razgovor) 17:14, 5. januar 2022. (CET)

@Ničim neizazvan - Ne razumem kako je pravilno oba. Misliš ovo je samo duži oblik ? Boki ^piši 17:41, 5. januar 2022. (CET)

 Komentar: Odnedavno sam počeo da dajem prednost obliku „jeste” zbog ovakvih negramatičkih slučajeva („Njujork grad je”, „Ceca srpska je prevačica”). U načelu, postoje situacije kada su moguće obe varijante („Svetlana Ražnatović, poznatija kao Ceca, jeste srpska pevačica” i „Svetlana Ražnatović, poznatija kao Ceca, srpska je pevačica”). Doduše, složen je ovaj problem, pa sam se za svaki slučaj obratio nekim lingvistima, ali nisam dobio odgovor. — Aca (razgovor) 17:48, 5. januar 2022. (CET)

@Aca Da li su onda te izmene validne ako neko, ko god da to bude, napravi tu izmenu na nekom članku ? Boki ^piši 20:34, 5. januar 2022. (CET)

 Komentar: Ovo vam je skoro pa filozofsko pitanje. „Je”, „jeste” je sinonim za bitak, ne samo u smislu živog bića, već i raznoraznih predmeta, pa i oblasti ljudskog saznanja. „Geologija je nauka…”… „Fizika jeste dosta napredovala u prošlom vijeku”… „Stefan je vanzemaljac…, on jeste bio u svemiru… (a može i „je” u oba slučaja) ” Njegov odrični oblik je „ni-je”, „ni-sam”, odnosno „nije” „nisam”… Koji se upotrebljava zavisi od konteksta, (pa i stila, kako gore reče ovaj „Ničeovac” ) , i ni jedan ni drugi nisu pogrešni. — Slaven Kosanović {razgovor} 22:03, 5. januar 2022. (CET)

 Komentar: Problem je što ispred toga je/jeste u većini slučajev stoji zagrada, neretko i zarez. A odbor za standardizaciju kaže sledeće:

4. Enklitika ne može doći posle pauze (naročito one koja je u pisanju označena zapetom, crtom ili zagradom), npr. pravilno je Ova vlada, dragi moj, svakome je omogućila pristojan život, a nije pravilno *Ova vlada, dragi moj, je svakome omogućila pristojan život. Takođe je pravilno *Uvoz luksuzne robe – ali i nekih sirovina – svodi se na minimum, a nije pravilno *Uvoz luksuzne robe – ali i nekih sirovina – se svodi na minimum. Samim tim je većina izmena koje je NN napravio gramatički pogrešna ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:49, 5. januar 2022. (CET)

Nikola, Nikola, Nikola, polak. „Jeste” nije enklitika, već naglašeni oblik glagola „jesam”. — Aca (razgovor) 22:53, 5. januar 2022. (CET)

Nekada se, kako kaže Nikola, o tim jezičkostilskim detaljima vodilo više računa. Koliko se ja sjećam i ako se ne varam, u našim štampanim enciklopedijama „je” „bio je” izbjegavano je na samom početku odrednice: Mikelanđelo Buonaroti (r. 0000- u. 0000), italijanski vajar i slikar; Hegel (r. 0000 – u. 0000), njemački filozof. …, itd. — Slaven Kosanović {razgovor} 23:08, 5. januar 2022. (CET)

Dakle, nema potrebe da kažeš je(ste) i/ili je (bio; bio je), kad si ga već „porodio” u zagradi godinom rođenja, a ako je bio, „sahranio” godinom smrti)… — Slaven Kosanović {razgovor} 23:14, 5. januar 2022. (CET)

(1) Negativno sam iznenađen primedbom na moj rad od strane uvaženoga admina @NikolaB:. Pošto nema ko da me odbrani (iako se mnogi zalažu za „moj” način /čak i neki admini/), moram sam. Ja se zalažem za pun oblik glagola biti, odnosno jeste koji nije enklitika i samim tim može doći posle pauze u svim oblicima. Da se razumemo, samo u slučajevima kada zagrada ili apozicija pravi bespotrebno mešanje prideva i skraćenog oblika glagola biti (je). Isto tako kada subjekat prethodi mestu glagolske sintagme bio je, po pravilu treba da se piše je bio (Nikola Tesla je bio američki naučnik. A ne: „Nikola Tesla bio je američki naučnik.”). Dakle, zato koristim oblike jeste bio i jeste, umesto skraćenih oblika bio je ili je. (2) Dragi @Slaven Kosanović:, apsolutno Vas razumem i to kao čoveka od knjige, a posebno kao čoveka od Duha. I meni je to nekako najkompromisnije rešenje, da se izbaci glagol, ali nekako i engleska praksa, a i srpska praksa na ovom projektu nije takva. Šta ja znam, ali uvek je bolje da pojam ide masnim slovima, pa zapeta (nikako „zarez”) kao u raznim našim pojmovnicima, npr. Vujaklijinom Leksikonu. Saglasan sam sa Vama. Takvu praksu sam video i na ruskoj viki, ako se ne varam. Da li to možemo ovde da primenimo... Ne smem ni da pomislim. — Ničim neizazvan (razgovor) 15:24, 6. januar 2022. (CET)

@Ničim neizazvan: Prije nekoliko godina, ne znam tačno, u stvari 2010. godine na RTS-u je objavljena reportaža o dječaku iz Niša koji je, umjesto srpskog, usvojio engleski kao maternji: „Nišlija a pravi se Englez”… Dakle, on se sa svojim malim kolegama i porodicom sporazumijevao na engleskom: „Pošto ukućani ne govore engleski, niko ne zna kako je Dimitrije uspeo da savlada tajne stranog jezika i da ga bolje zna od maternjeg, srpskog. Kao i većina dece, najčešće je, kao mali, vreme provodio uz računar i televizor, pa je pravo iznenađenje bilo kada je sa pet godina na tečnom engleskom uspeo da prepriča video igricu.” … „Dok roditelji traže pomoć stručnjaka i angažuju profesore srpskog jezika, Dimitrije čita knjige na engleskom i komunicira sa vršnjacima iz Amerike”… „Stručnjaci sa anglistike niškog Filozofskog fakulteta kažu da su jaka motivacija i talenat pomogli Dimitriju da preko sredstava moderne komunikacije usvoji engleski kao maternji, iako potiče sa drugog govornog područja.” … „Da bi dobro razumeo gradivo iz čitanke za peti razred, Dimitriju je, kako kaže, lakše da čita i razmišlja na engleskom jeziku. Iako razume srpski, majka i sestra mu svakodnevno pomažu da razjasni padeže, akcente i značenje pojedinih naših reči.” … „Sanja da će jednoga dana živeti i da će biti glumac u Holivudu, o čijim filmskim studijima i producentima mnogo toga već zna.” … itd. Ne sumnjam da ima još ovakvih slučajeva. Problem je kada djeca bez usmjerenja nekog profesionalnog učitelja usvoje prvo gramatiku (a i logiku) nekog stranog jezika, to se više ne može olako ispraviti. Ovdje na Vikipediji, korisnici prevode samo sa engleskog jezika, što je po meni velika greška. Imate naše literature u izobilju u vidu elektronskih prf i epub knjiga, koristite i njih, a i dobrih članaka na Vikipedijama drugih jezika, italijanskom, španskom, ruskom, njemačkom… Na kraju, morate čitati književnost na svom jeziku, u suprotnom, vaši prevodi neće ličiti ni na šta. — Slaven Kosanović {razgovor} 15:57, 6. januar 2022. (CET)

Uvaženi @Slaven Kosanović:, kad smo kod toga, poslušajte na ovoj vezi evergrin zvučni-zapis kad Stojan kaže „ja jesam zvao Žuću u poštu”, on tu ne koristi skraćenicu „sam”, nego pun oblik. Dakle pun oblik može da se koristi i kad se nešto naglašava. Ovo je kulturni evergrin. — Ničim neizazvan (razgovor) 17:40, 6. januar 2022. (CET)

@Ničim neizazvan: U pripovedanju, poeziji, besedi, i uopšte u književnosti, se može koristiti „šta god ti hoćeš”… Enciklopedije spadaju u „naučnu literaturu”. U „naučnoj literaturi” se neguje jedan „formalni jezik”, oslobođen od metafora, epiteta, parabola, i svekolikih jezičkostilskih figura i poetskih „iznenađenja”, na kraju, i „besedničke retorike”. To uopšte ne znači da on automatski mora biti „siromašan”, već da preciznost, konciznost, otmena uprošćenost, ubedljivost i prirodnost (definicija tzv. beogradskog stila intelektualnih krugova s početka prošlog veka, tačnije 1900. godine: Rečnik književnih termina, Nolit) kod prenošenja informacije stoji iznad onog „poetskog” „umetničkog” ili „književno-umetničke slobode”. Nekada se nauka prenosila u stihu: čitav jedan religijski sistem kod Homera (Ilijada, Odiseja) i Heosida (Teogonija); kod Platona filozofija u dijalogu, ipak to već vekovima nije slučaj. Možda bi tako bilo lepše, ali bi sigurno bilo i dosta pogrešnih razumevanja onoga što je u člancima, i bilo bi potrebno stručno ih tumačiti, kao što je slučaj sa već pomenutim delima. — Slaven Kosanović {razgovor} 19:59, 6. januar 2022. (CET)

Bogenvil, Bugenvil / Tok pišin, Tok pisin

Skoro sam napravio novu stranicu Autonomna pokrajina Bogenvil, koja je zamenila stari članak Bugenvil. Svuda gde se pisalo o imenu države ili bilo čemu što bi imalo ustaljeno ime na lokalnom jeziku tok pišinu (ime ostrva, pokrajine, političkih partija), ime sam transkribovao kao Bogenvil, s obzirom na to da prema je sajtu hawaii.edu, izgovor slova o čist i sličan onom iz engleske reči „boat” . Tamo gde se radi o francuskim imenima kao što je Luj Antoan de Bugenvil sam koristio ime Bugenvil jer ipak to je francuski.

Bougainville ima izgovor Buganvil na engleskom i francuskom, dok Bogenvil ima izgovor Bogenvil na tok pišinu. Što se mene tiče, ime članka sam dobro napisao, jer tako ga zovu lokalni stanovnici.

Ipak, određen broj medija u Srbiji je tokom izveštavanja vesti o referendumu za nezavisnost Bogenvila, ime transkribovalo kao Bugenvil (brza Gugl pretraga će ovu tvrdnju i podržati). Ovaj deo sveta ipak nije toliko poznat kod nas, niti ima veći broj pouzdanih izvora na srpskom vezanih sa ovu pokrajinu. Ne znam da li se ovde može primeniti prepoznatljivost, ali mislim da se korišćenjem pravilnog imena „Bogenvil” može spasiti pravilan izgovor pre dalje pojave pokrajine ili nezavisne države u medijima. Zanima me vaše mišljenje o transkrpiciji ovog imena tj. da li se treba držati francuskog i engleskog ili lokalnog jezika.

Druga stvar koju sam hteo da pomenem je ime jezika Tok pisin/Tok pišin. Prema pravilima izgovora istog, jezik se zove Tok pišin, ali ipak, članak na našoj enciklopediji se zove Tok pisin. Jezik je relativno nepoznat ovde, pa ne mislim da bi prepravljanje na pravilan izgovor imalo veći uticaj na mogućnost pronalaženja članka. Da li bi taj članak trebalo preimenovati? ImStevan ^razgovor 21:33, 8. januar 2022. (CET)

Kratki odgovori danas :). /boʊɡənvɪl/ — Bogenvil. Jezik je tok pisin. — Aca (razgovor) 21:42, 8. januar 2022. (CET)

@Aca: a što pisin? S na tom jeziku je Sh, zar onda nije pišin? ImStevan ^razgovor 21:51, 8. januar 2022. (CET)

Zapis MFA (engleski): /tɒk ˈpɪsɪn/, zapis MFA (tok pisin): [ˌtok piˈsin]. Čak ga i HJP navodi tako, pa ne bi trebalo biti problem. — Aca (razgovor) 22:01, 8. januar 2022. (CET)

Razgovor van teme

Komentar: Bratijo, sigurno ste povezani na diskordu i — umesto tamo da se privatno dopisujete, spamujete ovde vikipediju o nekoj teritorijalnoj jedinici u Papui Novoj Gvineji znači ne mogu da verujem, a taman ste prestali da vodite kosovske bojeve o pravopisu nebinarnih ljudi ili ne znam šta su već. Au bre, pa ne mogu sve da patroliram o kakvim stvarima diskutujete, a ima milijardu, trista pedeset miliona, sedamsto šezdeset iljada i 350 važnijih članaka, da bi nas spamovali o Papui Gvineji. Imate diskord pa se malo družite tamo, šta fali, neću vam zameriti, samo molim vas da ne čitam više kosovske bojeve o vašim pravopisnim rahmetli klajovskim nedoumicama. Mir Božji, Prćić se rodi. — Ničim neizazvan (razgovor) 22:16, 8. januar 2022. (CET) Mislim da ako niste spremni da patrolirate izmene i diskusije o člancima, ne treba da budete patroler. ImStevan razgovor 22:25, 8. januar 2022. (CET) Ja nisam ni automatski patroliran, a kamoli patroler. Nikada neću biti niti jedan čin iznad toga, ali — u isto vreme — obavljam sve funkcije koje mogu obavljati umesto viših po činu, zatvaram glasanja, patroliram izmene, itd. itd., sve da bi ovaj projekat bio dobar, a vi uporno smarate kilometarskim pravopisnim problemima koja su trenutno najnebitnija na projektu. Dakle, ja samo to ne mogu da verujem. Osipa nam se projekat, Acin diskord se raspada, ljudi mu strahovito odlaze, ostaje sam, i umesto tamo da postaviš u odeljku pravopis ova smaračka pitanja, ti nas ovde zasipaš informacijama, i time guraš pod tepih ona glavna, npr. kako pisati nadimke jer od toga zavisi kakvoća izgleda našeg projekta. Oživi malo Acin raspadnuti server na diskordu jer mu masovno odlaze ljudi, lakše im je da budu na ortačkom „ultradesničarskom” serveru nego da se smaraju kod Ace. Možda ćeš uspeti da pokreneš server tim nebitnim pitanjima i tim nebitnim razgovorima o pokrajni na Papui Novoj Gvineji. — Ničim neizazvan (razgovor) 22:31, 8. januar 2022. (CET) O čemu ti pričaš, čoveče. Mislim da nikoga ne zanima u šta ti veruješ ili ne veruješ. Pravopisnim nedoumicama u vezi sa člancima jeste mesto ovde i to je neosporno. Takođe, ne bi trebalo podbadati i skretati s teme. Ako imaš što pametno dodati u vezi s temom, izvoli. Ako nemaš, idi „patroliraj”. Niko ti ne brani. — Aca (razgovor) 22:35, 8. januar 2022. (CET) Jeste, pravopisnim nedoumicama je ovde mesto, ali nećemo ovde spamovati i voditi kosovske bojeve kilometarske o nekim ne bitnim pitanjima npr. da li će u ovom boksu za izmene stojati hajperveza ili hiperveza, ili krijejtiv komonz ili izvorno na latinici. Te gluposti, s kojima ćemo svakako biti saglasni jer su nebitne možete rešiti i na diskordu koji je raspadnut, taman da pokušate malo da ga podignete. To je moja onako dobronamerna preporuka. Nemojte zloupotrebljavati ovaj trg da bi nešto pokazali, uporno polemišete o nebitnim pitanjima. Dobro, možda je ono o nebinarnosti i moglo ovde da izađe, bez obzira što je nebitno, ali ovo o Papui Novoj Gviniji, njenim pokrajinama i jezikom koji se govori u njenim džunglama, to stvarno preotperećuje ovakvu malu zajednicu. Ponavljam, nije ovo engleska ili francuska vikipedija gde ima milijardu članova, nego je nas šaka koja patrolira, a spamuju samo oni koji ništa ne rade (korisno). Zato vam kažem, nemojte da nabiflate pravila i da ih citirate nasumično, jer smara, radite nešto korisno svakako niko neće patrolirati ni da staviš da se rumunski govori u toj pokrajini niti kakva je transkripcija sa jezika koji još nije otkriven. — Ničim neizazvan (razgovor) 22:41, 8. januar 2022. (CET) Ovo nije razgovor o Diskordu nego o Autonomnoj pokrajini Bogenvil, molim Vas držite se teme. ImStevan razgovor 22:42, 8. januar 2022. (CET) Au @ImStevan:, sad ili me troluješ ili ne kapiraš baš dobro neke stvari. Nadam se da je ovo prvo, pošto si me dobro iznervirao, a posle i nasmejao. Kao stranica Gojko Veličanstevni nekad na fejsu. — Ničim neizazvan (razgovor) 22:50, 8. januar 2022. (CET) Procene da je nešto „najnebitnije” subjektivne su i ne doprinose toku rasprave. Rekao sam ti, ako želiš pridoneti raspravi, komentariši u okviru same teme. Nemoj pričati o nekakvih diskordima i paušalno analizirati nešto što nema same veze sa samim projektom. Diskord je platforma van same Vikipedije i svako je slobodan biti na sevreru ako želi, ali ne mora ako ne želi (tako smo se kao zajednica složili). Imaj na umu da ću vraćati daljne komentare van teme jer ometaju raspravu. — Aca (razgovor) 22:45, 8. januar 2022. (CET) Zajednica nije drva da se „slaže”. Ona može samo da se usaglašava. Naravno da ćeš da vraćaš jer je cenzura tvoj modus operandi. Da nije tako, ti bi mi ostavio barem otključanu SzR da mogu da se branim jer si me blokirao zauvek. — Ničim neizazvan (razgovor) 22:50, 8. januar 2022. (CET) Dobar jezički mit. Tebi je inače anarhija „modus operandi”. — Aca (razgovor) 22:57, 8. januar 2022. (CET) Ličiš mi na lika koji je nabiflao pravila napamet i onda ovde spamuješ sa istim. Kako ja anarhista kada sam „ultradesničar”, to su dve isključive stvari. Desničari su za poredak, ako nijesi znao. Samo nemoj da me vređaš, cenzurišeš i terorišeš. A zajednica traži da ne spamuješ o nebitnim temama ovde. Imaš tvoj aktivan diskord, pa tamo udri brigu na veselje. To je moja preporuka. Dakle nije od vitalnog značaja kako se preziva opštinski oborknez u Bangladešu ili koji jezik se govori o prašumama Papue Nove Gvineje niti koje sredstvo plaćanja koristi pleme Janomame u Amazonu. Ovu celu raspravu o Gvineji stavi kao van teme, jer ona to i jeste. Sad niko ne vidi važnu raspravu o nadimcima — Ničim neizazvan (razgovor) 23:03, 8. januar 2022. (CET)  Komentar: Potpuno neprimjerena diskusija, što od strane svježeg urednika Stevana, kome i najmanje zamjeram zbog neiskustva na projektu, što od strane nešto starijeg urednika i administratora. Korisnik Aca je školski primjer slučaja involviranog administratora i krajnje neprimjereno da je ulazi u prepucavanja sa korisnicima, iznova i iznova, bez obzira na pravljenje stilskog otklona, dok je kolega NN sve dublje u ovim vodama, na šta sam mu već ukazao. Vikipedija nije forum, niti Redit, niti društvena mreža. Mislim da bi bilo bolje da drugi administrator prebaci diskusiju na SZR date stranice ili je arhivira. — Sadkσ (riječi su vjetar) 15:42, 9. januar 2022. (CET) Za ovo si potpuno u pravu. Nisam baš do te mere ispratio svaku priču, ali ako je sve razjašnjeno i zatvoreno mogla bi cela strana da se arhivira. Nakupilo se već. — Lotom (razgovor) 22:05, 9. januar 2022. (CET)

Avio-kompanije

Da li smernice o pisanju naziva kompanija važe i za avio-kompanije (npr. Viz er u Wizz Air)? — HoneymoonAve27 (razgovor) 15:23, 27. januar 2022. (CET)

@HoneymoonAve27: Rekao bih da da ImStevan ^razgovor 02:23, 31. januar 2022. (CET)

@HoneymoonAve27

Koliko ja znam, važi za sve kompanije uopšteno uključujući i avio-kompanije. Boki ^piši 16:47, 2. februar 2022. (CET)

Siguran sam da važe. Razzys (razgovor) 16:41, 19. februar 2022. (CET)

Cohan

Koja bi bila pravilna transkripcija prezimena glumice Lauren Cohan? Prema guglu bi bilo Kohan, ali nisam siguran u to. Hvala unapred na odgovoru. — HoneymoonAve27 (razgovor) 17:36, 27. mart 2022. (CEST)

@HoneymoonAve27:, Kohan.   Urađeno — Ničim neizazvan (razgovor) 17:50, 27. mart 2022. (CEST)

Junior/Džunior/Žunior/Mlađi; Senior/Stariji

Pozdrav svima. Zanima me da li smo beše odredili konzenzus u vezi s imenovanjem osoba čiji sastavni deo imena čine kombinacije iz naslova ove teme — Junior, Džunior, Senior i sl. Da li prilagođavamo srpskom i prevodimo ih u Mlađi/Stariji (npr. Robert Dauni Mlađi, Kjuba Guding Mlađi...) ili ih zadržavamo u originalu (npr. Vinisijus Žunior, Nejmar Žunior, Fredi Prins Džunior...)? I ovde je zastupljeno mešanje više varijanti, pa bi bilo dobro da se odlučimo za jednu i nju primenjujemo do daljeg, ukoliko konzenzus nije donet. — Vukan ® 22:42, 17. april 2022. (CEST)

 Komentar: Ako je moguće, prvo konsultovati Pravopis srpskog jezika, naravno ako neko posjeduje neko novije izdanje. — Ranko Nikolić (razgovor) 22:48, 17. april 2022. (CEST)

 Komentar: Mislim da je bolje svuda primjeniti Mlađi/Stariji a Džunior ostaviti samo ukoliko je nadimak osobe. Uvjek sam za varijantu na srpskom jeziku i u skladu sa našom tradicijom, kada je to praktično moguće i široko primjenjivo, što u Vukanovoj dilemi jeste slučaj. Druga varijanta, meni nešto dalja, a takođe zastupljena u našoj tradicji je Otac/sin. — Sadkσ (riječi su vjetar) 22:55, 18. april 2022. (CEST)

---

@Ranko Nikolić:, @Sadko: Uzevši u obzir vaše predloge i načela iz Pravopisa, trebalo bi od sada do daljeg za strane atribute ove vrste koristiti isključivo pojmove Mlađi/Stariji. S druge strane, ukoliko je isti atribut istovremeno i nadimak po kome je ta osoba poznata, onda bi se on transkribovao s jezika kojim se služi konkretna ličnost koja je u pitanju. — Vukan ® 17:37, 3. maj 2022. (CEST)

Dobar primer kojim bi se pokazala razlika između izrečenog jeste Leo Žunior — u zvaničnom imenu stoji Mlađi, dok nadimak (pseudonim), po kom je poznat, glasi Žunior. — Vukan ® 17:41, 3. maj 2022. (CEST)

Saglasan sam. Mislim da bi trebao ovu smjernicu uvesti u naš Stilski vodič. Možda za 3-4 godine neki od nas ne budu urednički aktivni pa se pojavi slična dilema. — Sadkσ (riječi su vjetar) 17:48, 3. maj 2022. (CEST)

Japanska transkripcija — Đ/Dž, Ć/Č, i ostala banda

Iako razumem da naš zvanični Pravopis ima određene predloge i pravila oko toga kako treba transkribovati japanske reči, ovim putem bih zamolila urednike Vikipedije da se na momenat pozabave gledištem japanologa današnjice koji već godinama pokušavaju da promene određene ustaljene (ne)pravilnosti. Prvo da napomenem, neki izrazi će ostati takvi kakvi jesu jer jednostavno su previše normalizovani u našem jeziku (primer nindža, umesto pravilnog ninđa), i naravno da ne tražim da se sve „greške” isprave jer smo u skorijim godinama uvideli da su, pa, greške. Najpre se okrećem ka članku Džundži Ito, koji je do nedavno bio nazvan Đunđi Ito (što je gramatički tačno), pa na Fudživara, Kodžiki (čiji je zvanični prevod na srpski Kođiki (Jamasaki-Vukelić H. et al, 2008)) itd. Japanski jezik nema slovo, a ni zvuk za Dž. Nikad nije imao, i nikad verovatno ni neće imati. Ipak, Matica forsira da se J (Jay) piše kao Dž, ch kao Č, odnosno da se koriste pravila koja važe za engleski jezik. Zašto? Jer je pravilnik zastareo, nastao kada se o japanskom jeziku nije toliko znalo kod nas. Već godinama, stručnjaci sa Filološkog fakulteta u Beogradu, kao i drugi japanolozi, se bore protiv ove tradicije. U prilog dajem japansko-srpski i srpsko-japanski rečnik profesora Hirošija Jamasakija-Vukelića, Transkripcija i adaptacija imena iz japanskog jezika profesorke Ljiljane Marković, kao i sve prevedene radove prof. Kajoko Jamasaki.

Apelujem da se od sada koriste pravila za koja se zalažu stručnjaci za japanski jezik, kojih ima mnogo, a ne samo jedna knjiga ma koliko ustaljena bila.— Tira11 (razgovor) 01:46, 20. april 2022. (CEST)

 Komentar: Mislim da je korisnica iznela dovoljno argumenata što se tiče ovog pitanja. Nema razloga da se ne pridržavamo stručnjaka za japanski jezik.— Soundwaweserb (razgovor) 18:26, 20. april 2022. (CEST)

 Komentar: Argumentacija koleginice ima težinu i poentu. U skladu sa tim, podržavam prijedlog. — Sadkσ (riječi su vjetar) 19:27, 20. april 2022. (CEST)

 Komentar: S obzirom da se ne razumijem u tematiku, neću podržavati prijedlog koleginice ni favorizovati Maticu. Ipak,to da bi to bio presedan i vjerovatno bi bio prvi put da odstupamo od Pravopis Matice srpske. Ukoliko neko može, bili bi veoma korisno da kontaktira samu Maticu srpsku, da vidimo zbog čega zastupaju ovakav vid transkripcije. Ranko Nikolić (razgovor) 19:58, 20. april 2022. (CEST)

Odličan predlog u vezi kontaktiranja Matice! Znam da bi mnoge zanimalo zašto decenijama ne menjaju stav oko japanske transkripcije, uprkos svim argumentima. Tira11 (razgovor) 20:48, 20. april 2022. (CEST)

Mislim da ih je neko ranije kontaktirao u vezi drugih pitanja, ali trenutno ne znam ko je taj korisnik. — Ranko Nikolić (razgovor) 21:03, 20. april 2022. (CEST)

Mislim da je to @Aca radio u prošlosti. --Kizule (razgovor) 21:59, 20. april 2022. (CEST)

Mislim da sam verovatno pomešao sa SANU, ali nema veze. Daću komentar o samoj raspravi ispod. --Kizule (razgovor) 22:03, 20. april 2022. (CEST)

 Komentar: Moje samo mišljenje je da se ne treba odstupati od Matice, ako i postoje greške smatram da bi bilo korisno kontaktirati ih i to da kažem ispraviti. Naš transkripcija za sve do sada je zasnovana na njoj i ako sada krenemo da odstupamo od nje moglo bi da bude samoubilački u daljim projektima. Argumenti koleginice jesu dobri i tu nema pogovora, ali smatram da je Matica samo merodavna. Imajte na umu da se ta knjiga neće izmeniti ako se mi kao zajednica ne potrudimo oko toga, a ona je u našem jeziku merodavna i nju nisu pisale neke budale, samoprozvani profesor itd. već takođe ljudi koji su stručni u tim oblastima. — Nemanja055 (razgovor) 21:54, 20. april 2022. (CEST)

Razumem merodavnost Matice, ali što se konkretno Džundži Itoa tiče, na zavničnim prevodima njegovih mangi (Uzumaki, Gjo, Nikad čovek) stoji baš Đunđi. Iako znam da to nije merodavno koliko i Matica, zvanične transkripcije bi isto trebalo da se uzmu u obzir. Zato na primer, članak o Osmom putniku koristi "neispravan" prevod naslova (umesto Vanzemaljca) jer je zvaničan i opšte korišćen. Isto važi i za Kodžiki, čiji je zvaničan prevod kod nas Kođiki. Tira11 (razgovor) 22:12, 20. april 2022. (CEST)

Opet naglašavam možda i jeste „greška” ali ako je tako zaista, onda treba preduzeti neke konkretne mere na ispravci same Matice koja je svima nama na ovoj platformi zvezda vodilja. Odstupanje je najveća greška koja može da se uradi, jer sutra bi posle toga svako mogao da postupa isto i dolazilo bi do velikih problema koji bi adminima otežali posao koji je i onako već dovoljno težak i odgovoran. Korisnik:Ničim neizazvan vidim da projekte vraća u oblik koji bi trebalo biti po PSJ što nije nikakava greška, a za dalje ispravke bi se prvo razgovori morali pokrenuti, a ne da svako radi na svoju ruku. Nemanja055 (razgovor) 22:26, 20. april 2022. (CEST)

Zato sam i pokrenula ovu temu, da bismo došli do dogovora i izbegli buduće individualne poduhvate. Tira11 (razgovor) 22:51, 20. april 2022. (CEST)

Hvala ti na ličnom komentaru Nemanja. Do sada nijesam znao da se samostano ovoliko zanimaš za mange i transkripcije. :) — Sadkσ (riječi su vjetar) 22:51, 23. april 2022. (CEST)

 Komentar: Sve je već rečeno do sada. Osim što nisam siguran da je trebalo masovno praviti izmene pre rasporave. --Kizule (razgovor) 22:04, 20. april 2022. (CEST)

U tome je isto trenutno problem. Korisnik Ničin neizazvan upravo pravi masovne promene u vezi transkripcije (primer: Manga sejnen) bez ikakvog prethodnog dogovora ili učestvovanja u raspravi. Tira11 (razgovor) 22:15, 20. april 2022. (CEST)

Čime ne pravi nikakvu grešku, već se drži pravopisa. Ali sam mu skrenuo pažnju da stane sa time dok traje rasprava. --Kizule (razgovor) 22:29, 20. april 2022. (CEST)

Hvala što si mu skrenuo pažnju, jer zaista nije korektno praviti tolike izmene dok je rasprava još uvek u toku. Tira11 (razgovor) 22:52, 20. april 2022. (CEST)

 Komentar: Kao prvo, neumesno je govoriti da pravopis (ortografija) ne samo srpskog, već bilo kojeg drugog jezika na svetu, predstavlja samo „jedna knjiga”. Upravo ta knjiga, odnosno ono što piše u njoj, određuje kako (treba da) izgleda i koja su načela standardnog (književnog) srpskog jezika, koji ovde na Vikipediji primenjujemo (ili bi makar trebalo da primenjujemo). Mislim da treba iskazati određeno poštovanje prema autorima koji su stali iza najnovijeg i svih prethodnih izdanja Pravopisa srpskoga jezika, diplomiranih lingvista, doktora lingvističkih nauka i ostalih stručnjaka i velikih poznavalaca jezika. Ti ljudi koji su ga sastavljali sigurno nisu dileje i nesposobnjakovići. Takođe, ne znam šta bi trebalo da znači konstrukcija i ostala banda, koja se pominje u nazivu teme, voleo bih čuti objašnjenje od koleginice.

Kada konkretno govorimo o iznetom predlogu, istom se izričito protivim, iz prostog razloga što se jedino putem pravila i načela koja su data u PSJ Matice srpske može uspostaviti jezički standard, kojem kao enciklopedija težimo (ili bi makar trebalo da težimo). Ukoliko bismo bespogovorno krenuli da slušamo predloge svakojakih stručnjaka, pa i laika, na koje se Pravopis ne poziva, nastao bi rusvaj, džumbus, neorganizovanost, odnosno svako bi mogao da interpretira pravila po volji i da ih menja, jer, ako ovde može da se odstupi od norme, onda može i svugde drugde. Posledica usvajanja ovakvih i sličnih predloga postavila bi mnoga druga pitanja koja se tiču transkripcije — recimo s holandskog, ruskog ili italijanskog jezika. Ukoliko nećemo i ne prihvamo da prenosimo vlastita i druga imena iz japanskog u srpski prema pravilima iz PSJ, zašto bismo onda poštovali i druga pravila o transkripciji, koja će se takođe nekima činiti „staromodnim” ili „zastarelim”? Hoćemo li onda početi da samoinicijativno italijanski digraf CI prenosimo kao Ć, a ne kao Č, nezavisno od toga šta nam kaže Pravopis? Ili ćemo holandska imena, poput onog IP-ovca pre nekog vremena, početi da svojevoljno fonetski prenosimo, pa ćemo Van Goga oslovljavati kao Fan Hoh? Ili ćemo pak krenuti da određene ruske foneme više ne prilagođavamo našim Lj i Nj, već sa L i N, pa da imamo primere kao što je Černobil, a ne Černobilj, itd... Znači, gomilu je takvih primera iz drugih jezika — kojom ćemo metodom tačno odrediti šta i kako treba da izgleda, a šta ne, ako odbijemo da slušamo Pravopis u ovakvim i sličnim slučajevima?

Ono što je neophodno imati u vidu, a što mnogima promiče, jeste sledeće: transkripcija s drugih jezika u srpski nije fonetska, već prilagođena. To je vrlo bitna pojedinost, ključna za rešavanje ovakvih i sličnih problema. U tački 197 Pravopisa, pod odrednicom v(3), dalje se navodi sledeće: „Važnija je jednostavnost i doslednost pravila nego težnja da se postigne maksimalna vernost izvornom izgovoru i glasovnom sistemu.”

Argument da se na prevodima nekih svezaka javlja nepravilni oblik Đunđi takođe nije merodovan, jer ne može neki prevodilac ili lektor da primenjuje neka svoja sopstvena pravila kako mu se ćefne — on je u obavezi da se pozabavi i da primenjuje pravila koja su data u PSJ, a ne da namerno ili nenamerno pravi greške.

Napominjem da nemam nikakav problem ukoliko su zaista jedino ispravni oblici Đunđi, Dazai i sl. Ali, prihvatiću njihovu ispravnost tek pošto izađe novo izdanje Pravopisa u kojem bi se zaista nedvosmisleno prihvatili izneti predlozi. Ovako, postoji hiljadu različitih članaka, debata i radova — u jednima se tvrdi jedno, u drugima drugo... Kako zaista znati šta je ispravno, a šta ne. Naše je da ne filozofiramo, već da pratimo uputstva data u PSJ.

Dotakao bih se i pozivanja na spomenute japanologe. Dakle, postoje neki pojedinci koji su istaknuti u svom transkripcionom delovanju, tako da njih možemo smatrati kao autoritete, čak i veće nego sam PSJ, samo za tu oblast u kojoj deluju. Recimo, Tvrtko Prćić — vrhovni autoritet za transkripciju s engleskog jezika. To nismo mi odredili, nego su to jezikoslovci Matice srpske odredili i sami mu prizalni vrhovni autoritet, tako da njegove rečnike (Tranksripcioni rečnik engleskih ličnih imena, Englesko-srpski rečnik geografskih imena) možemo da posmatramo kao normu, jer je teorijski okvir tih rečnika jednostavno prekopiran u PSJ. To piše odmah na početku istog. Dotične japanologe, Hirošija Jamasakija-Vukelića ili prof. Ljiljanu Marković, niko nije spomenuo u PSJ, pa stoga njihova pravila ne možemo da primenjujemo. Što ne znači, a ovo je vrlo važno, da ne treba da postoje takvi radovi. Ali, ti radovi ne mogu se posmatrati kao norma, nego kao otvorena diskusija o temi transkripcije s japanskog jezika. Kada te norme budu prepoznali i normativisti našega jezika, te budu odobrili i jasno rekli u Pravopisu da su obe varijante usvojene, tek tada možemo menjati. Dotada, vrhovni autoritet za transkripciju s japanskog jezika ostaje PSJ, što ne znači da se to možda neće promeniti. Međutim, o tome ne treba da odlučuju urednici na Vikipediji, već doktori lingvistike, koji su članovi naše najstarije književne, kulturne i naučne institucije — Matice srpske.

Još par korisnih delova iz PSJ, na koje bi trebalo obratiti pažnju: 1, 2, 3.

Za kraj bih dodao da je pomalo licemerno zamerati drugima kako tokom trajanja rasprave menjaju nepravilne oblike u one pravilne koje su propisane u PSJ, a da pritom isti taj svojevoljno menja pravilne oblike u nepravilne, prema PSJ, bez ikakve prethodne konsultacija sa zajednicom, dosta pre nego što je uopšte pokrenuta ova rasprava (1, 2).

Toliko od mene zasad. — Vukan ® 01:46, 21. april 2022. (CEST)

Želim ti se isprva zahvaliti na ovako detaljnom komentaru. Čini mi se, doduše, da si možda shvatio moju želju za raspravom kao zlonamernu. Ovaj mali dodatak u naslovu ("i ostala banda") je ništa više od mog pokušaja da malo unesem humor u zadatu temu; nikakav napad, niti uvreda. "Ostala banda" bi se više odnosila na ostale jezičke nedoumcije koje postoje kod transkipcije japanskog jezika (na primer, kada se piše J, a kada ostavlja slovo I). Tako da, što se toga tiče, izivinjavam se ako sam ispala napadna, to mi uopšte nije bila namera. Štaviše, postaviti uopšte ovu raspravu je bio veliki stres za mene, i ne bih je ni kačila da ne mislim da postoji mesta za argument.

Isto važi i za moj komentar za Pravopis. Ne smatram ga nekom tamo nebitnom knjigom, koju su napisali neki tamo nebitni laici. Jedino što verujem da je validna kritika za Pravopis, barem što se japanskog tiče, je to što je zastarela. Kvalitet i značaj nikako neosporavam. Samo smatram da je možda vreme za neku reformu. Zato mislim da je ideja da kontaktiramo urednike Pravopisa koju je Ranko predložio odlična. Čisto da bismo videli da li planiraju da menjaju neke stvari.

Osim Pravopisa, doduše, smatram da je ponekad bitno držati se zvaničnog prevoda. Gore sam navela film Osmi putnik, koji bi trebalo da se zove Vanzemaljac, ali zbog zvaničnog prevoda, ime filma je ostavljen takav kakav jeste na članku. Stoga, mislim da ne može uvek biti sve crno na belo, ili jednostavno kako Pravopis teži.

Stoga, pošto vidim da je trenutno miks mišljenja, moj predlog za kompromis je, u kranju ruku, da se držimo Pravopisa ako za određeno ime, knjigu, reč ne postoji zvaničan prevod/transkripcija. Pošto se bavimo dosta mangakama, za primer bih dala Hideakija Soračija za čije mange ne postoji zvaničan prevod na srpski, stoga je potpuno uredu njegovo prezime pisati sa Č umesto Ć. Za Džundžiija Itoa, odnosno Đunđija Itoa, postoje prevodi, i na svim stoji verzija sa Đ.

Što se ispravki tiče, nisam dirala članke koji su pre rasprave ispravljeni (opet primer Džundžija). Menjala sam ih tek kada je rasprava otvorena, u nadi da ćemo prvo prodiskutovati o njima pre nego što dođe do masovnih izmena. I to važi i nakon što se ova rasprava završi. Želela bih, ako je to moguće, i kod velikih promena kao što su premeštanja, da prvo prodiskutujemo o promeni. Imam pristup stručnoj literaturi kojoj se često okrećem kod ovakvih nedoumica.

Hvala opet na izdvojenom vremenu. Videćemo šta će druge kolege reći. Tira11 (razgovor) 02:18, 21. april 2022. (CEST)

 Komentar: Ovaj predlog je valjan i konstruktivan, ali je poslat na pogrešnu adresu. Vikipedija se ne bavi standardizacijom srpskog jezika, već nastoji da dosledno primenjuje Pravopis. Predlagač bi trebalo da se obrati Matrici srpskoj po ovom pitanju. Nakon ažuriranja Pravopisa, urednici Vikipedije bi rado uskladili svoje doprinose sa zvaničnim pravopisnim preporukama. --Dcirovic (razgovor) 02:22, 21. april 2022. (CEST)

Slažem se da treba prvo kontaktirati Maticu, ako je to moguće. Pokrenula sam ovu raspravu jer trenutno postoji nesaglasnost između Pravopisa i zvaničnih prevoda japanskih dela (ne samo mangi, nego proze uopšte). Gore sam navela predlog da bi možda najbolji kompromis bio koristiti se pravilima Matice ako sa određeno japansko delo ili ime ne postoji zvanični prevod. Tira11 (razgovor) 02:29, 21. april 2022. (CEST)

• za --Novak Watchmen (razgovor) 22:39, 28. april 2022. (CEST)

• protiv -- Glasam za prvu opciju - da se striktno držimo pravopisa. Mislim da je Novak pogodio u srž stvari. Ja kao laik sam u seriji članaka o Oda Nobunagi do sada greškom koristio japansku transkripciju (pisao sam nepoznata imena onako kako zvuče na japanskom), samo zato što nisam znao da postoje pravopisna pravila za srpski jezik. Sada kada ih znam, nema dileme - ispraviću ih po srpskom pravopisu. Ako se pravopis u budućnosti promeni, ispravljaćemo ponovo.DrMako (razgovor) 09:42, 5. maj 2022. (CEST)

 Komentar: Smatram da bi ovu temu trebalo postaviti kao predlog a potom da se stavi na glasanje. Da li treba poštovati stavove japanologa ili matice srpske. Lično, za to sam da se poštuju japanolozi, ipak je ovo njihovo područje — ImStevan ^razgovor 16:06, 24. jul 2022. (CEST)

Tema je već bila predložena za glasanje, i izglasana, sa tim da nije donet konsenzuz, te se za sada držimo Pravopisa. Možda ću ubuduće opet staviti ovu temu na glasanje, ali za sad je ishod ovakav. Tira11 (razgovor) 16:42, 24. jul 2022. (CEST)

Svetovna prezimena jerarha

Pomaže Bog. Izgleda mi neprihvatljiva praksa naše vikipedije da uz crkvena imena „lepimo” svetovna imena jerarha. Nije prirodno da tako stoji, a nije ni lepo prema jerarsima koji su se odrekli svega svetovnog, time i prezimena. Izgleda kao da se čovek zove Joanikije Mićiović, kao da mu je to svetovno lično ime (ime plus prezime). Slično tome, kao arhiepiskop Stefan Veljanovski, kome je svetovno ime Stojan Veljanovski. Svetovna prezimena dodata bez neke ograde izgledaju kao da denotiraju „obične”, svetovne ljude: Stojan Veljanovski i Stefan Veljanovski, koji od njih je jerarh? Naravno, svetovna prezimena su potrebna radi lakše identifikacije, ali predlažem da se u zagradi izdvoji svetovno prezime koj će stojati uz crkveno ime. Primer: Joanikije (Mićović), Stefan (Veljanovski) itd. Srdačno. — Ničim neizazvan (razgovor) 02:33, 18. maj 2022. (CEST)

Komentari

 Komentar: Zdravorazumski mi zvuči ovaj predlog, podržavam. — Vukan ® 19:52, 18. maj 2022. (CEST)

 Komentar: Podržavam predlog. — MareBG (razgovor) 11:02, 19. maj 2022. (CEST)

 Komentar: Svakako da je ta praksa pogrešna, treba postići dogovor o drugačijem rješenju. Za mitropolite bi moglo slično rješenje kao za patrijarhe, na primjer: Mitropolit Amfilohije, Mitropolit Joanikije i slično. Možda tako i za arhiepiskope, nekako mi djeluje bolje od prezimena u zagradi. U tekstu će svakako da bude navedeno njihovo ime i prezime. -- Vux33 (razgovor) 15:41, 19. maj 2022. (CEST)

Čini mi se da je tako i pisano ranije, možda grešim. Ali kako je u prethodnom periodu nastao veći broj članaka o crkvenim licima negde smo izgubili kompas. U svakom slučaju ovakva crkveno-svetovna papazjanija nije dobra praksa. — Lotom (razgovor) 16:43, 19. maj 2022. (CEST)

 Komentar: Bliže mi je Vuksovo rješenje, svakako sam za ukidanje tekuće prakse i uspostavljanje nove. — Sadkσ (riječi su vjetar) 15:45, 23. maj 2022. (CEST)

 Komentar: Pogledajte kako ružno izgleda i zvuči naslov milogorskog portala u kojem se patrijarh srpski Porfirije predstavlja kao „Porfirije Perić”, kao da je ministar vanjskih poslova, a ne vladika SPC. — Ničim neizazvan (razgovor) 16:23, 23. maj 2022. (CEST)

 Komentar: Slažem se sa ovim što je @Vux33: rekao i mislim da bi ovih dana trebali svi da se angažujemo i da to sve promenimo iz poštovanja prema tim ljudima. Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 08:18, 14. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Volio bih da čujem @Željko Todorović: kao čovjeka od vjere i koji je napisao mnogo stvari o našem pravoslavlju. — Ničim neizazvan (razgovor) 08:36, 15. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Ako su se odrekli svojih svetovnih imena, trebalo bi izbegavati njihovo korišćenje. Ne bih se bavio pronalaženjem načina identifikacije i razlikovanja crkvenih lica sa istim imenima i statusima unutar crkve pošto se ne razumem u temu. ImStevan ^razgovor 20:53, 22. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Sadašnje stanje mi je sasvim neprilično i moglo bi se shvatiti kao odraz nepoštovanja prema jerarsima. Podržavam prijedlog da se prezime ostavi u zagradi, mada ne bih se protivio ni Vuksovom prijedlogu. Uglavnom, sadašnje stanje treba pod hitno mijenjati. — Ranko Nikolić (razgovor) 23:11, 30. jun 2022. (CEST)

Provera transkripcije italijanskih naselja

Ko može i ko je voljan neka proveri transkripcije dole navedenih naselja. Proverena/ispravljena precrtati

• Abadija a Izola
• San Čiprijano d’Averza
• San Fjor di Soto
• San Đermano dej Beriči
• Sant’Anjelo
• Sant’Ilario d’Enca
• Sasano
• Saso d’Ombrone
• Saso di Kaztalda
• Savinjano Irpino
• Savinjano sul Panaro
• Romanjano al Monte
• Sčena
• Sčisčano
• Skopito
• Skorano
• Skurkola Marzikana
• Selva del Montelo
• Semogo
• Sera Piztoijeze
• Sera San Bruno
• Seralunga di Krea
• Seravale di Karda
• Sere di Rapolano
• Serungarina
• Sesa Aurunka
• Sivijano
• Sorijano nel Čimino
• Speckiola
• Somariva del Bozko
• Sori
• Stadolina
• Stičano
• Taverne d’Arbja
• Tavoleto
• Tezta di Lepre
• Tjarno di Sopra
• Tjarno di Soto
• Toano
• Toneca del Čimone
• Torela dej Lombardi
• Tornimparte
• Tore Anuncijata
• Tore Kane
• Tore di Mozto
• Tore di Ruđero
• Tore Mileto
• Tore San Patricio
• Tore Suda
• Tori di Kvartezolo
• Tozkolano Maderno
• Travedona Monate
• Trinita d’Agultu e Vinjola
• Umbrjatiko
• Urbanija
• Vajrano Patenora
• Valdanjo
• Valzavarenke
• Valtournenke
• Valztanja
• Vazanelo
• Vereckije
• Vergato
• Vergoncana
• Vernazka
• Vernacano
• Vertemate Kon Minoprio
• Vetrala
• Vecano sul Kroztolo
• Viko d'Arbja
• Viko Pančelorum
• Viko d'Elza
• Vičomađo
• Vikobarone
• Vikobonegizio
• Vinja di Vale
• Vinjanelo
• Vigonovo
• Vilandro
• Vilanova del Batizta
• Vilapijana
• Vukolo Majorano
• Capelo
• Covenčedo
• Karnjako
• Cungri
• Curlengo
• Kjeza Nuova di Marcaljija
• Kokomaro di Kona
• Vila San Đovani in Tuzča
• Čivita di Banjoređo

— Milićević (razgovor) 15:00, 31. maj 2022. (CEST)

Provereno sve. Ne bih da precrtavam jer se tuđi komentari obično ne menjaju. Srdačan pozdrav! — Aca (razgovor) 23:44, 31. maj 2022. (CEST)

Forsiranje engleskoga jezika u neengleskim pojmovima

Mislim da je svako preopterećivanje uvoda suvislo. Od dodavanje opštine rođenja u zagradu (čak sam protiv dodavanja grada, ali ajde to je praksa u nas) pa sve do guranja engleskoga jezika u neengleske članke. Postavlja se onda pitanje zašto ne guramo kineski npr. Njega govori najveći broj ljudi na ovoj planeti. Francuski je takođe lingva franka na određenom delu zemlje. Bengalski govori isto veliki broj ljudi. Onda možemo i latinski da dodajemo. Zamislimo na članak na francuskom jeziku o romanu Na Drini ćuprija koji u zagradi, pored srpskoga jezika ima engleski. Smešno! Ponavljam, ovo je samo za neengleske članke. Dovoljno je u zagradi, kao na svim projektima, staviti samo izvorni jezik, osim ako zemlja porekla članka nije dvojezična kao Kanada, pa se radi o njihovoj skupštini pa treba na oba jezika. Ja sam mislio da je to logično, ali ovo nije prvi put da se ovakav nosens dešava. Veza o osporavanju: [5]. — Ničim neizazvan (razgovor) 04:40, 13. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Pošto si mangu naveo kao referencu, da se oglasim: najveći broj mangi preveden je na engleski, francuski, nemački i kineski jezik. Međutim, u Srbiji, japanske serije i stripovi uglavnom koriste engleski prevod kao osnovu. Većina anime serija, sa izuzetkom druge sezone Družine mjau mjau i Vandread (koji je prevođen sa japanskog i francuskog), prevedene su isključivo sa engleske sinhronizacije. Mange su tek od skorije počele da se prevode na srpski jezik (od 2013. godine), i da, koriste japanski original, ali čak i tu se vide uticaji engleskog prevoda (primer: Tokijski osvetnici, gde na samoj korici stoji engleski prevod). U Srbiji se dosta oslanjamo na engleske prevode, zato ih i navodim u člancima o anime i manga serijama. Takođe, 99% mangi nije prevedeno na srpski jezik, da li onda za te mange/anime serije da koristim japanski naziv kao naslov? Da li treba da isključivo pišem sve kandžijem/hiraganom/katakanom, kad latinica nije zvanično pismo Japana? — Tira11 (razgovor) 04:59, 13. jun 2022. (CEST)

Za sve ima objašnjenja i sve sam jasno naveo. Kada ima zvaničan prevod, engleski prevod je nebitan. Jasno se vidi da sam ja ciljao na mangu koja ima zvaničan prevod. Kada nemamo zvaničan prevod, onda može engleski, a može i njihova latinica — autorov izbor. Takođe, prevod i transkripcija nijesu sinonimi. Prevod postoji zvaničan, transkripcija ne postoji zvanična, samo pravilna i nepravilna. Jedina „zvanična” transkripcija je ona po PSJ (uz opisane izuzetke koji su takođe opisani u normi), sve ostale su ništavne. Na primer, zvaničan prevod nekog dečjeg filma u kome se pominje francusko ime Sebastian je Sebastijan, i kao prevodu, transkriptivne norme se izuzimaju. Međutim, višestruki prvaci reli-trka, a obojica se zovu Sebastian, i obojica su Francuzi, za njih postoji pravilna transkripcija a ne zvaničan prevod, i oni su samo Sebastjen, a ne nepravilno Sebastijan (čak i ako je ovo verovatno zastupljeniji oblik). — Ničim neizazvan (razgovor) 05:26, 13. jun 2022. (CEST)

Razgovor van teme

Sad već cepidlačiš. Znam da prevod i transkripcija nisu sinonimi, ali to nije bitno ovde jer razumeš šta sam želela da kažem. Mimo toga, kao što sam već rekla, srpski prevod je najčešće baziran na engleskom prevodu, ne na japanskom originalu. Pogledaj, na primer, spisak epizoda bilo koje anime serije koja je sinhronizovana na srpski. Videćeš da mi isključivo koristimo englesku verziju za osnovu (minus izuzeci koje sam navela). Uz to, do sada, skoro svi članci o anime/manga serijama koje postoje na srpskom jeziku, navode i engleski naslov. Zašto? Jer je on često jedina konstanta. Postoje japanske serije koje koriste engleske reči u naslovu, ili koje su prešle na engleski prevod jer je on poznatiji (primer: Duh u oklopu, koji je spoj japanskog i engleskog naslova (u originalu!), ali koji je većinski poznat po engleskom imenu (i mi smo preveli samo taj engleski deo). Nije sve tako crno i belo, kolega, pogotovo kod stvari gde u Srbiji ima malo primera. Tira11 (razgovor) 05:39, 13. jun 2022. (CEST) Treba da se pretpostavi dobra namera u mome komentaru. U pokušaju poništavanja norme srpskoga jezika, odnosno transkripcije s jednog jezika, podnosilac predloga je neprestano mešao te pojmove. Da ih je razumeo, razumeo bi da je Džundži Ito jedina transkripcija koja ne može biti zvanična jer nije prevod, već može biti samo pravilna (po PSJ). Nesvesno je taj korisnik menjao teze i pravio paralele između „Osmoga putnika” (koji je, btv, deveti jer naši prevodioci nisu svrstali mačora Džounzija u putnike, šteta!) koji je delo, a ne čovek i samim tim podložan je prevodu, a ne transkripciji. — Ničim neizazvan (razgovor) 05:53, 13. jun 2022. (CEST)

Mekdonalds ili Makdonalds, pitanje je sad

Pozdrav svima, prenosim celokupnu diskusiju koju smo @Ničim neizazvan i ja započeli na njegovoj stranici za razgovor i na predlog kolege @Vux33, prebacujem celu diskusiju ovde kako bi se, jednom za sva vremena obrazložile neke stvari.

Odgovor za naziv članka postoji na stranici za razgovor.

To pravilo o izgovoru kao A je Prćićevo pravilo, a ne pravilo iz Pravopisa. Drugi lingvisti (Klajn, Šipka) kažu Mekdonalds, Meklaren, Menhetn, džet leg.

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 06:11, 16. jun 2022. (CEST)

U transkripciji engleskog jezika lepo piše

U imenima u kojima je predstavljen slovom a, ovaj glas se neopravdano prenosi kao e, naročito u formantima Mc/Mac, -am, -an, -att, -ham, -man, -land zbog uticaja adaptacije u nemačkom jeziku, a delom i zbog pogrešnog tumačenja da se svako slovo a prenosi kao e. Izuzeci: Mekdonalds, Diznilend, Birmingem, Totenhem, Supermen i mnogi drugi.

Dakle, pravilno je Mekdonalds.

Hoćeš još koji dokaz ? Ili si možda ovim samo hteo da isteraš svoje pošto ti je drugi korisnik postavio izvor koji si tražio u svojim komentarima na izmeni ?

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 06:25, 16. jun 2022. (CEST)

Ja tebi dajem izvor iz Pravopisa srpskoga jezika, a ti meni daješ izvor sa interneta i namećeš ga kao pravilniji. U PSJ na strani 191 ili tački 211., kako ti je draže, čak se i navodi ovaj primer. @Vukan C: nek se bakće sa tobom, ja nemam vremena, pozdrav. Kao i kod Milunke Savić, opet sam u pravu, samo ti teraš svoje, ali ovoga puta neću ratovati izmenama. A pogotovu neću sa tobom da pričam o pravopisu i lingvistici. Trebalo bi da odgovaraš za ovo vraćanje i moje maltretiranje. — Ničim neizazvan (razgovor) 06:34, 16. jun 2022. (CEST)

Ja tebi naveo dva primera sa Vikipedije gde ljudi diskutuju o tome i gde to piše ali tebi to očigledno ne vredi.

Dobro, ajde da vidimo šta će Vukan da kaže na ovo jer stvarno ne planiram da se zezam oko ovoga sa tobom. Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 06:38, 16. jun 2022. (CEST)

Koji ljudi, anonimci kao ti i ja? Ja ti navodim primer iz Pravopisa srpskoga jezika kog su sastavljali doktori lingvistike, a ti se pozivaš na „ljude” sa vikipedije? Ko ima prednost u nauci, ljudi sa vikipedije ili doktori lingvistike? Što nisi otvorio PSJ (imaš ga i na netu) i pročitao, označio sam ti čak tačno i stranu i tačku. Ja ne mogu da verujem ša mi radiš. — Ničim neizazvan (razgovor) 06:44, 16. jun 2022. (CEST)

To što ti citiraš sam upravo i ja citirao i baš zbog toga i namerno podebljao deo koji kaže Izuzeci koja je dodata u transkripciji engleskog jezika. Po tebi ti hoćeš da kažeš da ko god da je dodao te izutetke nije pravilno to dodao i Diznilend bi trebao da se zove Dizniland a ja u Kanadi već 23 godine nikog nisam čuo da je rekao ikada Dizniland nego DiznilEnd

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 06:58, 16. jun 2022. (CEST)

Uostalom, administrator Vikipedije @Dcirovic je bio taj koji je prvi uneo termin MekDonalds kad je u pitanju ovaj članak pa bi mogao možda i on da nam pojasni po kojoj osnovi je on to uneo i do sada to niko nije odlučio da promeni a toliko je posle toga bilo izmena na tom istom članku.

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 07:01, 16. jun 2022. (CEST)

Ustaljena imena

Od opštih pravila transkripcije se može odustati jedino u slučajevima ustaljenih imena. Zato se na primer upotrebljava Vašington za grad i za Džordža Vašingtona, iako je transkripcija prema izloženim pravilima Vošington, što se i primenjuje u slučaju glumca Denzela Vošingtona.

Granica ustaljenosti nije definisana, ali se obično uzima oko 50-70 godina korišćenja pojma. Konkretno bi to značilo da za sve osobe ili pojmove koji su postali popularni nakon Drugog svetskog rata, ne važi ustaljeno ime i treba koristiti pravilan naziv. Mada ustaljenost nije jednodimenziona, tj. na nju ne utiče samo starost pojma, već i drugi faktori. Ipak, ukorenjenima se ne mogu smatrati pogrešni likovi novijeg datuma tipa Torturo (Turturro), Kejz (Keys) ili Houk (Hawke). Ovakve oblike treba suzbijati i prepravljati.

Primeri: London, Birmingem, Čikago, Džordž Vašington (i grad i država), Abraham Linkoln, Asošijeted pres, Australija, Isak Njutn, Pasadena, Kju-kluks-klan, Glazgov, Mekdonalds, Edmund Halej, Vilijam Šekspir

Kako bi sistemski glasili: Landon, Bermingam, Šikago, Vošington, Ejbraham Linkon, Asosijejted pres, Ostrejlija, Ajzak Njuton, Pasadina, Kju-klaks-klan, Glazgou, Makdonalds, Edmond Hali, Vilijam Šejkspir.

U svakom slučaju, uvek treba pogledati u rečnik koji ide uz Pravopis kao prvu i osnovnu referencu za izuzetke. Ako se neko ime tamo ne spominje kao izuzetak, znači da treba slediti uobičajena pravila transkripcije s engleskog jezika koje je detaljno opisao u Pravopisu i svojim rečnicima prof. Tvrtko Prćić.

-------------------------------------

Našao sam nešto interesantno za pročitati pa me baš zanima šta će drugi reći u vezi ovoga pošto onda dovodimo celu Vikipediju pod znak pitanja kad je u pitanju validnost svega što se piše jer ovako možemo i ti i ja i svi ostali članovi do beskonačnosti da diskutujemo i da menjamo kako nam je volja mnoge članke ali je ovo nešto što stoji na Vikipediji i to mnogi prate i razumem i to što ti kažeš ali sam SIGURAN 1.000 % da niko nikada u Srbiji nije rekao Ja živim u Ostrejliji ili Šikagu niti će to ikada iko reći pa koliko god pravopisnih izvora ti meni ovde naveo da bi tako trebalo da se kaže po pravopisu.

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 08:20, 16. jun 2022. (CEST)

@Ničim neizazvan Ako se slažeš, ovu našu, moram priznati veoma validnu i poučnu, diskusiju bih preneo na pravopisni deo Trga jer je ovo definitivno nešto što mora da se odredi unutar zajednice šta i kako i na koji način činiti što se tiče mnogih članaka.

Postoje dve opcije

1. Ostaviti ovako kako jeste sa ustaljenim imenima kao što sam naveo iznad
2. Menjati SVE članke i bukvalno praviti revoluciju u nazivima nekih stvari po pravopisu srpskog jezika.

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 08:25, 16. jun 2022. (CEST)

Kao prvo, pohvala što si se zaustavio i pokrenuo dijalog, bez obzira na to da li si u pravu. Ono što je Boki zaboravio da citira, kad je već citirao izuzetke sa stranice o transkripciji su ovi djelovi: „U svakom slučaju, uvek treba pogledati u rečnik koji ide uz Pravopis kao prvu i osnovnu referencu za izuzetke. Ako se neko ime tamo ne spominje kao izuzetak, znači da treba slediti uobičajena pravila transkripcije s engleskog jezika koje je detaljno opisao u Pravopisu i svojim rečnicima prof. Tvrtko Prćić“ i „pravila i rešenja prof. Tvrtka Prćića su jedina ispravna transkripciona rešenja, budući da se nalaze u Pravopisu odobrenom od strane Odbora za standardizaciju srpskog jezika i Matice srpske, dva najviša merodavna tela zadužena za brigu o srpskom jeziku.“ Takođe, primjeri kao što su Birmingham, Superman i slično, nisu isti jer se riječ Mac prenosi drugačije od njih. Boki je pomenuo i Meklaren kao izuzetak, iako na stranici o transkripciji stoji „Prćić: Maklaren bolje nego Meklaren“. Na istoj stranici stoji i da Klajn u svom rječniku preporučuje naziv Mekdonalds, ja nisam provjeravao šta zaista stoji u rječniku, tako da je bolje sačekati da se izjasni još stručnjaka za pravopis pa da se usaglasi. Bolje bi bilo da je ova diskusija vođena na stranici za razgovor članka zbog budućih urednika koji mogu da dođu u dilemu, pa bi tamo našli raspravu i obrazloženje. -- Vux33 (razgovor) 08:29, 16. jun 2022. (CEST)

@Vux33 Hvala ti što si se uključio u diskusiju !

Ne znam da li si imao prilike da pogledaš sve ostalo što sam pisao jer sam dodao dosta stvari uključujući i to što si ti naveo u vezi Prćića.

Napisao sam šta je moj predlog da se vidi i kako.

Ostavljam na ostalim članovima koji su već označeni da se izjasne a voleo bih da čujem i šta na ovo kažu kolege i koleginice čije mišljenje itekako cenim i poštujem

@Sadko, @Soundwaweserb, @MareBG, @Ranko Nikolić, @Intermedichbo, @Ljiljana Sundać, @BuhaM, @Vilena66, @Acaalexaca, @Aca, @Pinki (izvinjavam se ako sam nekog propustio, nije namerno) Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 08:37, 16. jun 2022. (CEST)

Isto tako, ne bi bilo loše da se u ovu diskusiju uključe i članovi Viki Medije s kojom bi trebali da sarađujemo zajedno (barem kako ja mislim).

@IvanaMadzarevic, @Gorana Gomirac (VMRS), @Bojan Cvetanović, @Mickey Mystique (izvinjavam se ako sam nekog propustio, nije namerno)

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 08:40, 16. jun 2022. (CEST)

Da krenemo, u predgovoru novo izdanje Pravopisa piše da je samo adaptiran dio T. Prćića koji se nalazi u njegovoj publikaciji. Dakle ovim normativisti daju razrešene ruke i priznaju autoritet T. Prćića. To je @Vukan C: dokazivao povodom nasilnog menjanja transkripcije s japanskoga jezika. Dakle primarni izvor su odve tačke Pravopisa 208—215. U tački 211. piše da McDonald treba transkribovati kao Makdonald (ne piše eksplicitno nego piše da Mc/Donadl/ → transkribuje se sa a). U Rečniku u pravopisu postoji dublet, ali Rečnik je u mnogo čemu nepouzdan i zato kažem isključivo gledati spomenute tačke. Na primer, Reknig greši u prilikom francuske transkripcije Mišlen, prilikom Sautemptona i na još mnogo mesta. Dakle, ja sad trošim vreme, umesto da sređujem zato što Boki vandališe moje izmene i uhodi me. Vukse, napominjem, ja sam održavao transkripciju ovog projekta od kada sam došao i za to imam poverenja većeg dela zajednice. I onda dođe samoproglašeni Boki i teroriše me ovde i pinguje sve žive (na šta sam ja morao da vratim ping, jer je prvi počeo), mene spamuje itd. Isto tako, znamo da dotični korisnik ima velike probleme s pravopisom i nečesto smo Vukan i ja morali da čistimo njegove članke jer su odudarale od pravopisa i norme. I kada to znamo, meni on vraća transkripciju. DODATNO: poziva se na izvore sa interneta, tj. vikipedije, slobodne enciklopedije, a ja se pozivam na PSJ. Onda spinuje o izuzecima, ističe njegovo življenje u Kanadi, kako on super zna engleski ne shvatajući da mene i njega jedno jezero deli, a nas i vas ostale deli okean. Kao da niko od nas ne zna engleski. Ako je neko upoznat sa izuzecima i kako se oni primenjuju onda sam to ja i svakako ne bih vandalisao stranicu. Ali naravno, kad se spinuje i istrgne iz konteksta onda svako ima argumente da me trajno blokidaju, pa čak i Vuks je mogao to da uradi nego je jedini čovek koji je pročitao moje dokaze i moju odbranu. A Boki je nasrnuo na mene. A uvek sam bio u pravu u našim sukobima, u-v-e-k. — Ničim neizazvan (razgovor) 08:43, 16. jun 2022. (CEST)

@Ničim neizazvan To što ti vidiš kao trošenje vremena, ja vidim kao jednu od retkih poučnih i konstruktivnih diskusija koje smo ti i ja imali, kao što Vuks i sam reče.

Ja itekako mislim da nisam jedini koji ima ovakvo mišljenje što se tiče imenovanja a isto tako mislim i verujem da postoje i mnogi ljudi koji su na tvojoj strani što se tiče preciznosti podataka pa sam baš zbog toga i pozvao ljude koji mnogo rade na ovoj enciklopediji kako bi i oni dali svoje mišljenje da Vikipedija ipak liči na nešto a ne da svako ide po svom.

Toliko od mene za ovo javljanje s obzirom da je gotov 3 sata ujutru po mom satu i vreme je da se spava :).

Pozdrav i jedva čekam odgovore drugih članova

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 08:58, 16. jun 2022. (CEST)

Znači ako grupa izglasa da ukine zakon gravitacije, na ovoj vikipediji poništavamo zakon gravitacije? To je pokušano sa japanskim jezikom, bogu hvala pa je zajednica to poništila. Dćirović je lepo opisao takve pokušaje. — Ničim neizazvan (razgovor) 09:02, 16. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Diskusiju bi trebalo pokrenuti na Trg/Pravopis. Bravo Boki na uloženom trudu i strpljenju. Kada tema bude na Trgu, rado ću se oglasiti i ako dođe do glasanja - podržati argumentovaniji predlog. P.S: Nekada čovjek treba da izabere da li hoće da bude u pravu ili u miru, što u životu što na Viki. — Sadko (riječi su vjetar) 11:25, 16. jun 2022. (CEST)

@Sadko: Kolega, diskusija je prebačena. Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 15:43, 16. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Potrudiću se da budem što kraći i jasniji. Kao prvo, za jezička, gramatička i pravopisna pitanja apsolutni autoritet ima Pravopis srpskoga jezika (u izdanju Matice, najnovije izdanje, razume se) pa tek potom odgovarajući rečnici i jezički priručnici koje je odobrila Matica srpska, Institut za srpski jezik SANU, Odbor za standardizaciju srpskog jezika i druge slične institucije koji su pisali kvalifikovani lingvisti i drugi stručnjaci za jezik. To što mi ovde mislimo, smatramo ili želimo je potpuno nebitno kada govorimo o ovome — ukoliko je navedeno šta treba i kako treba u Pravopisu (ili, ako ne u njemu, onda u drugim odgovarajućim rečnicima i priručnicima), mi se naspram toga vodimo, ne izmišljamo toplu vodu. U suprotnom bi nastao haos u celokupnoj komunikaciji koju vodimo. Zato postoji standardni (književni) jezik. Dakle, apsolutno je nebitno šta je neki urednik rekao na Vikipediji 2009. godine konkretno u vezi s ovim, pravopisnim pitanjem, imamo PSJ da dokučimo šta treba činiti.

„Hijerarhija” kojom se vodimo kada određujemo čija pravila treba slediti prilikom transkripcije s engleskog jezika jeste sledeća:

• Pravopis srpskog jezika: Transkripcija imena iz engleskog jezika, Matica srpska, 2010);
• Transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena, Tvrtko Prćić ili Rečnik geografskih imena, Tvrtko Prćić (mada je i sam Prćić autor odeljka o transkripcionim pravilima za engleski jezik u najnovijem Pravopisu iz 2010. godine; sledstveno tome, pravila i rešenja prof. Tvrtka Prćića su jedina ispravna transkripciona rešenja, budući da se nalaze u Pravopisu);
• Rečnik jezičkih nedoumica, Ivan Klajn (izuzetno, kada nema rešenja u izdanjima iznad).

Dakle, šta piše u Pravopisu u vezi s nazivom ovog lanca restorana? Ovde su dva isečka sa stranica 191 i 192 pod tačkom 211, zajedno s napomenom, da ne bude da Ničim, Vuks ili ja izmišljamo. Ovde je dat deo iz pomenutog Prćićevog transkripcionog rečnika, gde se potvrđuje ono iz Pravopisa. Iako Klajn u svom rečniku nedoumica navodi oblik Mekdonalds, mi, po priloženoj hijerarhiji, najpre slušamo šta kažu, po pitanju transkripcije s engleskog jezika, PSJ i Prćić.

Iz priloženog je jasno da je jedini ispravan oblik Makdonalds. — Vukan ® 19:54, 16. jun 2022. (CEST)

Kao i uvek @Vukan C odgovori na mestu (hvala!)

Zanima me za ove ostale primere koje sam dao (Šikago, Ostrejlija), šta onda ?

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 19:57, 16. jun 2022. (CEST)

Čikago i Australija, to se ne dovodi u pitanje. Ti nepravilni nazivi su u upotrebi više od veka, dok je Makdonalds osnovan tek tokom četrdesetih godina 20. veka, a sadašnju popularnost je stekao tokom druge polovine istog. Prvi Makdonaldsov restoran u Srbiji i, ukoliko se ne varam, čitavoj istočnoj Evropi otvoren je tek 1988. godine, tako da argument o ustaljenosti baš i ne pije vodu. — Vukan ® 23:24, 16. jun 2022. (CEST)

@Vukan C

Nije ovo moj argument nego sam samo kopirao ono što piše gde piše. A koliko se godina onda čeka pre nego što se promeni i kako sad odjednom npr. prošao određeni broj godina i sad odjednom Makdonalds postane Mekdonalds.

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 02:14, 17. jun 2022. (CEST)

Cilj nije da svako malo samoinicijativno stvaramo nove „ustaljene” (čitaj nepravilne) pojmove, već da korigujemo i ispravimo ono što je moguće i da se toga držimo do daljeg. Čikago je Čikago, kao što je Džordž Vašington — Vašington itd, jer su odvajkada u takvom nepravilnom obliku i oni predstavljaju izuzetke. To je tako i takve oblike ne treba menjati. Neće nikad Makdonalds postati Mekdonalds, ne može pravilno odjednom, tek tako, postati nepravilno, samo zbog „ukorenjenosti”. Kao i što je navedeno, granica te ustaljenosti za nazive popularnih pojmova važi do kraja Drugog svetskog rata, a uzmemo li u obzir da je tada restoran tek osnovan, a u naše krajeve je došao tek 1988. godine, nema svrhe govoriti o nekom „tradicionalnom” obliku. — Vukan ® 09:18, 17. jun 2022. (CEST)

@Vukan C Znači ipak ono što sam ja našao gore je tačno

Granica ustaljenosti nije definisana, ali se obično uzima oko 50-70 godina korišćenja pojma. Konkretno bi to značilo da za sve osobe ili pojmove koji su postali popularni nakon Drugog svetskog rata, ne važi ustaljeno ime i treba koristiti pravilan naziv. Mada ustaljenost nije jednodimenziona, tj. na nju ne utiče samo starost pojma, već i drugi faktori.

E sad, meni ovde nije jasna činjenica u vezi novih termina, zar ne bi to onda trebalo odmah u početku da se iskoreni i da neko iz Matice srpske, kao glavnog i prvog izvora tačnih informacija, stane na put medijima koji su glavni prenosioci tih netačnih informacija ?

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 09:33, 17. jun 2022. (CEST)

Ajde da vidim tvoj predlog kako bi to uradio. Oni su publikovali i priredili Pravopis, tu je sve napisano. Da li treba da šalju policiju na vrata medijima ako neko pogrešno transkribuje? Vidiš koliko je nama, tj. Vukanu i @Vux33:, trebalo da te opameti, a ti se tri dana ne daš ovde i oduzimaš previše vremena. Niko nije kriv medijima što su polupismeni i niko nije kriv tebi što ne slušaš izvore koje sam ti nacrtao. Matica srpska je sve rekla svojim Pravopisom i ona nema dalje nadležnosti. Drugim rečima, ne može da kažnjava medije jer vrše pogrešnu transkripciju. Dakle, svi su krivi, pa i MS sad jer ti je Vukan dokazao kako stoje stvari i da sam opet u pravu. Kao i uvek što sam bio. Ajde molim te sad vrati ovo za Drejperov katalog jer si juče vandalisao, čak i ako ti pravopis nije jača strana. To je kao ja tebi da dođem i prčkam ti po šablonima. Na kraju, ono za tetris, jasan opis izmene je bio da nema izvora i kao takav ga odmah vraćam, nije moja dužnost da tražim po internetu tačnost. To je praksa u patroliranju, mogu da ti potvrde @Željko Todorović i Lotom:. — Ničim neizazvan (razgovor) 09:42, 17. jun 2022. (CEST)

@Ničim neizazvan

Odgovorio bih tako što bi krenuo od početka i počeo da korenim te greške koje ne bi smele da se dešavaju jer onda dolazi do toga da ljudi vide jedno jer tako pročitaju i dok im ti objasniš da je to nepravilno, prođe, kao što i sam reče tri dana (a nekome možda i duže).

Nemoj pogrešno da me shvatiš ali ja sam za to da ako postoji neko pravilo, da se po tom pravilu i ide pa kud puklo da puklo. Zbog čega onda na Vikipediji, koju sam ti citirao sa validnim stvarima koje nisu za zezanje a to je transkripcija, postoji uopšte i dozvola da neko menja pravilo transkripcije ako to nije tačno? Evo npr. ja, čitam kako da neko ime sa ruskog prevedem na srpski, zar bi ja sad trebao da proveravam milion različitih stvari ili ću verovati Vikipediji da je tu transkripciju uradio neko po nekom pravilu. To je bila moja cela poenta koju sam ja hteo da iskažem i pokažem i zbog toga sam i preneo ovu diskusiju tamo gde treba da bude jer je ovo ipak važno uopšteno za Vikipediju kao i za buduće generacije Vikipedijanaca.

Što se tiče patroliranja, meni su na početku mog patroliranja rekli da je bolje sprečiti nego lečiti pa ako je korisnik slučajno pogrešio, tvoje je da ga ispraviš a ne da mu vraćaš izmene jer ga tako odvlačiš od Vikipedije. Za Drejpera sam ti zamerio što sve ideš na svoju ruku a znaš dobro da nisam jedini koji ti to zamera. Ovo nije u vezi ove teme ali sam samo hteo da objasnim moje postupke u vezi stvari koje si napomenuo.

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 09:55, 17. jun 2022. (CEST)

E pa vidiš sad, ja sam držao tu transkripciju na ovome projektu i ona je u velikoj većini tačna. Sada, zbog bana koji si ti inicirao i podržao, biće kako bude. Dakle, ovde nije poenta da veruješ vikipediji ili medijima, nego da veruješ Pravopisu i njega stalno konsultuj kod transkripcije. Mogao si do juna 2022. godine i mene da pitaš, ali to više nećeš moći. Nadam se da je pravda zadovoljena i da si zadovoljan što si inicirao pogrom sa projekta. Eto, već ti nedostajem! Nadam se da si uvideo. Ako nisi, videćeš. Pre ili kasnije. Moje transkripcije su 99,99 odsto tačne (jer su rađene isključivo prema PSJ), kao i sve ostalo za imenovanja i srpski jezik, kao i katalog onog Drejpera. Ah da, ja sam za tebe „samo običan korisnik” koji nije ni AP, iako je njegov doprinos bio veći i značajniji od pojedinih admina. — Ničim neizazvan (razgovor) 10:03, 17. jun 2022. (CEST)

@Boki To nije pitanje za nas. Naše je da sledimo ono što je pravilno, ono što je propisano u Pravopisu i drugim relevatnim izvorima odobrenim od gorepomenutih institucija. Mediji su danas najmanje pouzdani i u njih se nikako ne bi trebalo uzdati kada govorimo o ovome jer sve što treba da znamo dato je u PSJ. Ono što kaže neki urednik na Vikipediji ili polupismeni novinar iz Telegrafa je potpuno nebitno kada su ovakve stvari u pitanju. Nadam se da je sada sve jasno. — Vukan ® 09:46, 17. jun 2022. (CEST)

@Vukan C

Za koga je pitanje ako nije za nas ? Pa valjda mi treba da budemo taj izvor tačnosti informacija i izvor gde će ljudi dolaziti da se edukuju i uče a ne da se sprdaju sa nama po društvenim mrežama.

Rekoh već gore u odgovoru NNu ostalo što se tiče ove teme. Mislim da bi srpska Vikipedija, kao zajednica, trebala nešto da preduzme povodom pravilnosti nekih stvari koje su edukativne kao što je transkripcija sa jednog jezika na drugi.

Postoji dosta nas koji pričamo druge jezike pa bi itekako te transkripcije mogle da se dovedu u red da ne treba ni da dolazi do ovakvih diskusija jer sa jedne strane, odatle se počinje a posle sve ovo ostalo što si naveo je samo jedna vrsta usavršavanja ali SVE u današnjem svetu, nažalost, počinje od tih pustih medija i društevnih mreža i tome treba da se stane na put na pravi način.

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 09:58, 17. jun 2022. (CEST)

Čoveče, kako ne shvataš? Za transkripciju se ne pitaju ni ti, ni ja, ni Ničim — niko od nas. Sva pravila su dostupna u Pravopisu srpskoga jezika, kome svako putem interneta može pristupiti i vrlo lako se mogu proveriti sve nedoumice koje mogu nastati. Ako ne Pravopis, onda Prćičevi rečnici koje sam naveo gore, takođe ih ima na internetu. Ako ni Prćić, onda Klajnov Rečnik jezičkih nedoumica — takođe je dostupan na internetu. Dvadeset i prvi je vek, sve se može proveriti u roku od nekoliko sekundi, ali očigledno ni to nekima nije dovoljno. Mediji će određivati šta je pravilno, a šta nepravilno?! Kakva je to nebuloza? U tom slučaju, šta će nam onda i Pravopis i jezička standardizacija ako će ti polupismeni novinar iz neke redakcije određivati da će se pisati onako kako on misli da treba, iako je imao zaključenu dvojku, eventualno trojku, iz maternjeg jezika.

P. S. Piše se i te kako, nikako „itekako”. — Vukan ® 10:09, 17. jun 2022. (CEST)

Pre svega, Boki, lična imena se ne prevode. Kapiram da si se pogrešno izrazio. Lingvisti su se već usaglasili oko toga da se transkripcija u srpskom jeziku ne vrši fonetski. Na prvu loptu i meni je čudno, ali neki glasovi kao takvi ne mogu ni da se zapišu srpskim pismom. A pošto je to bar dobro poznato pravilo, da jedno slovo označava jedan glas, zaključak je jasan. Izuzeci kao takvi treba da budu propisani, a za to opet nismo nadležni mi kao urednici ovoga projekta. Znači, savršeno ne treba da nas zanima da li će neko da veruje, već isključivo sirova činjenica kao takva. Proverljiva, razume se. Pa kome smeta, neka piše nadležnim institucijama, a ne da divlja po projektu. — Lotom (razgovor) 10:17, 17. jun 2022. (CEST)

Dćirović je lepo opisao takve pokušaje. Bravo @Lotom: i hvala, očekivao sam i ti da me nagaziš, da ideš uz mišljenje jednog, glasnijeg dela zajednice. Transkripcija i prevod nisu iste stvari, to nisu shvatili ni stručnjaci za japanski jezik, a izgleda ni Boki. Šteta, ja sam bio glavni za transkripciju i najviše sam proganjan, između ostalog i zbog toga. Najlakše je nešto proglasiti „ustaljeno” i svaliti da Ničim vrši samovolju. — Ničim neizazvan (razgovor) 10:21, 17. jun 2022. (CEST)

@Vukan C, @Ničim neizazvan, @Lotom

Razumem sve što ste rekli ali samo jedno ne razumem a to je, šta se dešavalo pre izdavanja tog pravopisa ? Kako su onda ljudi reagovali ? Da li se ide po tome da kako se menja pravopis, tako i mi reagujemo ?

Npr. englezi su tek pre par godina uveli neke nove reči kao validne (npr. Gugl)

Šta se tu dešava ?

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 15:29, 17. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Ne bi trebalo razvodnjavati diskusiju. Navedeno je precizno, jasno, argumentovano i nedvosmisleno šta je ispravno. To što smo navikli da jedemo u Meku je do naših loših navika. — Sadko (riječi su vjetar) 16:14, 17. jun 2022. (CEST)

@Sadko: Cenjeni kolega, moja debata je u tome šta nam je činiti sa člancima koji npr. imaju reč MekDonalds i ostale nepravilne reči ? Već vidim debate i ulaženje u rat izmena sa autorima članaka pa mislim da bi trebali, kao u slučaju ikonica, da postavimo neko pravilo kako bi se oslanjali na to ili možda neki šablon da postavljamo kao objašnjenje. Šta misle i ostali o tome ? Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 16:33, 17. jun 2022. (CEST)

@Boki: Svakako nam treba više učesnika. Možda je to solidno rješenje, samo je pitanje forme, da li na SZR ili kao prozorčić koji iskače kada se krene sa uređivanjem, ima više varijanti. Svakako i za takvu promjenu moramo imati više aktivno uključenih kolega. — Sadko (riječi su vjetar) 16:41, 17. jun 2022. (CEST)

@Sadko: Nažalost, ovako ozbiljna tema nije privukla pažnju tolike količine ljudi bez obzira na označavanja (ping) za koja sam se potrudio da budu tu gde jesu. Šteta, velika šteta Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 16:52, 17. jun 2022. (CEST)

 Komentar: O ovoj temi je ranije bilo rasprava. Lepo je pozivati se na Pravopis srpskoga jezika, ali treba uzeti u obzir da Pravopis na 369. stranici, u pravopisnom rečniku, izričito navodi oblike Mekdonald i Mekdonalds kao pravilne. Pretpostavljam da je reč o ustaljenim izuzecima, pa ih ne treba menjati. — Aca (razgovor) 20:52, 17. jun 2022. (CEST)

E sad sam tek zbunjen a taman se bio naoštrio da sve članke i sve reči gde god da postoji reč MekDonalds prepravljam i onda dođe @Aca i vrati me nazad na početnu tačku.

Šta sad momci ? @Sadko, @Ničim neizazvan, @Lotom, @Vukan C Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 20:57, 17. jun 2022. (CEST)

PSJ je jasan. — Sadko (riječi su vjetar) 23:18, 17. jun 2022. (CEST)

@Sadko: Kako bre jasna kolega kad su Aca i Vukan postavili dva primera koja su ustvari i poenta cele ove debate a koja stoje u istom pravilniku srpskog jezika? Znam da mi mozak malo slabije radi zbog ovog virusa koji me zakačio ali mislim da ova moja zbunjenost nema veze sa virusom nego sa realnošću da postoje neke stvari i u PSJ koje trebaju da se koriguju jer se mimoilaze oko iste tačke. Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 05:39, 18. jun 2022. (CEST)

Koliko sam ispratio, jedno se navodi u PSJ a drugo u Rečniku. Rečnik ne bi trebao da ima prioritet. Dodatno, većina rasprava po mreži jeste o tome da li je ispravno Mekdonald ili Mekdonalds. — Sadko (riječi su vjetar) 10:35, 18. jun 2022. (CEST)

@Boki: zamolio bih te da se više nikada ne obraćaš ovom tonu Sadku. To je osnovno i pod broj jedan. Pod broj dva: gospodin @Aca: ponovno nije čitao što sam ja napisao. Rečnik Pravopisa ima mnogo grešaka, ja sam naveo dve, a sigurno postoji jedna, ako ne i više. Ali isto tako naveo sam pet iskaza koji nedvosmisleno ističu autoritet T. Prćića koji mu je MS dala. Dakle, pisaću velikim slovima nije vikanje nego naglašavanje: ENGLESKI JEZIK U PRAVOPISU SE NE GLEDA U ODELjCIMA, TAČKAMA O GLASOVNIJEM PROMENAMA I U REČNIKU VEĆ ISKLjUĆIVO OD TAČKE 208. DO 215. Neka svi otvore tačku pravopisa 211. i u njoj će naći DIREKTAN PRIMER kako se ovo ime transkribuje. Znači Sadko, @Lotom i Vux33: jesu ovde milijardu posto u pravu. Molim sve koji ovo čitaju, pošto nemam nikakva ovlašćenja, admin Aca Aleks je uzeo i poništio sve moje izmene i vratio na pleonastičku konstrukciju japanska manga pozivajući se na neke francuske sajtove koji uopšte nisu relevantni za srpski jezik. Pleonazam je nagomilavanje istih reči: mala beba, zajedno sa, siđi dole itd. Manga je strip koji je isključivo izrađen u japanu tako da reći japanska manga je isto kao reći „japanski japanski strip”. Molim vas da me saslušate i sprečite ga. Isto tako, molim vas da pročitate i ovo. — Ničim neizazvan (razgovor) 10:43, 18. jun 2022. (CEST)

Nema potrebe da se branim od kolege Bokija, sve je u redu. Svakako cijenim gest.

Bilo kako bilo, mislim da kolega NN ovdje ima nekoliko dobrih poenti. Pitanje je - šta i kako dalje činiti. — Sadko (riječi su vjetar) 02:11, 19. jun 2022. (CEST)

@Sadko: Jasno je: naziv članka ostaje McDonald's i taj oblik se upotrebljava kroz članak budući da je odlučeno da se na ovom projektu tako nazivaju strana preduzeća, a ne da se njihova imena transkribuju. Ispravna transkripcija je isključivo „Makdonalds” što bi trebalo navesti u uvodu članka, u zagradi. — Vukan ® 11:19, 19. jun 2022. (CEST)

Koliko znam, i po pravilima transkripcije, a i po ustaljenom imenu, piše se Mekdonalds. ImStevan ^razgovor 20:31, 22. jun 2022. (CEST)

Standardizacija prve rečenice članaka

Pokrenuo sam možda najnebitniju raspravu na projektu u ovom trenutku . Ipak, trebalo bi da napokon imamo nešto konkretno o ovome pitanju. Slobodno se izjasnite na povezanoj stranici. — Aca (razgovor) 00:12, 19. jun 2022. (CEST)

Severnomakedonski > makedonski

Pozdrav

Pre nego što krenem u izmenjivanje članaka, danas me je jedna izmena naterala da pogledam i potvrdim da iako je država Severna Makedonija, narod je makedonski. Ne postoje severnomakedonci.

Uostalom na ovom izvoru piše sledeće Ministarstvo je saopštilo da je zvanično ime zemlje "Republika Severna Makedonija" ili skraćeno "Severna Makedonije", dok je nacionalnost (državljanstvo) Makedonac/državljanin Republike Severne Makedonije.

Jel može neko botom ovo da sredi ili treba pojedinačno da se ide ?

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 18:49, 21. jun 2022. (CEST)

Hvala ti na iskazanoj inicijativi kolega.

Ipak, državna dokumenta i proklemacije ne obavezuju urednike Vikipedije.

Pokretao sam temu oko pitanja sjeverno/makedonski, nije se izjasnilo dovoljno urednika, bilo za ili protiv. Dok se ne postigne konsenzus na novoj temi, ne treba da bude masovnih promjena.

Takođe, ovo nije pravopisno pitanje, ako ne griješim. Lijep pozdrav. — Sadko (riječi su vjetar) 00:14, 22. jun 2022. (CEST)

Kolega Sadko, zar nam uopšte i treba konsenzus ako je država rekla da tako treba da bude ? A što se tiče mesta, nisam iskreno znao gde da stavim jer mi ne "paše" u bilo kojoj drugoj sekciji. Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 00:19, 22. jun 2022. (CEST)

Još jednom - državne uredbe i proklemacije ne obavezuju urednike Vikipedije, tako je oduvjek. U skladu sa tim, jeste potrebno, prije masovne promjene.

Slobodno iskoristi dio mog teksta i argumetnacije na prethodnoj debati za novu, ukoliko je kaniš pokretati. — Sadko (riječi su vjetar) 00:24, 22. jun 2022. (CEST)

Država se zove Severna Makedonija. Ljudi koji žive u njoj su Makedonci, prisvojna zamenica je ostala makedonski. Svuda gde se ime Makedonija i njeni derivativi koriste osim u imenu države, koriste se bez „severno-”. To je bio deo dogovora i ne znam zašto je neko to izmenio na stranici. Ako je bilo neko glasanje, žao mi je što nisam učestvovao jer je ovo stvar oko koje ne bi trebalo da se vodi ikakva debata. ImStevan ^razgovor 20:29, 22. jun 2022. (CEST)

Muharem Inće

Koliko mi je poznato, tursko „c” se transkribuje kao „dž” (Cem — Džem). — HoneymoonAve27 (razgovor) 16:51, 23. jun 2022. (CEST)

Potpuno si u pravu, HoneymoonAve27

Članak premešten i korigovan. Ostavio sam smernicu čisto ako neko slučajno i dalje ukuca Inće da ga prebaci.

Hvala ti na pregledu !

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 17:10, 23. jun 2022. (CEST)

Država na olimpijskim igrama / Država na Olimpijskim igrama

Vidim da je na nekim stranicama olimpijskim pisano malim, a na nekim velikim slovom. Prilično sam siguran da su ispravni nazivi „Država na Olimpijskim igrama”, ili „Država na Letnjim olimpijskim igrama”, ali nikako „Država na olimpijskim igrama”, pošto nisu olimpijske igre nego Olimpijske igre tj olimpijskim nije pridev nego deo imeničke sintagme. Kako je pravilno? Isto pitanje imam i za par kategorija, npr. [[Категорија:Државе на олимпијским играма]] i sve potkategorije koje su u nju uvrštene. ImStevan ^razgovor 19:13, 23. jun 2022. (CEST)

Nju(v)el

Da li se „Newell” transkribuje kao „Njuvel” ili „Njuel”? Članci o naseljima transkribovani su kao „Njuvel”, dok su članci o osobama transkribovani kao Njuel (1, 2, 3). — HoneymoonAve27 (razgovor) 17:30, 24. jun 2022. (CEST)

Prema Transkripcionom rečniku engleskih ličnih imena pravilno je „Njuel”. Članci o naseljima su automatski naslovljivani i često odudaraju od pravilne transkripcije. — Aca (razgovor) 19:58, 24. jun 2022. (CEST)

@HoneymoonAve27 Njuel je tačno po svim parametrima (PSJ, Vuk Karadžić, itd.) Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 22:46, 25. jun 2022. (CEST)

Rowland

Slično pitanje kao i gore: da li se „Rowland” transkribuje kao „Rovland” ili „Rouland”? Za naselja se koristi „Rovland” (1, 2), a za osobe „Rouland” (1). Isto pitanje i za „Cunningham” — prema guglu je „Kaningam”, a prema Vikipediji „Kaningham”. — HoneymoonAve27 (razgovor) 17:15, 27. jun 2022. (CEST)

Prema gornjem izvoru „Rouland”. Transkripcioni rečnik je, inače, dostupan u elektronskom obliku ovde, pa se slobodno koristi njime. Što se tiče američkog grada, on je ipak Kaningham (jer je podložan transkripciji prema američkom izgovoru). Sličan primer je Bermingham, koji je zabeležen u Englesko-srpskom rečniku geografskih imena. Srdačan pozdrav! — Aca (razgovor) 21:10, 27. jun 2022. (CEST)

Namerno iznosim ova pitanja jer ne želim samovoljno da premeštam članke, a i ne znam da li je u prošlosti dogovoreno da se u pomenutim slučajevima odstupa od pravilne transkripcije. — HoneymoonAve27 (razgovor) 21:57, 27. jun 2022. (CEST)

@HoneymoonAve27 PSJ kaže da je BOLjE land nego lend ali ja lično ne vidim kako može nešto da bude BOLjE od nečega. Valjda je pravilo pravilo a ne šta je bolje. Ja ovde nikog nisam čuo da kaže land za reč "land" nego se kaže lend (Npr. pis of lend - parče zemlje). Isto važi i za drugu reč da je BOLjE ham nego hem a ja nikog nisam čuo da kažem ham nego hem tako da ja stvarno ne znam šta bih ti rekao po ovom pitanju jer ni sami PSJ koji je @Aca referencirao nije jasan jer on kaže da je nešto bolje od nečega što baš i ne uliva dojam da je nešto PRAVILNO a nešto NEPRAVILNO. Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 17:04, 28. jun 2022. (CEST)

SPF1934-Švedska

Pozdrav svima, Radim na šablonu za švedsku reprezentaciju sa SP 1934. i treba mi mala pomoć. Može li neko da mi kaže kako se pravilno kaže ime ovog fudbalera ?

Hvala unapred na svakoj pomoći

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 22:34, 30. jun 2022. (CEST)

Helge Liljebjern? — Aca (razgovor) 23:25, 30. jun 2022. (CEST)

Helge Liljebjern ImStevan ^razgovor 12:24, 1. jul 2022. (CEST)

Pisanje nadimaka - stalna dilema

Prije nego što (potencijalno) pokrenem zvaničnu raspravu pa glasanje, želi bih da pokrenem temu prvo na Trgu i čujem šta članovi zajednice misle i šta naše institucije navode kao pravilno.

Da li kao projekat imamo trenutno zadovoljavajuća pravila i smjernica po pitanju pisanja nadimaka? Da li ste nailazili na probleme i(li) dileme prilikom pisanja članaka o ljudima prepoznatim prema nadimcima?

Ukoliko nemamo adekvatna pravila, šta treba promjeniti?

Čini mi se da je podvojeno stanje da negdje navodimo nadimke nakon prezimena, negdje između imena i prezimena, zavisno od toga da li je izvedeno od imena ili ne. Ako je takav način rada dobar, što trenutno ne vidim, volio bih da mi druge kolege argumentuju zašto je tako.

Primjer konfuzije i neuređivanja pisanja nadimaka u tančine je članak Ivo Lola Ribar.

Nadam se da će biti nekoliko opsežnijih odgovora kako bismo imali kvalitetan materijal do kojeg smo zajedno došli, koji bi mogao biti na raspravi, potom glasanju i eventualnom usvajanju i presjecanju čvora. — Sadko (riječi su vjetar) 19:00, 24. jul 2022. (CEST)

 Komentar: Prema aktuelnom izdanju Pravopisa srpskoga jezika (2010; tačka 96, strana 84):

„Kombinovanje nadimaka sa punim imenima, bez obzira na njihov položaj, ne zahteva pisanje crte: Petar Petrović Njegoš, Jovan Grčić Milenko, Jovan Jovanović Zmaj, Vladislav Petković Dis, Miodrag Pešrović Čkalja;
Milosav Mija Aleksić, Radovan Beli Marković itd.”

Dakle, za razliku od onoga što je pisalo u PSJ iz 1994. godine kao i u Rečniku jezičkih nedoumica Ivana Klajna, pisanje crte kako bi se odvojio deo imena i prezimena koji nije njihov sastavni deo nije potreban. Stoga ćemo otkloniti to rešenje.

Kao što je navedeno u primerima iz PSJ (2010), nadimci, bili oni umetnuti između imena i prezimena ili posle prezimena, nisu ni na koji način odvojeni od imena i prezimena pojedinca već su deo njih. Primećuje se da u PSJ nije dato pravilo ili preporuka o tome da li se nadimci na neki način odvajaju od sastavnog naziva ličnosti ili ne, što je nekad obavljala crta.

Smatram da bi najprikladnije rešenje bilo da se u uvodniku članaka na samom početku isključivo piše ime i prezime pojedinca, pa potom ili u nastavku u vidu apozicije navesti po kom nadimku, odnosno pseudonimu je poznata neka osoba (ovakva praksa je zastupljena na Vikipediji na engleskom jeziku) ili potpuno zaobići navođenje nadimaka u uvodniku i iste navesti u infokutiji članka.

Na primer, ako govorimo o pomenutom članku Ivo Lola Ribar, to bi ovako izgledalo:

1. Ivan Ribar (Zagreb, 23. april 1916 — Ćoslije, kod Glamoča, 27. novembar 1943), poznatiji kao [ili poznat kao] Ivo Lola ili Ivo Lolo, bio je...
2. Ivan Ribar (Zagreb, 23. april 1916 — Ćoslije, kod Glamoča, 27. novembar 1943) bio je... [jedino se u infokutiji navode nadimci, pseudonimi i druga imena ličnosti].

Na oba prikazana načina se pravi jasna distanca između izvornog imena i prezimena osobe i njihovih nadimaka, pseudonima i sl. — Vukan ® 19:44, 29. jul 2022. (CEST)

O pisanju nadimaka sam opširnije pisao ovde. Da bi ovu temu obradili na pravi način potrebno je najpre izvršiti podelu nadimaka:

• Nadimak kao zamena za ime

Nadimci koji se koriste umesto imena mogu najčešće nastati kao skraćenica od imena → Borivije Bora, Momčilo Moma i dr, ali mogu i nastati nevezano za ime. Zajedničko za ove nadimke je da se koriste zajedno sa prezimenom osobe, pa bi ih trebalo pisati između imena i prezimena. Primeri:

Nadimci nastali od imena:

• Slobodan Boda Ninković → Boda Ninković
• Momčilo Momo Kapor → Momo Kapor
• Nadežda Nada Blam → Nada Blam

Nadimci nastali nevezano za ime, ali se korioste kao zamena za ime:

• Velimir Bata Živojinović → Bata Živojinović
• Danilo Bata Stojković → Bata Stojković
• Predrag Cune Gojković → Cune Gojković

• Nadimak kao zamena za ime i prezime

Nadimke koji se koriste kao zamena za ime i prezime i po kojima su osobe poznate, bez navođenja prezimena, treba pisati na kraju. Jer kada kažemo Čkalja, Gidra, Tito, Arkan, Tozovac jasno je na koga se misli, bez potrebe navođenja prezimena ili imena. Primeri:

• Miodrag Petrović Čkalja
• Josip Broz Tito
• Danilo Lekić Španac
• Radivoje Korać Žućko
• Predrag Živković Tozovac

Odvajanje imena i prezimena od nadimaka, na način koji se radi na Vikipediji na engleskom jeziku i koji predlaže Vukan, nije dobra, jer nije u skladu sa našom jezičkom praksom. Takođe, primer koji navodi, a u pitanju je Ivo Lola Ribar je loš. Radi se o nevešto napisanom, mojom greškom. Njegovo ime jeste bilo Ivan, po ocu, što je u ono vreme bila neretko viđena praksa, ali ga nikada nije koristio. Uvek je koristio skraćenicu imena IVO, po kome je ostao zabeležen u istoriji, kao i nadimak Lola/Lolo. — Pinki (razgovor) 21:36, 29. jul 2022. (CEST)

Nazivi auto-puteva

Koliko mi je poznato, pravilan naslov članka Auto-put Banja Luka — Doboj bi trebao biti „Auto-put Beograd—Doboj”, jer se za ove stvari piše primaknuta crta. — HoneymoonAve27 (razgovor) 15:32, 30. jul 2022. (CEST)

Kako od Banje Luke posta Beograd? — Ranko Nikolić (razgovor) 15:52, 30. jul 2022. (CEST)

Greška, mislio sam na Banja Luku (dakle „Auto-put Banja Luka—Doboj”). — HoneymoonAve27 (razgovor) 15:53, 30. jul 2022. (CEST)

 Komentar: Ali u ovom je slučaju naziv grada dvočlan („Banja Luka”), pa je logičnije pisati odmaknutu crtu. Primaknuta crta se piše kod jednočlanih spojeva (Beograd—Bar). Citat iz P2010: „Primaknuta crta ne može se pisati u vezama u kojima makar i jedan član ima unutrašnju belinu, nego se tada obavezno štampaju odmaknute crte”. Naveden je ovaj primer: „pravac Subotica — Novi Sad — Beograd — Niš”. Nadam se da sam uspeo pojasniti. — Aca (razgovor) 12:51, 12. avgust 2022. (CEST)

Od do

Nalateo sam na tekst oko izvesnih pravopisnih nedoumica te mi je druga stavka zapala za oko. Da li mi grešimo kada napišemo 2018—2021. ovako sa crtom i tačkom. P10 na str. 91 beleži sledećeː

121. Za kombinovanje brojki s rečima ustaljeni su određeni obrasci kojih ce valja pridržavati, kao npr.: a. Kada ce brojkama izražava raspon (vremenski ili količin-ski npr.), između brojki ce piše (približena) crta: trajaće 10—15 godina, košŠa 300—400 din. Međutim, ako prvoj brojci prethodi od, umesto crte obavezno ce upotrebljava do: od 10 DO 15 godina, teži od 100 do 130 KG.

Ni pod tačkama koje se tiču crte i crtice nisam našao ništa što bi mi otklonilo dilemu oko ovakvog raspona rednih brojeva. @Vukan C i Aca: Pošto znam da vam je Pravopis uvek pri ruci, bio bih zahvalan za tumačenje. — Lotom (razgovor) 13:38, 3. septembar 2022. (CEST)

@Lotom Ja mislim da bi trebala da ostane tačka jer ipak je to redni broj s kojim prikazujemo godinu smrti. E sad, nisam ni ja siguran niti sam uspeo da nađem neki adekvatan odgovor Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 16:40, 3. septembar 2022. (CEST)

 Komentar: Ne vidim šta je ovde sporno. Podsetimo se onoga što dosad znamo! Kad se iza rednog broja godine nađe neki drugi interpunkcijski znak (zatvorena zagrada, zarez, crta), tačka se izostavlja (2018—2021, ne 2018.—2021.). Četvorocifrene godine se pišu bez tačke iza cifre koja označava hiljade (2000. godina, ne 2.000. godina). Budući da crta označava raspon od jedne do druge granične vrednosti, ne treba se istovremeno koristiti pređašnjim predlogom i crtom (2018—2021 ili od 2018. do 2021, ne: od 2018—2021). Budući da četvorocifrene godine nemaju tačku iza cifre koja označava hiljade, jasno se razlikuju od četvorocifrenih osnovnih brojeva, pa pisanje reči „godine” te skraćenica „god.” i „g.” iza takvog zapisa nije nužno. Rečenica ne treba počinjati cifrom (Godine 2001. započeta je Vikipedija, ne 2001. godine započeta je Vikipedija). Uglavnom se upotrebljava em crta (—), a ne en crta (–), iako postoje težnje da se izdiferencira njihova upotreba. Nadam se da sam uspeo razjasniti neke nedoumice. — Aca (razgovor) 19:49, 4. septembar 2022. (CEST)

Ukratko, odgovorio si na pitanje koje nije ni postavljeno. Krećem istim tonom kao i ti, čisto da se razumemo. Šta raditi s tačkom na kraju? Filmografija glumaca, karijera sportista... Tu se ovo koristi. Karikiram, negde je igra(n)o 2014, a negde od 2014. do 2018. Ne ide mi da u istu tabelu upisujem 2014. i 2014—2018 (ovako bez tačke na kraju), pošto mi se stilski ne uklapa. Zato pitam da li grešimo kada napišemo 2014—2018. te da li je potrebno šta da menjamo i na koji način? Čim sam postavio pitanje znači da vidim nešto sporno pošto često uređujem članke gde se to koristi. — Lotom (razgovor) 20:26, 4. septembar 2022. (CEST)

@Lotom: Hm, nisi nigde ranije spomenuo da govoriš o filmografijama glumaca i sličnim tabelama. Tačka se piše iza rednog broja godine ako nema nekog drugog interpunkcijskog znaka. Dakle, u poljima tabele logično bi bilo pisati „2015.” (sa završnom tačkom) i „2016—2017.” (sa završnom tačkom). Filmografija u članku Jovana Stojiljković, članku koji trenutno uređuješ, deluje korektno i pravopisno usklađeno. Nadam se da sam sad uspeo odgovoriti na dilemu. — Aca (razgovor) 22:20, 4. septembar 2022. (CEST)

Nisi ti odmah razumeo šta sam ja hteo da pitam, otud sve ovo. Ovaj tekst mi je ubacio crv sumnje, a ovo je baš zastupljeno kod nas na projektu, zato sam pomislio da bi valjalo da rešimo to pitanje. — Lotom (razgovor) 22:41, 4. septembar 2022. (CEST)

Sri Lanka umesto Šri Lanka

Pozdrav svima. Pre daljih izmena pokrećem raspravu o imenovanju ove ostrvke države. Preneću šta sam napisao na stranici za razgovor korisniku @Đido o odluci da se „Šri Lanka” premesti na Sri Lanka:

Naveo sam sasvim dovoljan broj apsolutno relevantnih izvora koji napominju da je tačnije (znači, pravilnije) koristiti termin Sri Lanka što bi trebalo ispoštovati imenovanjem kao i korišćenjem tog naziva ove ostrvske države na ovom projektu, internet enciklopediji. Pravopis, Pravopisni rečnik, uvaženi lingvista Ivan Klajn u svom Rečniku jezičkih nedoumica, Tvrtko Prćić u Englesko-srpskom rečniku geografskih imena... Svi ovi izvori i autori daju prednost obliku Sri Lanka. Ako se rukovodimo tom famoznom ustaljenošću, onda treba i članak lezbijka premestiti na „lezbejka”, pa potom neustaljene transkribovane nazive treba premestiti na one ustaljene i apsolutno nepravilne nazive („kapućino” umesto ispravnog kapučino, „Karlo Anćeloti” umesto ispravnog Karlo Ančeloti) jer je tako nekom oduvek bilo poznato... Tako bismo išli unedogled. Ako će se jednom prilikom poštovati Pravopis, onda mora i u drugoj, molim lepo, inače će nastati pravi rusvaj i neće biti nikakve doslednosti kojoj kao enciklopedija moramo težiti. Pozdrav.

Pored toga, naziv članka o glavnom gradu ove države je Sri Džajavardenepura Kote, a ne „Šri Džajavardenepura Kote”. Ime članka o planini na ovom ostrvu je Sri Pada, a ne „Šri Pada”.

Dostavljam i isečke iz pomenutih izvora kako bi bilo jasno kom se obliku daje prednost (1, 2, 3, 4).

Stojim iza ovih reči i mislim da je neophodno dosledno, na svakom koraku poštovati i pravila i načela i preporuke koje propisuje PSJ koji predstavlja temelj normiranja i standardizacije srpskog jezika. A mi kao enciklopedija treba da težimo upravo tome. I ranije smo imali ovakvih problema i nesuglasica i mislim da bi bilo krajnje vreme da se tome stane na put i da se jednom zasvagda poštuje taj naš Pravopis iz već pomenutih razloga. — Vukan ® 10:14, 15. septembar 2022. (CEST)

 Komentar: Argumenti ZA Sri Lanku su apsolutno jasni. Čini mi se da je, bez obzira što je pravopisno pitanje, prikladnije raspravu nastaviti na SZR stranice a ovdje ostaviti obavještenje, što može biti i putokaz za naredne slučajeve. — Sadko (riječi su vjetar) 10:24, 15. septembar 2022. (CEST)

protiv Princip najmanjeg iznenađenja nas rukovodi da se članak zove Šri Lanka. Čak i isečci koje Vukan postavlja ovde navode "Šri Lanka" kao glavni oblik. Molim pobornike naziva "Sri Lanka" da navedu jedan jedini primer upotrebe van pravopisa.

Na primer, naša država ima odnose sa Šri Lankom, ne Sri Lankom:

Ambasade i konzulati u Šri Lanka

Đido (razgovor) 17:45, 15. septembar 2022. (CEST)

Već sam predstavio svoj odgovor na stranici za razgovor članka, ali smatram da bi i urednici koji navraću ovde trebalo da budu upoznati sa istim koji je upućen korisniku @Đido te ću dole navesti šta sam već napisao na SzR.

Odgovoriću posebno na svaki argument.

• Princip najmanjeg iznenađenja nas rukovodi da se članak zove Šri Lanka. Isečci iz pravopisa koriste "Šri Lanka" kao primarno ime, iako navode da bi bilo pravilnije Sri Lanka. Da pravopis propisuje "Sri Lanka", odrednica bi bila pod "S", i glasila bi "Sri Lanka (pogrešno: Šri Lanka). Evo primera kako prikazuje pogrešne varijante: Oser (pogrešno Okser) ili Štokholm, ne nego Stokholm.

To što je neka reč registrovana u rečniku narodnog i književnog jezika ne znači da je normativna već da se samo upotrebljava. To što je neka reč podebljana u PSJ ne znači da je tačna, nego samo da se upotrebljava. To se radi kako bi je čitalac lakše našao među ostalim odrednicama. Takođe, nije istina da odrednica mora biti označena masnim slovima da bi bila „glavna” — uporediti s prilogom „vremenom” (1), „Astekom” i „AIDS-om” (2).

• Molim pobornike naziva "Sri Lanka" da navedu jedan jedini primer upotrebe van pravopisa.

Par isečaka iz naučnih radova: 3, 4, 5, 6, 7. Zanimljivo je kako se u ozbiljnoj literaturi i u akademskim izvorima i te kako koristi termin „Sri Lanka” dok je u medijima prisutan nepravilan oblik „Šri Lanka”. Zašto u naučnim radovima nije ustaljeno nepravilno „Šri”? Oslanjanje na medije, gde mahom preovlađuju tabloidi, nikada nije bilo najbolje rešenje.

• Ambasade i konzulati u Šri Lanka

Političke institucije nisu relevantan izvor za jezička i pravopisna pitanja. Na to dodati i da urednici njihovih zvaničnih veb-sajtova neretko greše — recimo, za ime Urzula koriste pogrešan transkribovan oblik „Ursula”: 8. Već se time gubi relevantnost.

• Dnevni list politika. 91 pominjanje Šri Lanke, nijedan članak ne koristi "Sri Lanka".

List Politika takođe transkripciono greši s „Ursulom”, pa se ni na nju ne možemo ozbiljno pozivati — i ona gubi relevantnost na ovakvim prostim greškama (9).

• @Dcirovic, možemo li da vratimo članak na Šri Lanka i zaključamo ga? Ne želim da budem optužen za rat izmenama, tako da bih zamolio administrativnu intervenciju, a @Vukan C moze da pokrene raspravu na stranici za glasanja ako ima toliko jaku želju da promeni ustaljeno ime države.

Ja imam želju da se poštuje standardni (književni) srpski jezik kao i doslednost na ovom projektu, internet enciklopediji. Kao urednik i administrator, smatram se odgovornim da se upravo to na ovom mestu poštuje. Ovo nije nikakva moja lična želja da nešto promenim ili da ne promenim, već da predstavim čitaocima onako kako stvari zaista jesu, a ne onako kako bismo mi hteli da jesu. Iza moje odluke stoje više nego relevantni izvori koji su na više mesta pomenuti.

Ovom prilikom citirao bih kolegu @Dcirovic koji je vrlo lepo opisao ovakve pokušaje ignorisanja i(li) nepoštovanja odredbi, predloga i pravila datih u Pravopisu:

Ovo je jedno ekstremno morbidno glasanje, u kome jedna osoba ili grupa samoprozvanih eksperata uzima sebi za pravo da prerađuje Pravopis.

Ovaj predlog je valjan i konstruktivan, ali je poslat na pogrešnu adresu. Vikipedija se ne bavi standardizacijom srpskog jezika, već nastoji da dosledno primenjuje Pravopis. Predlagač bi trebalo da se obrati Matici srpskoj po ovom pitanju. Nakon ažuriranja Pravopisa, urednici Vikipedije bi rado uskladili svoje doprinose sa zvaničnim pravopisnim preporukama.

— Vukan ® 23:48, 15. septembar 2022. (CEST)

> Takođe, nije istina da odrednica mora biti označena masnim slovima da bi bila „glavna” — uporediti s prilogom „vremenom” (1), „Astekom” i „AIDS-om” (2).

I Astek i sida su navedeni posebno, kao pravilna upotreba. Sri Lanka nije uopšte navedena u pravopisu kao odrednica.

Pravopis navodi sledeće kao primarno pravilo strane leksike, i napomena pod "Šri Lanka" izgleda da se kosi sa tom osnovnom odredbom pravopisa:

Glavno pravilo za svu ovu leksiku mora biti: reč je pravilna u onom obliku koji je usvojen i ukorenjen u javnom izrazu, kako god se odnosio prema izvornoj strukturi. Svako naknadno "popravljanje" u običaj uvedenih oblika, s ciljem da naš oblik bude verniji izvornome, samo je kvarenje reda u književnom jeziku, podrivanje njegove postojanosti i prirodnosti.

Takođe:

Tradicionalna geografska imena treba čuvati u interesu postojanosti i prirodnosti našeg književnog jezika,

Pravila koja se utvrćuju ne treba shvatiti kao retroaktivnu obavezu i menjati likove imena koja su već ušla u postojani izražajni običaj, a onda i u stručnu i drugu literaturu. [...] - bez obzira na nova pravila.'

Đido (razgovor) 00:28, 16. septembar 2022. (CEST)

Imam preko 50 godina života, prvi atlas sam dobio od roditelja pre osnovne škole, i svi naši atlasi su uvek, bez izuzetka, koristili "Šri Lanka". Udžbenici geografije su koristili isti naziv, kao i enciklopedije. Evo primer stranica iz atlasa za osnovnu školu.

Đido (razgovor) 00:36, 16. septembar 2022. (CEST)

Primer osobe kojoj je maternji sinhalešlki jezik, i koja prilično razgovetno izgovara "Šri Lanka": https://www.youtube.com/watch?v=BOOl-_vT3Ec

Đido (razgovor) 01:07, 16. septembar 2022. (CEST)

1) Ni primer „s vremenom” nije zasebno naveden, pa je i dalje pravilniji oblik od „vremenom”. Primer „čivčija” je takođe obeležen podebljanim slovima pa je naveden samo kao pogrešan oblik, a bolji (čitaj pravilniji) oblik je naveden obično (1). Ključne reči: bolje (nego), tačnije, ne.

2) Glavno pravilo za svu ovu leksiku mora biti: reč je pravilna u onom obliku koji je usvojen i ukorenjen u javnom izrazu, kako god se odnosio prema izvornoj strukturi. Svako naknadno "popravljanje" u običaj uvedenih oblika, s ciljem da naš oblik bude verniji izvornome, samo je kvarenje reda u književnom jeziku, podrivanje njegove postojanosti i prirodnosti. Za ovu odredbu su dobro znali jezikoslovci, ali su i dalje izričito napisali šta je tačnije...

3) Tradicionalna geografska imena treba čuvati u interesu postojanosti i prirodnosti našeg književnog jezika, Pravila koja se utvrćuju ne treba shvatiti kao retroaktivnu obavezu i menjati likove imena koja su već ušla u postojani izražajni običaj, a onda i u stručnu i drugu literaturu. [...] - bez obzira na nova pravila. Znali su lingvisti i za ovo pa su i dalje nedvosmisleno rekli da je ispravnije „Sri”. Valja napomenuti da se navedena pravila ne odnose konkretno na ovo o čemu raspravljamo već na naknadne izmene transkripcionih oblika u jezicima koja su data u PSJ, a nisu data pravila za tamilski i sinhaleški koji se pričaju na Sri Lanki.

4) Imam preko 50 godina života, prvi atlas sam dobio od roditelja pre osnovne škole, i svi naši atlasi su uvek, bez izuzetka, koristili "Šri Lanka". Udžbenici geografije su koristili isti naziv, kao i enciklopedije. Evo primer stranica iz atlasa za osnovnu školu. Kao i u primeru s ambasadom, geografski atlasi i udžbenici nisu relevantni izvori za jezička i pravopisna pitanja. Atlase može da izda gomilu različitih izdavača (koji su danas mahom strani) dok opšteprihvaćeni Pravopis srpskoga jezika izdaje isključivo Matica srpska. Atlasi nisu dosledni, većina njih indijsku regiju Pandžab pogrešno transkribuje „Pendžab” (primer: 2). Kod udžbenika je slična priča, nisu relevantni — pogrešno transkribovanje prezimena škotskog umetnika Čarlsa Renija Makintoša (Charles Rennie Mackintosh) kao „Čarls Reni Mekintoš” u čitanci za 4. razred gimnazije u izdanju Logosa: 3... Opet nema relevantnosti zbog niza primera nepoštovanja opštih načela i pravila u više navrata.

Pitanje transkripcije i uopšteno pravopisnih odredbi nije za nas, urednike i volontere Vikipedije, već za Maticu srpsku — instituciju pod čijim je pokroviteljstvom sastavljen Pravopis srpskoga jezika. Mi smo ovde da sprovodimo i da se držimo tih istih odredbi. Svoje argumente i stavove po pitanju imenovanja Sri Lanke možeš dostaviti Matici srpskoj ili pak Srpskoj akademiji nauka i umetnosti ili Odboru za standardizaciju srpskog jezika. Mi ovde sprovodimo pravila, ne pravimo ih.

Još jednom bih ponovio šta je rekao uvaženi kolega Dćirović jer pogađa suštinu: ovaj predlog je valjan i konstruktivan, ali je poslat na pogrešnu adresu, Vikipedija se ne bavi standardizacijom srpskog jezika, već nastoji da dosledno primenjuje „Pravopis”, predlagač bi trebalo da se obrati Matici srpskoj po ovom pitanju, nakon ažuriranja „Pravopisa”, urednici Vikipedije bi rado uskladili svoje doprinose sa zvaničnim pravopisnim preporukama. — Vukan ® 01:29, 16. septembar 2022. (CEST)

Kao što je kolega @Sadko predložio, koji je takođe jasno stavio do znanja da su dostavljeni argumenti za preimenovanje sasvim jasni i nedvosmisleni, trebalo bi da diskusiju nastavimo na stranici za razgovor članka. — Vukan ® 01:32, 16. septembar 2022. (CEST)

Himna Crne Gore - srpski ili crnogorski jezik ?

Pozdrav svima

Neko od IPovaca je prepravio da je himna Crne Gore napisana crnogorskim jezikom. S obzirom na to da je crnogorski jezik službeno priznat 2017. godine, kada je dobio svoj ISO kod, zanima me da li je ovo validna izmena ili i dalje ostaje srpski jezik kao što je Đido originalno postavio u članku.

Ostaviću odluku na ostalim kolegama patrolerima.

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 23:52, 26. septembar 2022. (CEST) Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 23:52, 26. septembar 2022. (CEST)

Tema je za SZR članka, nije primarno pravopisno pitanje. Odgovoriću nakratko: tekst himne je nastao u vrijeme kada crnogorksi jezik nije patentiran u cilju konsolidacije i zaokruživanja nesrpskog identiteta Crnogoraca. Sa druge strane, zvanični jezik je trenutno crnogorski. Stavio bih srpski i dodao bilješku vezanu za svoju prvu rečenicu sa drugom kao dopunskom. Alternativno možemo koristiti varijantu i-i. — Sadko (riječi su vjetar) 17:27, 27. septembar 2022. (CEST)

To je najmanji problem kolega Sadko nego je veći problem što baš zbog tog, kako ti reče i-i, može doći do mnogo izmena koje moraju da se patroliraju ili koriguju pa sam zbog toga i postavio to pitanje ovde umesto na SZR koju čisto sumnjam da bi iko i video. Prosto nisam siguran jer kao što si i sam rekao, postoji i jedna i druga opcija. Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 23:08, 27. septembar 2022. (CEST)

Reference

Engleski "Point" / srpski "pojnt"?!

Postoji veliki broj naseljenih mesta u engleskom govornom području koja imaju "Point" u imenu, označavajući tipično rt ili usko poluostrvo. Isto tako, Vikipedija ima gomilu članaka o istim tim mestima, koje su generalno transkribovane kao "Pojnt".

Sada, ja sam čitao pravopis i dela dr. Prčića, i tačno je da on propisuje transkripciju "oi" > "oj" bez izuzetaka, sa navođenjem dva primera, lična imena Moira (Mojra) i Joyce (Džojs), gde ta transkripcija zvuči dobro.

Ipak, ja se nadam da ćete se složiti samnom da "pojnt" zvuči baš rogobatno. Dvoglas "oi" inače je bliži zvuku "oi" nego "oj", i, kao neko ko živi u engleskom govornom području, reč "point" se definitivno izgovara "point", i definitvno zvuči bolje u srpskom jeziku. Primer "Vest Pojnt (Njujork)" - neznam da li će iko ikada to izgovoriti kako je napisano na srpskom, uveč će biti "Vest point".

Moja poenta [sic!] je da bilo mnogo bliže u duhu jezika i pravopisa da su te odrednice transliterovane kao "Point".

Naravno, ovo je sve uglavnom rant, jer očekujem da će mi odmah biti stavljeno na znanje da se mi ovde držimo pravopisa kao pijan plota, ali eto, nisam mogao da izdržim 🙂

Đido (razgovor) 02:49, 30. septembar 2022. (CEST)

Pretraga arhive Politike: 326 x "point", 0 x "pojnt":

• point (326)
• pojnt (0)

Đido (razgovor) 02:55, 30. septembar 2022. (CEST)

Inače, pretraga interneta otkriva da oblik "pojnt" se koristi samo na Vikipediji, na klonovima kao što je wikiwand.com, i na automatski generisanim sajtovima koji koriste vikipedije za automatske prevode imena mesta.

Đido (razgovor) 03:03, 30. septembar 2022. (CEST)

@Đido: 100 % se slažem sa tobom ali (nažalost) postoje i neke nedoumice kod ljudi koji se drže, kao što i sam reče, pravopisa kao pijan plote i ne shvataju koliko neke reči zvuče rogobatno bez obzira na to što je po pravopisu, jednostavno ne ide. Kao neko ko je živeo u engleskom području isto tako se slažem s tobom da reč point više ide kao point nego pojnt jer se to J jedva čuje. E sad - možemo ti i ja o ovome danima da diskutujemo ali neke stvari neki ljudi prosto neće prihvatiti a onda se čudimo zašto nas ostatak sveta gleda ovako kako nas gledaju (ali to je već neka totalno druga tema).

E sad, to što je reč point u opisu lokacije ustvari, kao što si opet i sam rekao, rt ili usko poluostrvo, to je već druga stvar koju bi trebali pod hitno da promenimo jer čisto sumnjam da reč pojnt postoji u srpskom jeziku kao reč (čak i da se tako piše)

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 11:07, 30. septembar 2022. (CEST)

Što se tiče "Pojnt" / "Point" u nazivima članaka, uglavnom se radi o nazivima gradova i slično, gde, bar ovde na Vikipediji, je ustaljeno da se transkribuje, ne prevodi. Tako da, na primer, "West Point" je "Vest Point", ne "Zapadni rt". Đido (razgovor) 02:05, 1. oktobar 2022. (CEST)

Stavio sam predlog na glasanje:

• Ustanoviti "Point" kao_preporučenu_transliteraciju_engleske_reči "Point" u nazivima gradova.

Đido (razgovor) 02:34, 1. oktobar 2022. (CEST)

Kolega, moj savet ti je da pod hitno tražiš da te prime u Odbor za standardizaciju jezika. Šalu na stranu, ja ne znam koliko puta treba ponoviti da transkripcija u srpskom jeziku nije fonetska, kao i to da mi nismo nadležni za određivanje normi oko jezičkih nedoumica. Ko hoće da zanemaruje Pravopis, ima mogućnost da otvori sopstveni blog i tamo mu je široko polje da piše šta i kako god poželi. Krajnje je bespredmetno na ovom projektu raspravljati o tome šta bolje zvuči. — Lotom (razgovor) 08:58, 1. oktobar 2022. (CEST)

Tačno je da ovo nije mesto za standardizaciju jezika i da nije trebalo da se pokreće zasebna rasprava. Međutim, ovo je sasvim legitimno polje za skretanje pažnje na jezičke tačke spoticanja, jer i Vikipedija čini deo te prakse u kojoj bi trebalo da se ogleda primenjivost nekih jezičkih rešenja. Zapravo, Vikipedija baš zbog svoje (sasvim ispravne) težnje da u najvećoj mogućoj meri dela u skladu s pravopisom, predstavlja vrlo relevantno mesto za opažanje spornih tačaka u jeziku. Ja sam već predložio da se ovde pokrene rasprava o potpunom ukidanju ustaljenih oblika na Vikipediji (osim onih koje se neko setio da unese u pravopis ili transkripcioni rečnik, dakako, na osnovu svog autoriteta), jer se ta tendencija dosta agresivno nameće u skorije vreme. — DJ0302 (razgovor) 13:36, 1. oktobar 2022. (CEST)

O patroliranima, patroliranju (izmena) i patrolerima

Jedno trivijalno jezičko pitanje, ali bi možda bilo dobro da ga razmotrimo. Glagol „patrolirati” nije prelazan sudeći prema dosadašnjim rečnicima („patrolirati ulicama”, a ne „patrolirati ulice”). Stoga, od njega nije moguće izvesti trpni glagolski pridev (Srpski jezički priručnik, 2007), pa je neispravno pisati „patrolirani korisnik”. SJP navodi:

Trpni pridev (pasivni particip) može se obrazovati od prelaznih glagola, npr. pogoditi (koga) — pogođen, i od ponekog povratnog, npr. zaljubiti se — zaljubljen. Neprelazni glagoli (tj. oni koji ne mogu imati direktni objekat) nemaju ovaj oblik: stoga umesto zarđani ekseri, otečeno mesto, učestani napadi treba reći zarđali, oteklo, učestali (oblikom radnog prideva)

Možda bi bilo dobro rešenje da izraz „automatski patrolirani korisnici” zamenimo kraćim „autopatroleri” (analogno s „patroleri”). S druge strane, i tu se javlja nedoumica. Strože gledano, RSJ nudi reč „patrolac” za imenovanje osobe koja patrolira nečim. Dakle, možda bi trebalo razmisliti o rešenjima poput „patrolac” i „autopatrolac” (ili „samopatrolac”) ili se opredeliti za neku drugu varijantu („nadzornik”, „proveravač”, „pregledač”), dok bi izmene morale biti „pregledane” ili „proverene”.

Šta raditi? — Aca (razgovor) 18:59, 1. oktobar 2022. (CEST)

@Aca Pazi kad o tome nisam razmišljao ali stvarno si u pravu. Ja se slažem za autopatrolac i pregledač (nadzornik je nekako mnogo drsko a proveravač pa mnogo školski) kao novi nazivi za autopatrolere i patrolere. Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 22:05, 3. oktobar 2022. (CEST)

Pregledač mi zvuči dobro, dok autopatrolac djeluje kao internet ogranak saobraćajne milicije. — Sadko (riječi su vjetar) 02:40, 4. oktobar 2022. (CEST)

@Aca Šta bi na kraju od ovoga ? Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 23:48, 22. oktobar 2022. (CEST)

 Komentar: Zanimljiva tema, Aco. Ne bih imao ništa protiv uvođenja srbizama umjesto trenutnih anglicizama, ukoliko se iznađu kreativna i dugoročna održiva rješenja. Ako je već vraćač a nije rolbeker onda možemo jednako urediti i ostalo. — Sadko (riječi su vjetar) 00:26, 2. oktobar 2022. (CEST)

 Komentar: Patroler = odobravač. Autopatroler = auto-odobravan? — Đido (razgovor) 03:30, 4. oktobar 2022. (CEST)

Auto-odobravan mi je rogobatno. — Sadko (riječi su vjetar) 01:52, 5. oktobar 2022. (CEST)

 Komentar: Možda bi najbezbolnije rešenje bilo da se zadržimo na varijantama „patroler” i „autopatroler”. Kao što je Sadko napomenuo, „autopatrolac” se može različito interpretirati, a ima i svojevrsni razgovorni prizvuk. „Odobravač” bi značilo da izmene prvo treba odobriti pre njihovog prikaza. Umesto „patrolirane izmene” mogli bismo reći jednostavno „proverene izmene” (jer pridev „pregledan” ima šire značenje, a može se i mešati s pogledanim izmenama [seen changes]). — Aca (razgovor) 14:37, 5. oktobar 2022. (CEST)

 Komentar: U najmanju ruku bih promjenio autopatroler u samopatroler. I dalje mislim da je pregledač dobro rješenje kao zamjena za patrolera. Možemo sačekati dodatne ideje ili povratne informacije kolega. — Sadko (riječi su vjetar) 15:39, 5. oktobar 2022. (CEST)

 Komentar: Kako god da okreneš, zamršeno pitanje. Za početak, da vidimo kako ćemo da nazovemo radnju šta patroller-i rade. Ja predlažem da je to "nadzor". RSJ kaže:

nadzor: 1. a. uvid u neku delatnost, neki posao i kontrolisanje te delatnosti, odn. toga posla i onih koji ga obavljajuč proveravanje sprovođenja (određenih pravila, zakona), kontrola.

Zvuči odgovarajuće, zar ne? Patroller-i nadziru delatnost i rad vikipedijanaca. Nadzor ne pretpostavlja odobravanje.

Dakle:

• patroller = nadzornik
• autopatroller = samonadzornik

Sa druge strane, problem je sa glagolskom upotrebom. Neznam kao da Nadzirati napravim u prošlom vremenu. Za patrolled articles, morali bi da uzmemo nešto drugo. Npr. pregledani članci?

— Đido 01:16, 23. oktobar 2022. (CEST)

Meni je data sistematizacija posve prihvatljiva. — Sadko (riječi su vjetar) 🖋️ 01:37, 23. oktobar 2022. (CEST)

Anja Tejlor Džoj

Anja ili Anja

Anja Tejlor Džoj ili Anja Tejlor Džoj? — HoneymoonAve27 (razgovor) 14:16, 4. oktobar 2022. (CEST)

@HoneymoonAve27 Nj je Nj ... na ćirilici je to samo jedno slovo a ne dva kao u latiničnom pismu. Taj isti članak ako prebaciš na latinicu, piše Anja Tejlor Džoj Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 23:57, 4. oktobar 2022. (CEST)

Po pravopisu, trebalo bi biti Anja (An·ja), čak i engleska vikipedija kaže da se izgovara /ˈænjə/ ANN-yə. Doduše, ne mogu da preimenujem članak, jer Anja Tejlor-Džoj ima više od jedne izmene, mora admin da obriše trenutno preusmerenje. — Đido (razgovor) 04:49, 5. oktobar 2022. (CEST)

Takođe sam mišljenja da je pravilno Anja. Dobar primer bi bio Kanje Vest (Kanye West) koji je nedavno promenio ime u Je (Ye), dakle — Kan-je. Bilo bi dobro da se oglasi i Aca kom je ovo uža struka. — HoneymoonAve27 (razgovor) 14:16, 5. oktobar 2022. (CEST)

Pravilno je „Anja” (i: Banjan, Maljon). Jedino se spoj /nj/ na početku imena prenosi kao Nj zbog ustaljenosti (Njujork, Njuman). — Aca (razgovor) 14:47, 5. oktobar 2022. (CEST)

Kolega Aco, da li grešim ako kažem da bi onda i manjak (manje novca) trebao isto tako da se piše kao manjak a ne manjak ? Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 22:47, 5. oktobar 2022. (CEST)

Grešiš, Boki 🙂 — Đido (razgovor) 23:23, 5. oktobar 2022. (CEST)

@Đido A koje je to pravilo jer ga ja do sada nikad nisam čuo? Uvek sam rekao samom sebi, čovek se uči dok je živ pa opet umre glup. Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 23:25, 5. oktobar 2022. (CEST)

Pravopis srpskoga jezika

• tačka 212:

Iz engleskog jezika, n se prenosi kao н, y kao ј. Nema posebnog pravila za kombinaciju ny.

• tačka 214:

nizovi glasova /н-ј/ i /л-ј/ u načelu se ne svode na /њ/ i /љ/, nego se u ćirilici pišu slovima нј i лј, npr. BUNYAN kao Banjan, MALYON kao Maljon, uz izuzetak pisanja odranije ukorenjenog glasa /њ/ na početku imena, npr. NEWМAN kao Njuman, NEW HAMPSHIRE kao Nju Hemušir.

— Đido 23:34, 5. oktobar 2022. (CEST)

@Đido Eto vidiš, to nisam znao - ja sam mislio da n i j jedno pored drugog ne mogu nikad tako da budu nego to automatski postaje nj. Hvala ti na informacijama ! Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 23:46, 5. oktobar 2022. (CEST)

S crticom ili bez nje

Takođe bi trebalo i bez crtice između Tejlor i Džoj. Ja sam dosta tih crtica posklanjao pre par godina, ali vidim da su ponegde vraćene. — DJ0302 (razgovor) 16:15, 5. oktobar 2022. (CEST)

Sigurno kolega DJ0302. Obriši nam crtice a ukoliko bude vandalizama ili kontriranja, javi mi se. — Sadko (riječi su vjetar) 19:14, 5. oktobar 2022. (CEST)

Originalno ime je Anya Taylor-Joy, sa crticom. Prezime je Tajlor-Džoj. U engleskom jeziku, prezimena sa dve reči mogu imati crticu ili ne: w:en:Double-barrelled name. Na primer, w:en:Sacha Baron Cohen ima prezime "Baron Koen" bez crtice, dok njegov rođak w:en:Ash Baron-Cohen koristi "Baron-Koen" sa crticom. — Đido (razgovor) 19:54, 5. oktobar 2022. (CEST)

Pravopis dopušta crticu između prezimena, tačka 97. Međutim, pod uticajem izvornog pravopisa ponekad je uobičajeno pisanje sa crticom: Tuluz-Lotrek [...] Rimski-Korsakov itd — Đido (razgovor) 20:00, 5. oktobar 2022. (CEST)

Uobičajeno je rastezljivo. Rimski-Korsakov je slabije zastupljena verzija u savremenoj literaturi. Crtice treba ukloniti gdje je moguće. — Sadko (riječi su vjetar) 01:33, 6. oktobar 2022. (CEST)

Pravopis dozvoljava crticu, navedena prezimena u orginalu imaju crticu, zašto bi mi menjali naše nazive? — Đido 01:51, 6. oktobar 2022. (CEST)

Meni nikad nije delovao da ovo ponekad je uobičajeno ima normativnu snagu, više sam to razumeo kao skretanje pažnje na određenu ustaljenu jezičku pojavu, a ono što piše pre te rečenice sam razumeo kao preporučenu normu. No, nije ovo prva okruglopanaćoše formulacija tamo. Ukoliko je crtica normativno naknadno uklonjena iz domaćih ženskih udvojenih prezimena, ne vidim neku svrhu da je zadržavamo u prenetim. — DJ0302 (razgovor) 11:49, 8. oktobar 2022. (CEST)

Iz P2010:

Udvojena strana prezimena, bez obzira na to da li se prvi deo menja ili ne, po pravilu se pišu odvojeno: Kastelo Branko (Kastela Branka), Garsija Lorka (Garsije Lorke); Ben Gurion (gen. Ben Guriona), Van Gog (Van Goga), U Tant (U Tanta) i sl. Međutim, pod uticajem izvornog pravopisa ponekad je uobičajeno pisanje s crticom: Tuluz-Lotrek (Toulouse-Loutrec, gen. Tuluz-Lotreka), Sen-Žist (Sen-Žista), Sen-Simon, Saltikov-Ščedrin (gen. Saltikova-Ščedrina), Rimski-Korsakov itd.

Dakle, pravilo nalaže da treba pisati prezimena bez crtice, a ponekad su dopušteni izuzeci ako su se ustalili i ukorenili s crticom. U konkretnom slučaju ne vidim razlog za pisanje crtice. Politika ne pruža rezultate, a RTS-ov sajt daje 4 rezultata za Tejlor Džoj i 4 rezultata za Tejlor-Džoj. To bi se radije moglo nazvati novinarskim nemarom nego odrazom ustaljenosti. Srdačan pozdrav! — Aca (razgovor) 13:09, 8. oktobar 2022. (CEST)

Legacy ?

Pozdrav svima

Evo već danima pokušavam da nađem adekvatan način da prevedem reč Legacy sa engleskog na srpski. U dosta članaka na engleskom se pojavljuje taj deo kod biografija i taj deo najčešće govori o tome šta je ta osoba ostavila u amanet i šta ostaje iza te osobe posle smrti.

Na koji način bi ovaj deo mogao pravilno da nazovem ako uopšte i postoji neki pravilan naziv ?

Hvala unapred na svakoj sugestiji !

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 23:32, 4. novembar 2022. (CET)

Nasleđe, (za)ostavština, legat, baština, zaveštanje; tekovine; uticaj (upliv). Nešto od toga se može upotrebiti. — Aca (razgovor) 23:54, 4. novembar 2022. (CET)

Nasleđe prema mom mišljenju najbolje paše i najradije ga koristim. Može i baština mada nije milozvučno. — Sadko (riječi su vjetar) 🖋️ 01:18, 5. novembar 2022. (CET)

@Aca ; @Sadko - Hvala kolege ! Ja sam lično za Nasleđe kao opciju ali sam samo hteo da potvrdim sa vama. Hvala još jednom Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 22:42, 5. novembar 2022. (CET)

Definitivno nasleđe. Ostali sinonimi koje je Aca naveo mogu da se primene u zavsnosti od konteksta, ali uglavnom imaju malo drugačije značenje u našem jeziku. — Lotom (razgovor) 11:04, 6. novembar 2022. (CET)