Svetozar Gligorić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Svetozar Gligorić
Svetozar Gligorić 1961. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1923-02-02)2. februar 1923.
Mesto rođenjaBeograd, Kraljevina SHS
Datum smrti14. avgust 2012.(2012-08-14) (89 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
DržavljanstvoSFRJ
Srbija
Karijera
Titulavelemajstor
Fide rejting2447[1] (april 2008.[2])
Osvojene medalje
Šah
Šahovske olimpijade
Zlatna medalja — prvo mesto 1950. Dubrovnik ekipno
Bronzana medalja — treće mesto 1952. Helsinki ekipno
Bronzana medalja — treće mesto 1954. Amsterdam ekipno
Srebrna medalja — drugo mesto 1956. Moskva ekipno
Zlatna medalja — prvo mesto 1958. Minhen 1. tabla
Srebrna medalja — drugo mesto 1958. Minhen ekipno
Bronzana medalja — treće mesto 1960. Lajpcig ekipno
Srebrna medalja — drugo mesto 1962. Varna ekipno
Srebrna medalja — drugo mesto 1964. Tel Aviv ekipno
Srebrna medalja — drugo mesto 1968. Lugano ekipno
Bronzana medalja — treće mesto 1970. Zigen ekipno
Bronzana medalja — treće mesto 1972. Skoplje ekipno
Srebrna medalja — drugo mesto 1974. Nica ekipno
Evropski šampionat
Srebrna medalja — drugo mesto 1957. Beč ekipno
Srebrna medalja — drugo mesto 1961. Oberhauzen ekipno
Zlatna medalja — prvo mesto 1965. Hamburg 2. tabla
Srebrna medalja — drugo mesto 1965. Hamburg ekipno
Zlatna medalja — prvo mesto 1973. Bat 1. tabla
Srebrna medalja — drugo mesto 1973. Bat ekipno
Bronzana medalja — treće mesto 1977. Moskva ekipno
Zlatna medalja — prvo mesto 1980. Skara 1. tabla
Zlatna medalja — prvo mesto 1983. Plovdiv 1. tabla
Srebrna medalja — drugo mesto 1983. Plovdiv ekipno

Svetozar Gligorić Gliga (Beograd, 2. februar 1923 — Beograd, 14. avgust 2012) bio je srpski i jugoslovenski šahovski velemajstor.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Gligorić se u rodnom Beogradu sa šahom upoznao relativno kasno, u 13. godini. Samo dve godine kasnije, 1938, sa samo 15 godina, pobedio je na takmičenju Beogradskog šahovskog kluba. Neposredno pred rat izgubio je oba roditelja i ostao siroče. Profesor dr Niko Miljanić, takođe strastveni šahista, prihvatio ga je kao sopstvenog sina. Uoči Drugog svetskog rata mladi majstor se kvalifikovao na državno prvenstvo, ali je napad Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju naglo prekinuo šahovsku zbilju. Kad je izbio rat, Gligorić je s Miljanićima prebegao u Crnu Goru, u Banjane, a nešto kasnije je stupio u partizane. Tako je kao partizanski borac za sve vreme rata bio odvojen od šaha. Posle demobilizacije posvetio se oživljavanju šahovske organizacije radeći kao novinar i organizator šahovskih takmičenja. Najveći deo svoje karijere igrao je u ŠK Partizan, ali je sticajem okolnosti bio jedan od osnivača Sportskog društva Crvena zvezda. Učestvovao je na sve većem broju takmičenja, veoma brzo razvijajući svoje šahovske sposobnosti. Godine 1947. osvojio je prvo mesto na prvenstvu Jugoslavije i pobedio na svom prvom međunarodnom turniru u Varšavi. Bio je ispred Smislova i Boleslavskog, čime je označio proboj u svetsku elitu. Godine 1958. u anketi dnevnog sportskog lista Sport proglašen je za najboljeg sportistu Jugoslavije.

Dodeljen mu je Orden Vuka Karadžića.[4]

Gligorić je preminuo u Beogradu 14. avgusta 2012. u 89. godini od posledica moždanog udara.[5][6] Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.[7]

O njemu je snimljen nagrađivani kratkometražni dokumentarni film Gligorićeva Mar del Plata - Kraljeva indijska varijanta.[8]

Dostignuća u šahu[uredi | uredi izvor]

Meč Gligorić-Reševski, Turnir nacija, Dubrovnik 1950.
U Senti, 1982. godine

Titulu velemajstora dobio je 1951. i odlučio da se u potpunosti preda šahu. Sledećih 20 godina bio je među najboljim svetskim šahistima i kandidat za prvaka sveta. Jedan je od najaktivnijih šahista u istoriji. Jugoslavija je, zahvaljujući njemu, smatrana drugom velesilom u svetu, iza SSSR-a, što je ujedno period najvećeg uspeha jugoslovenskog šaha. Učestvovao je na ogromnom broju međunarodnih turnira, od kojih je mnoge osvojio. Među njegove najznačajnije pobede spadaju one na turnirima u Varšavi 1947, Hejstingsu 1951, 1956, 1959, 1961, Mar del Plati 1953, Stokholmu (1954), Beogradu (1964) i Manili 1968, Loun Pajnu 1972. i 1979. Tri puta se na Međunarodnim turnirima kvalifikovao za mečeve kandidata u ciklusu prvenstva sveta.

Pedesetih i šezdesetih godina Gligorić je bio stalan učesnik na svetskim prvenstvima i uvažavan kao najbolji igrač van Sovjetskog Saveza. Jedno od najvećih dostignuća mu je Međuzonski turnir u Portorožu 1958, kad je u jednoj partiji ispustio trijumf i našao se na drugom mestu iza Talja. Iste godine, na Olimpijadi u Minhenu, dobio je zlatnu medalju za rezultat na prvoj tabli, ispred Botvinika. Na međuzonskom turniru u Susu 1967. delio je drugo mesto bez poraza. U Argentini, na turniru u Mar del Plati 1953, Gligorić je pobedio i bio ispred Najdorfa. Tada je nastao i Gligorićev "patent" u teoriji šahovske igre - poznata Mar del Plata varijanta Kraljeve indijske odbrane. Gligorić je bio jedan od retkih doživotnih prijatelja Roberta-Bobija Fišera. Fišer i Gligorić su u konačnom skoru imali rezultat 6:4, uz 6 remija.

Između 1950. i 1982. godine je 15 puta bio jugoslovenski predstavnik na olimpijadi, osvajajući 12 medalja (jednu zlatnu, 6 srebrnih i 5 bronzanih). Dvanaest puta je osvojio prvo mesto na prvenstvu Jugoslavije.

Gligorić je poznat i po svojoj novinarskoj karijeri. Bio je stalni dopisnik časopisa Chess Review i Chess Life. Napisao je i veliki broj knjiga o šahu.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Micić Predrag, Svetozar Gligorić: Šahovski vodič 2, Predrag i Nenad, Beograd, 2001.
  • Micić Predrag, Svetozar Gligorić: Peti meč Kasparov-Karpov za titulu prvaka sveta, Predrag i Nenad, Beograd, 1991.
  • Svetozar Gligorić: Igram protiv figura, 2. izdanje, Predrag i Nenad, Beograd. 1989. ISBN 978-86-80001-04-3.
  • Svetozar Gligorić: Fišer protiv Spaskog: Meč za titulu šampiona sveta u šahu - Meč stoleća, Fontana, 1972, ISBN 978-0-00-613127-4 (jezik: engleski)
  • Svetozar Gligorić: Nimcoindijska odbrana, Kadogan buks, 1972, ISBN 978-1-85744-009-6 (jezik: engleski)
  • Robert Vejd, Svetozar Gligorić: Svetski šampionat u šahu, Harper i Rou, 1972.
  • Svetozar Gligorić: Kraljeva indijska odbrana (Mar del Plata varijanta), Batsford, 30. jun 2003, ISBN 978-0-7134-8767-1 (jezik: engleski)
  • Svetozar Gligorić: Svetski šampionat u šahu (1948-1969), Harper i Rou, 3. jul 1972, ISBN 978-0-06-011573-9 (jezik: engleski)
  • Svetozar Gligorić, Vladimir Sokolov: Sicilijanska odbrana, Elsvir, decembar 1970, ISBN 978-0-08-013404-8 (jezik: engleski)
  • Svetozar Gligorić: Primljeni damin gambit, 1958.
  • Svetozar Gligorić: Poluslovenska odbrana (Moderna šahovska teorija otvaranja), 1947.
  • Svetozar Gligorić: Igrati nimcoindijsku odbranu, Pergamon, avgust 1985, ISBN 978-0-08-026928-3 (jezik: engleski)
  • Svetozar Gligorić: Pobede i porazi, Stvarnost, 1963.
  • Svetozar Gligorić: Francuska odbrana, RHM, 1975. (jezik: engleski)
  • Svetozar Gligorić: Igrate li Fišerov šah?, Batsford, 30. jun 2003, ISBN 978-0-7134-8764-0 (jezik: engleski)
  • Lari Evans, Svetozar Gligorić, Vlastimil Hort, Lajoš Portiš, Tigran Petrosjan, Bent Larsen, Paul Keres: Kako otvoriti šahovsku partiju?, RHM, jun 1976, ISBN 978-0-89058-203-9 (jezik: engleski)
  • Petar Trifunović, Svetozar Gligorić, Rudolf Marić, Dragoljub Janošević: Jugoslovensko šahovsko stvaralaštvo, Šahovski informator, Beograd, 1976.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ (jezik: engleski) Šahista: Svetozar Gligorić, rejting-kartica FIDE
  2. ^ FIDE rejting lista za april 2008. ((zip-datoteka ))
  3. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 114. ISBN 86-331-2112-3. 
  4. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 571. 
  5. ^ „Preminuo šahovski velemajstor Svetozar Gligorić”. Politika. 14. 8. 2012. 
  6. ^ „Preminuo Svetozar Gligorić”. B92. 14. 8. 2012. 
  7. ^ „Poslednji ispraćaj Svetozara Gligorića”. Blic.rs. 17. 8. 2012. 
  8. ^ „Film o Svetozaru Gligoriću nagrađen u Milanu”. Politika Online. Pristupljeno 2022-11-16. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светозар_Глигорић&oldid=27698042”