Ekloga
Ekloga (grčki: ἐκλογή - izbor) je naziv za zbirku zakona vizantijskog cara Lava III iz 726. godine.
Zakonik[uredi | uredi izvor]
Objavljivanje Ekloge[1] datira se u mart IX indikta. Za vreme vladavine Lava III IX indikt pada se 726. i 741. godine. Međutim, nije moguće da je Ekloga izdata 741. godine jer u njoj nema nikakvih tragova ikonoborstva što bi za tu godinu bilo neshvatljivo. Ekloga predstavlja izbor najznačajnijih važećih odredbi privatnog i krivičnog prava. Posebna pažnja poklanja se porodičnom i naslednom pravu. Cilj objavljivanja Ekloge bio je da se iz nepreglednog Justinijanovog zakonika izdvoje praktični materijali koji su potrebni za sastavljanje sudskog priručnika. Pod uticajem kanonskog prava, Ekloga znatno odstupa od Justinijanogog zakonika nastojeći da ga izmeni u pravcu "većeg čovekoljublja". Primer toga je proširenje prava žena i dece. Ekloga pruža čitav niz telesnih kazni kao što su odsecanje nosa, jezika, ruku, oslepljenje, šišanje, paljenje kose, brade i sl. U izvesnim slučajevima su telesnom kaznom zamenjene smrtne kazne Justinijana I, a u drugim novčane kazne. Ekloga pokazuje izmenjeno običajno pravo u Vizantijskom carstvu u 7. veku. Eklogom je svim sudijama, počevši od samog kvestora, određena plata što je značajno smanjilo korupciju. Kao delo jeretičkog cara, Ekloga je kasnije uživala rđav glas.
Ekloga[2]je relativno kratak zakonski tekst, od samo 18 glava. Prvih 16 glava posvećeno je građanskom pravu, pretposlednja glava govori o krivičnom pravu, a poslednja o podeli ratnog plena. Struktura dela je originalna i nije preuzeta iz bilo kog ranije uzora, s obzirom da Lav izgleda nije želeo da sprovede celovitu pravnu reformu. Čini se da je njeov cilj bio samo da modifikuje Justinijanovu pravnu tradiciju u najvažnijim segmentima pravnog života [ali ne i da je u potpunosti napusti] , uz prilagođavanje potrebama i praksi. Kao odstupanje od Justinijanovog rimskog prava može se navesti primer kod kupoprodaje gde je za postojanje ugovora neophodno da predmet bude predat kupcu ili da cena bude isplaćena prodavcu. Dok bar jedna strana ne izvrši svoju činidbu, ugovor nije utuživ, a čak se ni polaganje kapare ne smatra elementom koji može učiniti ugovor važećim. Kasnije, dolazak Makedonske dinastije označio je najdinamičniji period u istoriji vizantijskog zakonodavstva, nošen idejom vraćanju na staro, Justinijanovo pravo. I tako nastaje prvi zbornik koji je doneo osnivač dinastije, Vasilije I Makedonski, krajem IX veka koji se naziva Procheiron - što znači priručnik. I on predstavlja oštru kritiku Ekloge i ikonoboračkog prava koji su „uništili božanske zakone”. Međutim, pored osuđivanja Ekloge, Prohiron sadrži skoro celokupnu materiju iz Ekloge i to izloženu skoro po istim sistemima kao u Eklogi.
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Istorija Vizantije, Georgije Ostrogorski, Prosveta, Beograd 1969. godina. pp. 161, 166-7
