Dušan Đ. Cvetković

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ne mešati sa Dušan Cvetković

Dušan Duca Đ. Cvetković
Lični podaci
Puno imeDušan Duca Đ. Cvetković
NadimakČika Duca
Datum rođenja(1892-01-29)29. januar 1892.
Mesto rođenjaNiš, Kraljevina Srbija
Datum smrti18. april 1978.(1978-04-18) (86 god.)
Mesto smrtiNiš, SFRJ
Veza do IMDb-a

Dušan Duca Đ. Cvetković (Niš, 29. januar 1892 — Niš, 18. april 1978) bio je srpski glumac, operski pevač, reditelj, dramski pisac i upravnik pozorišta.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rodio se u niškoj zanatlijskoj porodici, izučio obućarski i fotografski zanat i 1908. postao član „Abraševića“. Učestvovao je u Balkanskom ratu odakle se vratio ranjen. U niškoj Vojnoj bolnici sreo svog prvog učitelja glume Kostu Delinija koji ga je, po ozdravljenju, primio u svoju pozorišnu trupu Povlašćeno pozorište „Joakim Vujić“, u kojoj je Duca prvi put nastupio 6. jula 1912. godine u predstavi „Kapetanovo dete“. U toku Prvog svetskog rata sa srpskom vojskom prelazi preko Albanije, 1916. je na oporavku u Africi, gde naredne godine počinje da igra u Srpskom vojničkom pozorištu u Bizerti pa sve do početka proboja Solunskog fronta. U predstavama je igrao mahom ženske uloge (između ostalog i Koštanu). Nastupao je se Dušanom Radenkovićem, Dušanom Životićem i Aleksandrom Zlatkovićem, pod upravom drugog učitelja Dimitrija Ginića.

U Niš se vratio 7. avgusta 1919. godine kao nosilac Albanske spomenice i stupio u Povlašćeno putujuće pozorište „Trifković“ Sime Bunića čije je sedište bilo u Nišu. Istovremeno igrao je i u Narodnom pozorištu u Skoplju, gde je završio kurs glume kod reditelja Aleksandra Vereščagina. Od 1924-1925. je u Narodnom kazalištu u Splitu, 1926-1927. godine vodio je, kao upravnik, reditelj i glumac, poluprofesionalno pozorište u Štipu, 1927–1928. je kraće vreme u pozorištima u Bitolju i Leskovcu, 1928–1929. u dobro organizovanoj Maloj komediji Miloša Rajčevića – Čvrge , 1931–1933. u Narodnom pozorištu Moravske banovine u Nišu, 1934–1937. u Narodnom pozorištu Vrbaske banovine u Banjaluci, od avgusta 1937. godine je v.d. upravnika Pozorišta moravske banovine u Nišu, a kasnije Narodnog pozorišta u Nišu, gde je ostao i igrao kao glumac sve do 1952. godine, kada je penzionisan. Posle penzionisanja i dalje je nastupao u manjim ulogama u ovom pozorištu sve do 1971. godine. Umro je u Nišu 1978. god u 86. godini.

Umetnički rad[uredi | uredi izvor]

Spomen obeležje kompoziroru pesme Niška Banja topla voda Dušanu Cvetkoviću u Niškoj Banji.

Narodno pozorište u Nišu Dušanu Cvetkoviću je priredilo proslavu značajnih jubileja – 17. maja 1953. godine – „40 godina umetničkog rada veterana niške scene“ i 17. novembra 1974. godine – „60 godina umetničkog rada“. Još u mlađim godinama, pa i posle penzionisanja pevao je prijatnmim visokim, toplim tenorom u operetama i komadima s pevanjem i igranjem, u solističkim izvođenjima na raznim priredbama, u pozorištu i na Radio-Beogradu. Snima i u Berlinu. Artistička agencija Krampf ga angažuje za varijeteje i igra po celoj međuratnoj Jugoslaviji.

U Nišu, pored glume, bavi se režijom i pisanjem. Piše drame, ali i pesme („Oj Nišavo“, „Niška Banja topla voda“, „Mori Tuto“, „Jordanke mori“ i dr.) i komade („Jovanča meraklija“, „Plamen Toplice“, „Vranjčani se sude“, „Vranjanci na Jadranu“ i dr.).

Igrao je i u filmovima.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Kao glumac svoj zenit ostvario je u starijem dobu i istakao se u karakternim i komičnim ulogama, a naročito u izvanrednom tumačenju lokalnih likova sa svim tipičnostima karaktera, navika i govora u komadima iz Niša, Leskovca i Vranja. Ostale su upamćene njegove uloge: Stevan Dragić (Seoski lola), Gliša (Na poselu), Gvozden (Devojačka kletva), Maksim (Đido), Celestin (Mamzel Nituš), Ferl Bači (Kneginja čardaša), Vun Či (Gejša), Ivko (Ivkova slava), Hadži-Zamfir (Zona Zamfirova), Ibiš-aga (u istoimenom komadu S. Sremca, u dramatizaciji Radivoja Dinulovića), Jerotije Pantić (Sumnjivo lice), Jeromonah Teofilakt (Rastko Nemanjić), Car Lazar (Boj na Kosovu), Nikodim, iguman (Kraljeva jesen), Kir Janja i Kir Dima (Kir Janja), Tartif (Tartif Molijera) i mnoge druge. Sve njegove uloge odisale su prirodnom igrom, životnim realizmom i tačnim izvornim govorom.

Drame i pozorišni komadi[uredi | uredi izvor]

Napisao je 57 pozorišnih komada, uglavnom šaljivih, sa likovima iz južne Srbije, s obzirom na to da je izvanredno poznavao izvorni niški, leskovački i vrašski govor. (U zagradi je stavljeno mesto u kome je komad izveden).

  • Sve zbog rata (Bizerta - Afrika, napisan je jula 1917. a krajem godine izveden u Srpskom vojničkom pozorištu sa još nekim francuskim komadima u jednom činu i prikazan četiri puta);
  • Na pragu otadžbine (napisan 1918. godine u Alžiru, gde je Dušan Cvetković bio na bolovanju. Izveden 1932. godine u Nišu, u okviru proslave trogodišnjice uspešnog rada niškog Prosvetno–sportskog i humanog društva Jadran, pod pokroviteljstvom Nj. V. Prestolonaslednika Petra II);
  • Buna u Toplici (Plamen Toplice) (Niš, 1932);
  • Jovanča meraklija (Stari Niš) (Niš, Banja Luka, Beograd − Pozorište Životića);
  • Vojvoda Lune (Niš, Beograd, 1932);
  • Vojvoda Vojinović (propalo u poplavi u Nišu 1948);
  • Vrnjčani se sude (Vrnjci);
  • Vranjanci na Jadranu (Niš, 1933);
  • Učitelj Tasa (Oslobođenje Niša 1887) (Niš, 1933);
  • Hadži Batlak (propalo u poplavi);
  • Zašto Sike, zašto? (Sika Dimitraćeva) (Niš, 1935);
  • Sokolska majka (Knin, 1936);
  • Komandant Sava (Poslednji pozdrav), dramolet u jednom činu – (premijera u Narodnom pozorištu u Nišu, 25. novembra 1944)
  • Propali kandidat;
  • Ćir Kosta ;
  • Naše selo ;
  • Seoski zelenaš ;
  • Lepa Julijana ;
  • Siroče (Skoplje);
  • Zenifa i Rusten (Banja Luka);
  • San dobrog deteta (Šumski čarobnjak) (Banja Luka, Niš);
  • Trnovitom stazom ;
  • Svatovi kneginje Zorke (Niš);
  • Na jezeru (Niš);
  • Putem stradanja (Niš);
  • Naši dolaze (Naši u zarobljeništvu) (Niš);
  • Moj sin avijatičar ;
  • Na logorovanju (Niš);
  • Uskrs u zarobljeništvu (Niš);
  • Povratak iz ropstva (Aleksinac);
  • Vrnjački vampir ;
  • Okupator u Vranju ;
  • Poslednji harem (Soko Banja);
  • Otmičar (Bitolj, Niš);
  • Nevino okrivljena (Niš);
  • Mitini svatovi (Dve pobegulje, Ljubav na starinski način, Donina česma) (Niš);
  • Pusta tuđina (Bela Palanka);
  • Pokvarenjaci ;
  • Za koru hleba ;
  • Na zgarištu ;
  • Stolar (Štip);
  • Zlatna proševina (Beograd);
  • Naša prija;
  • Albanija (Štip);
  • Zlatna svadba ;
  • Takvi su ljudi ;
  • Svirač (Bitolj);
  • Seosko poselo (Knjaževac);
  • Zemljotres u Banjoj Luci;
  • I mi smo sokoli;
  • Pod okupacijom;
  • Zlatna je sloboda;
  • Jedinstvo Slovena;
  • Kanadske petorke (Niš);
  • Kroz buru;
  • Pijaca u Pukovcu;
  • Poslednji dan bitke na Čegru ;
  • Ljubav na vašaru (Niš);
  • Aša i Panta (Radio–Niš);
  • Dva odžačara – duo skica;
  • Dva profesora – duo skica ;
  • Dva ulična čistača – duo skica ;
  • Trgovci iz Angore – duo skica ;
  • Dani odmazde.

Dramatizacije dela Stevana Sremca[uredi | uredi izvor]

  • Ibiš-aga,
  • Ivkova slava
  • Čiča-Jordan.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Siniša Janić, Borivoje S. Stojković: Niško pozorište 1887-1944, Teatron, 30/31/32, Beograd, 1980;
  • Rajko Radojković: Niško pozorište 1944 - 1987, Muzej pozorišne umetnosti, Beograd, 1988;
  • Petar Volk: Pozorišni život u Srbiji 1944/1986, Beograd, 1990.
  • Petar Volk: Pisci srpskog teatra 1935 -1994, Beograd, 1995,
  • Predrag Nešović: Velikan teatra – Dušan Đ. Cvetković, Srpski jug, 1, Niš, 2004, 151 – 170;
  • Predrag Nešović: Dušan Đ. Cvetković Čika-Duca, Drama, 35, Beograd, 2011, 66 - 69

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Душан_Ђ._Цветковић&oldid=26873841”