Жељко Ражнатовић Аркан
Из Википедија
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак. |
 |
Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне.
|
| Жељко Ражнатовић Аркан | |
|---|---|
| 17. април 1952 - 15. јануар 2000 | |
 Жељко Ражнатовић оснивач паравојне формације Српска добровољачка гарда (СДГ) |
|
| Надимак: | Аркан |
| Место рођења: | Брежице, СФРЈ |
| Место смрти: | Београд, Србија |
| Лојалност: |  Србија |
| Године служења: | 1991 – 1995; Хрватска и Босна (вођа добровољачке гарде) 1998 – 1999 Косово и Метохија (супервизор фронта) |
| Ранг: | Врховни Командант српске милиције (Аркан никад није имао званичну титулу у ЈНА и ВЈ) |
| Јединица: | Српска добровољачка гарда |
| Битке или ратови: | |
| Награде: | |
| Каснији рад: | |
| Потпис: | |
Жељко Ражнатовић, звани „Аркан“, (рођен 17. априла 1952. године, у Брежицама у Словенији; убијен 15. јануара 2000. године у београдском хотелу Интерконтинентал) је био српски ратни заповедник, бивши криминалац, и ратни и поратни профитер.
Садржај |
[уреди] Детињство и породица
Жељко је рођен у Брежицама, у малом словеначком месту где се његов отац Вељко, официр ваздухопловства ЈНА, затекао. Аркан је живео са својом мајком, комунистичком активисткињом и три сестре. Родитељи су му се развели док је био младић. Отац га је често тукао у младости. Тада је често бежао од куће и чинио различите деликвентске преступе, а неретко је завршавао по поправним установама. Постао је ситни криминалац у тинејџерским годинама, пре него што је касније чинио озбиљније преступе.
У Београду је џепарио по улици и обијао трафике, па га је отац послао да осми разред заврши у Дому за малолетне преступнике у Новом Саду. Говорио је тада како би желео постати пилот, али су га уписали у Поморску школу у Котору. Међутим, као слепи путник укрцао се на неки брод и стигао у Трст. Са четворицом вршњака, таксијем је ишао с краја на крај социјалистичке Југославије и усавршио обијање каса, крађу накита и уметничких слика, које је касније продавао. Његова група је на делу ухваћена у Загребу. Провео је три године малолетничког затвора у Ваљеву и шест месеци у Пожаревцу.
[уреди] Криминална прошлост
1972. године, са двадесет година, илегално је емигрирао на запад, надајући се да ће пронаћи срећу преко криминала[тражи се извор]. У иностранству је срео велики број југословенских зликоваца који су касније убијени. Узео је надимак „Аркан“ по стрип јунаку. Као наоружани пљачкаш и убица осуђиван је или оптуживан у Белгији, Холандији, Шведској, Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Италији[тражи се извор]. Затворен је у Белгији 1974., одакле је побегао 1977. Поново је ухапшен у Холандији 1979., и поново побегао 1981. Био је рањен у судару са полицијом. Прошао је кроз десетине европских затвора, укључујући и онај у Схевенингену. Ражнатовић је био на Интерполовој листи 10 најтраженијих криминалаца.
Док је био млад, из безизлазних ситуација га је често извлачио Стане Доланц, словеначки политичар. Доланц је био шеф тајне полиције и блиски Титов сарадник. Ражнатовић је радио као тајни агент 1973, а вероватно је по задатку и отишао на запад. Посао му је био да врши атентате над терористима, политичким емигрантима и противницима владајућег политичког режима.
Био је принуђен да научи главне европске језике због „посла“ којим се бавио у Европи. Течно је говорио енглески, француски и италијански, а познавао је немачки, шведски и холандски.
Вратио се у Југославију 1981. и наставио са криминалном каријером, започињући илегалне послове. Новембра 1983. два полицајца су му упала у кућу с намером да га ухапсе. Ражнатовић је успео да их рани пуцњима из пиштоља, што га је одвело у затвор. Међутим, два дана после тога, захваљујући интервенцији Станета Доланца, пуштен је из притвора. Овај инцидент је повећао Ражнатовићев криминални реноме у Београду.
[уреди] Учешће у рату и СДГ
Ражнатовић је пред распад СФРЈ изашао у јавност као вођа „Делија“, навијача Црвене звезде.
Када је Хрватска прогласила независност, Ражнатовића су у октобру 1990. ухапсиле хрватске власти у Двору на Уни. Након шест месеци затвора (иако је осуђен на пет година), под до данас неразјашњеним околностима је пуштен из загребачког затвора, након чега се вратио у Београд. Претпоставља се да иза овог пуштања стоји тајни договор Слободана Милошевића и Фрање Туђмана[тражи се извор].
Међутим, врло брзо се вратио у Хрватску након што је 1990. године основао паравојну формацију „Српска добровољачка гарда“ (СДГ). По Ражнатовићевој тврдњи, гарду је основао 11. октобра у манастиру Покајница са групом пријатеља, вођа „Делија“. Језгро формације чинили су радници српског ДБ-а. Део СДГ се први пут појавио на ратишту у Тењи поред Осијека у јуну 1991. Јединица је потом ратовала по Лици, Банији, Кордуну и Далмацији.
Тек што су сукоби у Хрватској били привремено окончани, букнуо је, у пролеће 1992, рат у Босни и Херцеговини. Ражнатовићева „Српска добровољачка гарда“ одмах се, с локалним српским снагама, укључила у заузимање источне Босне. У том периоду, Гарди се прикључио и Милорад Улемек. Јединица је у Босни и Херцеговини деловала све до краја рата.
Велики број избеглих из Српске крајине у Србију је насилно мобилисан и послат у Ражнатовићеву базу у Ердуту.
Аркан је подручје источне Славоније фактички претворио у своју пара-државу и богатио се на шверцу дефицитарних роба[тражи се извор]. Велики број домаћинстава је опљачкано од стране чланова његове јединице, док је хиљаде кубика индустријског дрвета нелегално посечено[тражи се извор].
Против Ражнатовићеве „Српске добровољачке гарде“ је након рата Међународни суд у Хагу подигао оптужнице за ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини.
Из рата је изашао са знатно увећаним богатством. Поред послова везаним за нафту, цигарете, алкохол и финансије, пословао је и у вези са фудбалом, продајом и куповином фудбалера итд. Купио је нижеразредни клуб „Обилић“ који је за свега неколико година постао првак Прве лиге.
[уреди] Смрт
Жељко Ражнатовић је убијен 2000. године у хотелу Интерконтинентал у Београду. Док се по некима радило о обрачуну мафија, други тврде да је његово убиство наручено из иностранства[тражи се извор]. Кратко се бавио политиком као посланик у Народној скупштини Републике Србије и председник Странке српског јединства. Био је и председник ФК „Обилић“.
