Rade Basta

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rade Basta
Basta 2019.
Lični podaci
Datum rođenja(1979-02-21)21. februar 1979. (45 god.)
Mesto rođenjaNovi Sad, SAP Vojvodina, SR Srbija, SFRJ
Državljanstvosrpsko
UniverzitetUniverzitet u Novom Sadu
Univerzitet Privredna akademija
Politička karijera
Politička
stranka		Pokret Evropski put
(od 2023)
ranije:
Jedinstvena Srbija
(do 2023)
26. oktobra 2022 — 11. jul 2023.
Predsednik vladeAna Brnabić
PrethodnikAnđelka Atanasković
NaslednikSiniša Mali (v.d)

Rade Basta (Novi Sad, 21. februar 1979) je srpski ekonomista, političar i džudista.

Na funkciji ministra privrede u Vladi Republike Srbije nalazio se od 26. oktobra 2022. godine do 11. jula 2023. godine, a prethodno je bio narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i odbornik Skupštine grada Novog Sada. Osnivač je i predsednik Pokreta Evropski put.

Zagovornik je korišćenja nuklearne energije, energetske saradnje Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom, te izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji. Otvoreno se zalagao za uvođenje sankcija Rusiji i podržao je proteste Srbija protiv nasilja, zbog čega je isključen iz Jedinstvene Srbije i potom na inicijativu SPS i JS smenjen sa funkcije ministra privrede.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Rođen je 21. februara 1979. godine u Novom Sadu, od oca Milorada Miće Baste iz Medenog Polja kod Petrovca i majke Slavice Giza, rodom od Šipova.[1] Po završenoj Srednjoj školi unutrašnjih poslova „Pane Đukić” u Sremskoj Kamenici 1998. godine, zaposlio se u Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde je radio do 2005. godine.[2]

Uporedo sa poslom je i studirao, te je najpre 2002. godine diplomirao na Fakultetu fizičke kulture Univerzitetu u Novom Sadu, a završio je i master studije ekonomije na Univerzitetu Privredna akademija 2012. godine.[3]

U julu 2013. godine imenovan je za savetnika direktora Elektrovojvodine.[4] Od septembra 2018. do 2022. godine bio je direktor Beogradskih elektrana.[5]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Na lokalnim izborima 2016. godine izabran je za odbornika u Skupštini grada Novog Sada kao kandidat Jedinstvene Srbije na izbornoj listi koalicije SPS-JS.[6] Od jula 2016. do 2018. godine obavljao je funkciju zamenika pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Autonomne pokrajine Vojvodine.

Predsednik Pokrajinskog odbora Jedinstvene Srbije postao je 11. decembra 2016. godine.[7] Za potpredsednika Jedinstvene Srbije izabran je na V Redovnoj izbornoj Skupštini, održanoj krajem novembra 2022. godine, a bio je i član Izvršnog odbora stranke.[8]

Za narodnog poslanika izabran je na parlamentarnim izborima 2022. godine, kao kandidat na izbornoj listi koalicije SPS-JS.[9]

Ministar privrede[uredi | uredi izvor]

Narodna skupština Republike Srbije izabrala ga je 26. oktobra 2022. godine za ministra privrede u Vladi Republike Srbije. Na početku mandata pokrenuo je akciju Žene su zakon, čiji je cilj bio jačanje položaja žena u privredi i ženskog preduzetništva. Akciju su podržali Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj - NALED[10] i Kancelarija Svetske banke u Srbiji[11], ali i brojne javne ličnosti, među kojima je bila i Jelena Trivić[12], kao i više desetina udruženja.

U januaru 2023. godine, Vlada Srbije imenovala ga je za predsednika Upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije.[13]

Sredinom marta se javno založio da Srbija uvede sankcije Ruskoj Federaciji, sledeći politiku Evropske unije i SAD, uz obrazloženje da kao ministar privrede svakog dana vidi sa kakvim se pritiscima država suočava, a zatražio je da se Vlada Republike Srbije i ministri izjasne po ovom pitanju.[14] Zbog ovog stava, Predsedništvo Jedinstvene Srbije ga je 10. aprila 2023. godine smenilo sa mesta potpredsednika stranke, a potom je saopšteno i da je isključen iz članstva stranke.[15]

Nakon što je u intervjuu za Danas, od 16. juna, Basta rekao da razume građane koji učestvuju u protestu Srbija protiv nasilja i da su svi članovi Vlade morali biti na ulici sa građanima zbog tregedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”[16], predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma ga je putem medija pozvao Bastu da podnese ostavku na mesto ministra. Basta mu je na to javno odgovorio[17]:

Ostavku neću dati, neka me smene, radim za narod i državu. (...) Zar nije nacionalni interes da nam je zemlja ujedinjena? A ujedinjena je ako i opozicija i vlast učestvuju u normalnom procesu. Zar je ignorisanje stotina hiljada ljudi na ulicama svakog vikenda normalan proces i nacionalni interes?

Na zahtev predsednika Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića i predsednika JS Dragana Markovića Palme, Vlada Republike Srbije je 22. juna uputila Narodnoj skupštini predlog za razrešenju Baste sa dužnosti ministra privrede.[18] U obrazloženju predloga navedeno je da se razrešenje traži zbog stavova suprotnih politici koalicije SPS-JS:[19]

...zbog postupaka i iznošenja u javnost stavova koji su suprotni državnoj i nacionalnoj politici koju sprovodi Vlada i stavovima koje zastupaju i programima koje sprovode Jedinstvena Srbija i Socijalistička partija Srbije, koalicioni partneri podneli predsedniku Vlade inicijativu za razrešenje Radeta Baste funkcije člana Vlade i ministra privrede.

Dana 20. juna 2023. godine Basta je saopštio da je osnovao Pokret Evropski put i najavio učešće na izborima na svim nivoima.[20] Smenjen je sa funkcije ministra privrede 11. jula odlukom vladajuće većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije.[21]

Sportska karijera[uredi | uredi izvor]

U mladosti se bavio džudoom.[4] Džudo savez Srbije mu je 2022. godine uručio majsotrski pojas 4. dan.[22]

Od decembra 2016. do novembra 2017. godine bio je direktor Fudbalskog kluba Radnički iz Niša, prvoligaša koji se i te sezone takmičio u Superligi Srbije.

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Oženjen je Milanom Aleksić, sa kojom ima sina Marka.[1] Govori engleski, nemački i ruski jezik.

Stavovi[uredi | uredi izvor]

Sankcije Ruskoj Federaciji[uredi | uredi izvor]

Dana 13. marta 2023. godine, zatražio je da Srbija uvede sankcije Ruskoj Federaciji zbog napada na Ukrajinu, što su ranije učinile SAD, Evropska unija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Švajcarska, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija.[14] Ranije je izjavio i da nije potrebno postojanje Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu.[23]

Na njegovu izjavu reagovala je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije.[24] Od ovog stava ogradila se i Jedinstvena Srbija[25], a njegovu smenu sa mesta ministra privrede zbog ove izjave zatražili su predsednik Srpskog pokreta Dveri i narodni poslanik Boško Obradović, kao i predsednik vanparlamentarne Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj.[26][27][28]

Podrška Ukrajini[uredi | uredi izvor]

Krajem marta 2023. godine, Basta je u Ministarstvu privrede ugostio ambasadora Ukrajine u Srbiji Volodimira Tolkača i izrazio spremnost da se pruži pomoć ugroženom stanovništvu i pomogne obnova gradova u Ukrajini.[29] Početkom aprila se susreo i sa poslanicima Vrhovne rade Ukrajine, Igorom Koputinom i Igorom Gerasimenkom, ali i Fedirom Venislavskim, zastupnikom predsednika Ukrajine u parlamentu i članom Odbora za nacionalnu bezbednost i odbranu Vrhovne rade.[30]

Bio je i u kontaktu sa Vitalijem Kličkom, gradonačelnikom Kijeva, kome je ponudio pomoć u zbrinjavanju njegove porodice u Srbiji za vreme trajanja oružanih sukoba u Ukrajini, a Kličkom mu se zahvalio i rekao da će javiti ukoliko nešto bude potrebno.[31]

Članstvo u Evropskoj uniji[uredi | uredi izvor]

Basta se zalaže za ubrzano pridruživanje Srbije Evropskoj uniji i sprovođenje neophodnih reformi na putu ka članstvu, a kako je saopštio prilikom osnivanja Pokreta Evropski put, Srbija zbog svog položaja i vrednosti koje baštini pripada zapadnom svetu.[20]

Saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama[uredi | uredi izvor]

Krajem jula 2023. godine, Basta je boravio u poseti Vašingtonu i imao niz susreta sa istaknutim državnicima i uticajnim pojedincima. Tako se susreo sa nekadašnjim direktorom CIA i državnim sekretarom Majkom Pompeom[32], 42. predsednikom SAD Bilom Klintonom[33] i predsedavajućim Komiteta za spoljne poslove Senata SAD senatorom Bobom Menendezom.[34]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • Priznanja „Kapetan Miša Anastasijević” za doprinos razvoju preduzetničkog i društvenog stvaralaštva u oblasti privrede (2013);
  • Najuspešniji privrednik za doprinos i izuzetnu posvećenost radu, zalaganju i efikasnosti u energetskom sektoru (2022).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Mirković Borislav - Medeno Polje 2022.pdf” (PDF). Dropbox (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-26. 
  2. ^ „Odluka o izboru Vlade i biografije predloženih članova Vlade” (PDF). National Assembly of Serbia (na jeziku: srpski). 24. 10. 2022. Arhivirano (PDF) iz originala 25. 10. 2022. g. Pristupljeno 25. 10. 2022. 
  3. ^ „Ministar Rade Basta”. Ministarstvo privrede Republike Srbije. 9. jul 2023. 
  4. ^ a b Savić, Danilo (23. 10. 2022). „Potvrđeno: Rade Basta novi ministar privrede”. NOVA portal (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 23. 10. 2022. g. Pristupljeno 23. 10. 2022. 
  5. ^ Nikolić, Mirjana (2018-09-25). „Imenovani novi direktori više beogradskih javnih preduzeća”. N1 (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-06-22. 
  6. ^ „Rade Basta”. Otvoreni Parlament (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 23. 10. 2022. g. Pristupljeno 23. 10. 2022. 
  7. ^ „Basta novi predsednik PO Jedinstvene Srbije”. RTV. 11. 12. 2016. 
  8. ^ „Dragan Marković Palma na 5. Redovnoj izbornoj Skupštini Jedinstvene Srbije jednoglasno od strane 1600 delegata izabran za novog - starog predsednika Jedinstvene Srbije”. Jedinstvena Srbija. 26. 11. 2022. 
  9. ^ „Rade Basta” (na jeziku: srpski). National Assembly of Serbia. Arhivirano iz originala 23. 10. 2022. g. Pristupljeno 23. 10. 2022. 
  10. ^ „ŽENE SU ZAKON: NALED podržao projekat ministra Baste”. Večernje novosti. 5. 12. 2022. 
  11. ^ „Kancelarija Svetske banke u Srbiji podržava akciju "Žene su zakon"”. RTV. 2. 12. 2022. 
  12. ^ „Kandidatkinja za predsednicu Srpske podržala Bastu: "Žene su zakon"”. Telegraf. 6. 12. 2022. 
  13. ^ Savić, Danilo (13. 1. 2023). „Potvrđeno za Nova.rs: Rade Basta na čelu Upravnog odbora Fonda za razvoj”. Nova S. 
  14. ^ a b „Ministar Rade Basta traži da se Vlada izjasni o sankcijama Rusiji: Za uvođenje sankcija sam”. Danas (na jeziku: srpski). 13. 3. 2023. Arhivirano iz originala 13. 3. 2023. g. Pristupljeno 13. 3. 2023. 
  15. ^ „Rade Basta isključen iz Jedinstvene Srbije: Palma mu dao rok i poručio da više nije član stranke”. 24sedam. 20. 6. 2023. 
  16. ^ „INTERVJU Rade Basta: Svi članovi Vlade Srbije morali su da budu na ulici sa građanima zbog tragedije”. Danas. 16. 6. 2023. 
  17. ^ „Ministar Basta odgovorio na Palmin poziv da podnese ostavku: Neću je dati, neka me smene, radim za narod i državu”. Nova S. 17. jun 2023. 
  18. ^ „Na zahtev Dačića i Palme vlada razrešila dužnosti ministra Bastu”. Politika. 22. 6. 2023. 
  19. ^ „Predlog za razrešenje ministra privrede” (PDF). Narodna skupština Republike Srbije. 22. jun 2023. 
  20. ^ a b „Rade Basta osnovao pokret Evropski put i najavio izlazak na izbore”. N1. 20. jun 2023. 
  21. ^ https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1258321/razresen-rade-basta-skupstina-srbije-izglasala-kraj-mandata-ministra-privrede.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  22. ^ „ПОЈАС - 4. ДАН: Раде Баста унапредио своје борилачке вештине”. Вечерње новости. 24. 12. 2022. 
  23. ^ „Direktor Beogradskih elektrana: Ukinuti Srpsko-ruski humanitarni centar, praviti nuklearnu energiju sa SAD i EU”. Danas. 22. 5. 2022. 
  24. ^ „Rusija reagovala na poziv ministra iz Beograda da joj Srbija uvede sankcije”. Radio Slobodna Evropa. 24. 3. 2023. 
  25. ^ „Rade Basta predlaže sankcije: Palma, Vulin, Dačić i Zaharova se ograđuju”. Vreme. Приступљено 14. 3. 2023. 
  26. ^ „Boško Obradović: Smena ministra Baste je jedini način da Vlada dokaže da ovo nije i njena nova spoljna politika”. RTV. Приступљено 14. 3. 2023. 
  27. ^ „Snimak gostovanja Vojislava Šešelja u jutarnjem programu Happy televizije”. 15. 3. 2023. 
  28. ^ „SRS traži od premijerke da razreši ministra Bastu, zbog poziva za uvođenje sankcija Rusiji”. Danas. 10. 4. 2023. 
  29. ^ „Basta sa ambasadorom Ukrajine: Želimo da pomognemo obnovu vaših gradova”. N1. 27. 3. 2023. 
  30. ^ „Šta je ministar Rade Basta poručio na sastanku sa poslanicima Vrhovne rade iz Ukrajine i koja je njegova poruka za gradonačelnika Kijeva”. Danas. 5. 4. 2023. 
  31. ^ „Rade Basta ponudio pomoć Vitaliju Kličku: Ako treba da dođemo po tvoju familiju, da budu u Srbiji dok se rat ne završi”. Danas. 7. 4. 2023. 
  32. ^ „Basta se u Vašingtonu sreo sa bivšim direktorom CIA Majklom Pompeom”. Danas. 20. 7. 2023. 
  33. ^ „Basta se sastao sa Klintonom: Iznenadio me informacijom da je opet aktivno uključen u dešavanja na Balkanu”. Danas. 22. 7. 2023. 
  34. ^ „Basta sa američkim senatorom: Srbiji je mesto među zapadnim zemljama”. N1. 23. jul 2023. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Раде_Баста&oldid=27791506”