Жељко Ражнатовић Аркан
| Жељко Ражнатовић Аркан | |||
|---|---|---|---|
|
|
|||
| Лични подаци | |||
| Надимак | Аркан | ||
| Датум рођења | 17. април 1952. | ||
| Место рођења | Брежице (ФНРЈ) | ||
| Датум смрти | 15. јануар 2000. | ||
| Место смрти | Београд, СРЈ | ||
| Године служења | 1991 — 1995; Хрватска и Босна (вођа добровољачке гарде) 1998 — 1999 Косово и Метохија (супервизор фронта) |
||
| Ранг | Врховни Командант српске милиције (никада није имао званичну титулу у ЈНА и ВЈ) |
||
| Јединица | Српска добровољачка гарда | ||
Жељко Ражнатовић, звани „Аркан“, (рођен 17. априла 1952. године, у Брежицама у Словенији; убијен 15. јануара 2000. године у београдском хотелу Интерконтинентал) је био заповедник српских паравојних формација, а у јавности је често био оптуживан да је криминалац и ратни и поратни профитер. Такође је био члан Странке српског јединства (1993-2000).
Садржај |
Детињство и породица[уреди]
Жељко Ражнатовић је рођен у Брежицама, у малом словеначком месту где је службовао његов отац Вељко, официр ваздухопловства ЈНА. Ражнатовић је живео са својом мајком и три сестре. Родитељи су му се развели док је био још веома млад.
Криминална прошлост[уреди]
Своју дугу и успешну криминалну каријеру почео je када је са двадесет година илегално емигрирао на запад. Узео је надимак „Аркан“ по стрип јунаку. Као наоружани пљачкаш осуђиван је или оптуживан у Белгији, Холандији, Шведској, Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Италији.[1] За само четири месеца извршио је осамнаест пљачки у Шведској и дигао неких 87.000 круна, поприличне паре у то доба.[2] Затворен је у Белгији 1974, одакле је побегао 1977. Поново је ухапшен у Холандији 1979, и поново побегао 1981. Био је рањен у судару са полицијом. Прошао је кроз десетине европских затвора, укључујући и онај у Схевенингену. Ражнатовић је био на Интерполовој листи 10 најтраженијих криминалаца.
Његов велики пријатељ био је Стане Доланц, тадашњи шеф тајне полиције комунистичке Југославије и блиски Титов сарадник. Ражнатовић је за полицију радио као убица, а вероватно је по задатку и отишао на запад. Посао му је био да врши атентате над терористима, политичким емигрантима и противницима владајућег политичког режима.[3] Течно је говорио енглески, француски и италијански, а познавао је немачки, шведски и холандски.
Вратио се у Југославију 1981. и новембра 1983. два полицајца су му упала у кућу с намером да га ухапсе. Ражнатовић је успео да их рани пуцњима из пиштоља, што га је одвело у затвор. Међутим, два дана после тога, пуштен је из притвора. Овај инцидент је повећао Ражнатовићев реноме у Београду.
Учешће у рату деведесетих[уреди]
Ражнатовић је пред распад СФРЈ изашао у јавност као вођа „делија“, навијача Црвене звезде.
Када је Хрватска прогласила независност, Ражнатовића су у октобру 1990. ухапсиле хрватске власти у Двору на Уни. Након шест месеци затвора (иако је осуђен на пет година), под до данас неразјашњеним околностима је пуштен из загребачког затвора, након чега се вратио у Београд.
Међутим, врло брзо се вратио у Хрватску након што је 1990. године основао паравојну формацију „Српска добровољачка гарда“ (СДГ), познату и по имену „Арканови тигрови“. По Ражнатовићевој тврдњи, гарду је основао 11. октобра у манастиру Покајница са групом пријатеља, вођа „делија“. Језгро формације чинили су радници српског ДБ-а. Део СДГ се први пут појавио на ратишту у Тењи поред Осијека у јуну 1991. Након што су хрватске војне јединице истеране из Вуковара, суровост Српске добовољачке гарде се врло брзо прочула, а командант је многе акције лично предводио.[4] Јединица је потом ратовала по Лици, Банији, Кордуну и Далмацији.
Тек што су сукоби у Хрватској били привремено окончани, букнуо је, у пролеће 1992, рат у Босни и Херцеговини. Ражнатовићева „Српска добровољачка гарда“ одмах се, с локалним српским снагама, укључила у заузимање источне Босне. У том периоду, Гарди се прикључио и Милорад Улемек. Јединица је у Босни и Херцеговини деловала све до краја рата.
Против Ражнатовићеве „Српске добровољачке гарде“ је након рата Међународни суд у Хагу подигао оптужнице за ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини.
Купио је нижеразредни клуб „ФК Обилић“ (1996) који је 1998. године постао првак Прве лиге.
Кратко се бавио политиком као посланик у Народној скупштини Републике Србије (1992—1993) и председник Странке српског јединства, коју је основао у јесен 1993. године.
Смрт[уреди]
Жељко Ражнатовић је убијен 15. јануара 2000. године, нешто после 17 часова, у хотелу Интерконтинентал у Београду. Сахрањен је 20. јануара на београдском Новом гробљу.
Референце[уреди]
- ^ http://www.medijaklub.cg.yu/zanimljivi/zanimljivi01-00/18_5.htm
- ^ „Dosije Arkan“. Vreme.com Приступљено 8. 3. 2011.
- ^ „Arkan“. Zeljko Raznatovic Приступљено 8. 3. 2011.
- ^ „Free Serbia - Other voices from Serbia - FS Specijal | U fokusu“. Xs4all.nl Приступљено 8. 3. 2011.
